Sokolsko društvo u Šidu 

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. 

 U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Donosile su se hitno rezolucije ... . Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola na sve strane u Austro-Ugarskoj monarhiji.  Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima.   Nova sokolska društva  osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su  Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina,Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora ...). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe.  Društvo u Karlovcima  bilo je  matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca  odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Na Ravaničkim sokolskim sletovima srpski sokoli zavetovali su se da će se boriti za oslobođenje i ujedinjenje.  ⁽¹⁾   Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici  mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; ... . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i  5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz  Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.

Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju.  U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna  igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. ⁽²⁾ Srpski soko u Šidu osnovan je 1905. Za prvog starešinu izabran je lekar dr. Emil Kostić. (3)

U okviru „Srpskog sokola” iz Šida osnovan je krajem septembra 1906. devojački odred, kome je starešina bila Milena Nenadović, rođena Babik. Vođa odeljenja bio je učitelj Milan Vuković, prednjak Zora Stanisavljević, drugi prednjak  bila je Angelina Golub. Izvršujući članovi bili su Milena Zečević, Mara Rus, Smilja Stanisavljević, Angelina  Stanisavljević, Hristina Golub, Cvetana Tihi, Sofija Zečević, Miroslava Mandić i Angelina Jojkić, sve iz Šida. Protivnici sokola u Beogradu su se u „Brki” izrugivali  sokolima a posebno sokolicama. Agitacija neprijatelja sokola bila je usmerena na roditelje devojaka da im ne dozvole upis u sokolske redove.  Da bi se  rad sokolica prikazao u pravoj svetlosti pozvao je Beogradski soko  odred članica  „Srpskog sokola” iz Šida da učestvuju na drugom češkom sokolskom večeru  februara 1908. u sali kod Kolarca. Beograđani su imali prvi put da vide sokolice na  delu. Sokolice iz Šida nastupile su 8 februara 1908. u povorci kroz Beograd, a uveče na akademiji kod Kolarca. Pred prepunom salom, u prisustvu kralja Petra i prestolonaslednika Đorđa, izvele su proste vežbe, vežbe sa zastavicama u piramidama i vežbe sa  mačevima. Sutradan su primljene u dvoru. Pri prelazu iz Zemuna u  Beograd sproveo ih je dr. Tanasije Pulja, starešina zemunskog sokolskog društva. ⁽⁴⁾  Drugo češko sokolsko veče u Beogradu priređeno je 7. februara 1908. u sali kod Kolarca.  Program češkog sokolskog večera bio je : 1. Vojna muzika je izvodila “Za zastavom sokolskom!”; Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je “Gde je moja domovina ?” 3. Dr. Vojislav V. Rašić, sekretar Beogradskog gimnastičkog društva Soko, govorio je  “O češkom sokolstvu”. 4. III podmladak Beogradskog gimnastičkog društva Soko izvodio je rad palicama; 5. Vojna muzika izvodila  je “Za Tiršovom devizom! Svečani marš V Češkog Svesokolskog sleta u Pragu na Vidovdan  1907. 6. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je “Rad zastavicama i pokretne piramide”, 7. Vojna muzika izvela je polku-mazurku  “Jačajmo se!” 8. I  kolo Beogradskog gimnastičkog društva Soko izveo je “Slobodna vežbanja V Češkog Svesokolskog sleta u Pragu na Vidovdan  1907.”; Odmor od 10 minuta.  1.  Vojna muzika izvela je polku “Sokolku”; 2. Nekoloko članova Niškog i Beogradskog Sokola izveli su Rad na vratilu; 3. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je  Rad palicama – mačevanje; 4.  Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je “Haj, napred čete sokolske!” 5. Devojački odred Srpskog sokola u Šidu izveo je  Nastupnu piramidu sa zastavicama; 6. Vojna muzika izvela je sokolsku himnu “Haj, napred čete sokolske!”; 7. Beogradsko pevačko društvo sa nekoliko članova Češkog beogradskog društva Lumir pevalo je “Jednakost, Sloboda, Bratstvo!” 8. IV  podmladak  Beogradskog gimnastičkog društva Soko izvodio je ”Četne slike”. Red igara bio je 1. Srbijanka, 2. Valcer, 3. Polka, 4. Maćedonka, 5. Mazur, 6. Beseda, 7. Neda grivna, 8. Valcer.  Posle 1. Trgovačko kolo, 2. Mazurka, 3. Kadril, 4. Pa-des-panj, 5. Šumadinka, 7. Sarajevka, 8. Lansie. ⁽⁵⁾ Austrougarska obaveštajna služba je njihov nastup u Beogradu predstavila  svojoj vladi kao izdaju. Zato je svaka od njih bila pojedinačno pod prismotrom, a za vreme Prvog svetskog rata Milena Nenadović, Smilja Stanisavljević i Miroslava Mandić umrle su kao sokolice gonjene i proganjane od austrijskih vlasti. ⁽⁶⁾


