Zavičajno udruženje Banijaca poziva vas na Zbor Krajišnika u Kovilovu koji će se održati 04.10.2025. godine.
Početak je u 9 časova, a sportska takmičenja počinju u 11 časova.
Zainteresovani se mogu prijaviti na telefon udruženja 061 64 70 422
(postoji mogućnost da će biti organizovan besplatan prevoz)
SREMSKI KARLOVCI - Tri decenije od egzodusa srpskog naroda iz nekadašnje Republike Srpske Krajine u hrvatskoj akciji "Oluja", obeležene su sinoć u Sremskim Karlovcima. Održan je komemorativni skup pod nazivom "Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek". Patrijarh srpski Porfirije je u besedi "zamolio narod da se izdigne iznad razdora i sukoba u doba kada ceo svet prolazi kroz iskušenja". Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da se obeležavanjem progona srpskog naroda u "Bljesku" i "Oluji" čuva sećanje na njih. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da Srbi trpe ogromnu nepravdu već 30 godina i da mu je dozlogrdilo da sluša laži međunarodne zajednice o vladavini prava, ali i da moraju da očuvaju mir i stabilnost. Održani su parastos i odavanje pošte u Banjaluci i u pojedinim sredinama u Hrvatskoj.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na početku obraćanja da se nikada do sada na obeležavanju akcije "Oluja" nije okupilo ovoliko građana, bez obzira na kišu i loše vremenske uslove.
"Govoriću iz srca i duše, a ne iz glave. Hvala svim Krajišnicima, ogromno je njihovo srce, a najviše kuca za Srbiju. U Srbiju su morali da se presele – da sačuvaju žive glave, ali i da žive i rade za Srbiju. Voleli ste i volite Srbiju, više i od svojih kuća i domova. Hteli ste sa svojim narodom da budete i živite", naveo je predsednik Srbije.
Vučić je naveo da mora da im se izvini što ih niko nije dočekao kako dolikuje i priliči, već su ih krili od Beograđana, Novosađana i "još nekih urbanih ljudi" koji nije trebalo da vide kakva je nesreća zadesila srpski narod.
"Večeras ću da govorim o nečemu potpuno drugom – nepravdi. Govoriću o svemu onome što su nama Srbima uradili u prethodnih 30 i više godina. Uništili su nam Jugoslaviju, rekavši da Srbi ne mogu da žive u jednoj državi. Onda su rekli da neće da nam diraju Kosovo i Metohiju. Kada je izbio sukob u Krajini, kovali su zavere i planove da sruše Srpsku Krajinu. Pričali su kako je veličanstveno ubiti 2.500, a proterano 250.000 ljudi. Naterali su nas da ćutimo i govorili gledajte Srbiju u budućnosti", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je objasnio da su im posle naveli da ne mogu da sačuvaju ni KiM, pa je zatim usledilo bombardovanje SR Jugoslavije, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija.
"Moglo im se. Onda nisu dali ni da Crna Gora bude uz Srbiju, pa su dve godine kasnije uzeli i 14 odsto teritorije koja je duša i srce naroda – Kosovo i Metohiju. Ni to im nije bilo dosta, pa pogledajte sudbinu predsednika Republike Srpske. Kako su se odnosili prema Radovanu Karadžiću, Biljani Plavšić… A sve pod sloganom vladavine prava… Srce i duša mi ne daju više da to trpim. Sve vreme vode politiku slabljenja Srbije", naglasio je Vučić.
Naveo je da je srpski narod neće da se odrekne svog imena i prezimena, odnosno, njegov najveći deo.
"Našli su nekoliko srpskih slugu, kao što su ih i nacisti našli od 1941. do 1945. godine. Kao što su ih i Austrijanci imali u Prvom svetskom ratu, kao što su ih i Bugari imali u Balkanskom ratu. Ne diramo u tuđe države, samo hoćemo da čuvamo svoje srpsko ime i prezime. Dozlogrdilo nam je, a daćemo sve od sebe da sačuvamo mir. Molim predsednika Dodika da čuva mir i stabilnost. Molim sve druge u Republici Srpskoj da se ujedine i bore za očuvanje Srpske", naglasio je Vučić.
