Sokoli i Baranjsko Kolo Sestara

Sokolsko društvo Beli Manastir osnovano je 13 februara 1927. Društvo je 1933. sagradilo svoj dom. Imalo je svoju čitaonicu sa knjižnicom, diletantsku sekciju i lutkarsko pozorište. Radilo je na širenju sokolstva u Baranji. Prilikom proslave desetogodišnjice 15 i 16 maja 1937. održan je okružni slet belomanastirskog i osječkog okružja. (1) U Belom Manastiru prikupljani su 13 aprila 1930 godine dobrovoljni prilozi za Francuski dan. U gradu je bilo 2.500 stanovnika. Sakupili su 2.813,50 dinara. Dala su udruženja : Trgovaca i Industrijalaca 500 dinara; Sokolsko društvo 200 dinara; Zanatlijska korporacija 200 dinara; Vatrogasno društvo 300 dinara; Srpska zemljoradnička Zadruga 200 dinara; Opština 200 dinara; Sportski klub “Sparta” 252 dinara; Zaposleni u državnoj mlekari 400 dinara; rezervni oficiri 2.200 dinara; Kolo Baranjskih sestara 500 dinara; Tako da je Beli Manastir dao do tada ukupno 7.766 dinara. (2) Kolo Baranjskih sestara imalo je 1931 godine 8 povereništava : u Dardi, Batini, Kneževu, Belom Manastiru, Šećernoj fabrici, Branjinom vrhu, Bilju iZmajevcu sa 600 članica. Izdržavalo je 6 pitomaca, od kojih je jedan bio iz Beograda.Pomagali su stalno nekoliko nemoćnih staraca i starica. Odenulo je 90 dece sa haljinama i obućom. Delilo je pomoć u novcu i odelu, u brašnu i drvima.Slali su svoje priloge svakom društvu koje im se obratilo, kao što su bili Dom slepih u Zemunu, Odboru Podmlatka Crvenog Krsta, Dobrotvornoj Zadruzi Srpkinja u Zagrebu, Kolu Srpskih Sestara u Strumici, ... . Sem priloga u novcu slalo je priloge i u stvarima. Kolo je pozdravilo mnoge slave i svečanosti, a svoje izaslanice nije moglo svuda da pošalje. Bilo je član mnogih humanitarnih i kulturnih udruženja. Kolo je proslavilo svoju slavu Malu Gospojinu uz skromnu i malu svečanost u Kneževu, gde su pojedine članice upisale svoje pokojnike za dobrotvore društva. Kolo je priredilo 7 zabava i to po dve u Dardi i Belom Manastiru, a u Kneževu, Zmajevcu i Batini po jednu. Priredili su inekoliko čajanki i drugarskih večeri, uvek sa pozorišnim komadom.U toku godine Kolo je održalo naizmenično u Belom Manastiru i Dardi 24 redovnih i vanrednih sednica upravnog i nadzornog odbora.Na Glavnoj godišnjoj skupštini prisustvovale su izaslanice iz Beograda sestre : Mileva Todorović, tajnica, i Ljubica Pešić, upravne članice Glavnog Odbora. Kolo je napredovalo zahvaljujući predsednici Jeleni dr-a Andrića, koja je sledeće godine slavila desetogodišnjicu osnivanja i rada u Kolu. Njene saradnice su bile : Zagorka Kovačević, koja je svojom radom postigla uspeh u Belom Manastiru, Jolanka d-r Bugarskog iz Kneževa, Lat. Jagodić, Danica Celić iz Batine, Gina Nikolić iz Branjinog Vrha, Ida Berger iz Zmajevca, ... . U svom izveštaju su istakle : „ ... Sestre ovog Kola zalaze u sve kutiće i sva sela i seoca naše Baranje, pomažu, bodre, hrabre, vraćaju veru i nadu u najskoriju lepu budućnost, i čine sve žrtve da postignu krajnji svoj smer. Nema u našoj pokrajini gotovo ni jednog sela gde se ne čuje glas Kola Baranjskih Sestara, i Kolo može s ponosom reći da je jedno od najboljih, najrasprostranjenijih i najmilijih udruženja u Baranji.”(3)

U Upravi Sokolskog društva Beli Manastir bili su 1934. starešina Milan Bunović, zamenik Milan Ruvarac, prosvetar Dušan Lalević, načelnik Branimir Slijepčević, zamenik načelnika Hrvoje Vicić, načelnica Nada Horvat, ... . (4)

