Odbori Kola Srpskih Sestara na Kosovu i Metohiji 1931 godine

U časopisu „Vardar” Kola Srpskih Sestara za 1932 godinu pisali su o Kosovskoj Mitrovici i objavili sliku. Kada se sa severne strane dolazilo na polje Kosovo između reka Sitnice i Ibra bila je Kosovska Mitrovica. Sagrađena je početkom 14 veka. Uzrok nastanka bila je crkva posvećena svetom Dimitriju. Kako se naselje nalazilo na raskrsnici puteva koji su vodili u Albaniju i Bosnu, a jedan put prema Srbiji tu je bio trg. Dok su Turci gospodarili i Albanci vršili nasilja Mitrovica nije napredovala. Važila je za Srbe kao straža Kosova. Od kako je podignuta željeznička pruga Mitrovica je postala trgovački centar kraja. Od kada je Mitrovica oslobođena napredovala je i podizala se. Posle oslobođenja jedan deo muslimanskog stanovništva bojeći se progona, krenuo je da se seli. Ali otkako su uvideli da je u Jugoslaviji “svaki brat mio, koje vjere bio” prestalo je iseljavanje. (1)

Uz Odbor „Kneginje Ljubice” i Sokolsko društvo u Uroševcu je delovao Odbor Kola Srpskih Sestara. Kao jedno od najjačih društava u Jugoslaviji, stavilo je sebi u zadatak da pomaže privredna, socijalna i humana stremljenja naroda, da služi njegovim nacionalnim i kulturnim smerovima. Sav svoj rad u Uroševcu posvetile su Ženskoj Zanatskoj Školi, smeštenoj u društvenom Domu, u kojoj je Kolo spremalo za život i osposobljavalo za ručni rad većinom decu iz siromašnih kuća. Obuka se sastojala u krojenju, šivenju i svim vrstama narodnog veza. Sem toga učenice su učile u školi i nastavne predmete : srpski jezik, račun, istoriju sa geografijom, veronauku, higijenu i domaće gazdinstvo. Kolo je sem toga pomagalo svima koji su molili za pomoć. Iz svojh skromnih prihoda pogalo je siromašne prolaznike, udovicu sa šestoro dece, iz Crne Gore, na njenom putu za naseljavanje u Prizrenu, invalide i druge. Pri otkrivanju spomen ploče palim Uroševčanima u ratu, umesto venca, upućeno je 200 dinara upravi državne Građanske škole u Uroševcu radi osnivanja Fonda siromašnih učenika i učenica, a 235 dinara je priloženo pri osnivanju internata za siromašne đake škole. Da bi se za Uskršnje praznike odenulo 5 siromašnih učenica Ženske Zanatske Škole, dale su 1.700 dinara. Prilikom proslave svoje slave Male Gospojine Kolo je priredilo pre podne slavski crkveni obred, a po podne matine. Kolo je priredilo i jedan koncerat, tri matinea i kostimiranu zabavu. Kolo je sa svojom školom priredilo ekskurziju : Uroševac, Prizren, razvaline Sv. Mihaila, Đakovica, manastir Dečani, Peć i Patrijaršija. Učenice su upoznale znamenitosti tog kraja. Na svom putu su članice Kola bile dočekane od od strane sestara u Peći i Prizrenu. Na kraju školske godine Kolo je sa svojom školom priredilo izložbu ručnih radova, na kojoj su se mogli videti ručni radovi sa narodnim motivima iz svih krajeva Jugoslavije, a naročito iz okoline Uroševca – sa Kosova. U toku godine za utemeljača Kola, sa ulogom od 200 dinara, upisana je Stana Nikšićka, učiteljica osnovne škole, a za dobrotvora sa ulogom od 500 dinara Magdalena Nikšićka, učiteljica osnovne škole i članica Kola. Iz zahvalnosti Kolo je izabralo za svoju počasnu predsednicu Magdalenu Nikšićku (2)

