Sokolsko društvo Blato na Korčuli

U Blatu na Korčuli održana je 25 avgusta 1929 godine sokolska javna vežba. Svečanost je počela u 8 sati dočekom sokola i gostiju iz Korčule sa njihovom muzikom, koji su došli posebnim parobrodom. Bili su dočekani od velikog broja članova sokola u odorama i građanskom odelu kao i brojnih sokolskih prijatelja na čelu sa opštinskom muzikom. Povorka je krenula predvođena sa dve muzike i društvenim barjacima kroz okićenu varoš do sokolane. Posle podne došli su sokoli sa svojom muzikom iz Veleluke da i oni uveličaju sokolsko slavlje. U 5 sati počela je javna vežba pozdravom starešine sokola u Blatu brata I. Prizmića. Bio je inteligentni predstavnik težačkog staleža. Vežbe su bile : 1. Slikoviti nastup, koji su izvele sve kategorije; 2. Proste vežbe II svesokolskog sleta izvedene od muške dece, zatim redom ženska, muški naraštaj, članice, članovi i ženski naraštaj; VIII Kvokalove skupinske vežbe, izvodile sve kategorije i IX vežbe na spravama. Tvorac i neumorni radnik svega toga bio je brat Josip Kvokal pomognut od načelnika brata Nika Bosnića. U 9 sati bila je akademija na istom prostoru sa programom : 1. Pozdrav je govorila Mara Petković; 2. Mudri : vežbe trojice palicom, izvodila muška deca; 3. vežbe sa puškama mornarice, izvodili članovi; 4. Gruberova “Osu se nebo zvezdama” ritmičke vežbe, izveo je ženski naraštaj; 5. Očenašek “Ruski narodni ples Kozaček” izveo je muški naraštaj; 6. Špartanska straža, simboličke vežbe, izveli su članovi Sokolskog društva Korčula i 7. Ples Turkinjica izveo je ženski naraštaj. Kruna vežbi bio je završni “Ples Turkinjica”. U članku je istaknuto da je bila najzaslužnija za uspeh načelnica sestra M. Kalođera, koja je bila nenadoknadiva. Posle akademije bila je plesna zabava u svim prostorijama hotela Zagreb. Sve tri muzike bile su neumorne i uveličavale preko celog dana i uveče za Blato do tada neviđeno slavlje. (1)