Zaključio je da je došao "vakat za ukidanje i nestanak Republike Srpske".
"Garantujem vam u ime Republike Srbije, i u moje ime, barem dok sam predsednik Srbije – biće i živeće Republika Srpska i ništa joj nećete moći. Čuvaćemo mir i stabilnost, ali ćemo biti dovoljno sposobni i jaki da svoju zemlju odbranimo mnogo bolje nego što smo to umeli i uspeli pre 26 ili 30 godina", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podsetio je u obraćanju da obeležavajući iz godine u godinu stradanje srpskog naroda u 'Bljesku' i 'Oluji' čuvamo sećanje na njih i otimamo ih od zaborava.
"Na kraju ratova u bivšoj Jugoslaviji sveli su nas Srbe u BiH na trećinu, a mi nismo nikakav trećina, mi ne želimo da nas podele. Ja stojim ovde dostojanstveno kao čovek i kao Srbin, pred stradanjima koje je naš narod prošao i u Krajini i u Bosni i Hercegovini. Moramo se okupiti, mi u Republici Srpskoj želimo da vidimo veliku Srbiju, onu koja se razvija, koja ima puteve i bolnice. Ovo nije politički miting, ali svi moramo da stanemo iza Aleksandra Vučića, jer gde je ova ovde druga Srbija, oni koji blokiraju sve već mesecima. Mi želimo veliku Srbiju koja će stati iza Republike Srpske, jer mi moramo da preživimo", rekao je Dodik.
Predsednik RS je za akciju Oluja rekao da je to bila akcija američke vlasti.
"Klintona i drugih, koji su predali hrvatskim vojnicima. To je završilo etničkim čišćenjem, tako da nema šanse da se tamo vrati srpski narod. A nama su 'prosipali' priču kako su oni mirovnjaci, da bi na kraju bivše Jugoslavije, nas u Republici Srpskoj sveli na trećinu, s kojom misle da i sa njom treba da se obračunaju. A RS je dostojanstvena i velika, vezana za Srbiju, što će i ostati. Ne želimo da nas podele i razdvoje, jer nisu nam dali slobodu, i to rade već vekovima", poručio je Dodik.
Predsednik RS je rekao da "uvek kada smo oprostili zločin, to je bio početak novog zločina nad nama".
"Moramo da kažemo šta hoćemo, nosite se i vi i vaša vladavina prava, kakva vladavina prava? Pustite nas na miru, moramo da stanemo i da se narod konsoliduje, oko politika. Bosna i Hercegovina nije moja država, moja država je Srbija i Republika Srpska, i ne vređam nikoga. Zašto vam to smeta što kažem? Navijam za Srbiju, ne navijam za BiH, hoćete da nas isterate, da nestanemo na neki možda drugačiji način nego što je to učinjeno u Hrvatskoj", rekao je Dodik.
Naveo je da je srušen Dejtonski sporazum i da su ostale samo olupine sporazuma koji brane.
"Isti koji su isterali Srbe iz Krajine su sada protiv RS. Ne mrzim ljude, ni muslimane, mrzim njihove politike koje su protiv nas. Boriću se zato što sam Srbin, zato što ne želim da izgubim nijedan gram srpske zemlje. Živela Republika Srpska, živela Srbija", poručio je Milorad Dodik u Sremskim Karlovcima.
Srbi iz kolone izbeglih iz Hrvatske obratili su se okupljenima u Sremskim Karlovcima, iznoseći sećanja i svedočenja koja su doživeli tokom egzodusa i progona Srba iz Hrvatske.
Prisutnima su se obratili i Srbi koji su tokom "Oluje" ostali bez članova porodice i oni koji još uvek tragaju za nestalima.
Jovana Hrvačević, koja govori u ime prognanih i nestalih u "Oluji", ističe je da su nju i njenu porodicu 4. avgusta probudile granate.
