Sokoli u Biogradu na moru

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik. Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter. Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15 društava sa 1251 članom, 174 članice, 176 naraštajaca, 129 naraštajki, 208 muške i 96 ženske dece. Šesti župski slet održan je u Prekom 6. i 7. avgusta 1927. Tom prilikom posvećen je društvena barjak koji je darovala kraljica Marija. Sedmi župski slet održan je 17. i 18. septembra 1927. u Biogradu na moru. Osmi župski slet priređen je 25. i 26. avgusta 1928. u Drnišu. Tog dana razvilo je drniško društvo novu zastavu. Deveti župski slet održan je u Šibeniku 15. i 16. juna 1929. uz učestvovanje župa Sušak-Rijeka i župe iz Splita. Godine 1930. župa je imala 15 društava i to : Benkovac, Betina, Biograd na moru, Drniš, Filip-Jakov, Kistanje, Knin, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko, Siverić, Šibenik i Vodice. Bilo je 1.379 članova i 160 članica, od kojih 311 vežbača i 127 vežbačice. Bilo je 143 naraštajca i 84 naraštajke. Zatim sokolske dece 256 dečaka i 139 devojčica. Sve zajedno učlanjenih 2.161. Svoje sokolske domove imala su društva Biograd na moru, Knin i Šibenik. Većina društava je vežbala u privatnim iznajmljenim prostorijama. Društva Betina i Siverić su gradila svoje domove. U 11 društava osnovane su knjižnice sa 4.243 dela.U 5 društava postojale su sokolske muzike, a u dva tamburaški zborovi. (1) U Biogradu na moru proslavljen je 1928 godine Dan Ujedinjenja u varošici, a naročito u Sokolskom društvu. Celokupno članstvo svih kategorija društva sa odborom na čelu, prisustvovalo je svečanom blagodarenju. Posle blagodarenja priređena je svečana zakletva novih članova. Uveče je bila bakljada po varoši uz sudelovanje svih kategorija, kao i muzičko-diletantske sekcije. Podstarosta geometar brat Bui u svom govoru istakao je sve važnije faze u radu oko ujedinjenja. Igrokaz “Ujedinjenje” od Dr. Laha igrala su deca. Na akademiji svaka od kategorija dala po jednu tačku, koje je sastavio i uvežbao brat Ražem. Program je završen živom slikom “Jugoslavija”. (2)
Sokolsko društvo Sukošan priredilo je 11. septembra 1932. svoju treću javnu vežbu u Sukošanu kod Zadra. Jadranska plovidba je zbog velikog interesa priredila toga dana izlete u Sukošan sa 3 parobroda. Izletnike iz Šibenika, Mandaline i Betine dovezli su brodovi “Vodice” i “Zrmanja”, a izletnike iz Biograda, Tkona, Filipjakova i Pašmana brod “Kozjak”. Na proslavi učestvovale su sokolske jedinice : Biograd, Šibenik, Mandalina, Betina, Pašman, Filipjakov, Preko, Benkovac, Novigrad, Tkon, Bibinje, Diklo i Smilčić. Sva tri broda došla su u Sukošan u 11 časova, gde je bio priređen vanredan doček. Na dočeku su bile čete Sukošan, Bibinje, Diklo i Smilčić, zatim školska deca i ostali meštani Sukošana. Brodovima su stigle muzike iz Šibenika i Biograd na moru. Brodovima “Vodice” i “Zrmanja” stiglo je u Sukošan oko 600 izletnika, a brodom “Kozjak” oko 500 izletnika. Posle burnih pozdrava formirana je povorka i uputila na seoski trg, gde je sa balkona jedne kuće pozdravio sokole i goste, načelnik čete Sukošan, Joso Peričić. Posle njega govorili su dr. Poturica, starešina Sokolskog društva Šibenik; Milan Kostić, zamenik starešine Sokolskog društva Biograd; Kukolj, učitelj iz Petrčana i narodni