Varoš Blato na Korčuli doživelo je veliko slavlje 13 jula 1930. Tog dana bio je osvećen kamen temeljac velikoj zgradi škole i kamen temeljac Sokolskog doma. Blato je bilo okićeno morem zastava, slavolucima, a na gradilištu je bila za uzvanike podignuta tribina, gde su se potpisivale pergamenti. Postavljanje kamena temeljca za gradnju škole izvršio je lično ministar prosvete Boža Maksimović, a za Sokolski dom brat dr. Mirko Buić, starešina splitske župe, kao zastupnik starešine Saveza Sokola prestolonaslednika Petra. Na ulazu u mesto starešina društva Ivo Prižmić je pred četom sokola pozdravio dra Buića srdačnom dobrodošlicom. U 9 sati bilo je osvećenje kamena temeljca prvo školi a odmah zatim Sokolskom domu. Starešina Ivo Prižmić je pozvao starešinu župe da postavi kamen temeljac. U svom govoru je Ivo Prižmić istakao : „Mi smo danas razdragani sa nenadkriljivom bratskom ljubavi, što naše društvo u Sokolu kraljevine Jugoslavije, ovde na granici, postavlja temelj svome domu pod pokroviteljstvom Prestolonaslednika Petra. I ova naša bratska ljubav, koja izvire iz nepresušivog vrela sokolske ideje, jedina je kadra da sakupi, uzdrži i razvije najlepše i najzdravije fizičke i moralne snage našeg naroda i čitavog Slovenstva. Sokolstvo je niklo iz dubine slovenske duše, ono je neprocenjivim žrtvama pomoglo graditi temelj današnje slobode i samostalnosti. Da nije bilo tih žrtava, mi danas ne bismo mogli ni smeli da se ovde sastanemo i da postavljamo temelj našem željno očekivanom domu, koji, ovde na granici, mora biti gorda klisura, hrid, o koju bi se jednog dana mogli da razbiju besni valovi neprijateljske oluje. Naša prošlost dokazuje, da smo sposobni dati junake i žrtve za ideju. Bezuslovno služeći istini, pravdi, poštenju i bratstvu, neprestano ćemo dozidavati i utvrđivati najveću i najaču tvrđavu našeg naroda, državnu nezavisnost i narodno jedinstvo.“ Brat dr. Mirko Buić je odgovorio da će se u ovom Sokolskom domu, ovde na skrajnjoj granici, odgajati Sokolovi, koji će čuvati mrtvu stražu na obali Jadrana. Blagoslov temeljca izvršio je pleban kanonik don Pero Franulović. Zatim je Ivo Prižmić predao dr. Mirku Buiću srebrni čekić i žicu, sa kojim je postavio temeljac, da to pošalje prestolonasledniku Petru, kao dar na uspomenu njegovog pokroviteljstva nad gradnjom Sokolskog doma. Na gradilištu je bila masa sveta i more crvenih sokolskih košulja sa muzikama blatskom, velelučkom, korčulanskom i hvarskom. Oduševljenju i poklicima nije bilo kraja. U starodnevnoj Loži održana je svečana sednica. Prisustvovali su uz ministra prosvete i dr. Mirka Buića i mnogobrojni ugledni uzvanici. Načelnik Kunjašić prikazao je istoriju mesta Blata, Ćiril Verzoti istoriju Sokolskog društva i Niko Batistić istoriju škole, a zatim uz oduševljene poklike i sviranje himne poslani su pozdravni telegrami kralju, prestolonasledniku i predsedniku vlade. Posle podne bio je banket u počast uzvanika, na kojem je načelnik Kunjašić nazdravio ministru prosvete, a starešina Ivo Prižmić bratu dr. Mirku Buiću. Posle podne hvarska muzika priredila je koncert, sve same narodne i nacionalne komade. Uveče je održana sokolska akademija uz rasvetu. U članku se isticalo da je taj dan ostao u večitoj uspomeni svim sokolima, koji su uz velike žrtve započeli sa gradnjom svog doma, koji je trebao biti čvrsta kula, o koju će se razbiti svaki neprijateljski napad. U članku je donet i tekst povelje koja je uzidana u kamen temeljac. (2)

Sokolsko društvo Blato na Korčuli priredilo je 15. 5. 1932. uz učešće svih mesnih društava, đurđevdanski uranak, na kojem su učestvovale sve društvane kategorije. Uranku su prisustvovala i okolna društva. Tajnik prosvetnog odbora društva Vigna održao je predavanje o značenju tog istorijskog dana. Zatim je nastalo sviranje, pevanje i igra, a mladi naraštajci su se natjecali u igrama i vežbama. Nakon veselja vratili su se sokoli svojim domovima, okićeni zelenilom i pevajući sokolske i nacionalne pesme. Uranak je doprineo bratskom zajedničkom radu sokola sa ostalim društvima na ostrvu. (3)

Sokolsko društvo Blato je 29. 6. 1932. obavilo svečanu posvetu novosagrađenog letnjeg vežbališta na kojem je priredilo svoju XVI javnu vežbu. Svečanost je počela službom božjom na staroslovenskom jeziku. Potom je sledila povorka koju je predvodila opštinska Narodna glazba. Po dolasku na vežbalište starešina društva govorom je otvorio svečanost, a zatim je član sokola Don Frano Milat govorom ocrtao značaj telesnog vaspitanja u kulturnom razvoju čovečanstva. Po održanom govoru blagoslovio je vežbalište. Posle podne priređena je javna vežba sa 11 tačaka. Osobiti utisak na prisutne ostavio je nastup starije braće pod vođstvom društvenog podstarešine N. Bosnića. Po svršetku javne vežbe formirana je povorka. Uz muziku, pesmu i klicanje kralju, otadžbini i Sokolstvu povorka je napravila krug oko varoši do sokolane. (4)

