Počeli "Prolećni Brankovi dani 2026"

U biblioteci „Branko Radičević“ u Sremskim Karlovcima, juče su počeli „Prolećni Brankovi dani 2026“. Program „Oj, Karlovci, mesto moje drago, k’o detence došao sam amo“ započeo je besedom Nenada Grujičić, predsednik Brankovog kola – „Branko Radičević i Matica srpska“, koja je donela širem auditorijumu manje poznate detalje o odnosu mladog pesnika i naše najstarije književne i kulturne institucije. Prva knjiga Branka Radičevića „Pesme“ (Beč, 1847), po izlasku iz štampe, punih jedanaest godina nije mogla da uđe u književni fond Matice srpske koja je negirala pesnički talenat mladoga autora. Tome je smetnja bio Brankov stvaralački zagrljaj sa Vukom Karadžićem koji se borio za uvođenje čistog narodnog srpskog jezika u književno stvaralaštvo. Brankov prvenac bio je upravo takav, ispevan u čistom srpskom narodnom jeziku sa talentom kakav dotad nije bio viđen. Tadašnji naši pisci i pesnici pisali su, i svoje radove objavljivali, na slavenoserbskom jeziku koji je bio nerazumljiv širokim narodnim krugovima, sa veoma komplikovanom ortografijom (pravopisom). I sam tadašnji predsednik Matice srpske, Jovan Hadžić (Miloš Svetić) pisao je pesme slavenoserbskim jezikom ne ostavljajući, ispostavilo se, značajne rezultate u vremenu.

Pored ostalog, Branko Radičević je u svojoj prvoj knjizi doneo poemu „Put“ u kojoj se obračunava sa tadašnjim čelnicima Matice srpske nazivajući ih trutovima i glavatim sovama. Za posledicu to je imalo poraznu činjenicu da Branko nikad nije objavio ni jedan svoj stih u Letopisu Matice srpske gde su uveliko i redovno svoje pesme štampali naši romantičari: Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, pa i Njegoš, i drugi. Nenad Grujičić je istakao da se Brankova pozicija u svemu tome može sagledavati na zemaljski i nebeski način. Na zemaljski tako što se može tumačiti kao sukob institucije i pojedinca, to jest jest razlaz u različitim jezičkim i kulturnim ideologijama. A na nebeski tako što je Branko sudbinski izabran od božanskog principa da trpi žestoke prepreke i iskušenja, koji će mu naspram trenutnog neuspeha i pomenutih smetnji u zemnoj stvarnosti obezbediti trijumf u budućnosti i etablirati ga kao neprikosnovenog pesnika za sva vremena, korifeja srpskog romantizma. Opevajući Božju tvorevinu u pesmi „Molitva“ Branko je potpuno bio svestan prolazne i smrtne dimenzionalnosti čoveka pridavajući esencijalni značaj tajni i lepoti Božje tvorevine svuda oko nas kroz sva godišnja doba i senzacije prirode.

Znao je Branko i pevao u „Molitvi“ (i ne samo tu) i o sebi i duši kao Božjoj tvorevini, ali i talentu („i u dušu nešto dade“) za pesmu, za dar za pevanje u maternjem jeziku. Otišavši mlad sa ovoga sveta, u svojoj dvadeset devetoj godini, Branko je pao u zaborav punih četvrt veka, niko nije mario za njega i njegove pesme, da bi nakon navršenih trideset godina ćutnje o pesniku, prenosom njegovih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo 1883. godine Branko ustvari vaskrsao kao pesnik u srpskom jeziku, književnosti i kulturi, dosegao visine legende i pesničkog mita za sva vremena u našem narodu. Nenad Grujičić je rekao da je time definitivno popravljen i odnos Matice srpske prema Branku Radičeviću i da je ona do današnjih dana, i te kako, puno toga dobrog i korisnog učinila za Branka, na primer, i ne samo tada, proslavljajući 100. godišnjicu, 150. godišnjicu i 200. godišnjicu rođenja Aleksija (Branka) Radičevića. Naveo je da je Matica srpska pre više od pola veka osnovala i Brankovu nagradu za studente književnosti i njihove eseje, to jest seminarske radove, nagradu koju je i sam Grujičić dobio 1978. godine, a što je po njegovom doživljaju bio i jedan od znakova koji će ga potom mladog, u dvadeset devetoj godini, uputiti na čelno mesto Brankovog kola.

Počeli "Prolećni Brankovi dani 2026"

U programu prvog dana „Prolećnih Brankovih dana 2026“, Brankove pesme „Molitva“ i „Nikad nije vito tvoje telo“ govorio je Danilo Jovanović. Potom je usledila promocija sveže štampane u Brankovom kolu knjige pesama „Šum na srcu“ Ane Ranđić, istaknute profesorke srpske književnosti i jezika u čuvenoj čačanskoj gimnaziji. Moderator programa bio je Rastko Lončar, autor i laureat Brankovog kola, pesnik, kritičar, književni istoričar i antologičar. U živom dijalogu sa Anom Ranđić, postavljajući zanimljiva pitanja, i konstatujući da se radi o odličnoj knjizi poezije, Lončar je uspeo da nadahne i podstakne pesnikinju da, čitajući ukupno šest pesama u tri navrata, otvori tajne svoje poezije i pesničke radionice na temelju ukrštene dragocene učenosti i izraženog lirskog prosedea, i izazove kod mahom mlade publike iskrene aplauze i oduševljenje onim što su čuli.

Ana Ranđić je istakla da kao profesor rado izlazi u susret gimnazijalcima koji pišu i žele da se afirmišu kao pesnici. Na kraju promocije, pesnikinja je brojnoj publici potpisivala primerke koje je Brankovo kolo darivalo povodom obeležavanja Brankovog 202. rođendana. U znak pažnje prema pesnikinji i profesorici iz čačanske gimnazije, po jednu svoju pesmu, iz svežih knjiga objavljenih u Brankovom kolu, kazali su Georgije Marković i Danilo Jovanović, sadašnji i donedavni učenik slavne Karlovačke gimnazije.

U muzičkom delu programa, pažnju je izazvao Damir Malešev koji je uz gitaru izveo čuvenu Brankovu pesmu, kompozitora Kornelija Kovača, „Pevam danju, pevam noću“, koju inače peva popularni Zdravko Čolić. Pre ove kompozicije, Malešev je kao pesnik, autor i laureat Brankovog kola, kazao jednu svoju pesmu posvećenu Branku Radičeviću. Kao profesor novosadske gimnazije „Isidora Sekulić“, on je time najavio sutrašnju promociju u toj školi nove knjige pesama mladog Danila Jovanovića „O gnevu pravednika“. I, kako umemo i volimo nanovo pomenuti Branka povodom nove pesničke lepote: „E pa dotle, a dokle ćeš više.“

BRANKOVO KOLO