poslanik profesor Josip Antunović. Josip Antunović preneo je pozdrav bana dr. Jablanovića, koji je izrazio žaljenje što nije mogao prisustvovati lično tom slavlju. Posle je povorka krenula na sletište gde se razišla. Posle podne u 3 sata počeo je javni nastup. Nastupile su sve kategorije društva Biograd, članovi i članice Sokolskog društva Šibenik, članovi društva Preko, podmladak čete Sukošan i članovi čete Diklo. Seoska četa Diklo nastupila je sa 30 svojih vežbača. Vežbe su izvođene uz pratnju sokolske muzike iz Biograda na moru. Posle vežbi održani su govori. Govorio je Perović iz Preka, podstarešina Sokolskog društva Biograd Milan Kostić, pukovnik Božić, član župske uprave i jedan učitelj iz Smokovića. Izletnici su se brodovima vraćali u svoja mesta. U mestima Pašmanu i Filipjakovu svuda su bili veličanstveno dočekivani, a posebno u Pašmanu gde je celo selo bilo rasvetljeno. Po dolasku u Biograd bile su priređene velike manifestacije, koje su dostigle vrhunac ispraćajem na brod sokola iz Šibenika. U Sukošan je tog dana posetilo oko 3.000 izletnika. Za organizaciju slavlja bili su zaslužni Joso Peričić iz Sukošana i Milan Kostić, podstarešina Sokolskog društva Biograd. (3)

Sokolsko društvo Biograd na moru organizovalo je 12 marta 1933 izlet u Neviđane na ostrvu Pašmanu, gde se osnivala sokolska četa. Krenulo je oko 150 izletnika na čeli sa upravom društva i društvenom muzikom. Izletnicima je priređen veličanstven doček. Iza njih stigao je brod sa oko 130 izletnika članovima sokolskih četa Tkon i Kralj i društva Pašman. Dočeku je prisustvovala korporativno novoosnovana četa Neviđane-Mrljane, školska deca na čelu sa učiteljicama i svi ostali seljaci. Za članove uprava društava Biograd na moru, Pašman, četa Tkon i Kralj i Banj četa Neviđane-Mrljane priredila je banket, na kojem je prisustvovao i don Ante Letinić. On je održao patriotski govor, u kojem je istakao svoje uspomene na sokolovanje u Zadru, gde je kao đak prisustvovao sokolskim manifestacijama. Na zboru bila je konstituisana četa Neviđane-Mrljane. Na zboru je između ostalih govorio don Ante Letinić, koji je svojom pojavom izazivao kod prisutnih burno pozdravljanje. Za vreme govora bio je često prekidan od oduševljenih sokola. U svom govoru osvrnuo se ponovo na sokolovanje u Zadru. (4)

U Biogradu na moru sokoli su održali okružni slet 7 avgusta 1938 godine. Sokoli su preplavili tog dana biogradske ulice. Slet je pokazao da i pored svih prepreka sokolstvu u Dalmaciji, ono jača, stapa se u zbijene redove i ide Tirševim putem i da ga nikakve prepreke neće skrenuti sa jasno ocrtanog puta. To je bilo najradosnije saznanje na sletu i dugo je podsticalo sokolska srca na njihovom mukotrpnom putu. Slet je trajao dva dana i delio se na dva dela. U prvom delu je bila bakljada, iluminacija i akademija na vežbalištu, učestvovalo je samo biogradsko društvo. Sa vežbališta je uveče krenula velika povorka od preko 600 učesnika oko mesta burno kličući kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Na velikom i uređenom letnjem vežbalištu održana je svečana akademija. Tačke su bile : 1) Proste vežbe – muška deca; 2) Proste vežbe – ženska deca; 3) “Oslobođenje” - muška deca; 4) Proste vežbe – članice i naraštajke; 5) “Šestorica” - muški naraštaj i vežve članica na gredi. Nastup je