U kom pravcu ide fudbal

Evropsko prvenstvo u fudbalu 2024. godine osvojiće reprezentacija zemlje iz zapadne Evrope. Fudbalski mečevi unutar grupa nagoveštavali su takvu završnicu, a sportskim rečnikom obrazložem ovu decenijsku realnost potvrđujući da:

- najbolji fudbal igra se u zemljama zapadne Evrope,
- najkvalitetnije fudbalske lige su na zapadu,
- najbolji fudbalski klubovi su na zapadu,
- Kup šampiona Evrope u fudbalu u poslednje 32 godine osvajale su ekipe iz zapadnih zemalja,
- zapadni fudbalski klubovi su centri koji izdvajaju najviše novca da bi okupili krem profesionalnih fudbalera za osvajanje domaće lige i Kupa šampione Evrope,
- zapadni ligaški fudbalski savezi odavno su shvatili da je fudbal ekonomska kategorija,
- evropsko fudbalsko prvenstvo 2024. godine osvojiće reprezentacija zemlje iz zapadne Evrope.

Evropsko prvenstvo u fudbalu 2024. godine, sa dvadesetčetiri (24) nacionalne selekcije, potpuno je opravdalo organizovanje s tolikim brojem ekipa. Analizom kvaliteta fudbalskih liga i reprezentativnih selekcija evropskih zemalja došlo se do korisnog saznanja za fudbal da se broj timova na evropskom prvenstvu može povećati. Fudbalsko takmičenje po grupama pokazalo je, sveobuhvatno gledano, da je evropski fudbal napredovao i da se u zemljama učesnicama igra dobar fudbal, a da se razlika u kvaliteti igre i taktike vodećih selekcija i novih evropskih reprezentacija sve više smanjuje. Može se slobodno reći – danas u Evropi svi igraju dobar fudbal! Posebno treba istaći ekipe Gruzije, Slovenije, Švajcarske,Turske i Rumunije koje su pokazale odličan fudbal u takmičenju po grupama,s tim da su se ekipe Turske i Švajcarske plasirale i u četvrtfinale evropskog takmičenja.

Ipak, gde su dobre, uvek se jave i loše strane takmičenja i to na njostljivijem delu – suđenju i donošenju sudijskih odluka. Treba objasniti da su delegirane sudije svoj deo posla korektno obavile, ali administracija UEFA sugerisala je sudijama da tokom mečeva ne budu strogi i da tolerišu igračima hvatanje rukama protivničkog igrača i da se taj čin kvalifikuje kao lakši prekršaj. Napominjem, u interesu je fudbala da se ne sme dozvoliti takva nekorektna igra, jer će se fudbal pretvoriti u svoju suprotnost i izgubiti identitet. Prihvaćeni način zaustavljanja igrača približava se rukometu. Ovom nezrelom odlukom kvari se ne samo fudbal, nego i rukomet i svi sportovi u kojima tokom igre dolazi do fizičkog kontakta igrača. Fudbal treba vratiti izvornim pravilima. Ovom odlukom preti realan zaključak da u fudbalu može nestati dribling i fudbalsko nadmudrivanje loptom. Rizikuje se, da sa scene nestanu vešti fudbalski individualci. Protivničkom taktikom majstore fudbala čuva nekoliko igrača. Ako im se dozvoli i hvatanje igrača za telo, preti nestajanje veštine u igri, a ostaje samo neprekidno dodavanje. Objektivno, ovo evropsko prvenstvo gotovo da neće afirmisati ni jednog igrača kao buduću fudbalsku zvezdu, iako se video igrački potencijal, naročito u španskoj selekciji. Na utakmice se uvek dolazilo zbog fudbalske atmosfere, golova i igrača s fudbalskim identitetom (Pele, Šekularac, Bekenbauer, Puškaš, Maradona, Ronaldo, Mesi itd.). Vešti fudbaleri su driblinzima i golovima uzdizali fudbalsku igru. Ne sme se dozvoliti da fudbalska administracija nesmotrenom odlukom započne gušenje ovog lepog i interesantnog sporta.

