Sutra počinje jubilarno 55. Brankovo kolo

Svečano otvaranje 16. Brankovog kola, Karlovačka gimnazija, 1987.

Čuvajući zlatonosnu stražilovsku liniju pevanja Branka Radičevića i potonjih srpskih pesnika, jubilarno 55. Brankovo kolo trajaće od 11. do 17. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu. Čuvena manifestacija biće otvorena u petak 11. septembra u 11 časova u biblioteci „Branko Radičević“ (Soba Dejana Medakovića) u Sremskim Karlovcima. Svečano otvaranje odvijaće se pod motom „Oj, Karlovci, mesto moje drago,/ ko detence došao sam amo.“

Slavnu pesničku manifestaciju svojom originalnom besedom o Branku Radičeviću otvoriće ugledni srpski pesnik Duško Novaković koji je podaleke 2007. godine na Stražilovu, na Brankovom grobu, prislužio sveću i položio cveće.

Na svečanom otvaranju 55. Brankovog kola nastupiće pesnici raznih generacija: Ranko Čolaković, Julija Kapornjai, Damir Malešev, Kosta Kosovac, Marija Prgomelja i Georgije Marković. Glumački darovi kroz poeziju Branka Radičevića i deo monodrame „Ja Mina, Brankova“ zasjaće od strane stalnih saradnika Brankovog kola, dramskih umetnika, Danice Petrović i Boška Petrova. Muzičke delove programa na harmonici i uz gitaru ispuniće talentovani učenici osnovne škole „23. oktobar“ iz Sremskih Karlovaca. Na taj deo programa ponovo će se uključiti pesnik Damir Malešev ali sada kao gitarista koji će otpevati kultnu Brankovu pesmu „Pevam danju, pevam noću“, kompozitora Kornelija Kovača. Ponovo će se uključiti nova grupa đaka pomenute škole, koji će recitovati antologijsku poeziju naših pesnika na čelu sa korifejem srpskog romantizma, večno mladim Aleksijem Brankom Radičevićem. Voditelj programa Bojana Jelenković.

Već sutradan, u subotu 12. septembra biće održani tradicionalni programi na Stražilovu pod motom: „Amo, živo, cveću poitajte,/ pa ga s` mladi puno nakidajte“. Najpre, u 10 časova, pesnik Ivan Despotović, dobitnik nagrada „Stražilovo“ i „Pečat varoši sremskokarlovačke“, prislužiće sveću i položiti cveće na Brankov grob i spomenik (1885) i kazati svoju pesmu posvećenu Radičeviću, a zatim će glumica Danica Petrović govoriti dve Brankove pesme („Ukor“ i „Devojka na studencu“).

Sišavši novom stazom sa vrha, u jedanaest časova kod „Brankovog čardaka“, uz spomenik Branku (1974, rad Jovana Soldatovića), svečano će biti uručena prestižna nagrada „Stražilovo“, koja se održala čak pola veka. Ovogodišnji laureati su Živko Nikolić (za ukupno pesničko delo) i Ana Ranđić, Anđela Cvijetinović i Georgije Marković (za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu).

Posle uručenja nagrade, krenuće poznati „Stražilovski miting poezije“. Ove godine svoje pesme, pored parnasovski lepog spomenika Branku, govoriće pesnici raznih godišta, sve do najmlađih: Dragica Stojanović, Aleksandar Arsenijević, Slađana Milenković, Nataša Nara Radosavljević, Ivan Despotović, Tanja Prokopijević, Rastko Lončar, Jasna Milenović, Damir Malešev, Lidija Đogo, Jelena Trojanovski Stanković, Nikola Rausavljević, Ana Ranđić, Milan Ćosić, Jelena Vujanović, Bojana Jelenković, Anđela Cvijetinović, Jovana Anđelić i Georgije Marković.

Tokom odvijanja jubilarnog 55. Brankovog kola biće održani važni programi koji su se održali kroz vreme kao nezamenjivi amblemi Brankovog kola. Već u nedelju, 13. septembra u 18 časova, u Šahovskom klubu Novog Sada, biće održan 38. pesnički turnir u šahu pod motom: „Mnogo li se tada kadikada/ u se glava pouzdala mlada“. Daleke 1849. godine, 2. aprila u Zemunu, Jovan Đorđević (osnivač Srpskog narodnog pozorišta i autor teksta himne „Bože pravde“) zapisao je ovu rečenicu o Branku: „Šaha je igrao vrlo vešto i vrlo brzo pokretao figure.“ Na 55. Brankovom kolu šahovsku simultanku prirediće FIDE majstor Željko Medar, višedecenijski saradnik Brankovog kola. Igraće mladi pesnici i šahisti, ali i javne ličnosti Novog Sada. Najbolji igrači na turniru dobiće vredne nagrade – nove pesničke knjige Brankovog kola ovenčane nagradom „Stražilovo“.

