Šapat za polovnjaču i druge pjesme

Autorica na pasareli u Capragu

Šapat za polovnjaču

Đegod mi se kum napije kaj ćuskija

teško mu na nogama obâstat

još težje jezik obuzdat

el da se radujem il tugujem

kad pjan govori

kažu ljudi što trijezan misli

nikad nije tolko pod gasom

da ne b znao što kazuje

u uvo mi utišanim glasom

okrêno b te rađe neg boga vidio

znam da nije šêno

morti zerice zbog moje roklje skrêno

kaj mladi smo ašikovali

teško b bilo danaske znati

jere nijesmo zajedno obàstali

al da jesmo ko b to sade

mene polovnjaču tako izazivo

ne zaboravde kume

svoju kućnu lumeru

pred kojom s mi

o okretanju kazivo

kad te pozovem

na dve tri štih probe

međ žirove i kestenove

---

Mùka

Lakše je

biti okovan u bukagije

ôdati ne moći

teret sa sobom vući

lancima zveketati

nego slušat šargije

usred njene avlije

zubma škripim

sam da ne povilênim

tražim đe su one verige

okovaću se neđe u podrumu

đe neću čuti prangije

dok je svatovi ne odvedu.

---

Moj ćaća na drešu

Izučio je i položio lanjske godine

na pûpavcu je zanat ispeko

kaže nije neka škola more svako

a ja ne mislim baš tako

zašto onda od mojije drugova

ćaće ne voze traktora.

Objasnio mi je

da ga dânma viđet neću

možda me samo noću

razbudi njegovo hrkanje

pred svitanje.

Poslije toga neću zaspîvat

među plàte ću sebe posakrivat

bruj traktora osluškivat.

On ne zna moju tajnu

da u školi propitam

đe je žetva toga dana

koje selo je na redu

pa ako nije predaleko

sve nekud poprijeko

preletim do gvozdene bube

samo je izdaleka glêdim

ne smije ćaća znati

on mora pravac ùperti

durk-marš i natrag

pa jòpet durk-marš

nečiji je urod

zadružni je traktor.

Oćemo l mi doći na red

prije promjene vremena

propašće nam ljetina

svaku veče mati pita

počela b pripremati aljdemaš.

Ne briga mater za traktor

pozna ona svog čojeka

odavno je poludio

za njenim mirisom

pokošenog sijena

najmiliji s mu žitni plodovi

šuštavi snopovi

čvrste stožine

osunčani stogovi

puni badnjevi

poslagani varićaki

jaki kominjači.

Pa kad moj ćaća

posred našeg gumna

sjedne na crveni dreš

i objavi početak mašînanja

žeteoci zapjevaju

oblaci se raskinu

vjetrovi potpomognu

rastu kàmare slame

pljeva avlijom leprša

njive su naša svetinja

pjeva ćaća sa zrnima.

---

Goran Milašin, doc. dr, Filološki fakultet Banja Luka: Inovativni hrbat sa kodom koji vodi ka Jutjub kanalu, odnosno snimcima na kojima dramski umjetnici i autorka govore stihove, pokazuje da ni zbirka ni sama autorka nisu izvan vremena, već da žive u sadašnjem trenutku, u ovoj digitalnoj eri, sa svim njenim prednostima i manama. Zahvaljujući tome, zbirka je postala istinsko nasljeđe.

Bijela kuferta

Na visoke škole

otišo moj dragan Milan

ispratla ga rano jesenas

obećo m svaku osmicu pisati

kuruzi obrani kesteni pristigli

a meni rođendan danas.

Oko podne zvonce sa biciklina

biće neko umro

konta baba dok kroz pendžerić zijeva

sam da nije kàka gora nevolja

pita poštar za mene

pruža m bijelu kufertu

na njoj cvijet uslikan

poznam odma rukopis Milanov

– srce moje i tvoje

u ljubavi stoje

i ničeg se ne boje –

u listu samo ota tri retka

od mog dragog u tri mjesêčka.

Poštar u avliji štenta

lanac na biciklinu rikta

znade on mjesece brojiti

kolko m je samo puta dobacio

ništa danas za tebe

oš sa mnom u subotu

u dom na igranku

donijeću ti sjutra novi koferat

sve ć ti u njemu napisat.

Oću vala a dáštaću

neć valjda čekati

drugu kufertu do proljeća.

---

Zapovjed

Kad opazite da m duša izlêćat oće

a tijelo je više ne mère ùstavljati

jutarnja čašica niz grlo ne teče glatko

prežgana juva postane teška

olade se žganjci sa skorupom

cigara ota moja draga Morava

u pakliću do večeri se mrči

muštikla suši

a duvankesa u škatuljcu ne izruči

ćutim li jutrom

nikoga ne dozivam

nikome ne zapovjedam

sunce kalajisano vam ne spominjem

znaćete

doša je po me

častivi il nečastivi

o tome će kašnje bit govora

petrijolka

uz uzglavlje da mi svijetli

kaj mojoj materi

one noći kad me porodla

bio je to moj prvi miris

prvi pogled i kretnja

plamičak što postade svetinja

oću da zajedno utrnemo.

Baba zapovidla

danom kojim je

devedeset opkòračla

prema stotoj zakòračla.

---

Poezija Jagode Kljaić: KAKO JE NASTALA BANIJSKA BIBLIJA

Pripremio: Miroslav Kos, urednik u Blicu