Sokolske proslave Vidovdana

 

Sokolstvo je bilo vezano za nacionalne i omladinske pokrete. Ono nikad nije bilo društv samo za telovežbu. Sokoli su pripremali svoje članove za organizovanu borbu za opstanak nacije, koja hoće ne samo spolja da bude jaka, nego i iznutra da se preporađa. Sokolstvo nije samo sebi cilj, nego je sredstvo u borbi za slobodu. Za sokole uporedo sa telovežbom vodila se uporedo kulturno-prosvetna i društvena delatnost. Sokolstvo je u svom radu težilo saradnji sa zadrugama i omladinskim društvenim organizacijama u gradovima, palankama i na selu.(1)

Na kopčama za kaiš Srpskih sokola bio je na centralnom delu lik kneza Lazara iznad koga je je soko raširio svoja krila. (2) Povodom osnivanja Srpskog sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 1903. Tihomir Ostojić, profesor Novosadske gimnazije, izdao je svesku svojih članaka o gimnastici i posvetio je Sokolima u Karlovcima. U tim člancima govorio je o reformi vidovdanske slave u Ravanici u Sremu u nacionalnom i viteškom duhu. Vrhunac rada Srpskih sokola bili su od 1906. Vidovdanski sletovi sa vežbama i takmičenjima u junačkim igrama u Sremskoj Ravanici. (3) Srpski sokoli sećali su se Kosova i na Vidovdan okupljeni oko groba Kneza Lazara u manastiru Vrdniku, svečano su se zaklinjali da će raditi u nacionalnom duhu. (4) Posle Sarajevskog atentata 1914. zabranjena je proslava desetogodišnjice osnivanja Srpskog sokola, a policija i žandarmi su trećeg dana po atentatu izvršili pretres u prostorijama sokolskog društva u Sremskim Karlovcima. Po izbijanju Prvog svetskog rata među prvima je raspušten Soko u Sremskim Karlovcima i sva imovina konfiskovana. Mnogi članovi bili su uzeti u vojsku, zatvoreni ili internirani, kod skoro svih ostalih bile su izvršeni pretresi, a saslušavanja trajala su do kraja 1916. Dr. Laza Popović i vođa Milan Teodorović bili su uhapšeni i proveli su 16 meseci u istražnom zatvoru. Dr. Laza Popović bio je osuđen na 10 meseci tamnice, a Teodorović oslobođen i uzet u vojsku, gde je izdržao sve torture kao politički sumnjiv. Sva pokretna imovina društva prodata je 1916. na javnoj dražbi. Posle pretrpljenih patnji kao talac umro je 1915. profesor Stevan Popović. Nakon pretrpljenih muka u aradskim kazamatima pop Giga Jović umro je 1915. Sokoli u Karlovcima nisu klonuli, uvereni da će im posle rata sinuti sunce slobode, ujedinjenja i bolje budućnosti srpskog naroda. Dočekali su ostvarenje sokolske misli, za koju su deset godina puni vere radili i strpljivo čekali.
Posle Balkanskih ratova članovi Srpskog sokola „Dušan Silni” iz Dubrovnika Kristo P. Dominković i Đildo Job hteli su za Vidovdan da posete Kosovo. U Beogradu su im dodeli kao pratnju njihovog prijatelja Tasu Popovića. Krenuli su vozom iz Skoplja za Prištinu. Pri prolazu kroz Kačaničku klisuru gledali su turska topovska kola ostavljena u begu u koritu reke. Pri pogledu na Kosovo polje Dominković je rekao : „Đildo, eto dočekasmo !”. U Prištini dobili su Kristo i Đildo po jednu novu šajkaču na dar. I Kristo i Đildo sačuvali su šajkače i dočekali da sa njima na glavi izađu u susret srpskoj vojsci kad je 13. novembra 1918. ulazila u Dubrovnik.(5)

Na Vidovdanskom saboru u Novom Sadu 1919. ujedinile su se svi sokolski savezi.