U utorak, 15. septembra u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima, u 13:30 časova biće održan tradicionalni parastos Aleksiju Branku Radičeviću. Činodejstvovaće arhiepiskop sirmijski i mitropolit sremski gospodin Vasilije sa karlovačkim sveštenstvom i bogoslovima. Posle parastosa, u Karlovačkoj bogosloviji „Sveti Arsenije Sremac“ u 14 časova biće održana nova „Hrišćanska tema“ na 55. Brankovom kolu. Ove godine ona glasi: „O stvaralačkoj radosti“, a govoriće dramski umetnik Nebojša Dugalić (aktuelni dobitnik „Velike povelje Brankovog kola“). i arhimandrit Kleopa Stefanović, iguman Manastira Vavedenja u Sremskim Karlovcima i profesor Srpske pravoslavne bogoslovije Svetog Arsenija.

U novosadskoj gimnaziji „Isidora Sekulić“, u sredu 16. septembra, u 11 časova, pod motom: „A u veče u svojoj starosti,/ da se setiš sunašca mladosti“, program „Susret s pesnikom“, nastupiće Laslo Blašković, prošlogodišnji dobitnik „Statuete Branka Radičevića“ za ukupno književno stvaralaštvo, a povodom besede o Branku koju je izgovorio na svečanom otvaranju 54. Brankovog kola. Moderator programa biće Damir Malešev, profesor gimnazije. Nastupiće i talentovana pesnikinja–gimnazijalka Nikolina Milošević.

U sredu, 17. septembra, u 11 časova, u Biblioteci „Branka Radičevića“ (Soba Dejana Medakovića) u Sremskim Karlovcima, pod motom „A ovde se potok našalio/ pa nam puta mladim preprečio“, biće svečano zatvoreno jubilarno 55. Brankovo kolo. U okviru programa „Pesnik za decu u biblioteci“ gostuje Todor Bjelkić, aktuelni dobitnik „Pečata varoši sremskokarlovačke“. Nastupiće i talentovani učenici-pesnici-glumci-muzičari kao najmlađi učesnici na 55. Brankovom kolu. Moderator programa Georgije Marković.

 

Branko Radičević
RIBARČETA SAN

Al’ se nebo osme’iva!

Al’ se reka plavi!

A ribarče u čun sniva,

Jasno k’o na javi.

On ‘itnuo udičicu,

Ribicu je stek’o,

Metnuo na žeravicu

Pa je tako pek’o.

„Žeravice, de se trudi,

Nemoj tako sporo!ˮ…

Ribica mu veće rudi,

Gotova je skoro.

Rudi riba – jošte malo –

Sad mu je pečena!

Srce mu se zaigralo:

ˮAmo sad, milena!“

Dole ćemo jàko sesti;

Al’ će da se sladi!

„Mor’o bih te, ribo, jesti

I da nije gladi!“

Pa je uze, pa njom brže

Da primakne k usti –

Čun se ljuljnu – on se trže –

Ode sanak pusti!

 

Petar Petrović Njegoš
BRANKU RADIČEVIĆU

Pjevče dragi, Srbe vrli,

iskro živa đačkog kruga,

nek Apolo tebe grli,

neka Orfej traži druga.

U vilinskom pjevaš Kolu

kao slavuj usred luga;

tebe za rod pjesma grli

kao nebo vita duga.

Ajde, rode, kolu amo

da junački popjevamo;

glas nek ječi, nek se čuje,

nek crkaju ljute guje!

 

Nenad Grujičić
ZAPIS O ALEKSIJU RADIČEVIĆU

Negdanji učenik Karlovačke gimnazije, Todor Radičević doveo je 1835. godine u Sremske Karlovce iz Zemuna za ruku dva svoja maloletna sina bez majke. Behu to jedanaestogodišnji Aleksije (budući Branko) i desetogodišnji Stevan. Dečaci su upisani u Karlovačku gimnaziju 7. oktobra pomenute godine.Tada su Sremski Karlovci izgledali drugačije, još nisu postojale velike zgrade na današnjem trgu što nosi pesnikovo ime. Tadašnja zgrada gimnazije, u kojoj su se Branko i Stevan školovali, bila je oniska i veoma skromna. Pre Branka u gimnaziji se školovalo četrdeset pet generacija. U to vreme Sremski Karlovci bili su izuzetno lepo i živopisno mesto, nabogatija varoš u istočnom delu Srema, a uza sve to prvorazredni duhovni i kulturni centar.

Kao đak Karlovačke gimnazije, Aleksije Radičević nije bio poznat kao pesnik i nijednu pesmu na srpskom jeziku nije napisao u Sremskim Karlovcima. Tek jednu na nemačkom, kao školski sastav. Posle završenog školovanja u Karlovačkoj gimnaziji, 1841. godine otac Todor upisuje svoje sinove na studije filosofije, to jest mudroljubija u Temišvaru, gde umire dvadesetogodišnji Stevan. U Temišvaru Aleksije Radičević piše svoju prvu pesmu na srpskom jeziku, čuvenu „Devojku na sttudencu“, a potom 1843. godine stiže u Beč, gde će studirati i pravo i medicinu (da bi sam sebe lečio od jektike). Tek 1847. godine, prevodeći svoje ime s grčkog (Aleksios), on posrbljeno – Branko, stavlja na korice svog štampanog pesničkog prvenca u Beču. Otišavši iz Karlovačke gimnazije, Branko nikad nije zaboravio Sremske Karlovce i Stražilovo. Kao arkadijska uspomena, duhovna i dionizijska lepota oni su zauvek naselili Brankovu poeziju.