Letovališta Jadranske straže

Jadranska straža osnovana je 1922. u Splitu. Društveni znak bio je buzdovan Kraljevića Marka izvučen napola iz mora. (1) Podstrek za rad na osnivanju letovališta i svratišta za omladinu na obalama Jadranskog mora prvi je dao kralj Aleksandar. Njegovu ideju prihvatili su članovi Oblasnog odbora Jadranske Straže u Beogradu. Letovalište u Martinšćici osnovano je u leto 1926 godine u malom zalivu Martinšćici, tri do četiri kilometra od Sušaka.Tu je nekada bio pomorski lazaret osnovan 1830 godine. Na molbu Jadranske Straže Ministarstvo Saobraćaja i Narodnog Zdravlja ustupilo ih je Jadranskoj Straži. Na imanju pod upravom Jadranske Straže nalazilo se 27 zgrada za stanovanje, park, pristanište i plaža.

Za nabavku nameštaja : za spavaonice, kuhinju, trpezariju, kancelariju, dvorane, ... potrošio je Odbor poveću sumu novca. U prvoj godini Ministarstvo Narodnog Zdravlja dalo je 10.000 dinara kao pomoć. Opština grada Sušaka preuzelo je na sebe troškove oko uređenja parka i vodovoda, sa time da u letovalištu osnuje jednu “školu za domaćice” u vreme kada su zgrade slobodne. Ministarstvo saobraćaja dalo je učesnicima poseta povlasticu od 75% popusta u vožnji. Ministarstvo Prosvete pružalo je moralnu pomoć. Prva sezona bila je 1926 godine i u letovalištu je bilo 185 đaka sa profesorima i njihovim porodicama. Letovanje je trajalo 6 nedelja, a trošak je iznosio 1.200 dinara. U 1927 godini radilo se na proširenju letovališta za 500 učesnika i nabavci novih postelja. Rad na prepravkama zgrada i popunjavanju broja kreveta je kasnio, sezona je počela a poslednje pripreme nisu bile završene. Potreban broj kreveta nije moglo dati ministarstvo vojske i mornarice, od koga su traženi, nego je Društvo Crvenog Krsta priteklo u pomoć. Sezona je počela 29 juna 1927. Sem letovališta u Martinšćici Jadranska Straža preduzela je da za žensku decu osnuje letovalište na ostrvu Lokrumu kod Dubrovnika. Ministarstvo Narodnog Zdravlja je omogućilo izvođenje letovališta i tamo je bilo smešteno 300 ženske dece, podeljene u dva dela : u I partiji je bilo 139 učenica, 8 nastavnica i 6 gostiju, a u II partiji bilo je 145 učenica i 8 nastavnica. Na žalost zauzimanje starešinskog i nastavničkog kadra po muškim gimnazijama nije bilo na visini pa su zato ženske škole prijavile više učenica od normiranog broja od 300 učenica, dok se muške škole nisu odazvale u dovoljnom broju. Letovanje u 1927 godini bilo je podeljeno na dva dela : I partija letovala je od 29 juna do 28 jula, a II partija od 29 jula do 28 avgusta. Prva partija đaka imala je 343 lica, i to : 1 grupa : Beograd, I muška gimnazija, Realka i Niška muška gimnazija, nastavnik Dimitrije Aranđelović; 2 grupa : Beograd, II muška gimnazija, nastavnik dr.Franjo Uzun; 3 grupa : Beograd III muška gimnazija, nastavnik Dragomir Ilić; 4 grupa : Beograd, IV muška gimnazija, nastavnik Milan Galogaža; 5 grupa : Pančevo, muška gimnazija i trgovačka akademija, nastavnici Gontarev i Krajter; 6 grupa : Veliki Bečkerek, muška gimnazija nastavnik dr. K.Đurić; 7 grupa : Velika Kikinda, muška gimnazija nastavnici direktor M.