Jagoda Kljaić laureat prestižne nagrade "Pečat varoši sremskokarlovačke"

Žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić, Jelena Aleksić i Andrej Jelić Mariokov, doneo je jednoglasnu odluku da ovogodišnja nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ za najbolje pesničke knjige pripadne Jagodi Kljaić, Željki Avrić, Jeleni Stojsavljević, Milošu Zupcu, Marku Bačanoviću i Dimitriju Nikoliću.

Jagoda Kljaić (1950, Glina) nagradu dobija za knjigu poezije „Sa druge strane štreke – i odjeci“ (Kultura vrijednosti, Sisak, 2024). Završila Fakultet političkih nauka u Zagrebu, objavila sedam knjiga poezije i pet knjiga proze. Živi i piše u Glini na Baniji. Knjiga poezije „Sa druge strane štreke“ doživela je četiri izdanja i predstavlja svojevrsni kulturni fenomen u regionu i šire. To je knjiga srpske dijalekatske poezije koja predstavlja retkost ogrnutu u autentičan lirski duh krajiške žene. Kroz događaje, običaje i odlike banijskog podneblja, već u nazivu knjige, reč: štreka (pruga), pored jake simbolike, otvara prebogat arsenal narodnog govora iz ovog kraja, koji se zbog ratnih i poratnih prilika danas prekriva zaboravom: brenta – drvena posuda za vodu radnicima u polju; đamkati – jesti polako sa užitkom; odniklen – niotkuda... Knjiga nesvakidašnje pesničke i lingvističke izvornosti, dragocena poezija životne snage sa živim fantazmagoričnim prizorima i slikama (kao da se u banijskom „krivom kolu“ natpevavaju prošlost i sadašnjost), lirika puna erosa i duha, bećarluka i čežnje, radosti i tuge, knjiga koja zaslužuje najviša književna i društvena priznanja.

Željka Avrić (1964, Banja Luka) nagrađena je za knjigu pesama „Izvana, iznutra“ (4SE, Beograd, 2024). Diplomirala na grupi jugoslovenska i opšta književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Živi i stvara u Sremskoj Mitrovici. Objavila osam knjiga poezije, prvu u Brankovom kolu (2001). Ova knjiga ispevana je uglavnom u slobodnom stihu sa natrunima vezanoga (distih, katren i sonet) čemu je inače pesnikinja vična. Željka Avrić najpre opeva obespravljeni svet, muškarce i žene sa margine, ljude u nespokoju i neimaštini, u sudaru sa birokratijom i propagandom. Svet nepravde dugoročno je stanište obespravljenih („u njenim grudima kljuca pokislo pile“) koji izlaz vide u sitnicama i malim radostima mimo kula i gradova privilegovanih trutova. Poezija snažnih stvaralačkih zamaha sa širokim spektrom životnih tema i osećanja na materijalu opore stvarnosti, preobraženom kroz pevanje u čvrsti temelj i visoki krov pesme.

Jelena Stojsavljević (1966, Kraljevo) nagrađena je za zbirku poezije „Plodova vod“ (Povelja, Kraljevo, 2024). Odrasla u Trsteniku. Diplomirala na grupi srpska književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde danas živi i radi. Objavila tri knjige poezije, prvu u Brankovom kolu (1996). Njena nova poezija zadržala je pupčanu vrpcu koja povezuje sa ranim pesmama, to jest sa potrebom da peva o iskonskom, mitskom i zavičajnom („još miluješ daleka sela/ kuće i majke koje čekaju"). Važno mesto u nagrađenoj knjizi čine i pesme o ljudskim nesporazumima, sebičlucima i nerazumevanju drugoga, pesme aktuelnog vremena, koje univerzalizuju uzroke i posledice delovanja nesavršene čovečje prirode što se u konfliktima ciklično p(r)ojavljuju na istom mestu u različitim vremenima. Poezija jake imaginacije i emocije, istinske potrebe da se imenuje i opeva minulo i sadašnje.