Bačka župa postojala je od 16. novembra 1919. Priredila je u Somboru svoj I pokrajinski slet 1920. Sokoli su došli na slet u Sombor da osokole malodušne na severnoj granici. Na sletu je učestvovalo 37 društava. Zajedno sa gledaocima vežbe su posmatrali regruti. Sombor je bio okićen srpskim zastavama. U velikoj svečanoj sali županije, 31. jula 1920. u prisustvu izaslanika sokolskog saveza dr. Ivana Oražena i dr. Laze Popovića, izaslanika župe banatske i beogradske, velikog župana dr. Vl. Manojlovića i podžupana dr. M. Stojkovića, predstavnika vojske, činovništva, sveštenstva, ženske dobrotvorne zadruge i drugih ustanova te mnogobrojnih sokola i sokolica održana je svečana sednica Župe bačke pod predsedništvom starešine Živka Bajazeta. Za vreme svečane sednice pred županijskom zgradom u parku, održan je Komers, na kome se uz sviranje vojne muzike igralo. Slet je održan 1 avgusta 1920. Na čelu povorke bila je vojna muzika konjičke divizije iz Subotice. Za njima je stupalo starešinstvo župe bačke sa izaslanicima župe banatske, osečke, beogradske, zagrebačke i belovarske. Posle starešina stupale su sokolice, članovi, u svečanom sokolskom odelu i na kraju vežbači u vežbačkom odelu. Obišavši grad povorka se svrstala pred graskom kućom, gde je strešina župe pozdravio grad Sombor, načelnika i njegove predstavnike. Gradonačelnik je otpozdravio. (6) Posle njega govorio je dr. Ivan Oražen : „ Već je preko pola hiljade godina kako je na slavni Vidovdan propalo srpsko carstvo na Kosovu u cvet junaka srpskih legao u grob ... Nakon više od 500 godina sinula je, kao munja, ponovo zraka slobode i borba sa solunskoga fronta, i otpočela je u Maćedoniji nova bitka Kosovska, ... Danas smo zadovoljni, ushićeni i veseli, i pesma naše velike slobode i ujedinjenja hori se od plavog Jadrana do mutnog Dunava, ... I naš sokolski slet ovde u Somboru je vidan i jasan znak našeg slobodnog i ujedinjenog života, ... Zadobili smo pobedu, i sada treba da je sačuvamo, da je učvrstimo, da je osiguramo, i da je odbranimo od bezbroj spoljašnih i unutrašnjih neprijatelja, što željno hoće da je upropaste ...”. Govor je održan sa balkona somborskog magistrata i propraćen sa ogromnim oduševljenjem od naroda i sokola. (7) Sokolsko društvo I u Zagrebu proslavilo je Vidovdan 1922. Po svojim delegatima sokolsko društvo je učestvovalo na pomenu za pale borce za slobodu u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi. U svojoj društvenoj dvorani priredili su vidovdanski pomen, koji je otvorio društveni zbor trubača, koji su odsvirali žalobni kor. Mala Đurđica Brozović je deklamovala pesmu „Novovjeki Vidovdan”, a Nikola Premović predavao je o vidovdanskoj pogibiji. Društvena dvorana bila je puna građana. Tog su se dana u Zagrebu nalazili češki legionari, pa su korporativno učestvovali ovoj spomen-slavi. Svi sokoli kao i veliki broj građana srdačno i burno su pozdravili češke legionare. Kratkim govorom pozravio ih je društveni načelnik Locki, kome se posebno zahvalio vođa čeških legionara. Na veče u počast legionara sokolstvo je priredilo u vrtu Kola svečani kermes koji je otvorio društveni podstarešina Milutin Urgani. Kermes je bio vođen u znaku trajnog i nepokolebljivog prijateljstva kao i vernosti i saradnje između slovenskih naroda. (8) Sokolsko društvo u Vinkovcu svake godine proslavljalo je Vidovdan. Oko pola deset okupljale su se korporacije i dobrovoljci iz okoline. Pridružilo im se novosnovano Sokolsko društvo u Mirkovcima pod vođstvom sekretara Aćimovića.Povorka od preko 500 ljudi krenula je u 10 sati. Na čelu je bila sokolska fanfara i dr. Mišom Marićem. Krenuli su na Trg Slobode, gde je održan pomen Kosovskim junacima. Vojska na čelu sa svim aktivnim i rezervnim oficirima, sva nadleštva i mnoge druge korporacije dočekali sokole. Nakon crkvenog obreda govorio je Josip Crepić, pročelnik kulturno-prosvetnog odbora.Zatim je fanfara svirala himnu. Povorka od 2 hiljade, sa počasnom četom vojnika, oficirima, nadleštvima i kulturnim prosvetnim korporacijama krenula je na vojničko groblje, gde se održao po obredu pravoslavnom i katoličkom pomen palim junacima. Govorio je dr. Mišo Marić. Povorka je posle govora krenula u grad i razišla se. Posle podne bila je javna vežba. Sva odeljenja vežbala su praške vežbe određene za VIII. Svesokolski slet u Pragu. Jedna četa 17. pešadijskog puka vežbala je sa puškama. Predposlednja tačka je bilo Narodno Kolo. Zadnja vežba bila je na spravama sestara iz Đakova i prednjačkog odelenja iz Vinkovaca. Uveče bila je Akademija. Podstarešina dr. Dragutin Poljugan održao je sokolsko predavanje u spomen dvadesetogodišnjice osnivanja društva. (9)