Đorđević i M. Đukić; 8 grupa : Novi Sad, muška gimnazija, nastavnik J. Mirković; 9 grupa Kragujevac, muška gimnazija, nastavnik Ilija Jovanović; i 10 grupa : Zagreb, I, II, III Realna gimnazija, nastavnici Vladimir Fućkar i Petar Pap. U drugoj partiji bilo je 143 učenika i to : 1 grupa : Veliki Bečkerek, muška gimnazija, nastavnik Borivoj Sotirović; 2 grupa : Sarajevo, I muška ginazija i Školska Poliklinika; 3 grupa : razne škole i to : Kraljevo, Sremski Karlovci, Beograd, Sombor, Osijek, Vukovar, Sisak, Zaječar, Maribor, Zemun i Nova Gradiška, nastavnik direktor Juraj Mušmišević. Đačka uplata bila je 900 dinara za stan, hranu, pranje rublja, lekarske potrebe i za izlete. Učesnici su imali povlasticu u 1/4 cene brzim vozom. Nadzorni nastavnici su imali kao povlasticu pravo da mogu povesti i svoje porodice a sami za sebe nisu plaćali. Na svaku grupu od 20 do 30 đaka mogli su direktori poslati po jednog đaka, dobrog a siromašnog, besplatno. Upravu na letovalištem 1926 i 1927 godine vodio je profesor Luka Radovinović. Đaci su imali četiri obroka : doručak, ručak, užinu i večeru. Pregled su vršili lekari naizmenično dr. Smederevac iz Pančeva, dr. V. Stokić iz Beograda, dr. Aranicki iz Zagreba. Gimnastičkim vežbama rukovodio je Bogdan Koutek, nastavnik iz Pančeva. Za razonodu i duhovnu zabavu imali su učenici čitaonicu sa knjigama i listovima, šah i klavir u dvorani. Kulturno i socijalno vaspitanje izvođeno je predavanjima i izletima. Dr. J. Šilović, profesor univerziteta u Zagrebu predavao je : O našem Primorju; Milan Marjanović, književnik iz Zagreba : O važnosti našeg Primorja za pozadinu, O vaspitanju omladine u Americi, O umetničkim spomenicima na Primorju; dr. Borčić iz Zagreba : O malariji; dr. V. Stokić iz Beograda : O higijeni u kući i školi; dr. Rasuhin : O čistoti kao profilaksi kod zaraznih bolesti; kapetam Ivo Crnić iz Bakra : O našoj Trgovačkoj Mornarici; Luka Radovinović, profesor : O industriji u Dalmaciji; J. Mirković, profesor iz Novog Sada : O ciljevima “Jadranske Straže” . Neka predavanja praćena su projekcijama.

Izleti i šetnje izvođeni su u bližu i dalju okolinu, peške, u čamcima i brodom. Velikih izleta bilo je u svakoj partiji po dva. Jedan izlet bio je za Krk, Rab, Bašku i Crikvenicu, a jedan u Novi Vinodolski, Senj, Crikvenicu, Kraljevicu i Bakar. Marjanović je snimio za film sav život učenika u đačkom letovalištu da bi prikazivao u školama. U aprilu 1928 godinu uputila je Jadranska Straža direktorima svih srednjih i stručnih škola raspis da mogu da prime do 1.000 lica u dve partije po 500. U raspisu je navedeno : „Jadranska Straža – u cilju boljeg upoznavanja našeg Primorja osnovala je pre dve godine letovalište za đake srednjih i stručnih škola. Predusretljivošću Min. Narodnog Zdravlja i Saobraćaja, Jadranska Straža je uspela da ove godine proširi letovalište i primi do 1.000 lica u dve partije po 500. Svaka će partija boraviti u Martinšćici mesec dana. U prvoj partiji (u julu mesecu) letovaće muška, a u drugoj partiji (u avgustu mesecu) ženska deca – Odbor, koji vodi brigu o letovalištu, posvetio je naročitu pažnju ishrani, nadzoru od strane profesora, sportu predvođenom od stručnih lica i higijensko zdravstvenoj strani letovanja ... “. U prvoj partiji su trebali da letuju učenici, a u drugoj učenice. Mnogi direktori i profesori su bili ravnodušni prema pozivu i nisu se odazvali. Ipak izvesne škole revnosno su sledovale pozivu „Jadranske straže”. Sve pripreme svršene su do Vidovdana. Kad su đaci na Vidovdan u podne primili svoje svedodžbe, istog dana uveče krenula je masa đaka iz Beograda zasebnim vagonima brzog voza u pravcu Zagreba i Sušaka. Usput su primali