Sokoli u Blatu bili su nagrađivani za svoj rad. Društvo je uveče 10.septembra 1932. priredilo svečanost u sokolani. U sokolskoj dvorani bili su sve sokolske kategorije i građani. Bila je opštinska uprava i predstavnici svih mesnih ureda i društava. Opštinska muzika izvršila je ophod mestom, i veselim koračnicama navestila početak sokolske svečanosti. Zbor je otvorio starešina društva. Sreski načelnik predao je nagradu od 2.500 dinara i diplomu koju je Sokolsko društvo Blato dobilo od Fonda kralja Aleksandra kao dar i priznanje za njegov nacionalni i kulturni rad. Zaželeo je društvu napredak i uspeh u novim podvizima. Starešina društva dr. Cetinić zahvalio se rečima : ”Sokolstvo ne traži ni koristi ni slave, ali ponosni smo i gordi da je naše Sokolsko društvo primilo dar i ovo lepo priznanje”. Sreski načelnik obratio se Ivanu Prižmić Janku, opštinskom prisedniku, a bivšem višegodišnjem starešini sokolskog društva i istakao da je odlikovan Jugoslovenskom krunom V stepena. Prižmić se zahvalio sreskom načelniku. Sokolsko društvo Blato čestitalo je Glazbenom društvu u Blatu na ordenu Sv.Save V stepena kojim ga je kralj Aleksandar istog dana odlikovao. (5) Sokolsko društvo Blato imalo je 31.decembra 1933. 359 članova. (6) Sokolsko društvo Blato sa Korčule iz Sokolske župe Mostar, smatralo je da je jedan od najmarkantnijih poteza u njihovom prosvetnom radu otvaranje Sokolske čitaonice. Čitaonica je bila otvorena 25 februara 1934 godine. Za čitaonicu su veliki interes pokazale sve kategorije društva. Za društvo je to bio najopravdaniji razlog otvaranja. Čitaonica je bila snadbevena različitim sokolskim, političkim, ekonomskim, poučnim i zabavnim dnevnicima, nedeljnicima, časopisima i ilustracijama, što su sve dobrovoljno ustupala pojedina braća i prijatelji društva. U dvorani je bila smeštena društvena biblioteka. Osnovan je zaseban ogranak za omladinu i decu. Osnivanje Dečje biblioteke bila je potreba društva. Kod dece se pokazao veliki interes za čitanje, a društvena biblioteka nije bila u mogućnosti da taj interes zadovolji. Upravni odbor je uz velike žrtve nabavio oko 120 probranih knjiga najpriznatijih domaćih i stranih dečjih pisaca. (7) Sokolsko društvo Blato proslavilo je 1936. svečano kraljev rođendan. Uoči 6 septembra 1936. bila je povorka sa bakljadom, predvođena muzikom. Na okolnim brdima gorele su vatre, a domovi meštana su bili osvetljeni. Povorka je obišla glavne ulice i završila na plokati, gde je naraštajac Ivan Petkovićkratkim govorom otvorio Sokolsku Petrovu petogodišnjicu. Posle govora svirana je himna. Narod je klicao kralju i Jugoslaviji. Ujutro 6 septembra 1936. bila je budnica. Održano je blagodarenje, nakom koga je okupljenom narodu i sokolima održao govor predsednik opštine Prižnić. Povorka se svrstala i sa sa muzikom prošla mestom. Potom je održana svečana sokolska sednica. Zbog jakog nevremena sokolska akademija je odložena za 8.septembra 1936. Akademija je završena narodnim kolom i plesom. (8) Sokolsko društvo Blato je sa velikim brojem svojih članova učestvovalo na otvaranju Sokolske Petrove petogodišnjice u sedištu župe u Mostaru. Takođe su učestvovali na župskim takmičenjima. Na večernjoj akademiji u prostorijama Oficirskog doma ponovili su članovi društva Blato svoju tačku „Dalmatinski šajkaš”, simboličku ritmičku vežbu, koju su pripremili za proslavu kraljevog rođendana. (9) Društvo Blato je priredilo komemoraciju kralju Aleksandru. Posle pomena, kome su prisustvovali svi pripadnici sokolskog društva, opštinski predsednik govorio je na plokati pred crkvom, a zatim su sokoli krenuli u sokolanu, gde je starešina M. Batistić govorio o kralju i o zadacima Fonda Viteškog Kralja Aleksandra Ujedinitelja. U veče održana je svečana komemoracija u počast kralja. Program se sastojao iz prigodnog govora, pevanja, deklamacija. Prosvetar Vigna održao je predavanje „Veliki kralj”. Sledile su deklamacije „Kralju Aleksandru” i „More mrtvom Kralju”. Starešina M. Batistić recitovao je „Pred odrom Velikog Kralja”. Na komemoraciji su bila prisutna domaća društva i građani. Komemoracija je bila završena sokolskom himnom „Hej Sloveni”, koju je pevao hor „Glazbenog društva” i svi prisutni. (10)