Petrinjski soko je zajedno sa jugoslovenskim kulturnim društvima priredio proslavu Vidovdana u dvorani svratišta „Jugoslavija”. Sijelo je otvorio starešina društva dr. Nemec govorom o značenju Vidovdana. Posle je pročelnik prosvetnog odelenja govorio o narodnoj pesmi. Zatim su bile deklamacije i izveden je igrokaz. (10)

Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet JSS. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. Tom prilikom sokoli su posetili Kosovo polje, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva. (11)

Sokolska župa Sarajevo priredila je 1934. slet na Vidovdan, povodom 25-godišnjice postojanja. U Izveštaju je istaknuto : „Početkom juna kao prve započele su sokolske priredbe pokrajinskog sleta u Sarajevu, a sa štafetom iz Sarajeva na Oplenac, kamo su doneli Sokoli baklju zahvalnosti, koja je upalila večnu luč nad grobom kralja Petra I. Zahvalno Sokolstvo tim aktom iskazalo je večno poštovanje i duboku zahvalnost kralju, koji se borio puškom u ruci za slobodu naroda. Sa kresom i gubom iz čorkovačke planine, gdje je četovao Petar Mrkonjić, izazvali su iskru koja je upalila baklju i koja je projurila put u dužini od 355 kilometara za 17 časova i 35 minuta do groba kralja. (12)

Sokolska župa Beograd predložila je da se obnove Vidovdanski sletovi u vidu Vidovdanskih izleta Beogradskih sokola i da se na tim izletima podstiče uspomena na viteštvo predavanjima i takmičenjima u viteštvu.(13)

Povodom proslave 30-godišnjice osnivanja Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 23. septembra 1934. održan je slet na kome su vežbali stari sokoli vežbe sa Ravaničkih sletova. Slet u Sremskim Karlovcima prenosio je Beogradski radio. (14) Savez Sokola proslavio je Vidovdan 1936. sletom u Subotici. U članku u „Sokolskom Glasniku” istaknuto je : „U tim trenutcima u nama će oživeti istorijski značaj i probuditi se idejna moć kosovske tragedije. U nama će tada u punom sjaju zasjati naši najviši ideali : nezaustavni razvoj slovenskog roda i sloboda naroda ! “ (15)

Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. Prisustvovala su društva : Beograd-Matica, Beograd VIII, Beograd X, Stara Pazova, Ruma, Inđija, Vrdnik, Sremska Mitrovica i Pančevo. Od sokolskih četa : Lešnica, Mramorak, Sopot, Adaševci, Kuzmin, Krčedin i Marvinci. Savez SKJ i župa Novi Sad poslali su svoje delegate. Sokoli su u povorci došli pred manastir, gde su prisustvovali pomenu. Zbog kiše od pohoda na Zmajevac ( mesto zborovanja) odustalo se. Sabor je otvorio Petar Lozjanin. M. Majstorović iz prosvetnog odbora župe Beograd održao je predavanje „Vidovdanska Misao”. U ime seoskog sokolstva pozdravio je Sabor Đorđe Jovanović, član Sokolske čete Lešnica, koji je doneo sablju očuvanu u Podrinju, a donetu sa Kosova polja posle Kosovske bitke. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove petoletnice Perko Mrkajić. (16)

Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su Sokolske župe Skoplje i Cetinje. Ta proslava ostala bi samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Sokoli iz župe Skoplje, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s voza u stanici Kosovo Polje, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Sokoli Zetske banovine obeležili su 550-godišnjicu Kosovske bitke sokolskim hodočašćem na Kosovo i Metohiju. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Proslava je održana pred spomenikom koji je 1928. podiglo sokolstvo. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima. Posle govora izveden je defile vojske i sokola. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Na Kosovu Polju narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. Uveče je u Kosovskoj Mitrovici održana bakljada sa vatrometom i sokolskom akademijom. (17) U nezavršenom dugometražnom filmu „Kosovski boj” Mihajlo A. Popović snimio je dolazak sokolske štafete koja je nosila plamen upaljen za vreme jutarnje liturgije u manastiru Gračanici, da bi se njime zapalile sveće na Gazimestanu i defile sokola u paradi viteških organizacija. Okupljeni gledaoci srdačno su pozdravili sokole. (18) U domu Sokola Beograd III na Zvezdari, kada je dvorana bila slobodna, Udruženje glumaca priređivalo je predstave za građane. Povodom proslave 550 godišnjice Kosovske bitke 1939. sokolsko društvo je zajedno sa rediteljem Petrom Matićem odlučilo da prikaže dramski spev „Smrt Majke Jugovića” od Ive Vojnovića na letnjem vežbalištu. Predstava je trebala da bude izvedena uoči Vidovdana, ali zbog kiše odložena je za 1 jul. Na predstavi je bilo oko 2.000 gledalaca. Gledaoci su bili iz svih slojeva i svih krajeva Beograda i kao i iz okoline. Predstavu je pomoglo Gradsko poglavarstvo i uprava Narodnog pozorišta. U predstavi su igrali glumci iz Udruženja i gosti iz Narodnog pozorišta. U komadu je učestvovalo oko 300 lica (glumci, horovi dečiji, ženski i vojni orkestar). Akademiju je otvorio starešina društva Dobra Bogdanović. Dr. Niko Kalođera održao je predavanje o Kosovskoj bitci i značaju Kosova. Zatim je muzika svirala uvertiru. U prvom činu se pojavljuje Dvor Jugovića, majka, devet snaja Jugovića i unučad. Drugi čin počeo je ženskim horom uz pratnju orkestra. Ljuba Damjanova dočekala je Damjana, a majka kad je čula za pogibiju Jug-Bogdana i mladih Jugovića, vraća Damjana na Kosovo da i on položi svoj život za otadžbinu. U trećem činu, Kosovo polje, puno žita. Na polju žena žanje sa unučićem. Turci gone roblje. Guslar peva. Pojavljuje se Kosovka devojka sa kondirima. Dolazi povorka. Hor peva Svjati Bože. Narod dolazi sa svih strana. Nosi cveće i pobožno kleći uz povorku. Donose glavu Jug-Bogdana i ruku Damjanovu i predaju majci, koja mrtva pada na zemlju. Tragedija je time završena. Jedan od uglednih posetilaca izjavio je posle završetka predstave : „Bio sam na mnogim mestima; imao sam prilike mnogošta da vidim, ali ovo što sam večeras video, nisam do danas video”. Dugo se o predstavi razgovaralo u Beogradu i unutrašnjosti. Oni koji nisu došli na predstavu , dolazili su kasnije da vide prostor i kulise. U sokolskom društvu smatrali su da je predstava uspela kao retko koja. (19)

Posle obnove Saveza Sokola župa Beograd organizovala je 1997. među sokolićima-učenicima konkurs na temu „Zašto slavimo Vidovdan”. Nagrađeni radovi objavljeni su u glasniku Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” 1998. Starešina Saveza Srpski Soko Jevđa A. Jevđević je istakao : „Živimo u državi malo većoj od „Beogradskog pašaluka“. Ono što su nam preci ostavili naši prethodnici i mi nismo sačuvali. Nema morala, nema nacionalnog ponosa. Jedina sreća i radost širokih narodnih masa su uspesi naših sportista.... . Potrebno je da ceo narod shvati da mi kao mali narod moramo da budemo marljiviji i vredniji, da se pošto smo mi mali moramo više potruditi ... Ceo narod mora da vežba, da uči da se usavršava i da se obrazuje. Vaspitavati mlade to je najbitnija bitka koju moramo da bijemo ako želimo da izvojujemo pobedu. ... Čuvajući Kosovo i sećanje na Vidovdan, čuvamo sebe. (20)

Srpski sokoli smatrali su da je Vidovdan osnova nacionalne svesti srpskog naroda. Zbog toga su prvo srpski pa onda jugoslovenski sokoli slavili Vidovdan kao svoj praznik. Obnovljeni sokoli posle 1992 godine nastavili su da slave Vidovdan.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. B. Nađin, „O konačnom uređenju Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Zagreb, januar 1921, br. 1, str. 7-10;
2. Jevđa A. Jevđević, „Srpski soko i Vidovdan“, Savez Srpski soko, Kragujevac, Vidovdan 2013;
3. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139;
4. „Kosovo”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 44;
5. „Soko u Sremskim Karlovcima”, „Sokolski Glasnik”, br. 4, Zagreb, 1920, str.206-208; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 114;
6. Alimpije Popović, „I Pokrajinski slet Bačke Župe u Somboru”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 376-380;
7. „Govor dr. Oražena na Sletu u Somboru”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 371, 372, 373;
8. „Proslava Vidovdana u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, str. 157;
9. „Proslava Vidov-dana u Vinkovcima”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str. 177, 178;
10. Proslava Vidovdana uPetrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str.172;
11. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
12. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. XLVII;
13. „Kosovo”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 44;
14. „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 60; B.J, „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
15. „Naš ovogodišnji Vidovdan”, „Sokolski Glasnik”, 26 juna 1936, br. 26, str. 1;
16. „Sokoli u Ravanici (Vrdnik)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8;
17. D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105;
18. Dr. Petar Volk, „Srpski film“, Beograd, 1996, str. 307, 552, 553; Dejan Kosanović, „Filmska snimanja na Kosovu do 1945 godine“, „Novi Filmograf”, br.5/6, god.3/4, Beograd, 2009, str. 61;
19. „Vidovdan u Sokolu Beograd III”, „Oko sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 97;
20. Jevđa A. Jevđević, „Srpski soko i Vidovdan“, Savez Srpski soko, Kragujevac, Vidovdan 2013;