drugove iz dodirnih stanica. Iz Sušaka posle 4 kilometra hoda stigli su u letovalište. Časne sestre Slovenkinje spremale su ručak, večeru i dalje svakog dana po četiri obroka. Sporazumom sa Ministarstvom Narodnog Zdravlja preuzelo je ministarstvo nadzor i vođstvo higijensko-zdravstvene strane letovanja. Svaki đak trebao je da ponese : jedno putno odelo na sebi, kostim za kupanje, kratke plave pantalone ( devojčice plave suknje), običnu belu majicu (triko) i džokejski kačket bele boje; jedno jastuče, dva čaršava, jedno ćebe, najmanje dva para rublja, dve košulje za spavanje i čašu od aluminijuma. Bilo je preporučeno đacima da svoje stvari nose u sportskoj torbi (ruksaku), ... . U 1928 godini bilo je : 1 grupa : I Muška gimnazija Beograd 8, Realka Beograd 9, škole iz raznih mesta 12, svega 29, nadzorni nastavnik Bogdan Koutek iz Pančeva. 2 grupa : II Muška gimnazija Beograd 16, I Muška gimnazija Kragujevac 10, Sremski Karlovci 3, valjevo 4, razne druge škole 8, svega 41, nadzorni nastavnik dr. J. Mađarec, profesor III muške gimnazije Beograd. 3 grupa : III Muška gimnazija Beograd 36, razne škole 4, svega 40, nadzorni nastavnik Milovan Ristić, profesor III Muške gimnazije Beograd. 4 grupa : IV III Muška gimnazija Beograd 25, razne škole 3, svega 28, nastavnik M. Galogaža, profesor Beograd. 5 grupa : Muška gimnazija Zemun 30, nadzorni nastavnik N. Popović , suplent iz Zemuna; 6 grupa : Gimnazije Pančevo 25, Vršac 6, Sarajevo 9, svega 40, nadzorni nastavnik B. Kovačević, profesor Pančevo. 7 grupa : Gimnazije Šabac 11, Ruma 5, Vinkovci 11, svega 27, vođa J. Gradov, nastavnik iz Šabca. 8 grupa : Muška gimnazija Novi Sad 25, nastavnik dr. J. Bogičević iz Novog Sada. 9 grupa : Gimnazija Veliki Bečkerek 19, razni 2, svega 21, vođa Slavko Subotin, direktor iz Velikog Bečkereka. 10 grupa : Gimnazija Veliki Bečkerek (druga polovina) 21, nadzorni nastavnik B. Sotirović, profesor iz Velikog Bečkereka. 11 grupa : Gimnazije Koprivica 11, Osijek 5, Sisak 4, Petrinja 5, Glina 2, Križevci 3, sveza 30, nadzorni nastavnik dr. Mijo Selec. 12 grupa : II Realna Gimnazija Zagreb 28, nastavnik V. Fućkar, profesor iz Zagreba. 13 grupa I i III Realna Gimnazija Zagreb 35, vođa J. Matić, profesor iz Zagreba. 14 grupa : Pitomci Higijenskog Zavoda u Zagrebu 20, vođa I.Šoljan, profesor iz Zagreba. 15 grupa Gimnazija Maribor 10, Realka Maribor 2, Trgovačka Akademija Maribor 5, III Realna Gimnazija Ljubljana 3, svega 20, nadzorni nastavnici dr. F. Rostohar i F. Rojšek. 16 grupa : Deca Centralnog Higijenskog Zavoda u Beogradu 41. Trebalo je dodati još oko 25 do 30 lica: gostiju i drugih, tako da se cifre zaokrugljuje na 500 osoba. II grupa učenica i učenika okupila je oko 300 lica. 1 grupa : Ljubljana, učenica 26, nadzorna nastavnica Milica Kobe. 2 grupa : Ljubljana, učenica 16, nadzorna nastavnica Z.Lipošek. 3 grupa : Ljubljana, učenika 24, nastavnik M. Potočnik. 4 grupa : Pančevo i Vršac, učenica 34, nastavnica M. Petković. 5 grupa : razne škole, Kragujevac 1, Smederevska Palanka 2, V. Gradište 3, Koprivnica 8, Petrinja 4, Bihać 3, Beograd 21, svega 42 učenice, nastavnica Ivanka Radanović. 6 grupa razne škole, Veliki Bečkerek 11, Sarajevo 3, Novi Sad 1, Beograd 4, Zemun 1, Pakrac 2, Bjelovar 4, Križevci 2, Banja Luka 2, svega 30 učenica, nastavnica Desanka Milovanović. 