Okružje Beli Manastir osnovano je 9.10.1932. kao Baranjsko okružje. Prvi načelnik bio je Budimir Šandorov, a zamenik Branimir Slijepčević. Posle premeštaja Šandorova u Skoplje, postavljen je za načelnika Slijepčević, a za zamenika Vasko Kovačević iz sokolskog društva Branjin Vrh. Sedište okružja bilo je u Belom Manastiru. Okružje je obuhvatalo društva Darda, Beli Manastir, Batina, Kneževo, Petlovac i Branjin Vrh-Šećerana, i čete Draž-Gajić, Lug, Bilje i Bar. Petrovo Selo. Ukupno je 1933. bilo 10 jedinica. Društvo Darda bilo je osnovano 1925. kao najstarije sokolsko društvo u Baranji. Održan je okružni slet 1932. osnovala je 2 čete : Četu Lug osnovanu 1931. i četu Blje osnovanu 1931. Društvo Batina imalo je četu Draž-Gajić, jednu od najstarijih četa u Baranji. Društvo Kneževo radilo je jedino sa decom. Društvo Petlovac osnovano je 1931. kao četa, a početkom 1932. pretvoreno je u društvo. Brojalo je 80 vežbača svih kategorija, osim članica i naraštajki. U 1932. priredilo je dve javne vežbe u Petlovcu, i dve propagandne vežbe u susednim selima : Luču i Novom Bezdanu. Glavnu skupštinu održalo je 8 januara 1933. Osnovalo je četu Bar. Petrovo Selo početkom 1932. Četa je imala 75 vežbača svih kategorija, sem članica. Društvo Branjin Vrh-Šećerana osnovano je u jesen 1932. Prvog decembra održalo je akademiju, koja je imala 14 tačaka. (5) U Belom Manastiru od 12 do 18 marta 1933. održan je 7 dnevni tečaj. Tečaj je pohađalo 26 polaznika i to 18 sokola i 8 sokolica.

Tečaj je vodio župski prednjak Vlada Hodovski. (6)

U Belom Manastiru održana je 3 juna 1934. javna vežba okružja Beli Manastir. Povorka je krenula iz sokolane ka vežbalištu. Na čelu povorke bila je društvena zastava, a iza zastave išla je sokolska muzika društva Osijek Donji grad. Za tim je išla vojska, članovi sokola u odorama, deca u sokolskim odorama, deca u narodnim nošnjama, muški naraštaj, ženski naraštaj, članovi i sokolskim vežbačkim odelima i članovi u narodnim nošnjama. Posle javne vežbe bilo je narodno veselje u sokolani. (7) Okružni prosvetni tečaj održan je 25. 11. 1934. u Belom Manastiru. Na tečaju je bilo 28 slušalaca iz 9 jedinica. (8) Sokolska župa Osijek održala je 28.11.1934 godine jednodnevni okružni prosvetni tečaj u Belom Manastiru. Bilo je 28 slušalaca iz Darde, Kneževa, Branjin Vrh-Šećerana, Popovca, Belog Manastira, Luga, Bos. Petrova Sela, Luča i Branjine. Nije bilo nikoga iz Batine, Draž-Gajić i Duboševica. Vodio je tečaj prosvetar župe Milan Vakanjac. Predavanja su bila : Milan Vakanjac : Sokolska ideologija; Slijepčević : Zašto vežbamo u sokolani; R. Turk, prosvetar iz Kneževa : Kakav treba da je prosvetni rad u selu; Vučićević, prosvetar iz Bronjinog Vrha : Razvoj jugoslovenske misli; Ivo Maričić, član ŽPO : Zadaci društvima i četnih prosvetara; Dosbol, prosvetar iz Bos. Petrovog sela : Saradnja prosvetnih i tehničkih organa; Ilija Beura : Sokolska štampa; Rutar, član ŽPO prikazao je na župskom kino-aparatu : Sokolski slet u Ljubljani na veliko zadovoljstvo gledalaca. U Belom Manastiru održana je okružna konferencija 20.10. 1934 godine. Brat Vakanjac razradio je i opširno objasnio program prosvetnog rada. Sestre učesnice na konferenciji iznele su pitanje slabog odziva saradnica među članicama i mali broj članica vežbačica. Rešeno je da se organizuju tečajevi za sestre i socijalna akcija pridobijanja žena za taj rad. (9)

Sokolsko društvo Beli Manastir održalo je 28 aprila 1935. akademiju. Program je bio : 8 gimnastičkih tačaka, jednog dečjeg prikaza, 1 recitacije i 1 šaljivog pozorišnog komada. Posle programa bila je zabava sa plesom. (10)

