Priče iz izbjeglištva: Šahovnica

Počeše se „dizati“ hrvatski pasoši hmmm...ovaj, mislim, putovnice te. Neki odmavuju rukom. Nek im budu, fala. Drugi opet potrčaše. Treba spasiti imovinu tamo, pomoći roditeljima, rješiti penzije, "ćerati papire"...Tih poratnih godina granice su se teško prelazile. Lakše je išlo sa plavim hrvatskim, nego sa novojugoslavenskim crvenim (e jebem je i crvenu). Odlazilo se zbog "papira" ranom zorom u Istočnu Slavoniju, Srem i Baranju. Stajalo se ponizno satima u dugim redovima. Umorni se vraćali “kućama“.

Vrati se tako i naš Jovo "mlinar“. Gladan sjede za sto u ladovini pod lozom. Da ne gužva dokumente u zadnjem džepu izvadi ih na sto. Nasu mu baba pune četri ševarke gra'. Odlomi komad pogače, umoči je. Baba objesi ševarku na rub kalajsanog lonca. Uze Jovičin pasoš. Otvori onu stranu đe je slika. Gleda svoga Jovu. Da ne pišu sa strane generalije, ne bi ni znala da je njen unuk. Nako, malo podbuno. Kosa nakostrešena nepočešljanja. Meće stara naočale. Zagleda se. Izmiče plavi pasoš kolko joj je ruka dugačka. Odbljesak zalazećeg sunca pojavi se na onoj prozirnoj zaštitnoj traci preljepljenoj preko Jovine glave. Mrdnu malo pasoš. Ponovo zablještaše šahovnice na traci u malo drugačijoj nijansi.

- Jovo, šta je ovo?
- Što baba?
- Ova traka nekva, prozirna. Blicka?
- Ma to baba svi imaju. Da se teže falsificiraju dokumenti. Radi
zaštite.
- A šahovka?
- Aaaa...jebi ga baba.
- Bome ti zaljepiše šahovku na sred čela.
- Eee...a što'b ja?
- Što'b ti...Niš'...Njeste je ćeli na općini..e, sad je imate na
čelu!!!

---

Jedna od sedamdesetak kratkih ratnih i poratnih priča iz “zadnjeg” rata, iz zbirke pod nazivom “Krajino neko misli nate… Ma misli moj k . . . c”

Ako ikad izađe ova zbirka priča na zadnjoj strani omota će stajati tekst: Napisao ŽELJKO KRESOJEVIĆ.
Živi u Holandiji, ne svojom krivicom. Ovo mu je prva knjiga, do sada nije ništa izdao  , pa ni .......

---

Izbor fotografija: Željko Kresojević