pratila muzika Sokolskog društva Biograd. Posle akademije bilo je na vežbalištu veselje i time je prvi dan sleta bio završen. Drugi dan je počeo budnicom sokolske muzike i dolaskom gostiju koji su stizali sve do 12 sati. U 9 sati došli su sokoli iz Šibenika, Mandaline, Tijesna, Betine i Murtera, pa je pred sokolskim domom okupljena povorka od već došlih i biogradskih sokola, koja je otišla da ih dočeka. Doček je bio srdačan i predmet novih burnih manifestacija. Kad su se iskrcali ponovo je formirana povorka sa 3 muzike, 10 zastava i preko 700 sokola i sokolica koja je krenula na vežbalište. Na vežbalištu su održani pokusi. Načelnik župe brat H. Meliš dao je znak da se krene i velika povorka je uz sokolski marš krenula sa vežbališta. U povorci je bilo preko 3.000 ljudi iz čitave severne Dalmacije sa 12 zastava i 4 muzike. Učestvovala su društva : Šibenik, sa muzikom, Murter, Preko, sa muzikom, Mandalina, Benkovac, sa muzikom, Tijesno, Betina, Kistanje, Novigrad, Obrovac, Zemunik, Drniš, Stankovci i Biograd sa svojim četama. Povorka prošla kroz mesto u redu, kličući kralju, Jugoslaviji, Slavenstvu i Sokolstvu. Po povratku pred vežbalište, povorku je pozdravio u ime društva Biograd starešina brat Šeat Jovo, a u ime župe Šibenik-Zadar brat Lj. Montana. Oduševljenje je dostiglo vrhunac kad je prisutnima predstavljen jedan brat član uprave ČOS, koji je bio na letovanju. On je burno pozdravljan održao kratak ali jasan govor u kom je podvukao veze koje su spajale narode Jugoslavije i Čehoslovačke i ulogu Sokolstva u jačanju tih veza. Za vreme njegovog govora i još dugo posle toga orile su se manifestacije Čehoslovačkoj i slovenstvom bratstvu. Posle govora počeo je javni nastup pozdravom zastavi, koji su odali svi prisutni, a onda su se ređale vežbe : 1) Proste vežbe – muška deca; 2) Proste vežbe – ženska deca; 3) Odbojka – članovi-naraštaj; (Šibenik); 4) Proste vežbe – članice i naraštajke; 5) Vežbe na spravama : na konju s jednom hvataljkom .... Nastupilo je 96 muške dece, 89 ženske dece, 54 članice i naraštajke. 90 članova i 82 naraštajca pod vođstvom načelnika župe brata Meliša, pred nešto više od 3.000 gledalaca. Za vežbe svirala je muzika iz Šibenika, a za nastup muzika iz Biograda. Posle javne vežbe bilo je veselje.(5) Sokolsko društvo Biograd na moru priredilo je 7 marta 1939 godine pred velikim brojem članstva, komemoraciju T. Masariku, na kojoj je govorio brat A. Artić. U Sokolani je 11 marta 1939 godine govorio Milutin Pavlović, pred velikim brojem članstva i u prisustvu svih kategorija vežbača “U čemu je značaj trezvenosti”. Društvo je 16 marta održalo polukorizmenu zabavu. Diletantska sekcija dala je u režiji brata Artića dva pozorišna komada. Na klaviru je nastupao mladi brat Davor Šeat, koji je srdačno pozdravljen. Junak večeri bio je sa svojom izvanrednom glumom brat Slavo Tolić. (6)

Sokoli su tridesetih godina 20 veka u Savskoj i Primorskoj banovini bili izloženi napadima hrvatskih separatista. Redakcija “Sokolskog vesnika župe Šibenik-Zadar” javljala je : „Brat Niko Ljubanović, bivši tajnik čete Kraj / društvo Biograd n/m/, ubijen je mučke nožem u subotu 10 t.m. Protivnici sokolstva u ovome kraju likuju zbog njegove smrti. Brat Niko ostavio je kljastog oca i staru mater, te sestru i brata od 13 godina. On je izdržavao porodicu. Mole se braća, da, u granicama mogućnosti, skupe priloge za obitelj poginulog brata i te priloge dostave starešini društva u Biogradu n/M, bratu Dru. Barišiću.” (7)