Što se reprezentacije Srbije tiče, sva odgovornost pala je na selektora Dragana Stojkovća. Činjenica je da je igra Srbije bila promenjiva, a ni jedan od tri meča, koliko je Srbija odigrala u grupi, nije uverio ni stručnu fudbalsku javnost ni poklonike ove lepe igre, da je selekcija mogla napraviti značajni rezultat na Evropskom prvenstvu 2024. godine. Da li je i koliko selektor Stojković odgovoran za igru naše selekcije? Diskutabilno, i za njega i igrače. Kvalifikacije za tekuće evropsko prvenstvo pokazale su da reprezentacija Srbije ne igra dobro, da su linije nepovezane, da sredina terena često nema stalnu kontrolu igre, da su protivnički timovi kontranapadima lako ugrožavali naš gol. Nije se igralo hrabro, brzom izmenom mesta igrača postavljenih u trokut. Stalno se nekoga čekalo, a vreme je prolazilo. Posebno je loša igra tima bila vidljiva tokom kvalifikacija, u dve utakmice protiv selekcije Mađarske, koja je i na Evropskom prvenstvu 2024. godine pokazala da je organizovana ekipa. Naše stručno vođstvo nije formiralo standardan i prepoznatljiv tim u kojem svaki igrač zna svoje timske obaveze. Celo vreme tražio se stabilan sastav, što je sa aspekta igre i priprema bilo pogubno. Stojković nije vodio nacionalne selekcije, čak ni jednu mladu selekciju, već isključivo ligaške ekipe i primetilo se da mu nedostaje selektorsko iskustvo. Ogromna je razlika voditi reprezentativni tim u odnosu na ligašku ekipu. Preuzeo je preveliku obavezu, a mladi pomoćnici očigledno se nisu previše mešali u odluke, jer selektor odlučuje. Sve to je ukazivalo da na evropsko prvenstvo šaljemo ekipu koja ni u grupi ne može učiniti velika dela, što se nažalost i obistinilo. Smatram da je neko iskusan, kao stručno lice, morao biti pored selektora Stojkovića, a ne osudama posle evropskog prvenstva možda prepustiti da nestane sa srpske fudbalske scene kao trener. Imamo dobar primer iz košarkaške selekcije naše zemlje koju su zajedno vodili Željko Obradović i Dušan Ivković. Mudrom treneru Obradoviću nije smetao niti odmogao proslavljeni selektor Ivković, već su odluke donosili u razumevanju i trenerskim idejama koje su najbolje za ekipu. Zapanjujuće je da često ponavljamo iste greške.

Ipak, nije sve izgubljeno ni sa Stojkovićem. Selekcija Srbije je mlada i perspektivna, i s njom treba mnogo raditi da bi se došlo do ekipe sa tečnom i efikasnom igrom, sa sistemom koji je najbliži karakteru naših igrača. Po postavljenom sistemu igre „A tima“ moraju igrati i kadeti i mlada selekcija. U tom igračkom kontinuitetu neće biti iznenađenja za mlade igrače kada stasaju za reprezentativnu selekciju.

Neki stariji igrači, posle evropskog prvenstva, opraštaju se sa reprezentacijom. Veliki teret nosio je Dušan Tadić, igrač srednjeg reda, kao vrstan gol igrač, ali i asistent strelcima tima. Tadića veoma efikasno može zameniti mladi igrač Samardžić koji je prilikom ulaska u igru pokazao da je igrač za velika dela i prava je šteta što nije bio pripremljen za ovo evropsko prvenstvo. Treba mu pružiti odmah šansu, jer može sledećih deset godina biti glavni šraf u vođenju ekipe. Stojković je bio nenadmašan igrač sredine terena i dobro zna šta znači prevlst u centru.

Napadači „sidraši“ su prevaziđeni, danas se traži lepršavost u igri, visoka tehnika i zavidna brzina. Posebno u sredini terena gde moraju gospodariti tehnički obrazovani igrači s brzom i inteligentnom misli, kao u šahu kada se napravi potez iz kojeg se u nastavku akcije stvara velika mogućnost za uspešnu realizaciju. Treba stvoriti stalan i karakteran tim koji će se perfektno poznavati u igri, ali negovati i dobre drugarske odnose. I danas se sećam standardne ekipe Jugoslavije u sastavu: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec, koja je imala veliki timski igrački autoritet u svetskom fudbalu. Prostor Srbije uvek je darivao velike talente u svim sportovima, pa i u fudbalu. Obnovljenom, delom sagrađenom i fudbalskom infrastrukturom čija je gradnja u toku, te stručnim radom može se formirati značajan tim koji će dosledno reprezentovati našu državu na velikim svetskim takmičenjima.

Čedo Vukmirović