"Otac je bio na ratištu, a majka, baka i strina su panično šetale po kući, ne sluteći šta nas čeka. Ja, tada dete od sedam godina, nisam bila svesna onoga što se oko mene događa. Danas shvatam koliko je sve to bilo strašno i koliko su naši životi bili ugroženi. Nešto kasnije, mi deca, iskrali smo se na guvno da se igramo, ne znajući da smo na to mesto došli poslednji put. Majka je panično došla po nas i tada sam poslednji put videla moje drugarice Marijanu, Tanju, Marinu i Bilju. Čekali smo oca da se vrati kući. Sumrak se već spuštao i iz sela su skoro svi otišli – kuće su bile zatvorene, dvorišta prazna, tišina je bila teška kao kamen“, priseća se Hrvačevićeva.
Navodi da su konačno krenule, a da je ispred bila nepregledna kolona.
"Jutro je svanulo, a kolona je postala još veća. Ljudi umiru i sahranjuju ih pored puta. Evo nas na Petrovačkoj cesti, oko nas sve gori. Bombardovali su kolonu nedužnih ljudi. Prolazimo pored kamiona u plamenu, kasnije saznajemo da je u njemu poginulo petoro male dece. Stižemo u Srbiju – sloboda konačno. Ni slutili nismo da nam je majka životno ugrožena. Bila je u šestom mesecu trudnoće, nosila je mog brata. Usled stresa, bebi je prestalo da kuca srce", ukazuje Hrvačevićeva.
Ističe da je zahvaljujući doktorima iz bolnice "Dragiša Mišović" u Beogradu njena majka preživela, ali da za nerođenu bebu nije bilo šansi.
"U ovim predivnim Sremskim Karlovcima sam upoznala supruga čija je životna priča slična mojoj. Udala sam se i otišla u Ameriku. Nisam se tamo puno zadržala. Ne mogu ja bez moje Srbije. Ja sam Jovana Hrvačević, dete 'Oluje', danas supruga pravoslavnog sveštenika i majka Dušana, Jovana i Vasilija. Da nikad ne zaboravimo sećanja na Krajinu, čija smo deca, mržnju koja nas je proterala, beznađe i strah koji nas je obuzimao dok smo u nepreglednoj koloni spašavali gole živote i nadu i spasenje koje smo dobili tamo gde smo jedino slobodni – u majci i otadžbini našoj, voljenoj jedinoj Srbiji", zaključuje Hrvačevićeva.
"Krst nositi nama je suđeno" i "Vaskrsenja ne biva bez smrti" reči su Njegoševe na koje je podsetio patrijarh Porfirije u besedi u Sremskim Karlovcima posle parastosa održanog za nastradale u akciji "Oluja". Patrijarh je podsetio da moramo da se sećamo stradalih u Oluji, ali i u svim drugim pogromima, ali i da ne zlopamtimo.
"Moramo dublje da proniknemo u reči Hristove ''Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe' pa i 'ljubi neprijatelja svog' jer to malo ko čini, a to mogu samo istinski hrišćani. Imajući u vidu Hristove reči da ne dozvolimo ono što se često dešava među nama, a to je da mrzimo, jer to uvodi u spiralu zla u kojoj svi postajemo gubitnici. Ljubav dugujemo jedni drugima, pre svega u porodici, potom prema ljudima u neposrednom okruženju, svojim komšijama, na poslu... I tek potom možemo da imamo mir sa svima, ma koliko bili drugačiji i udaljeni jedni od drugih. Molim ceo narod da u vremenu kada svi i ceo svet prolazi kroz iskušenja, da se izdignemo iznad razdora i sukoba", poručio je patrijarh Porfirije u besedi.
Patrijarh je podsetio da smo potrebni jedni drugima, da ne možemo jedni bez drugih, da treba da praštamo i tražimo oprošta jedni od drugih.
"Da ne budemo isključivi među sobom, već da otvorimo svoja srca jedni za druge, da znamo da niko nije višak i da je svako dragocen, da živimo jedni za druge, a ne samo jedni pored drugih, da budemo trpeljivi jedni prema drugima, saosećajni, milostrdni, da čuvamo hrišćansko i ljudsko dostojanstvo jedni drugima. Jednom rečju, da svako od nas bude bolji Bogu i da bude bolje bližnjem, kako bi nam onda svima kao jednom narodu bilo bolje.To mora biti naš izbor ako želimo da se i dalje nazivamo i da budemo deca Svetog Save", rekao je u besedi patrijarh Porfirije.
Kontakt telefon Udruženja Banijaca
"Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja"
