Radnici nekadašnjeg "Slavijatransa" - Petrinja održali svoj 15. skup u Vognju kod Rume

VOGANJ - Od 2007. godine bivše kolege iz preduzeća „Slavijatrans“ iz Petrinje okupljaju se sa ciljem evociranja uspomena i sećanja na lep životni period u ovoj, nekada velikoj transportnoj firmi u Hrvatskoj. Ove godine se u restoranu „Krajina“ u mestu Voganj kod Rume 14. juna tradicionalnom okupljanju odazvalo 95 bivših radnika i oko 20 prijatelja preduzeća.

Skup „Slavijaša“ pozdravio je Slavko Šimulija koji je zajedno sa Simom Trkuljom nosilac organizacije ovih tradicionalnih skupova.

Šimulija je rekao da je veoma zadovoljan odzivom što pokazuje koliko velika je bila Slavijatrans i kako su se radnici sa Banije, Korduna i Republike Srpske družili sa njima.

„Drago mi je što su se ove godine aktivno uključila i deca kolega koji su umrli ili poginuli“, kazao je na početku Šimulija podsetivši da je Slavijatrans imao veliku geografsku prednost pošto se nalazio u neposrednoj blizini Zagreba i Siska gde su se nalazile razne vrste roba koje je preduzeće prevozilo.

Transportno preduzeće „Slavijatrans“ pre početka oružanih sukoba 90-ih godina imalo je 1150 radnika i bilo je druga po veličini radna organizacija u opštini Petrinja na Baniji , posle velikog i čuvenog „Gavrilovića“.

„Osnovna organizacija „Teretni saobraćaj“ u svom sastavu imao je radne jedinice „Špediciju“ za domaći i međunarodni saobraćaj, radnu jedinicu „Autocisterni“ i radnu jedinicu „Kiperi“. Ove tri jedinice svakako su činile srce firme, kao najveće sa kapacitetima, isto tako sa finansijkim rezultatima i prihodima. Putnički saobraćaj sa 90 autobusa vršio je prevoz putnika na relacijama u našoj regiji a imao je i luksuzne autobuse za međunarodne destinacije. Kompletan vozni park ne bi bio u funkciji i u tehničkoj ispravnosti da nije bilo radne jedinice za održavanje vozila koja je vršila popravke u čijem sastavu su bili razni majstori, automehaničari, autolimari, električari, boš majstori, lakireri, tapetari, gumari i serviseri. Naš restoran društvene ishrane dnevno je za prvu i drugu smenu pripremao oko 250 toplih obroka, a naši radnici, posebno vozači svakodnevno su se mogli obratiti za svaku vrstu pomoći obraćati našim poslovnicama u Sisku, kao i predstavništvima u Rijeci, Zagrebu, Splitu, Osijeku i Beogradu“, objasnio je Šimulija dodajući da je njihovoj firmi poverena i usluga prevoza roba velike „Saponije“ iz Osijeka sa njenim konsignacionim jedinicama u Zagrebu na Jankomiru, kao i Borči kod Beograda.

„Slavijatrans iz Petrinje i naša bratska , takođe prevoznička kuća „Autoprevoz“ iz Dvora na Uni bili smo vlasnici odmarališta na moru sa 84 ležaja u Novigradu dalmatinskom, pored Zadra gde su naši radnici sa porodicama provodili godišnje odmore i rekreaciju. Ne treba zaboraviti da je „Slavijatrans“ bila osnivač i glavni sponzor rukometnog kluba koji je okupljao omladinu grada Petrinja i koji je postizao značajne rezultate u Drugoj jedinstvenoj ligi“, dodao je Šimulija koji sa svojim kolegama i prijateljima žali što se tako velika i uspešna firma raspala dolaskom rata na prostor Banije i cele države, pa je tako njima preživelima i izbeglima po raznim mestima Srbije i Republike Srpske, ostalo ovo druženje jednom godišnje.

Veliki pažnju na druženju privukao je dolazak najstarijeg kolege, vozača Nikole Ivkovića, koji je kao mlad počeo u Slavijatransu kao vozač kipera, posle špedicije, autobusa pa kasnije i autocisterne. Nisu izostala njegova sećanja na vreme kada je učio od starijih kolega, ali i anegdote kojima su se ostale, malo mlađe kolege, slatko smejali.

Na ovogodišnjem skupu prisustvovale su i kolege i prijatelji iz Republike Srpske, a redovan gost, jedan od bivših radnika Mile Ugrenović iz Kostajnice, pozdravio je Slavijaše i pozvao da sledeće druženje organizuju u Kostajnici, u junu mesecu 2026. godine, što su prisutni i prihvatili.

Druženje uz muziku i čašicu razgovora potrajalo je do kasnih večernjih sati.

Vesna Pešić; Srpsko kolo