Odbor Kola Srpskih Sestara u Peći pokazao je najviše prilježnosti na humanom i prosvetnom radu. Pomagao je sirotinju za vreme Božićnih i Uskrššnjih praznika. Odbor Kola je svu svoju imovinu Dom koji je bio kupljen 1926 godine stavio na raspolaganje Ženskoj Zanatskoj Školi, nad kojom je vodio nadzor. Na kraju školske godine bila je priređena izložba školskih radova. Svoju slavu Malu Gospojinu Odbor je proslavio skromno u svom Domu, a umesto posluženja prikupljen je od upravnih članica dobrovoljni prilog i u ime Odbora Kola predale su 1.000 dinara Odboru za podizanje gimnazije u Peći. Dobrovoljne priloge dao je Odbor Kola pravoslavnoj crkvi u Horgošu, Kolu Srpskih Sestara Stara Pazova, a upravi osnovne škole u Peći dat je prilog 750 dinara za odevanje siromašnih đaka osnovne škole o Vrbici. Odbor Kola je sarađivao u izvođenju dana Crvenog Krsta. Ema Gais iz Skoplja upisala se za člana dobrotvora. Učiteljsko Metohijsko Udruženje upisalo je Živku Babović, učiteljicu za člana utemeljivača. Banska uprava dala Kolu pomoć od 5.000 dinara. (3)

Odbor Kola Srpskih Sestara u Prizrenu pomagao je prizrensku sirotinju, ali i svima onima koji su im se prijavili za potporu. O Božiću su pomogli sa novcem 25 porodica i više pojedinaca. Pomogli su pri udomljenju šest devojaka. Pomagali su stalno dvojicu siromašnih učenika mesne gimnazije da se hrane u Đačkoj Trpezi a Bogosloviji su svake godine slali 100 dinara za siromašne učenike. Ceneći žrtve za otadžbinu palih boraca i nacionalnih pregalaca položile su venac na grob Lazara Kujundžića čije je herojstvo i herojstvo njegove majke opevao knez Ivo Vojnović. Prilikom otkrivanja spomenika zahvalnosti Francuskoj Kolo je u Peći održalo skup sa govorom učiteljice Marije Ćalović o francuskim žrtvama za naš narod. Poslali su skromnu potporu Udruženju Studentkinja u Beogradu. Slavu Malu Gospojinu proslavije su svečano, u prisustvu činovništva i ostalog građanstva.

Glavni odbor Kola poslao im je dve lutke da ih obuku u prizrensku nošnju. Planirale su podizanje Doma, osnivanje zabavišta i tkačke škole. Članica je bilo 70. (4)

Odbor Kola Srpskih Sestara u Prištini imalo je 100 redovnih članica, 7 pomoćnih članova sa ulogom od 100 dinara, dva nova utemeljivača i jednog dobrotvora. Odbor je priredio u Prištini jedan koncerat, sveslovensku kostimiranu zabavu, maskenbal, dva dečija matinea kao i dva koncerta u Kosovskoj Mitrovici i Skoplju. Osnovale su Fond za podizanje Doma Kola Srpskih Sestara u Prištini. Izdržavale su Đačku Trpezu u kojoj su hranile 12 siromašnih i darovitih gimnazijalaca i koji je koštao Kolo mesečno 3.000 dinara, izdržavale sdu jednog pitomca na školovanju u Beogradu sa 300 dinara mesečno, i niz manjih pojedinačnih pomoći nevoljnima. U svom rodoljubivom radu : ulepšavali su Kosovski spomenik, venac kosovskim herojima položen na Vidovdan 1930 godine, pomoć za podizanje sanatorijuma za tuberkulozne, za podizanje pravoslavne crkve na Visu, listu “Srpsko Kosovo”, Odboru za Sveslovenski slet, Udruženju Studenata Književnika u Skoplju, za dogradnju Oficirskog Doma u Prištini, Udruženju rezervnih oficira i ratnika, Invalidskom udruženju, za podizanje Sokolskog doma. Kolo je pružilo pomoć i saradnju prilikom priredbi i proslava svima kulturnim i humanim udruženjima. (5)