7 grupa : razne škole, Beograd 11, Sombor 2, Pančevo 5, Prilep 2, Bijeljina 1, Smederevska Palanka 1, Slavonski Brod 1, Skoplje 1, Leskovac 1, svega 25 učnjeniklj, nastavnik Ivan Tomašić. 8 grupa : Učenici iz raznih škola koji su ostali iz prvog dela da produže letovanje još jedan mesec, svega 20, vođa Petar Pap. 9 grupa : Profesorski-gostinjski sto oko 50-60 lica, odraslih i dece. 10. grupa : pomoćno osoblje i drugi. Ukupno oko 300 lica. U šest i po časova zvono je pozivalo na ustajanje. Pospremali su postelje pa išli na česme. U sedam i po časova zvonilo je zvono na doručak. U parku pored platana bilo je poređano u deset redova oko 40 stolova i klupa dužine po 4 metra. Na stolovima su bile bele i plave porcelanske i emajlirane šolje, veličine od 300 do 350 grama.

Posluga je donosila hleb i belu kafu. Doručak se završava za 15 do 30 minuta. Dnevni red je počinjao. Pištaljka sokolskog načelnika brata B. Kouteka i prednjaka oglašavala je zbor i početak sokolskih vežbi. Zastupljene su razne gimnastičke vežbe i slobodne igre. Gimnastika je trajala 1 sat. Oni koji su se izvukli da ne vežbaju, čekali su da bude 9 sati, pa da počne veslanje. Za to su se svi otimali. To im je bila najprijatnija gimnastika. U 9 sati je otvaran magacin i iz njega su iznosili najmanje plovne jedinice, sandoline, spuštali su na splav a sa splava u vodu, sedali su po dva i dva. Odrasliji su dobijali čamce sa 4,6,8,16 vesala. Njih su učili treneri. U 10 sati otvarala se kapija gradskog bedema za sve kupače. Tada oživi plaža. Počinje sunčanje i kupanje. Tu je bila ambulanta sa nekoliko postelja i sa najvažnijim potrebama za prvu pomoć i lake slučajeve. U podne se čulo zvono za ručak. U parku su već bili postavljeni stolovi. Pošto su naša deca jela dosta hleba u letovalištu je bila podignuta zasebna pekara koja je svakodnevno pekla hleb. Obed se sastojao od goveđe supe, parče govedine kuvane ili pečene, zelen ili varivo, kolači ili kompot i hleb. Posle prvig zalogaja pila se voda. Pri delenju jela za ručkom ili večerom prisustvovali su nastavnici koji su sedeli za istim stolom sa svojim đacima. Ručak je trajao 1 sat. Kako kad ili pred ručak ili po svršetku ručka delila se se prispela pošta. Posle ručka neki su išli u spavaonice na odmor, neki u hlad da čitaju ili pišu, neki u dvoranu da sviraju na klaviru i igraju šah. Neki su odlazili na obalu da pecaju ribu, da hvataju školjke, da se sunčaju ili brčkaju. To traje do 4 sata. Onda se deli užina, a posle se ide na plažu i kupanje je do šest sati. Ponovo se vežba na čamcima i na sandolinama. Neki pronalaze nova mesta za kupanje i tako stižu do susednog zaliva u selu Žurkovu. Posle 6 časova kupači se vraćaju u spavaonice, pišu karte, kupuju i čitaju beogradske, zagrebačke i ljubljanske novine. Najradije su đaci čitali rubrike sport i bioskop. To im je bila najomiljenija tema za razgovore. Preko dana su se zabavljali i tenisom, vaterpolom, landsbalom, kuglanom i drugim. U sedam i po zvono je pozivalo na večeru. Posle večere bila su večernje zabave, šetnje po obali, svirka, pesma i razgovori. Za to vreme nadzorni nastavnici okupili su se oko upravnika letovališta na keju pred kancelarijom na crnu tursku kafu. Sve to je trajalo do 10 sati. Čulo se zvono za spavanje. Bila su predavanja : Dr. Božo Cvetković, direktor pomorske akademije u Bakru, predavao je o značaju Jadranskog mora u privredi, saobraćaju i ulozi u istoriji, zatim o istoriji Dubrovnika ukratko i o školovanju za