U listu „Sokolski glasnik“ objavljeno je o smrti Nikole Ljubanovića, člana sokolske čete Kraj : „Odgojen je u časnim sokolskim idealima istine i poštenja, ... kad je trebao da svedoči o jednom događaju, kojemu je slučajno prisustvovao, nije hteo od tih načela odstupiti i zato je danas mrtav. Pred samim sudom u Biogradu..., uboden je izdajničkim nožem, tako da i pored najvećeg zauzimanja starešine dr. Barišića, nije mogao da se spase. Bio je pun poleta i svojim radom je uzdržavao celu četu u Kraju. Njegovom smrću mi gubimo jednog od najboljih saradnika, “. (8)

U Betini je 6 avgusta 1939. održan javni čas. Učestvovale su sve kategorije sem ženskog članstva. Društvo Biograd na moru izvelo je tačku “Žetelice” a društvo Betina sa muškom decom tačku “Oj letni sivi sokole”. Posebnu tačku izvela je vojska. Sokolsko društvo Betina proslavilo je 30-godišnjicu osvećenja svoje zastave. Učestvovala su društva : Šibenik, Mandalina, Tijesno, Murter, Biograd na moru, Betina, čete Prvić-Šepurine, Jezera, Pirovac i Tkon sa zastavama, a društva Šibenik, Tijesno i Biograd na moru i sa muzikom. U povorci je bilo preko 1.000 učesnika. Po piscu članka najviše su se dopala muška deca iz društva Beograd-Matica i Biograd na moru sa preskocima preko kozlića, i vežbanje vojske. Proslava je održana i pored nemogućih prilika. Jedna mala grupa dočekala je povorku sa neprijateljskim povicima i postavila na pristaništu natpise : “Dole soko”, “Dole četnici”, “Nećete proći!”. Ali je veliki deo stanovništva dočekao sokole i vojsku sa živim dokazima simpatije i sa oduševljenjem, tako da je grupa protivnika bila preplavljena valom duboke radosti. (9) Posle stvaranja Banovine Hrvatske HSS je nastojao da što više blokira rad sokolskih društava. Društvo Biograd na moru zbog prilika u Banovini Hrvatskoj ograničilo je proslavu Prvog decembra na svečanu sednicu, koja je održana pred prepunom dvoranom. Dečji hor pevao je himnu, a o značaju dana govorio je brat učitelj A. Artić. Pošto je pevana himna “Hej Sloveni” starešina je, uz poklike kralju i Jugoslaviji, zaključio sednicu. (10)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Sokolska župa Šibenik”, „Svesokolski slet 1930 Sveslavensko sokolstvo”, Beograd 1930, str. 190, 191;
2. „Proslava 1 decembra u Biogradu n/m.”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 februara 1929, br. 4, str. 6;
3. „Sokolska manifestacija u Sukošanu kraj Zadra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 septembra 1932, br. 38, str. 3;
4. „Sokolsko društvo Biograd n/m”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 marta 1933, br. 13, str. 8;
5. Ivan Mulačić, “Okružni slet u Biogradu na moru”, “Sokolski Glasnik”, Beograd, 6 septembar 1938, br. 32, str. 5,6;
6. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 4;
7. „Sokolski vesnik župe Šibenik-Zadar”, juni, 1939, br. 1, str. XI;
8. „Tragična smrt uzornog sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 5;
9. „Slet u Betini”, Sokolski vesnik župe Šibenik-Zadar”, Avgust, 1939, br. 3, str. XXXVIII;
10. „Sokolski Prvi Decembar u Banovini Hrvatskoj”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 4;