Sokolsko društvo Beli Manastir bilo je matica i centar sokolstva u Baranji. Priredilo je 16 juna 1935. javnu vežbu, uz učestvovaljnje jedinica Darda, Branjin-Vrh Šećerana, Gajić, Baranjsko Petrovo selo, Kneževo ... i uz pomoć sokolskog društva Osijek Donji Grad. Kroz mesto je priređena povorka u kojoj su učestvovale sve kategorije. Pre početka starešina društva Bunović pozdravio je prigodnim govorom sakupljene vežbače i publiku. Učestvovala je muzika domaće vatrogasne čete, koja je svirala za nastup i odstup vežbača. Javna vežba bila je priređena na igralištu S.K. Sparte. (11)
Okružje je priredilo 15 septembra 1935. u Batini javnu vežbu. Pored baranjskih jedinica učestvovala su oba osiječka društva. U Batinu je došlo oko 250 sokola posebnim vozom. Povorka kroz mesto išla je sa 2 zastave, 16 članova u odori i 20 muzičara društva Osijek Donji Grad, 39 muške dece, 81 ženske dece, 28 članica i naraštajki i 40 članova u običnom odelu. Dr. Mamuzić pozdravio je publiku naglašivši značaj sokolskog rada. (12) U Baranji su učitelji imali važnu ulogu u sokolstvu. Bez njihovog rada nije se mogao zamisliti sokolski rad. U društvu Beli Manastir učitelj je bio prosvetar; u društvu Branjin Vrh-Šećerana prosvetar je bio učitelj, učiteljica načelnica društva; u društvu Batina prosvetar je bio učitelj, učiteljica načelnica i tajnica, zamenica načelnice učiteljica; u društvu Popovac učitelj je bio načelnik, učiteljica načelnica; u društvu Kneževo prosvetar je bio učitelj; u društvu Kneževi Vinogradi starešina je bio učitelj, načelnik učitelj, tajnik učitelj; u četi Lug prosvetar je bio učitelj, vodnik ženske dece učitelj; u četi Bar. Petrovo selo starešina i prosvetar su bili učitelji; u četi Luč starešina i prosvetar su bili učitelji; u četi Gajić načelnik je bio učitelj, načelnica učiteljica; u četi Branjina načelnik je bio učitelj, tajnik učitelj; u četi Podolje starešina i načelnik je bio učitelj, prosvetar učitelj. U trinaest sokolskih jedica okružja Beli Manastir aktivno je sarađivalo 16 učitelja i 5 učiteljica.

Župski prednjak Hodovski obišao je četu Gajić i četu Lug. Četa Gajić je bila najstarija četa okružja, koja je do posete postojala 6 godina. Vođstvo čete i sav rad bio je u rukama supruga učitelja Šajdl, koji su četu vodili. Soko u narodu nije bio uhvatio korena. U četi Lug tehnički rad bio je preko zime intenzivniji. U radu su učestvovali uglavnom opštinski činovnici i učitelji, dok seljaci nisu angažovani. Sokolsko društvo Beli Manastir za jesenskih i zimskih večeri održavalo je sokolska posela u svom domu samo za vežbače. Posela su se održavala jednom nedeljno, sredom, za članstvo i naraštaj. Uvek je bio prisutan po jedan član uprave prosvetnog odbora i prednjačkog zbora. Posela su služila za odmor i razonodu, pa su se na njima igrale razne igre, kao što je bio šah, domino, “mlina”, ping-pong itd. Čitali su se sokolski časopisi i davale sokolske knjige. Iz društvene biblioteka davane su kući na čitanje zabavna literatura. Posela su se završavala u 9 sati u veče. Karte je bilo zabranjeno igrati. (13)

M. Sila iz Osijeka održao je 26. maja 1937. tečaj u Belom Manastiru, na kome je uputio 3 sokola iz sokolskog društva u rukovanje sa aparatom Pate Bebi. U veče su u dvorani prikazani filmovi „Pohod Sokolske župe Osijek na Oplenac”, „Župsko takmičenje i župska javna vežba u Osijeku”, „Proslava 30 godišnjice s.d. Osijek donji grad”, „Proslava 30 godišnjice s.d. Vinkovci”, „Javna vežba s.d. Osijek – Matica” i „Međuokružna javna vežba u Slav. Požegi. (14) Grupa članova i članica Sokolskog društva Beli Manastir učestvovala je krajem maja 1938. u narodnim nošnjama iz njihovog kraja na festivalu narodnih igara u Beogradu. Posle festivala posetili su Oplenac. (15)

U Belom Manastiru održan je od 9 do 18 marta 1939. drugi prednjački tečaj župe Osijek u 1939. Tečaj je pohađalo 13 tečajaca, od kojih je 11 pohađalo prošlogodišnji tečaj. Tečajci su naučili 14 narodnih kola, pevanje 5 sokolskih koračnica, preko 20 igara i ... . (16)

