Izveštaji o radu Odbora Kola Srpskih Sestara na Kosovu i Metohiji 1930 I 1931 godine

U časopisu „Vardar” Kola Srpskih Sestara za 1932 godinu objavili su slike puta kroz Rugovsku klisuru, crkve u Kosovskoj Mitrovici, česme u Patrijaršiji, i čudotvorne ikone bogomatere u pećskoj Patrijaršiji. Između ostalog štampani su Izveštaji Odbora Kola Srpskih Sestara sa Kosova i Metohije. Kada se sa severne strane dolazilo na polje Kosovo između reka Sitnice i Ibra bila je Kosovska Mitrovica. Sagrađena je početkom 14 veka. Uzrok nastanka bila je crkva posvećena svetom Dimitriju. Kako se naselje nalazilo na raskrsnici puteva koji su vodili u Albaniju i Bosnu, a jedan put prema Srbiji tu je bio trg. Dok su Turci gospodarili i Albanci vršili nasilja Mitrovica nije napredovala. Važila je za Srbe kao straža Kosova. Od kako je podignuta željeznička pruga Mitrovica je postala trgovački centar kraja. Od kada je Mitrovica oslobođena napredovala je i podizala se. Posle oslobođenja jedan deo muslimanskog stanovništva bojeći se progona, krenuo je da se seli. Ali otkako su uvideli da je u Jugoslaviji “svaki brat mio, koje vjere bio” prestalo je iseljavanje. U tekstu u vezi slike Rugovske klisure podsetile su da je za vreme povlačenja 1915 godine to bio težak i opasan put, jer je iza svake stene vrebalo oko divljeg Rugovca, Albanca. Posle oslobođenja put je bio prosečen kroz stene i uređen. Priroda je sačuvala sve svoje divlje lepote. Za Rugovsku klisuru bile su vezane vrlo bolne uspomene iz dana povlačenja, ali je posle rata bila privlačna zbog svoje divlje prirodne lepote. Pred ulazak u Rugovsku klisuru, nedaleko od Bistrice nalazi se patrijaršija pravoslavne crkve sa svim svojim svetinjama. Čuvale su se stare ikone, jevanđelja, ... a u dvorištu je česma sa jajastom kupolom i dvanaest lula koliko je bilo apostola. Dok je Patrijaršija doživljavala tešku sudbinu, njena su blaga i posede otimali, odnosili i pljačkali, muslimani se nisu usuđivali da ikonu oskrnave. Ona je stajala vekovima na svom mestu u hramu i njoj su se molili i Turci i Albanci. (1)

Kolo kao jedno od najjačih društava u tadašnjoj Jugoslaviji, stavilo je sebi u zadatak da pomaže privredna, socijalna i humana stremljenja naroda, da služi njegovim nacionalnim i kulturnim smerovima. Uz Odbor „Kneginje Ljubice” i Sokolsko društvo u Uroševcu je delovao Odbor Kola Srpskih Sestara. Sav svoj rad u Uroševcu posvetile su Ženskoj Zanatskoj Školi, smeštenoj u društvenom Domu, u kojoj je Kolo spremalo za život i osposobljavalo za ručni rad većinom decu iz siromašnih kuća. Obuka se sastojala u krojenju, šivenju i svim vrstama narodnog veza. Sem toga učenice su učile u školi i nastavne predmete : srpski jezik, račun, istoriju sa geografijom, veronauku, higijenu i domaće gazdinstvo. Kolo je sem toga pomagalo svima koji su molili za pomoć. Iz svojh skromnih prihoda pogalo je siromašne prolaznike, udovicu sa šestoro dece, iz Crne Gore, na njenom putu za naseljavanje u Prizrenu, invalide i druge. Pri otkrivanju spomen ploče palim Uroševčanima u ratu, umesto venca, upućeno je 200 dinara upravi državne Građanske škole u Uroševcu radi osnivanja Fonda siromašnih učenika i učenica, a 235 dinara je priloženo pri osnivanju internata za siromašne đake škole. Da bi se za Uskršnje praznike odenulo 5 siromašnih učenica Ženske Zanatske Škole, dale su 1.700 dinara. Prilikom proslave svoje slave Male Gospojine Kolo je priredilo pre podne slavski crkveni obred, a po podne matine. Kolo je priredilo i jedan koncerat, tri matinea i kostimiranu zabavu. Kolo je sa svojom školom priredilo ekskurziju : Uroševac, Prizren, razvaline Sv. Mihaila, Đakovica, manastir Dečani, Peć i Patrijaršija. Učenice su upoznale znamenitosti tog kraja. Na svom putu su članice Kola bile dočekane od od strane sestara u Peći i Prizrenu. Na kraju školske godine Kolo je sa svojom školom priredilo izložbu ručnih radova, na kojoj su se mogli videti ručni radovi sa narodnim motivima iz svih krajeva Jugoslavije, a naročito iz okoline Uroševca – sa Kosova. U toku godine za utemeljača Kola, sa ulogom od 200 dinara, upisana je Stana Nikšićka, učiteljica osnovne škole, a za dobrotvora sa ulogom od 500 dinara Magdalena Nikšićka, učiteljica osnovne škole i članica Kola. Iz zahvalnosti Kolo je izabralo za svoju počasnu predsednicu Magdalenu Nikšićku (2)