pomorca; G.M. Marjanović, književnik iz Zagreba, predavao je O Ivanu Meštroviću i njegovom umetničkom stvaranju (praćeno projekcijama); G.T. Šoljan, student Fil. u Zagrebu, predavao je o biološkom životu u moru. Prvi izlet bio je 17 juna na ostrvo Pag i u povratku u Crikvenicu , a drugi 22 juna na ostrva Rab i Krk. Bilo je pojedinačnih izleta u bližu okolinu.U drugoj grupu bile su učenice i jedan broj muške dece. Predavali su G.M. Marjanović o umetnosti na primorju; T. Šoljan o flori i fauni na primorju; dr. I. Rubić iz Splita o ciljevima Jadranske Straže sa geslom “Čuvajmo naše more”. Gospođa dr. Šušić iz Zagreba, predavala je više puta iz oblasti higijene sa bioskopskim projekcijama. St. Banić, sekretar Jadranske Straže iz Beograda, O Jadranskoj Straži kao nacionalnoj ustanovi. Bili su organizovani izleti na ostrva Krk i Rab i u Crikvenicu; Drugi izlet je bio za Omišalj i Malinsku na ostrvu Krku, obilazeći na povratku ostva Cres i obalu Istre. Pri svršetku druge partije priređena je akademija. (2) Oporavilište Lokrum bilo je otvoreno od strane Ministarstva Narodnog Zdravlja 15. juna 1921. Zgrade su potpuno obnovljene tako da je bilo mesta za 70 dece. (3)

Svoje utiske sa letovanja opisao je Danilo T. Gregorić. Pažnju su mu privukle sokolske vežbe đaka. Sokoli prednjaci uređivali su svoje vodove i krenuli sa njima na razna mesta prostranog letovališta, da bi mogli da provedu jedan sat u predanom vežbanju. Vežbalo se na spravama, skakalo se, izvođene su proste vežbe, sve discipline sokolstva bile su zastupljene. Lazaret Sv. Franje u Martinšćici kraj Sušaka, pretvoren je u đačko letovalište. Sve zgrade su bile temeljno renovirane i pregrađene. Prema moru umesto nekadašnjih tamnih magacina bile su svetle, prostrane spavaonice, pune sunca, čiste i udobne. Uvedeno je električno osvetljenje i vodovod. Park sa ogromnim starim platanima bio je uređen, svi putevi, sve staze opravljene. (4) U Almanahu Jadranske straže za 1928/29 godinu na slikama je prikazan boravak učenica na Lokrumu. (5)

Đaci su bili raspoređeni grupe prema mestima odakle su bili. Svaku grupu vodio je profesor koji se njima došao. Svaka grupa imala je svoju spavaonicu. Za telesno vaspitanje starali su se treneri i sokoli. Bilo ih je šest. Oni su bili studenti, stari veslači, a sokoli prednjaci. Na čelu trenera bio je Davorin Kiselić, kojije bio i trener sušačkog Veslačkog kluba “Jadran”. Uprava letovališta na čelu sa upravnikom profesorom Lukom Radovinovićem, sekretarom Sekcije za đačka letovališta i eskurzije Jadranske Straže, čija je u glavnome tvorevina letovalište, starala se da članovima letovališta ni jedan trenutak ne bude dosadan. Neplivači su naučili da plivaju. Pored plivanja, veslanja i sunčanja kao glavnih vrsta zanimanja, pored sokolskih vežbi bile su zastupljene gotovo sve grane sporta. Mlađi su se zanimali u hladu starih platana kriketom i ping-pongom, stariji su igrali tenis,fudbal, vaterpolo i dr. Gotovo svako veče držana su predavanja, redovno praćena filmom ili dijapozitivom. U čitaonici se muziciralo i igralo. Šahovske table bile su zauzete. Brzo bi se sastalo nekoliko đaka pa su imali orkestar, pa i džez. Čamac sa šesnaes vesala ceo dan je provodio na moru. Poneli bi hranu za ceo dan. Zalazili su u banjska mesta gornjeg Jadrana. Posetili su Bakar, Bakarac, Omišalj i Voz na Krku, Kraljevicu, Crkvenicu, a Sušak je gotovo svakodnevno bio posećen.

