Proslava 10-godišnjice proboja Solunskog fronta 1928. u Beogradu

Starešinstvo Sokola je sokolske župe i društva pozvalo okružnicom od 25 septembra 1928. da učestvuju na proslavi. Pozvali su župe iz okoline Beograda da dođu korporativno. Ostale župe mogle su da prisustvuju u većem broju, pošto je sokolima bio dozvoljen besplatan prevoz. Zaključkom od 24 septembra organizacija je bila poverena sokolskoj župi “Dušan Silni” u Beogradu. Starešinstvo je istaklo da su sokoli istorijsku važnost prodora naglasili u svojoj deklaraciji pročitanoj na Kosovu Polju 1928. (1) Svečana proslava 10 godišnjice proboja Solunskog fronta u Beogradu 6, 7 i 8 oktobra 1928. bila je državna i opšte narodna, pa su zato i sokoli učestvovali. Proslava je počela 6 oktobra svečanim osvetljenjem grada. Ujutro 7 oktobra bio je svečano udaren temelj Invalidskom domu po kraljevom izaslaniku pukovniku Antoniju Pekiću i predsedniku invalidskog udruženja pukovniku bratu Lazareviću. Odatle su krenuli svi prisutni ka Savinačkoj crkvi, gde posle službe božje obrazovala povorka svih delegacija i društava iz cele države. Na čelu povorke bila je fanfara kraljeve garde.

Posle fanfare po dva u redu išlo je deset fijakera u kojima su voženi slepi i oni ratni invalidi, koji nisu mogli da idu peške. Pojava njihova izazivala je kod gledalaca buru oduševljenja, a mnogima suze na oči. Iza njih išao je dr. Rajs sa predsednikom invalidskog udruženja bratom Lazarevićem, a za njim po osam u redu ostali invalidi. Za njima su išli u povorci po četvorica u redu stari četnici pod zastavom i u četničkim odelima. Zatim su išli dobrovoljci sa zastavama, rezervni oficiri, članovi Crvenog Krsta, Narodna Odbrana sa članovima iz svih krajeva države, Jadranska straža, Aeroklub, Sokoli. Bilo je 620 članova u svečanoj odori, 17 članica i 13 ruskih sokola, sve zajedno 650. Sokolskih zastava bilo je 27, i 3 muzike. (2) Ispred sokolskih zastava išla je muzika sokolskog društva u Kumanovu. U povorci su bile sokolska muzika iz Subotice i fanfare iz Vinkovaca. (3) Zatim su išli Savez Izvidnika i Planinki, pa manja društva, poljsko-jugoslovenski klub, čehoslovačko-jugoslovenska liga, udruženje jugoslovenskog učiteljstva, razne korporacije i na kraju udruženje glumaca.

Ženska društva bila su predvođena od Kola Srpskih Sestara. Zatim delegacije iz Južne Srbije u narodnim nošnjama, ruska omladina i udruženja. Posle manje pauze išli su odredi Orjune u uniformi. Poslednji u povorci bili su četnici “Za kralja i Otadžbinu”. U povorci je bilo i nekoliko muzika. (4) U povorci narodnih delegacija učestvovali su Dubrovačka Građanska muzika i seljaci iz Boke Kotorske. Povorka je prošla centrom Beograda od crkve Svetog Save do Kalemegdana.

U svom govoru Kristo Dominković istakao je da je muzika u Beogradu bila naročito zapažena koliko svojim sviranjem i otmenim držanjem, toliko svojom spoljašnošću. Muzika je svratila na sebe opštu pažnju a Dubrovniku osvjetlala obraz. (5) Da bi se uveličala svečanost proslave, pripremila je beogradska opština otvaranje novog šetališta u gornjem gradu. Svečano otvaranje bilo je u podne a otvorio ga je dr. Kumanudi predsednik opštine. Otkriven je Meštrovićev kip “Vesnik”. Otvoren je Dom srednjoškolske matice ratne siročadi. U veče bila je u Narodnom pozorištu svečana predstava, kojoj su prisustvovali kralj i kraljica. Priređena je 8 oktobra revija vojske na Banjici. Reviji su prisustvovali sokoli i ogromna masa naroda.

Narodna Odbrana sazvala je Zbor nacionalnih organizacija 9 oktobra, sa ciljem da se organizacije izbliže upoznaju. (6) Na proslavi proboja Solunskog fronta 7 i 8 oktobra 1928. u Beogradu učestvovalo je 700 sokola. Na proslavi sokoli su učestvovali u povorci narodnih delegacija. Povorka je prošla centrom Beograda od crkve Sv. Save do Kalemegdana. (7) Na proslavi desetogodišnjice Proboja Solunskog fronta 1928. učestvovala su nacionalna društva iz cele zemlje. Bilo je to njihovo zajedničko slavlje.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Proslava prodora Solunskog fronta”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 oktobra 1928, br. 19, str. 119;
2. „Svečana proslava proboja Solunskog fronta u Beogradu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. oktobra 1928, br. 20, str. 123;
3. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80; Dr. M. Dragić, „Sokolstvo na proslavi desetogodišnjice proboja Solunskog fronta”, „Soko Dušana Silnog”, 1928, God. IV, str. 176; Milan R. Majstorović, „O poštovanju umrlih predaka“, „Oko sokolovo“, br.7 i 8, 1939, Beograd, str.85 ;A. Benusi, „Dubrovačko sokolstvo u radu za naše oslobođenje i ujedinjenje”,„Soko na Jadranu”, Split, juni-juli 1931, br. 6-7, str. 152;
4. „Svečana proslava proboja Solunskog fronta u Beogradu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. oktobra 1928, br. 20, str. 123;
5. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930“, Ljubljana 1929, str. 80; Kristo P. Dominković, „Pedesetogodišnjica Dubrov. Građanske Muzike”, „Sloga”, Mostar-Dubrovnik, 19. januara 1929, br. 182, str. 3;
6. „Svečana proslava proboja Solunskog fronta u Beogradu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. oktobra 1928, br. 20, str. 123;
7. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80; Dr. M. Dragić, „Sokolstvo na proslavi desetogodišnjice proboja Solunskog fronta”, „Soko Dušana Silnog”, 1928, God. IV, str. 176; Milan R. Majstorović, „O poštovanju umrlih predaka“, „Oko sokolovo“, br.7 i 8, 1939, Beograd, str.85 ;A. Benusi, „Dubrovačko sokolstvo u radu za naše oslobođenje i ujedinjenje”,„Soko na Jadranu”, Split, juni-juli 1931, br. 6-7, str. 152;

 061 64 70 422