Odbor Kola Srpskih Sestara u Peći pokazao je najviše prilježnosti na humanom i prosvetnom radu. Pomagao je sirotinju za vreme Božićnih i Uskrššnjih praznika. Odbor Kola je svu svoju imovinu (Dom koji je bio kupljen 1926 godine) stavio na raspolaganje Ženskoj Zanatskoj Školi, nad kojom je vodio nadzor. Na kraju školske godine bila je priređena izložba školskih radova. Svoju slavu Malu Gospojinu Odbor je proslavio skromno u svom Domu, a umesto posluženja prikupljen je od upravnih članica dobrovoljni prilog i u ime Odbora Kola predale su 1.000 dinara Odboru za podizanje gimnazije u Peći. Dobrovoljne priloge dao je Odbor Kola pravoslavnoj crkvi u Horgošu, Kolu Srpskih Sestara Stara Pazova, a upravi osnovne škole u Peći dat je prilog od 750 dinara za odevanje siromašnih đaka osnovne škole o Vrbici. Odbor Kola sarađivao je u izvođenju dana Crvenog Krsta. Ema Gais iz Skoplja upisala se za člana dobrotvora. Učiteljsko Metohijsko Udruženje upisalo je preminulu učiteljicu Živku Babović za člana utemeljivača. Banska uprava dala Kolu pomoć od 5.000 dinara. (3)

Odbor Kola Srpskih Sestara u Prizrenu pomagao je prizrensku sirotinju, ali i svima onima koji su im se prijavili za potporu. O Božiću su pomogli sa novcem 25 porodica i više pojedinaca. Pomogli su pri udomljenju šest devojaka. Pomagali su stalno dvojicu siromašnih učenika mesne gimnazije da se hrane u Đačkoj Trpezi a Bogosloviji su svake godine slali 100 dinara za siromašne učenike. Ceneći žrtve za otadžbinu palih boraca i nacionalnih pregalaca položile su venac na grob Lazara Kujundžića čije je herojstvo i herojstvo njegove majke opevao knez Ivo Vojnović. Prilikom otkrivanja spomenika zahvalnosti Francuskoj Kolo je u Peći održalo skup sa govorom učiteljice Marije Ćalović o francuskim žrtvama za naš narod. Poslali su skromnu potporu Udruženju Studentkinja u Beogradu. Slavu Malu Gospojinu proslavije su svečano, u prisustvu činovništva i ostalog građanstva. Glavni odbor Kola poslao im je dve lutke da ih obuku u prizrensku nošnju. Planirale su podizanje Doma, osnivanje zabavišta i tkačke škole. Članica je bilo 70. (4)

Odbor Kola Srpskih Sestara u Prištini imalo je 100 redovnih članica, 7 pomoćnih članova sa ulogom od 100 dinara, dva nova utemeljivača i jednog dobrotvora. Odbor je priredio u Prištini jedan koncert, sveslovensku kostimiranu zabavu, maskenbal, dva dečija matinea kao i dva koncerta u Kosovskoj Mitrovici i Skoplju. Osnovale su Fond za podizanje Doma Kola Srpskih Sestara u Prištini. Izdržavale su Đačku Trpezu u kojoj su hranile 12 siromašnih i darovitih gimnazijalaca i koji je koštao Kolo mesečno 3.000 dinara, izdržavale su jednog pitomca na školovanju u Beogradu sa 300 dinara mesečno, i niz manjih pojedinačnih pomoći nevoljnima. U svom rodoljubivom radu su uradile : ulepšavali su Kosovski spomenik, venac kosovskim herojima položen na Vidovdan 1930 godine, pomoć za podizanje sanatorijuma za tuberkulozne, za podizanje pravoslavne crkve na Visu, listu “Srpsko Kosovo”, Odboru za Sveslovenski slet, Udruženju Studenata Književnika u Skoplju, za dogradnju Oficirskog Doma u Prištini, Udruženju rezervnih oficira i ratnika, Invalidskom udruženju, za podizanje Sokolskog doma. Kolo je pružilo pomoć i saradnju prilikom priredbi i proslava svima kulturnim i humanim udruženjima. (5)