Miloš Zubac (1976, Novi Sad) ovu prestižnu nagradu dobija za knjigu „Trideset tri pesme“ (Grafoprint, Gornji Milanovac, 2025). Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, grupa za srpsku književnost i jezik. Objavio šest zbirki poezije i nekoliko knjiga drugih žanrova. Živi i stvara kao književnik i kantautor u Novom Sadu. Knjiga „Trideset tri pesme“ predstavlja kaleidoskop pesničkih medaljona i reminiscencija na mlade dane i uspomene, ali i pesama angažovane provinijencije sa datumima ispod stihova napisanih u Novom Sadu s kraja 2024. i s početka 2025. godine: „Pala je nadstrešnica i na nas/ samo nam nije otkriven čas.“ Knjigu vrhune i stihovi porodičnog svetla, kao i pesma „Čarobnjak iz Cvijićeve“ posvećena kultnom sugrađaninu Đorđu Balaševiću sa odbleskom na „drugog čarobnjaka, majstora tajnih veza“, Duška Trifunovića o čijoj je poetici Miloš Zubac napisao doktorski rad, odbranio tezu i objavio knjigu.

Marko Bačanović (1984, Sarajevo) nagrađen je za knjigu poezije „Kadiš za Sarajevo“ (Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, 2025). Diplomirao na odseku za slavenske jezike i književnosti na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Visoke studije nastavio na Puškinovom institutu u Moskvi i na Univerzitetu u Varšavi. Objavio tri knjige poezije. Piše i eseje, i prevodi sa ruskog, poljskog, nemačkog i engleskog jezika. Živi i stvara u Varšavi. Nagrađena knjiga Marka Bačanovića sonetni je bedeker kroz lavirinte ljudskog zla koje se ukazuje kao neuništivi fenomen. Poput kakvog letalnog „igrača u svim pravcima“, zlo se primiri neko vreme, čak decenijama i stolećima, pa se onda nanovo budi i kreće u destrukciju sveta i života uništavajući cele civilizacije i narode, zajednice i pojedince. U formi „šekspirovskog soneta" (oko 200 pesama), Bačanović pokazuje ontološku snagu ovog vekovnog pesničkog oblika, to jest moć njegove specifične zvučne arhitektonike koja i te kako može da se uhvati u koštac sa temom zla i potom na čistac iznese konkretan umetnički rezultat. Otuda, ova izuzetna i retka knjiga uzvišena je „molitva za sve gradove, prostore i ljude posrnule u pošasti ljudskog zla“.

Dimitrije Nikolić (2002, Zaječar) nagrađen je za knjigu poezije „Pravdanje nežnosti“ (Književna opština Vršac, 2025). Student klavira i kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Objavio dve knjige poezije, prvu u Brankovom kolu (2023). Nova Nikolićeva knjiga, celovita i tečna, nastavak je prve sa uočljivim rastom stvaralačke zrelosti, talenta i svesti o njemu. Ovo je mladost koja inicijacijom metuzalemskog iskustva peva o erosu i tanatosu, prolaznosti i večnosti, ushitu i bolu. U epicentru su žena i ljubav, pesma i jezik, opsesivni motivi bez kojih nema božanskog principa stvaranja. Mnoge pesme za moto imaju jevanđeoske stihove, a tu je i jedan manifestni iz „Pjesme nad pjesmama“: „Jer je ljubav jaka kao smrt“. Jedna za drugom, ovo su pesme što se ne ispuštaju iz ruku, iz kojih dišu hrišćanska pouka i snaga. Ispod naslova „Svojima dođe, a svoji ga ne primiše“ ( Jovan 1, 11), čitamo: „trojica udaraše rukama svojim i nogama/ onog na zemlji.../ i ja videh njega kako sav od bola/ ljubi njihove velike/ tople seni/ na zemlji". Između korica knjige „Pravdanje nežnosti“ nalaze se originalne pesme sa nepotkupljivim talentom mladog čoveka: „Ništa nemam, a daleko sam od svakog siromaštva“.

U najužem izboru za ovogodišnju nagradu „Pečat varoši sremskokarlovačke“ našle su se i knjige Jovane Kuzmanović, Dušana Andrijaševića, Suzane Rudić, Nebojše Ivaštanina, Ljiljane Pavlović Ćirić i Marka Milovanovića Maruna.

Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ biće pedeset deveti put uručena u Sremskim Karlovcima, na „Prolećnim Brankovim danima 2026“.

BRANKOVO KOLO