Ispred i iza savskog mosta duga kolona automobila i kamiona, puna nevoljnika za RSK, koji su utekli ispred ustaških granata. Reporterima "Večernjih Novosti" svedoče o masakru nejači koji je počinila hrvatska artiljerija.

Nejač, žene sa decom, stari i invalidi. Gladni i žedni... Upeklo avgustovsko sunce, neko glasno traži vode.... Dvogodišnji dečak dočepao se flašice jedanaestomesečne sestrice. Pri dnu tek koja kap tečnosti...

Nada Metikoša donedavno je bila zaposlena u bolnici u Glini. Bleda i sićušna, skoro se gubila u gomili nevoljnika ispred savskog mosta. U izbeglištvo je krenula sa sinom Draženom (16) i svekrom Brankom (79). Nada govori brzo i isprekidano, reči naviru kao bujica.

- U Glini su goreli i nebo i zemlja - izgovara brzo. Ranjenici su stizali, teško ih je bilo izbrojati. Među njima i deca. Bez ruku, nogu. Glina se prolamala od jauka...

Čitav život Nade Metikoše stegnut je u zavežljaj...

Nesrećni ljudi se uskomešali, pritisli na granicu. Samo da idu. Što dalje, što brže, od rata.

- Šta ću, majko moja, umreće mi dete od vreline - zavapila je usukana plava žena.

Stezala je bebu na grudima, dete je stalno povraćalo. Granica se polako otvarala, ali samo za one koji su imali dozvolu od vojnih komandi i koji nisu bili vojni obveznici.

Večernje Novosti