Kolo u Đakovici sarađivalo je sa tamošnjim Sokolskim društvom. Tamo gde Kolo nije moglo novčano pomoći, nalazile su ipak načina da pomognu. Članice Kola Srpskih Sestara Đakovica sašile su besplatno 40 pari odela, uniforme za decu sokole. Glavna briga Kola Srpskih Sestara bila je Ženska Zanatska Škola. Za školu je banovinska uprava plaćala dve stručne i honorarne nastavnike, a školi je pomogao i Opštinski sud sa 10.400 dinara. Novac je bio utrošen na plaćanje zakupnine, posluge i ogreva. Odbor Kola Srpskih Sestara je prikupljao sredstva za podizanje svog doma. U Domu su planirali da smeste Žensku Zanatsku Školu. Za Dom su dobile od Opštinskog suda zemljište u središtu varoši. Na zauzimanje Glavnog odbora KSS, plan za Dom im je besplatno izradila Leposava Dinićeva, arhitekta u Beogradu. Kolo u Đakovici je zbog toga upisalo za svog počasnog člana. Na zauzimanje upravnika Ženske Zanatske Škole Vujice Tomovića, odobreno im je rešenjem banske uprave 20.000 dinara. Bilo je pripremljeno za Dom 86 metara kubnih kamena. Zauzimanjem načelnika sreza Miodraga Tomića i delovođe Opštinskog suda Jovana Jakšića preneto je besplatno na zemljište 36 metara kubnih kamena. Kolo je učestvovalo u svim nacionalnim i patriotskim manifestacijama, sarađivalo u danima Crvenog Krsta, proslavi Materinskog dana, priredilo dan Đurđevskog cvetka. Da bi prikupilo materijalna sredstva Odbor Kola priredio je nekoliko zabava kao i prvu kostimiranu zabavu, na kojoj su predstavljeni njihovi živopisni kostimi. Kolo je imalo 11 dobrotvora, 9 utemeljivača, 58 redovnih članica. U blagajni im je ostalo 67.045,43 dinara. (6)