Sokolsko društvo Blato proslavilo je dan ujedinjenja. Nakon blagodarenja svrstala se povorka od sokola, predstavnika vlasti i udruženja. Na čelu sa muzikom povorka je obišla mesto i došla u novi još nedovršeni sokolski dom, gde je u prisustvu svih pripadnika sokola kao i mase naroda održana svečana sednica, prema dnevnom redu propisanom od Saveza Sokola. Pošto je starešina otvorio sednicu čitanjem savezne poslanice, bila je deklamovana pesma „Jedinstvo” od Bl. Ristića, a nakon toga je Evica Batistić, učiteljica, održala predavanje „Značaj i veličina Dana Ujedinjenja”. Milj. Batistić recitovao je pesmu „Pjesma jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca” od Al. Šantića. Muzika je svirala koračnicu „Jadranski stražari”. Uz prigodno slovo izvršeno je prevođenje u naraštaj i članstvo, a nakon toga podeljene su diplome članovima takmičarima i uzornim vrstama, koje su dobijene na sokolskim utakmicama u Mostaru. Sednica je završena himnom „Hej Sloveni”. U veče u novom sokolskom domu priređena akademija sa biranim programom. Otvorio ju je govorom starešina Milj. Batistić. Članovi i članice su vežbali tačku „Što ćutiš, Srbine tužni”. Na kraju je izveden pozorišni komad „Hadži Loja”od Nušića. Komad su izveli članovi „Glazbenog društva”. Na akademiji je učestvovalo „Glazbeno društvo” sa svojim horom i orkestrom.Iz blagonaklonosti proslavi i akademiji sudelovala je gospođa Marija Niseteo, koja je pratila na klaviru izvedbe. Akademija je završena sa himnom „Hej Sloveni”. (11) U mestu Blatu na Korčuli je 12 i 13 decembra 1936. održan II sokolski sabor svih jedinica sa ostrva Korčule. U veče 12. decembra 1936. pristigli su delegati svih sokolskih društava i četa sa ostrva, a i starešina župe Mostar Čeda Milić, sa profesorom Jovom Radulovićem i Radovanom Čarovićem, starešinom čete Stepen, prvakom u guslanju na utakmicama župe Mostar. U prostorijama Sokolskog društva Blato održana je predkonferencija. Dana 13. decembra 1936. sabor je počeo u nedovršenoj sokolani u prisustvu predstavnika vlasti i kulturnih i nacionalnih društava. Sabor je otvoren sokolskom molitvom nakon čega je odana počast zastavama društava Korčule i Vela Luke, i čete Pupnat. Predsedavajući Miljenko Batistić, starešina društva Blato, otvorio je sabor. Muzika sokolskog društva Vela Luka svirala je himnu. Radovan Čarović, župski izaslanik i guslar, odgudio je na guslama pozdrav kralju. Profesor Jovan Radulović objasnio je prisutnima značaj Petrove petoljetke. Posle sabora, kad je prestala kiša, prošla je mestom sokolska povorka predvođena sokolskom muzikom. Posle podne priređena je svečana akademija u dvorani novosagrađenog Sokolskog doma. Na akademiji je učestvovalo i društvo Vela Luka sa jednom tačkom i Glazbeno društvo sa svojim orkestrom. Na akademiji je izveden pozorišni komad Branislava Nušića “Knez Ivo od Semberije”. Posle akademije bilo je sokolsko veselje. (12)

U Sokolskom društvu Blato osnovana je diletantska sekcija od članova i članica društva. Sekcija je izvela komediju u 4 čina “Dr” od Branislava Nušića na Uskrs u dvorani još nedovršenog sokolskog doma. Bio je prisutan veliki broj gledalaca. Komad je uvežbao starešina društva Miljenko Batistić. On je između ostalih dužnosti vodio i sekciju. Repriza je davana 4. aprila 1937. Bilo je mnogo onih koji su došli da po drugi put vide predstavu. (13)
Sokoli na Korčuli kao i Sokolska župa Mostar bili su izloženi napadima hrvatskih separatista. Mačekovci su sve pripadnike seoskih sokolskih četa proglašavali četnicima. U župi Mostar, tvrđavi seoskog sokolstva, i pored sukoba sa pripadnicima HSS, sokolski rad se zahvaljujući Sokolskoj Petrovoj Petogodišnjici pojačavao. Sokolsko društvo Blato, iz župe Mostar, javljalo je M. Stojadinoviću o vrlo teškim političkim prilikama u kojima društvo radi i živi, ali pored toga rad nije u zastoju „jer smo podigli sokolski dom i obnovili sokolsku muziku”.

