Sokolsko društvo u Okučanima

U Zagrebu je u junu 1909. osnovana Srpska sokolska župa Krajiška, a krajem iste godine Srpska sokolska župa Bosansko- Hercegovačka. U Krajišku župu bilo je tada udruženo 14 društava.(1) Srpska Sokolska župa Krajiška obuhvatala je društva : Zagreb, Belovar, Glina, Dvor, Petrinja, Okučani, Pakrac, Gospić, Nova Gradiška, Kostajnica, Korenica i Vrginmost. (2) Posle Prvog svetskog rata i ujedinjenja 1918 godine Srpski soko Okučani bio je deo Sokolske župe Zagreb.

Sa osnivanjem hrvatskog sokola u Okučanima počela je borba za održanje dotadašnjeg sokolskog društva. Najbolji sokoli bili su na ulici napadani, pod prozorima njihovih kuća izazivani su pogrdnim rečima. Sokolsko društvo Okučani je uprkos svemu tome nastavilo sa radom. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakli su zasluge učitelja Steve Lackovića koji je svu svoju snagu založio da što bolje uspe Sokolsko društvo. Tada je društvo imalo 28 vežbača i to 15 vežbača i 13 vežbačica. (3) Posle osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Sokolsko društvo Okučani ulazi u njegov sastav.

Na peronu željezničke stanice 17 juna 1934 godine revolverskim metkom ubijen je starešina društva Okučani brat Bogdan Jojić, upravitelj škole, dobrovoljac, rezervni kapetan I klase. Ubijen je u sokolskoj odori, pred ženom i decom, pred mnoštvom sokola i sokolica, dok je čekao voz kojim su hteli da pođu u Novu Gradišku na javnu sokolsku vežbu. Bogdan Jojić je bio zaslužan za sav mesni prosvetni i kulturni život. Imao je 42 godine. Uneo je svega sebe u rad u svim ustanovama. Sahranjen je 18 juna 1934 godine. Bila je impozantna sahrana. Oko deset hiljada ljudi skupilo se iz svih sela i okoline da odaju poslednju poštu. Sve okolno sveštenstvo – osmorica - učitelji, drugovi iz više srezova, sokolske čete i izaslanici sokolskih društava, vojska iz Nove Gradiške, školska deca iz više škola, vatrogasci, izaslanici i predstavnici raznih društava, opštinski upravni odbor i hiljade građanskog i seoskog sveta bili su u žalobnoj povorci. Iz kuće izneli su pokojnika drugovi učitelji i predali sokolima, koji su ga uneli u crkvu. Posle opela u crkvi, gde se sa pokojnikom oprostio mesni sveštenik, izneli su ga vatrogasci, izneli svog predsednika i stavili na mrtvačka kola, gde se sa njim oprostio predsednik opštine. Uz tužnu crkvenu pesmu i turobne zvukove vatrogasne muzike povorka se uputila ka srpsko-pravoslavnom groblju. Na groblju je govorilo desetak govornika raznih oproštaja i svi su sa raznih gledišta, u ime raznih društava i ustanova isticali i iscrpno rasvetlili neobično aktivan i rad pokojnikov i tugu i duboku bol nad iznenadnim njegovim gubitkom. Uz počasnu vojničku paljbu i tužne zvuke muzike telo pokojnika je spušteno u grob. (4)

Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je 30 juna 1935. na svom vežbalištu godišnju javnu vežbu uz sudelovanje okolnih društava i četa. Pre podne u 9 časova održane su probe na vežbalištu. Svečana povorka išla je kroz grad u 11 časova, a u 16 časova bila je javna vežba posle koje je sledila zabava sa igrankom. Raspored vežbe bio je : 1. Ženska deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 2. muška deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 3. ženski naraštaj izveo je proste vežbe; 4. muški naraštaj izveo je proste vežbe; 5. vojnici su izveli vežbe puškama; 6. članovi i naraštaj mesnog društva izveo je vežbe na spravama; 7. vežbe gostiju; 8. deca, naraštaj i članstvo izveli su igre i raznolikosti; 9. proste vežbe za slet u Sofiji (članovi); 10. članovi četa izveli su proste vežbe; 11. proste vežbe za slet u Sofiji (članice); 12. mimohod i pozdrav zastavi. U programu je učestvovala fanfara društva Nova Gradiška i pakračkog sokolskog društva. Na javnoj vežbi učestvovale su skoro sve čete društva Nova Gradiška : Mašić (20 članova), Medari-Trnava (22), Staro Petrovo Selo (80), Cernik (18), Šumetlica (52), Donji Bogićevci (7) i Bodovaljci (13). Od okolnih društava učestvovala su : društvo Okučani (19) sa četama : Bodegraji (13), Cage (7), Lađevac (15) i Borovac (19); društvo Novska (20), Pakrac (38), Slavonska Požega (51), Bosanska Gradiška (31) i Stara Gradiška (6). (5)