Odbor Kola Srpskih Sestara u Gnjilanu osnovan je 19 oktobra 1930 godine. Imali su 183 redovnih članica, 54 utemeljivača i 7 dobrotvora. Imovina je 1 maja 1931 godine iznosila u gotovini 9.353 dinara. Upravni odbor je do 1 maja 1931 godine održao 9 redovnih sednica, 2 vanredne i 2 zbora. Upravni odbor priredio je zabavu sa pozorišnim komadom “Moravka”, dva posela sa lutrijom, drugarsko veče, kostim bal sa ritmičkom igrom makedonskog kola koje su izvodila deca u kostimima sa igrom i pesmom. Odbor je uspeo da otvori zabavište u Gnjilanu. Ban Vardarske banovine uputio je akt Odboru u kome je odobrio nameru Kola Srpskih Sestara, a da su zabavišta obavezna pri osnovnoj školi. U tom pravcu su zatražili od školskog nadzornika i predsednika gnjilanske opštine da se odobri 2.000 dinara za tu svrhu, i da se pri zidanju nove škole imaju u vidu učionice za zabavište. Ministarstvo socijalne politike izvestilo ih je da su dobili pomoć od 2.000 dinara, ali od Finansijske direkcije u Skoplju nije primljen novac. Dale su pomoć jednom đaku bogoslovu i deci preminulog Stanoja Stoiljkovića iz Trpeze koji je zbog ratnih tegoba umro posle demobilisanja u najvećoj bedi bez prava na invalidsku potporu. Uprava Kola se obratila svima ustanovama da bi se zbrinula deca koja nisu imala ni krova. Dale su pomoć trima siromašnim i nesrećnim majkama. Rešile su da pomoć po 50 dinara za 25 siromašne dece, koji je uputilo Jevrejsko žensko društvo “Humanitas” iz Velikog Bečkereka. Primile su od redovnih članica 684 dinara; od utemeljivača 5.600 dinara; od dobrotvora 600 dinara; Od Jevrejskog Ženskog Društva “Humanitas” 1.230 dinara; Pomoć od Glavnog Odbora Kola Srpskih Sestara 500 dinara; Od zabava i posela 1.309 dinara; Ukupno 9.923 dinara. Blagajnica je po odlukama upravnog i nadzornog odbora izdala 1.384, 50 dinara. U kasi blagajne 1 maja 1931 godine bilo je 9.353 dinara. Novac je bio položen u Kreditnoj banci “Kosovo” A.D u Gnjilanu. Zbog ostavke blagajnice Grozdane Domazetović nije bio razdeljen novac osobama kojima je upravni odbor dodelio pomoć. Ministarstvo Socijalne Politike dodelilo je 2.000 dinara kao pomoć i Odbor je poslao priznanicu taksiranu Finansijskoj direkciji u Skoplje, ali nisu primili novac. Gnjilane, je bilo udaljeno 34 kilometra od željezničke pruge i bez dobrih kolskih puteva. Bila je u Gnjilanu samo Ženska Radnička Škola, pod upravom Ženske Podružine u Gnjilanu, koja je imala 20 učenica, a koju je izdržavala uprava Vardarske banovine. U Gnjilanu su održavani domaćički tečajevi sa velikim uspehom, pa su upravni i nadzorni odbor Kola smatrali da bi Domaćička škola imala veliki uspeh ako bi bila stalna. Srez je imao 100.000 stanovnika i zato je Odbor smatrao da bi bilo veće koristi od Domaćičke škole nego što je bilo od Ženske Radničke Škole, jer bi se devojke učile i šivenju, i kuvanju, ekonomiji, domaćinstvu, devojke bi se spremale za domaćice i majke, jer u takvoj školi sem četiri razreda osnovne škole nije tražena nikakva druga sprema. Zato su molile Glavni Odbor Kola da se zauzme da Odbor Kola Srpskih Sestara u Gnjilanu dobije Domaćičku školu, koju je trebala da pomaže uprava Vardarske banovine i Odbor Kola Srpskih Sestara u Gnjilanu. Članice bi učestvovale dajući fizički trud a škola bi bila pod kontrolom i upravom Odbora Kola Srpskih Sestara u Gnjilanu. Smatrale su da bi školi bilo mesta i pored postojanja ženske radničke škole, a u domaćičkoj školi bi bilo više učenica. Uputile su i predlog da se Glavni Odbor zauzme da se osnuje zabavište i da se umoli ministar prosvete da uputi dve zabavilje, jer su dve bile potrebne zbog velikog broja dece u Gnjilanu. Na kraju svog izveštaja istakle su : „Sestrinski pozdrav od sestara sa Kosova”. (7)

Odbori Kola Srpskih Sestara delovala su u međuratnom periodu na Kosovu i Metohiji. U Svom radu sarađivali su sa ostalim rodoljubivim i humanim društvima. Nisu zaboravljale ranija stradanja srpskog stanovništva, ali su uprkos tome pomagali svima koji su im se obratili za pomoć. Kolo je stavilo sebi kao zadatak da pomaže privredna, socijalna i humana stremljenja naroda, da služi njegovim nacionalnim i kulturnim smerovima. Nastojale su da u svom radu slede izreku “brat je mio koje vere bio”. Posle Aprilskog rata 1941 godine Kolo nije moglo da deluje na teritoriji Kosova i Metohije. Pod dugotrajnom posleratnom komunističkom vlašću takođe nisu mogle da deluju. Izveštaji o radu Odbora Kola u Vardaru iz 1930/31 godine danas su jedan od dokaza o životu srpskog naroda na području Kosova i Metohije.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 133, 138, 139;
2. Predsednica, Karanfilja Galićka, Sekretar Stanka Đorđevićeva, „Kolo Srpskih Sestara – Uroševac”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 111, 112;
3. Predsednica, Vid.R.Šaljić, Sekretar Anđa Lalevićka, „Kolo Srpskih Sestara – Peć”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 73;
4. Predsednica, Sultana Pečenović, sekretar Katarina Kovačević, „Kolo Srpskih Sestara – Prizren”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 78, 79;
5. Predsednica, Mara M. Plesničara, sekretar, Ljubica.Ž.Pantelićka, „Kolo Srpskih Sestara – Priština”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 81, 82;
6. Predsednica Darinka Bacanović, sekretar Zora Grkovićeva, blagajnik Milena Bujisićka, „Kolo srpskih sestara -Đakovica”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931 god.”, „Vardar XX kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu “, Beograd, Štamparsko izdavačko preduzeće „Vreme” A.D. 1932, str. 41,42;
7. Predsednica, Koviljka Vl. Popovića, Sekretar J.Atanasijevićeva. „Kolo Srpskih Sestara – Gnjilane”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931”, „Vardar XX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu”, Beograd, 1932, str. 32, 33;