Rečnik stranih reči

Reč mrzim se baš retko upotrebljava u mom rečniku. Za ove 42 godine nije se izborila za to mesto. A kad je reč o emociji, tu nikad nije ušla ni u izbor. Dobar dan - Do viđenja. Bez intervjua.
Može nešto da mi se ne sviđa. Može da mi ne prija.
Ili da mi je smešno. Jadno. Žalosno.
Može da mi ne odgovara. Da nije u mom domenu.
Da mi bude gadno. Čak i bljak.
Mogu da ne volim. Ali ne mrzim.
Kako imam dva školarca provlači se ta teška reč u našim razgovorima i više nego što sam očekivala. Tako lako uđe u rečenicu.
Znaš mama M mrzi Z zbog...
Moj drug S kaže da mrzi školu.
Dj je danas rekao da mrzi kučiće.
Mama, K mi je rekao da mrzi da jede grašak. Razumljivo što se moj sin zbunio kako je to moguće. On bi grašak jeo svaki dan. Ali uopšte nije razumljivo kako deca tako olako koriste reč mržnja. Nije im uopšte strana.
Sve dok je u domenu vokabulara može da se drži na uzici. Iako je tu već vaspitanje izašlo iz domena uzice. Ali lako može da sklizne i u osećanja. E tu već nema kontrole. Ni lanci ne pomažu.
Znam ja da su deca sklona tome da koriste reči koje čuju, a da baš i ne znaju njihovo pravo značenje. Ali zato i postoje fusnote. Za dodatno pojašnjenje.
Pre izvesnog vremena moja Una dolazi iz škole sa saopštenjem da je jedna devojčica uporno zove "štreberka". Ne prija joj to i ne zna šta da radi. Pitala sam je šta znači reč štreber. Njen odgovor je bio da je to neko ko puno uči i zna sve. Pogrešan.
Kada sam joj objasnila da štreber označava osobu koja zbog učenja zanemaruje igru i druženje njene oči su zasjale. Shvatila je. "Mama, pa ja uopšte nisam štreber! ". Osmeh. Problem rešen. Pojam razjašnjen.
Ne mrziš druga, ne odgovara ti u igri.
Ne mrziš školu, praviš se važan.
Ne mrziš kučiće, uplašili su te sa njima.
Ne mrziš grašak, ne sviđa ti se njegov ukus.
Nisi veliki ako pričaš ono što čuješ.
Veliki si ako pričaš ono što razumeš.
Veliki si ako pitaš kad ne razumeš.
Igraj se rečima, sinonimima. Samo nemoj da mrziš.
Ajde sad, laku noć. Sutra je novi dan. Pun izazova.

---