U Kneževu i Belom Manastiru 4 i 5 maja 1939. prikazan je sokolski film „Oj letni sivi sokole !”. Po članku u „Bratstvu” film je na sve gledaoce ostavio snažan utisak. Sokolsko društvo Beli Manastir priredilo je zajedno sa vojskom i ostalim mesnim društvima Đurđevdanski uranak. U jutro je bio sastanak pred sokolanom, odakle se pošlo sa muzikom na čelu u šumu „Hadica” gde je priređena igranka i zakuska.(17) Na dan crkvene slave, 21 novembra 1939. održana je belomanastirsko sokolsko društvo u dvorani hotela “Vardar” zabavu, kojoj je prisustvovali i brojni gosti iz susednih sela. Prikazan je šaljivi pozorišni komad „Konzul” od Trifunovića. Komad su izveli članovi i članice belomanastirskog sokolskog društva. Posle je bila igranka. Uoči dana Ujedinjenja priređena je zajedno sa vojskom i mesnim društvima bakljada. Na dan Ujedinjenja učestvovali su sokoli na blagodarenjima u crkvama. Postom je održana svečana sednica. U veče je održana akademija u dvorani hotela „Vardar”. Zbog oduzete sokolane program je bio manje nego ranijih godina. Na kraju akademije je starešina društva podelio diplome za uspeh na župskim takmičenjima članu Mirku Kovačeviću i naraštajcu Josipu Hebleru. Posle je bila plesna zabava. (18)

Radoje Savičić, starešina kneževačkog sokolskog društva umro je u noći između 23 i 24 maja 1940 godine u Golniku u Sloveniji nakon duge i teške bolesti. Savičić je bio pre Prvog svetskog rata član Dušana Silnog u Srbiji. U Kneževu je preuzeo dužnost starešine 1933 godine. Društvo je tada bilo u rasulu i pred likvidacijom. Članstvo se razišlo, vežbača nije bilo, blagajna je bila prazna, sprava nije bilo nikakvih, društvo je jedino imalo dug. U takvom stanju preuzeo je Savičić starešinsku dužnost. Njegovim neumornim radom, iako je mnogo puta bio teško bolestan, uspelo mu je da uz saradnju ostale braće koju je znao privezati za rad, da u nizu godina stanje promeni. Tako da je u društvu 1940 godine bilo preko 100 vežbača, oko 200 članova, imalo je sve sprave, vežbaonicu, letnje vežbalište, gotovinu oko 30.000 dinara i redovno vežbanje i rad. Na dan njegove smrti u ime sokolskog društva otputovali su iz Kneževa u Golnik brat Miloš Popović i brat Vlado Burnik. Oni su svog starešinu otpratili do groblja. (19) U Baranji su između dva rata delovali Sokoli i Baranjsko Kolo Sestara. Sarađivali su i organizovali priredbe. Veliki deo njihovog članstva bili su učitelji i učiteljice. Posle Aprilskog rata 1941 godine bili su zabranjeni.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Desetogodišnjica društva Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 23;
2. „Prilozi za Francuski dan”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11 maja 1930, br. 10, str. 7;
3. Predsednica Jelena dr-a Andrića, tajnica Emilija Jakovljević, učiteljica,„Kolo Srpskih Sestara – Darda”, “Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji”, „Vardar, Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu, Beograd, 1932, str. 37, 38;
4. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik I”, Beograd 1934, str. XCII;
5. Bran. Slijepčević, načelnik okružja, „Okružje Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, januar-februar 1933, br. 1-2, str. 16 ;
6. „Beli Manastir”,„Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1933, br. 4, str. 45,46;
7. „Vesti iz okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 20 juna 1934, br. 6, str. 81;
8. „Okružni prosvetni tečaj u Belom Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, novembar-decembar 1934, br. 9-10, str. 147;
9. B.S, „Sokolska župa Osijek”, „Sokolska Prosveta”, Beograd, januar 1935, br. 1, str. 45, 46;
10. „Vesti iz okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1935, br. 1-2, str. 38;
11. Inž. Kl, „Javna vežba sokolskog društva Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, 15 jula 1935, br. 5-6, str. 60;
12. „Okružna javna vežba u Batini”, „Bratstvo”, Osijek, 20 novembra 1935, br. 9-10, str. 116, 117;
13. B.S, „Sokolsko okružje Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, 20 novembra 1935, br. 9-10, str.117, 118;
14. B.S, „Filmski tečaj u B. Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 27;
15. „Sd. Beli Manastir“, ,,Bratstvo“, Osijek, juli–august 1938, br. 7–8, str. 134;
16. „10-dnevni župski prednjački tečaj u B. Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 70, 71;
17. B.S, „Okružni sastanak u Belom Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, 10 maja 1939, br. 5, str. 85;
18. B.S, „Iz okružja Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1939, br. 12, str. 227;
19. „Iz okružja Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1940, br. 6, str. 83, 84;