Izvršujući svoj program, Sokolska župa Zagreb, održala je svoj prvi prednjački tečaj u toj godini za vodnike sokolskih četa u u prostorijama Sokolskog doma u Okučanima, gde su tečajci imali stan i prehranu. Disciplina je bila gotovo kao u vojsci. Vođa tečaja je bio brat Marijan Maržan, III zamenik načelnika župe Zagreb, dok su ostali predavači bili braća : Đurić, Kratki, Stojčević, Protić, Radošević, Budimir i Bingula. Na tečaju je bilo 12 braće iz 11 seoskih četa. Tečajci su trebali da se osposobe za vodnike svojih jedinica, da nauče terminologiju prostih vežbi, praktično vežbaju sletske vežbe i sve što je bilo najpotrebnije za prednjake. Iako su na tečaju bili mladi i neiskusni vežbači, bio je postignut dobar rezultat. Najbolji tečajci, koji su svršili sa odličnim uspehom, bili su : Jovan Puškar iz Kukuruzara i Milan Hajduković iz Šaša. (6)

U Banovini Hrvatskoj HSS je koristio svoju vlast da sokolima otme sokolske domove. „Sokolski Glasnik” pratio je zajednički otpor Srba i sokolskih društava pokušajima da se oduzimaju sokolski domovi. U članku „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški” isticalo se da zaključak Gradskog veća, da se sokolskom društvu oduzme zemlja, darovana za dom, i da se uz minimalnu odštetu, oduzme i sam sokolski dom izazvao negodovanje. Dalje se u članku isticalo da je sokolski dom u Novoj Gradiški bio najvažnije sabiralište svih novogradiških Srba, i Srba iz okoline. Bilo je i Hrvata ali zbog terora ulice, mnogi Hrvati su se držali po strani. Dotle su Srbi prihvatili sokolsko društvo kao svoje najmilije društvo i u njemu se okupljali. U Novoj Gradiški živela je tada jedna trećina srpskog stanovništva. Inicijativa za oduzanje zemlje i doma potekla je od ekstremnih elemenata i uličnih bukača. Zato su svi predsednici opština sa srpskom većinom u okolini, kao i sve pravoslavne crkvene opštine, sva nacionalna i kulturna jugoslovenska društva, izjavila svoju solidarnost sa Sokolskim društvom u Novoj Gradiški i tražilo da se sokolski dom ostavi sokolima. Isticalo se da je sokolski dom nacionalni i kulturni centar Nove Gradiške i čitave okoline i važno ognjište nacionalnog rada. Sokolsko društvo u Novoj Gradišci, sa predstavnicima novogradiške okoline, kao i sreza okučanskog, bilo se spremalo da preduzme sve mere, kod svih merodavnih faktora, da onemogući oduzimanje svog doma. (7) Srpski soko u Okučanima bio je deo Srpske Sokolske župe Krajiške. Posle ujedinjenja bio je u sastavu Sokolske župe Zagreb. Bio je izložen napadima hrvatskih separatista. Posle Aprilskog rata 1941 godine i stvaranja NDH sokolima je bio zabranjen rad i bili su izloženi ustaškim progonima i kao Srbi i kao sokoli.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014”, Sremski Karlovci Novi Sad, 2014, str. 103, 104;
2. Statistika, uredio Dr. Milan Metikoš, „Srpski Sokolski Kalendar za godinu 1914”, štampa srpske štamparije u Zagrebu;
3. „Polet sokolskog društva u Okučanima”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August-Septembar 1925, br. 8 i 9, str. 180;
4. „Okučani“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, Vidovdan 1934, br. 27, str. 10, 11;
5. J.K, „Godišnja javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 8;
6. „Tečaj za vodnike sokolskih četa u Okučanima“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 19 april 1940, br. 16, str. 3;
7. „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 februar 1941, br. 6, str. 7;

 061 64 70 422