Zimski divan na prelu

Članice SKD "Prosvjeta" pododbor Sisak na 6. Banijskom pletenom kolu izvele su igrokaz "Čijanje perja"

- O, žene moje, oće l to bit svatovi, one male Mićne i mlađeg sina Vujinog.

- Koje male, o čem to divaniš, el one što ima čebuljcu povr nosa il one što ide u varoš u školu.

- Ma mlađe, ote sa čebuljcom, stalno su zajedno kod blaga, nekidan ošle njene krave u Markanovu livadu, dobro da nisu provalle ogradu, mala se zaboravla, bila s dečakom u kuruzma, viđelo se prostim okom kako se kuruzi njišu.

- El ti nemaš pametnijeg posla van sa tavana piždriti đe se kuruzi motaju.

Kod nji, znači, nejde po redu, van najprije mlađa.

- A đe danas ide po redu, konda to nekvo pravilo.

- Čini se meni da je mala bremenita, nije dva jutra išćerala krava, van i mati samo pušćala na livadu iza kuće. Pitam je u mljekari đe ćerca, veli da ima nekvu virozu, bljuje cijelo jutro, valjdak nešto pojela.

- Što b pojela što nisu i drugi, kaka viroza, pa kud bi baš svr nje, niko u selu nije bolestan.

- Da vam pravo rečem, mogli b oni biti dobar par, pravo si nako giltaju,
neka ji, nek se mladi vole.

- Šta imaju čekati, njoj je sedamnajst, njemu dvajest, ja sam se udala u njenijem godinama i nijesam požalla.

- Vengo, ko b meni objasnio kakijem to poslom armonikaševa žena svako malo gazi prama tukovma.

- O, dragi bože, da se prekrstim, zašto s ti ostarla da pitaš taka glupa pitanja, konda nijesi žensko. Đe ti živiš, cijelo selo bruji. To je javna tajna. Markan se spušti ozgo sa brda, kroz šumu, ona ozdo, preko njiva, on nizvodu, ona uzvodu, sastaju se kod onoga bagrića što ga lanjske godne grom rascijepio.

- Nikvo čudo, žena u najboljim godnama, a onaj njen nigdar nije kod kuće, kaj i svi svirci.

- Al ako je uvati u šteti, biće svašta, pazte što vam kažem, on je iz prgave vamilije, ćaća mu je skoro nožom ubio čojeka, nije se š njima za šalti.

- Valjdak je ona znala za kog se udaje, est da je bila premlada, povukla ju armonika, al morali s joj znati ćaća i mater, valjda s provjerli tazbinu, imovinu, boleštine, kurveraj i sve što spada, prije nego su ćer u njiovu kuću udali.

- Tako b mi mogle redom, kuću po kuću, svoje preskočti, zna se, mi nismo ote branše, al mene b sade većma zanimalo kakvo vama meso na tavanu, toplo je, ima muva, ja se bojim za kobasce.

- Moj se baš juče penja, bože me prosti dobro da se nije sav polomio, napukla prečka na lotri, malo fallo da se smandrlja. Sreća što još fletan, pa nama skočio na donju prečku. Ne merem baš reći što b mi težje palo, da se on slomio il da se meso ucrljivi.

- A da t se i slomio, zaraslo bi. Crvi iz šunjke se meru i oprati, niko ne b ništa primijetio. Kobascama neće ništa biti ako s dobro sađevene. Osim da ostalo zdraka i šupljina, što se pravom majstoru ne smije dogodti. Ja za moje ne brinem, znam ko mi je i kako dela.

- Kod tebe vavje sve najbolje. Da te čujem, kake š kolače pravti za novu godnu i božić, oš zajedno, nama za sve dane, da znam kad će biti vriški, pa da ondak dođem, a ne da potlje isprobavam stare deset dana.

- Ti š vodti brigu o mojim kolačma! Napravću kako ja oću i kad oću.

Najpreča meni moja družina, znadem što oni vole, to ću i delati. A ko mi u kuću zalazi da b vidjo što imadem, daleka njemu njegova kuća, da ne kažem nešto gorje, puno nas je ođe, pa neć pred svim ovijem ženama karati.

- Kad smo već tu na kupu, el baš pravo istina da su Anđeliji vratli varenku iz mljekare, el baš sipala vodu il joj je to neko ćio napakostiti iz zlobe, što ima tolko mlijeka.

- Nije niko lud, kako je moguće od pet krava imati trijest litara varenke svaki dan, kako mi drugi nemamo tolko. Namjerno su joj gledali kroz prste, pušćali je dan po dan i čekali, kaj lovci divlju svinju na čeki, znali su da će maca doći na vratanca.

Jagoda Kljaić, autorica- Ona se polakomla, pa eto jednog jutra 35 litara, kadli drugo, dočeka je kontrola, imaju oni sprave za mjerenje, a ono u nje varenka masnoće ispod dva, samo što nije voda. Sad joj neće platiti ni jedne litre za vascijeli ovaj mjesec, gadno je naježila, ostala brez varenke i brez para, a bome se i osramotla, nikud ne izlazi, konda ona ne b bila ođe večeras, al ne mere od srama.

- Nema ta srama, jerbo da ima, ne b to ni napravla. I dobra je iz kake je kuće izašla, znadem ja sve o njima.

- Ima l iko u ovome i okolnim selima o kome ti sve ne znaš?

- Pa da t pravo kažem i nema. Mati m je porađala žene, svašta se nagledala i naslušala, nekad nešto ispričala, a kolko je tek sa sobom u grob odnijela.

- Kad smo već kod groblja, nije baš mjesto ni prilika da o tom divanjkamo, čujem da će Milevcu saranti kraj čojeka joj. Jadnica, ništa od života nije imala, brez djece, sva bila nekva kaj šunuta, a nije joj bome ni onaj njen pomago.

- Đe b je i saranli van kraj njega, pa ostala mu je zakonita žena, to što se on švaleriso okolo, to niđe nije upisano, a ovo je uteftereno u općinskim i crkvenim knjigama.

- Što t vrijedi tefter kad imaš muku. Bolje da niđe ne budem utefterena, a da m je dobro.

- Svedno on oša prije nje, al nije joj bilo suđeno da dugo dobro poživi.

Kako j samo zaradla sušcu, imala je što jesti. Konda više nije ćela živsti.

Kažu da je kost i koža. Dobra joj je sinovka, primla je da je dorani.

- Neće džabe, ostaje joj kuća, vunduš i šuma.

- Ima ona dosta i svoga, ko će to tolko radti, nemaš kome prodati, mladi odlaze, sve će to jednog dana bit pusto.

- Kako će biti to mi ne meremo znati, što b se s otim zamarala, van, čini se meni da i onaj Dušankin šara, nekako se gizdavo drži kad krene s kolma i konjma u varoš.

- Ima l ikoji koji ne šara, misliš da je tvoj bolji.

- E, žene moje, ugledajte se u me, ja moga kontrolišem, on nema ni pojma, uvje sam mu za petama kad krene u bećarenje.

(Iz ciklusa Divani)

Jagoda Kljaić