Holivudski glumci u filmu o Jasenovcu

BEOGRAD - Vlada Srbije, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, spremna je da finansira grandiozni filmski projekat o stradanju našeg naroda, Jevreja i Roma u Jasenovcu - saznaju “Novosti”.

Prema našim izvorima, država planira da izdvoji i do 20 miliona evra za snimanje igranog filma o zloglasnom stratištu u NDH, ali i da angažuje eminentne predstavnike sedme umetnosti, uključujući i neka poznata imena iz Holivuda.

Sagovornici “Večernjih Novosti” bliski državnom vrhu objašnjavaju da se Srbija na ovaj korak odlučuje sada, pre svega jer je konačno, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, moguće izdvojiti novac za ovako zahtevan posao, ali ova ideja ima i vrednosne elemente.

Naime, do sada se niko u našoj kinematografiji nije usudio estetski da oblikuje jasenovačku tragediju, koja nadilazi granice ovog podneblja. Uz to, konstantni pokušaji da se razmere stradanja umanje ili da se oskrnavi uspomena na žrtve (najočitiji primer postavljanje table “Za dom spremni” nadomak logora), iziskuju ovaj civilizacijski napor.

Na ideju da ekranizuje jasenovačku tragediju pre nekoliko godina došao je Tihomir Stanić i za reditelja izabrao Đorđa Kadijevića. Razlog je bio, kaže Kadijević, taj što je po majci Hrvat, po ocu Srbin, a u duši Jugosloven.

- Projekat je trebalo da finansira Republika Srpska, ali je Stanić morao da odustane zbog pretnji iz Hrvatske. Ovakav film potrebniji je danas više nego ikad i odavno je morao da bude snimljen. Ali tu temu je teško sineastički obraditi tako da bude umetnički posmatrana, bez upadanja u zamku šovinizma. Jasenovac je tragedija koja se, kada govorimo o ljudskom zlu, ni sa čim na svetu ne može uporediti. To je pakao na zemlji, planetarna tačka u kojoj je zlo dostiglo svoj maksimum i trajalo četiri godine - kaže Kadijević.

OD VELSA DO BARTONA U filmske priče o Titovim partizanima Jugoslavija je nekada ulagala ogroman novac. Ubedljivo najveći broj stranih glumaca igrao je u čuvenom filmu “Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića: Orson Vels, Jul Briner, Sergej Bondarčuk, Franko Nero i Silva Košćina. U “Sutjesci” Stipe Delića svetska zvezda Ričard Barton igra Tita, a koscenarista je Bondarčuk.

Strahote u ovom logoru, po njegovom mišljenju, bile su gore od onih u Aušvicu, jer su tamo Nemci varali žrtve odvodeći ih na kupanje i ubijajući ih za nekoliko minuta “ciklonom be”, dok su u Jasenovcu bili izloženi najstrašnijim mučenjima, posle čega bi se mučitelji takmičili u “maštovitosti” prilikom ubijanja - od udarca maljem, preko klanja, do bacanja u užarene peći.

Na pitanje kako to da nikada nije snimljen igrani film o Jasenovcu iako su milioni odvajani za impozantne ratne epopeje u bivšoj Jugoslaviji, istoričar Milan Koljanin kaže:

- Zato što to nije bio nemački, već ustaški logor, pa se priča nije uklapala u ideološku matricu da su okupatori krivi za sve. U Jasenovcu su pripadnici jednog jugoslovenskog naroda ubijali pripadnike drugog - Srbe, Jevreje i Rome.

Ova tema mogla je, dodaje, ne samo da potkopa bratstvo i jedinstvo, već generalno nije bila popularna. Do te mere da ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj do danas nema ozbiljne naučne monografije o Jasenovcu!

- Do osamdesetih godina prošlog veka nije se uopšte pisalo o logorima. Preživeli logoraši nisu slavljeni kao heroji, već se postavljalo pitanje kako su baš oni preživeli - priča Koljanin.

Tek tokom osamdesetih je u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu pokrenut jugoslovenski projekat na temu logora, ali je Institut izdao samo knjige o Starom sajmištu (autor je upravo Koljanin) i Banjici. Do Jasenovca se nije stiglo jer je počeo rat i zemlja je razbijena.

Jedini igrani film na temu logora bio je “Deveti krug”, u režiji slovenačkog reditelja France Štiglica, dok je TV Beograd emitovao igrano-dokumentarnu seriju “Banjica”. Jedan od retkih reditelja igranih filmova koji su se upustili u filmski projekat o zloglasnom ustaškom sistemu logora bio je Lordan Zafranović, ali je i on snimio samo dokumentarni film - “Krv i pepeo Jasenovca”, 1986, zbog kog ga je hrvatski predsednik Franjo Tuđman proglasio “neprijateljem hrvatskog naroda”.