"Iskra" u Loznici: Tesla iz majčinog kuta

Možda u gradu veličine ovog našeg osamdesetak ljudi u sali na pozorišnoj predstavi nije mnogo, ali to ne govori o samoj predstavi baš ništa. O njoj, o ”Iskri”, monodrami odigranoj sinoć, prve večeri devetog ”Lila-Lo” festivala, koji priređuje Turistička organizacija grada Loznice,, govori to što je dobar deo publike pustio suzu, makar krišom, a onaj drugi je ”progutao knedle” gledajući glumicu Maju Kolundžija Zoroe u ulozi Georgine Đuke, majke Nikole Tesle. Izvanrednom glumom Zoroe je učinila ono što se očekuje od vrhunskih glumaca, gledaoce je povezala sa likom koji je igrala, privolela ih da joj veruju i emocije koje je njen lik ispoljavao prenela na publiku.

Đuka Tesla, devojačko Mandić, nije do nastanka ”Iskre” bila tema, iako je rodila jednog od najvećih naučnika kojeg je ovaj svet ikada imao, a baš na 170. godišnjicu Teslinog rođenja našla se na sceni Vukovog doma kulture. Kako je nastala ”Iskra”?

- Pre svega, ta ideja mi je sinula negde između jave i sna, za vreme korone, i to mi je prvo fascinantno. Između jave i sna meni je došla ideja da ja to treba da uradim, kada sam videla na netu da to zaista niko nije obradio. Onda sam se i nekako i uzbudila i uplašila. Hoću li to moći? Da li to treba? I kako? I onda kad sam odlučila… bila je to peripetija, nije to odmah došlo do ovog rezultata. Ali valjda, što kažu, u životu za sve što je dobro treba da se pomučiš i treba kroz neku muku proći, kroz neku presu, da bi izašlo ono najbolje. Tako mislim da je i sa ovim, sa ovom ”Iskrom”, sa majkom Đukom. Pa i ona je mene mnogo promenila, oplemenila, mnogo me naučila, i mislim da je dobra ta ”Iskra” kao jedna poruka današnjem svetu, a posebno današnjim majkama i porodicama. Jedna poruka van te univerzalne iskre. Da svi možemo biti iskre, i svi jesmo iskra. Posebno iskra svojoj majci. Ali ta očuvanja porodice, tradicije, nasleđa, su nešto što su nas decenijama unazad učili da nije bitno. Što smo gubili. Znate onu priču, od osamdesetih godina, kada nije trebalo dojiti… Kroz raznorazne budalaštine smo prošli. Pobegli od sebe, od suštine porodice, prirode i počeli smo se dobro gubiti - kazala je Kolundžija Zoroe za portal Lozničkih Novosti posle predstave.

Ona smatra i da je sve to jedan od razloga zašto je ”Iskra” zaiskrila i da je to neka opomena, bez obzira na to koliko ljudi je monodramu gledalo.

- Neka ih je večeras bilo 70, 80, nije bitno. To je za odabrane i prosto je vrsta misije majke Đuke za te odabrane. Zašto se to u ovom momentu, u ovom istorijskom periodu za Srbe, rodilo sad, a nikad do sad u istoriji nije, za skoro 200 godina? To ćemo, možda, mi za života videti, ali neko naš sigurno hoće. Majka Đuka je u jednostavnosti pobedila. U onome u čemu smo mi danas otišli. Mi se gubimo, komplikujemo od svega, od govora, razgovora, dana, suštine, mi samo komplikujemo. Đuko bi rekla da je jednostavnost broj jedan, a onda žrtva, koja se isto, danas, drugačije tumači. Danas žrtvu tumačimo kao nešto ružno, ali žrtva je iz ljubavi, žrtva za porodicu i to je najbitnije, i od tog smo danas pobegli. Žrtva je danas muka, znači žrtvuješ se, patnja, nije dobro, al’ žrtva je sjajna stvar - napominje Zoroe.

A na pitanje kako na sceni doživljava ulogu Tesline majke tako iskreno i jako da to i gledaoci osećaju, kaže da svaki put njemu priča.

- Ja sad gledam tu sliku i sve verujem da njemu pričam. Svaki put. Videli ste, a meni je to posebno danas, rođendan mu je. Nekako verujem da, ako ništa drugo, imam zadatak. I prija mi - kaže glumica koja iz ugla majke Georgine prikazuje period od njenog prvog susreta sa kasnijim suprugom, Teslinim ocem Milutinom, rođenjem dece, životom porodice, Nikolinim odrastanjem i građenjem ličnosti, osećanjima dok joj je sin daleko od rodnog kraja pa sve do njene smrti.

”Iskra” je, tokom nepune dve godine od premijere, naišla na dobru reakciju gledalaca, a već ovoga jutra kreće put Nijagare, gde će i tamošnja publika biti u prilici da je pogleda.

Tekst i foto: Nebojša Trifunović; Lozničke Novosti