Kolo u Đakovici sarađivalo je sa Sokolskim društvom. Tamo gde Kolo nije moglo novčano pomoći, nalazile su ipak načina da pomognu. Članice Kola Srpskih Sestara Đakovica sašile su besplatno 40 pari odela, uniforme za decu sokole. Glavna briga Kola Srpskih Sestara bila je Ženska Zanatska Škola. Za školu je banovinska uprava plaćala dve stručne i honorarne nastavnike, a školi je pomogao i Opštinski sud sa 10.400 dinara. Novac je bio utrošen na plaćanje zakupnine, posluge i ogreva. Odbor Kola Srpskih Sestara je prikupljao sredstva za podizanje svog doma. U Domu su planirali da smeste Žensku Zanatsku Školu. Za Dom su dobile od Opštinskog suda zemljište u središtu varoši. Na zauzimanje Glavnog odbora KSS, plan za Dom im je besplatno izradila Leposava Dinićeva, arhitekta u Beogradu. Kolo u Đakovici je zbog toga upisalo za svog počasnog člana. Na zauzimanje upravnika Ženske Zanatske Škole Vujice Tomovića, odobreno im je rešenjem banske uprave 20.000 dinara. Bilo je pripremljeno za Dom 86 metara kubnih kamena. Zauzimanjem načelnika sreza Miodraga Tomića i delovođe Opštinskog suda Jovana Jakšića preneto je besplatno na zemljište 36 metara kubnih kamena. Kolo je učestvovalo u svim nacionalnim i patriotskim manifestacijama, sarađivalo u danima Crvenog Krsta, proslavi Materinskog dana, priredilo dan Đurđevskog cvetka. Da bi prikupilo materijalna sredstva Odbor Kola priredio je nekoliko zabava kao i prvu kostimiranu zabavu, na kojoj su predstavljeni njihovi živopisni kostimi. Kolo je imalo 11 dobrotvora, 9 utemeljivača, 58 redovnih članica. U blagajni im je ostalo 67.045,43 dinara. (6)

Društva Kola Srpskih Sestara delovala su u međuratnom periodu na Kosovu i Metohiji. U Svom radu sarađivala su sa ostalim rodoljubivim i humanim društvima. Nisu zaboravljale ranija stradanja srpskog stanovništva, ali su uprkost tome pomagali svima koji su se obratili za pomoć. Kolo je stavilo sebi kao zadatak da pomaže privredna, socijalna i humana stremljenja naroda, da služi njegovim nacionalnim i kulturnim smerovima. Nastojale su da u njihovom radu važi izreka “brat je mio koje vere bio”. Posle Aprilskog rata 1941 godine Kolo nije delovalo na teritoriji Kosova i Metohije. Pod komunističkom vlašću nisu mogle da deluju. Izveštaji o radu Odbora Kola u Vardaru iz 1930/31 godine su danas dokaz o postojanju srpskog naroda na području Kosova i Metohije. Takvo je vreme došlo.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 138;
2. Predsednica, Karanfilja Galićka, Sekretar Stanka Đorđevićeva, „Kolo Srpskih Sestara – Uroševac”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 111, 112;
3. Predsednica, Vid.R.Šaljić, Sekretar Anđa Lalevićka, „Kolo Srpskih Sestara – Peć”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 73;
4. Predsednica, Sultana Pečenović, sekretar Katarina Kovačević, „Kolo Srpskih Sestara – Prizren”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 78, 79;
5. Predsednica, Mara M. Plesničara, sekretar, Ljubica.Ž.Pantelićka, „Kolo Srpskih Sestara – Priština”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 81, 82;
6. Predsednica Darinka Bacanović, sekretar Zora Grkovićeva, blagajnik Milena Bujisićka, „Kolo srpskih sestara -Đakovica”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931 god.”, „Vardar XX kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu “, Beograd, Štamparsko izdavačko preduzeće „Vreme” A.D. 1932, str. 41,42;