Za ostale iznajmljen je brod Jadranske plovidbe, koji je bio ceo dan na raspoloženju. Đaci su posetili Senj, mondenu Crikvenicu, Selce (gde su dva puta bili u gostima kod dr. Grujića, Rab, Krk, Baška, Novi, Bakar. Svuda ih je stanovništvo dočekalo raširenih ruku. Đaci su primani sa najvećom srdačnošću i veseljem. Po Danilu T. Gregoriću letovanje je bilo značajno prvo zbog zdravog sportskog života koji uticao na zdravlje i na jačanje otpornosti. Drugo nije bilo nikakve razlike među đacima. Svi su bili u kostimu za kupanje. Nameštali su sami svoj krevet. Jačala je i razvijala se samostalnost. Treći momenat je bio okupljanje đaka iz svih krajeva zemlje. Jadranska straža je radila na zbliženju omladine. Đak iz Oseka je bio pored Šumadinca, Vojvođanin pored Slavonca. Svi oni, kad im pogled padne na potištenu Istru nesvesno stegnu pesnicu. (6) Uz članke o letovalištu Martinšćica u Almanahu za 1928/1929 godinu bio je članak Miodraga Mihajlovića „Sa Jadranskom Stražom niz Dunav”. „Almanah Jadranska Straža za 1928./29 godinu opisao je detaljno letovanja u Martinšćici u toku tri godine 1926, 1927, 1928. Lazaret Sv. Franje u Martinšćici kraj Sušaka, pretvoren je u đačko letovalište. Sem đaka letovali su i pitomci Higijenskih zavoda. Rad Jadranske Straže pomagale su i druge organizacije kao Sokoli i ustanove kao Higijenski zavodi. Sokolski prednjaci vodili su gimnastičke vežbe. Letovališta Jadranske Straže nastavila su sa radom do Drugog svetskog rata. Za Jadransku stražu bilo je najvažnije povezivanje dece koja su dolazila iz raznih sredina da se upoznaju i sklope međusobna prijateljstva.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :
1. Silvije Alfirević, „Jadranska straža i naše pomorstvo”, „Dubrovački zabavnik”, izdanje knjižare i štamparije „Jadran”, Dubrovnik 1928, str.85;
2. Milovan Ristić, „Đačko letovalište Jadranske Straže u Martinšćici kod Sušaka”, „Almanah Jadranska Straža za 1928./29 godinu.”, Beograd, str. 342-365;
3. „Oporavilište na Lokrumu”, „Glasnik Ministarstva Narodnog Zdravlja”, Beograd, juli 1921, br. 7, str. 348; „Glasnik Ministarstva Narodnog Zdravlja”, Beograd, januar 1921, br. 1, str. 62; „Glasnik Ministarstva Narodnog Zdravlja”, Beograd, decembar 1921, br. 12, str. 651;
4. Danilo T. Gregorić, „Utisci sa letovanja u Domu Jadranske Straže”, „Almanah Jadranska Straža za 1928./29 godinu.”, Beograd, str. 308-312;
5. „Almanah Jadranska straža za 1928/29 godinu”, izdaje Jadranska straža Oblasni odbor Beograd, 1928;
6. Danilo T. Gregorić, „Utisci sa letovanja u Domu Jadranske Straže”, „Almanah Jadranska Straža za 1928./29 godinu.”, Beograd, str. 310, 315, 320, 324;
7. Miodrag Mihajlović, „Sa Jadranskom Stražom niz Dunav”, „Almanah Jadranska Straža za 1928./29 godinu.”, Oblasni odbor Beograd, 1928, str. 325; .