Povodom masovnih antisokolskih istupa Čedo Milić uputio je starešinama sokolskih društava okružnicu, pozivajući ih na dogovor u Mostar 26.1.1938. radi pokretanja zajedničke akcije svih sokola protiv postojećeg terora pristalica HSS. Pošto državne vlasti nisu uzimale sokole u zaštitu u hrvatskim banovinama i primorskom delu zetske banovine mnoge sokolske jedinice su zahtevale da im Savez dozvoli da se same bore i brane. Međutim, Savezna uprava zahtevala je potpunu primenu sokolske discipline. (14) Sokolsko društvo Blato obeležilo je 6 marta 1938. 150 godina rođenja Vuka Karadžića proslavom. U punoj dvorani njihove stare sokolane otvorena je proslava guslanjem jedne od Vukovih pesama. Na guslama je gudio Ružir Antun Vojvodić, jedan od poslednjih guslara u mestu. Sokoli su trudili da se kod omladine probudi smisao za gusle i da stvori nekoliko mladih guslara. Drago Glamuzina predavao je o Vuku Karadžiću, iznoseći najbitnije iz njegovog života i rada. Zatim je sledila deklamacija jedne narodne pesme. Proslava je bila završena sokolskom himnom “Hej Sloveni”. Društvo je 20 marta 1938. priredilo Štrosmajerov dan. U punoj dvorani sokolskog doma proslava je otvorena pevanjem himne, koju je otpevao hor lokalnog “Glazbenog društva”. Prosvetar Stijepo Šeštanović održao je predavanje o Štrosmajeru. Hor “Glazbenog društva” pevao je pesmu od Zajca “Ljubimo te naša diko”. Sardelić je deklamovao prigodnu pesmu o Štrosmajeru. Proslava je bila završena pevanjem sokolske himne “Hej Sloveni”. (15) Prilikom petogodišnjice smrti kralja Aleksandra Sokolsko društvo Blato preuzelo je inicijativu za obeležavanje 9 oktobra i okupilo sva nacionalna društva. Pleban, don Pero Franulović, odazvao se molbi sokola, da služi zaupokojene molitve za kralja, uz asistenciju mesnih kapelana. Zadušnicama su prisustvovali izaslanici nekih ureda i društava, mnogobrojno građanstvo, ali su škole radile. Uveče je održana komemoracija u sokolskom društvu, na kojoj je učestvovala sokolska muzika, a brat Zvonko Šeparević i sestra Anđelika Sardelić, recitovali su pesme posvećene kralju. Starešina Miljenko Batistić, održao je govor o radu Kralja Ujedinitelja i pozvao članstvo da se zakune da će čuvati njegov amanet, državno i narodno jedinstvo. Posle komemoracije sakupljani su prilozi za pomaganje siromašne dece o Božiću.(16)

Posle Aprilskog rata 1941 sokoli su bili zabranjeni.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Velebna manifestacija jugoslovenske sokolske misli u Blatu na Korčuli”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 septembra 1929, br. 18, str. 4;
2. „Sokolsko društvo Blato“, „Iz župa i društava“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 augusta 1930, br. 18, str. 5;
3.„Sokolsko društvo Blato (Korčula)”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 2. juna 1932, br. 23, str. 5;
4„Sokolsko društvo Blato”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21. jula 1932, br. 29, str. 6;
5.„Sokolsko društvo Blato”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22. septembra 1932, br. 38, str. 2;
6.„Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str.200-203;
7. .„Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 30 marta 1934, br. 14, str. 5;
8. „Proslava Kraljevog rođendana”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25 septembra 1936, br. 38, str. 4;
9. „Otvoraranje sokolske Petrove petoletke”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25 septembra 1936, br. 38, str. 4;
10. „Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 16 oktobra 1936, br. 41, str. 4;
11. „Proslava 1 decembra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 decembar 1936, br. 49, str. 6;
12. „Sabor sokolskih jedinica s Korčule”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1937, br. 1, str. 6,7;
13. M.V, „Sokolsko društvo Blato”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 6;
14. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 127, 133, 169-171;
15.M.B, „Sokolsko društvo Blato”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 april 1938, br. 13, str. 4;
16. „Komemoracije Devetog oktobra“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 3;