Posle Prvog svetskog rata 1919. Marko Stankov obnovio je Srpski soko. Za  starešinu opet je izabran  lekar dr. Emil Kostić. Iste godine na Vidovdan Srpski soko priredio je javni čas sa akademijom, a prihod je dao u korist dobrovoljaca i invalida. Prema zaključku Sabora u Novom Sadu društvo menja ime u  Sokolsko društvo Šid. Na Petrovdan 1925. je društvo  posvetilo svoju zastavu. Toj posveti zastave kumovala je gospođa Zora Šumanović. Tom prilikom održan je u Šidu prvi okružni slet župe u Osijeku. ⁽⁷⁾ Sokoli u Šidu obavili su 12. jula 1925. osvećenje društvene zastave. Proslava je bila zamišljena u velikom stilu, ali je kišovito vreme svelo proslavu na minimum. Dva dana pre proslave poslala je župa Osijek izaslanika Frana Lhotskija, da sa društvom u Šidu sve uredi, kako bi proslava što svečanije i urednije prošla. Prvi je došao naraštaj društva iz Osijeka. Najavili su dolazak u velikom broju braća i sestre iz Mitrovice, Vukovara, Đakova, Valpova, Vinkovaca, Požege i Osijeka. Spustila se sitna ali gusta kiša, koja je padala celu noć. Ali kiša nije zbunila sokole. Rano ujutro bila je budnica vojne muzike iz Osjeka, u 8 časova izjutra otišlo je svo članstvo šidskog društva sa svojom starom zastavom, na čelu sa načelnikom Petrom Šererom na stanicu da dočekaju goste. Prvi su stigli braća i sestre iz Vukovara, zajedno sa pevačkim društvom „Javor” iz Vukovara. Pozdravio ih je starešina Stevo Pajlć. Zatim su stigla braća, sestre, naraštaj i deca iz Mitrovice i odaslanstvo Sokolskog društva Beograd I sa starešinom dr. V. Kujundžićem sa svojom sokolskom zastavom. Stigla su braća i sestre iz Đakova, Požege i  Vinkovaca, ali u manjem broju, jer su bili u nedoumici da li će se uopšte obaviti posveta zbog neprestane kiše. Sa društvom iz Mitrovice stigla je jedna četa vojnika-sokola pod vođstvom poručnika brata Zahla. Kad se članstvo svrstalo i spremilo za povorku pozdravio ga je brat dr, Krsta Grčić i zaželeo je svima neka se bratski i ugodno nađu u njihovoj sredini. Svečana povorka je uprkos kiši krenula u grad, praćena vojnom muzikom. U članku u časopisu  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je : „Velika masa naroda srdačno je pozdravljala. Da nije toga dana padala kiša, našlo bi se na toj proslavi oko 10.000 okolišnog naroda.” Povorka je došla do stana trgovca Balina, i zaustavila se, jer se u kući nalazio novi barjak, koji je izradila gđica Anđelija Balin. Zastava je bila izrađena u obliku sletskog plakata za zagrebački slet 1924. Pozdravivši gđicu A. Balin i zahvalivši se na mukotrpnom njezinom radu, krenula je povorka do stana kume zastave gđe Jovanke Šumanović gde je zastava ostavljena do razvitka. Povorka se razišla i svaki od braće i sestara otišao je na ručak u privatne stanove gde su uživali gostoprimstvo građana Šida.  Uprkos kiši, oko 3 sata posle podne, počelo se okupljati cjelokupno članstvo svih kategorija. Neki su predlagali da se osvećenje obavi u crkvi, a drugi na vežbalištu iako je bilo raskvašeno od kiše. Pobedilo je drugo mišljenje, i povorka pračena vojnom muzikom i masom sveta, krenula je na vežbalište, gde se uprkos kiši, obavila posveta zastave. Posvetu je obavio iguman manastira Netodije Subotić, koji je podcrtao važnost i značenje Sokolstva u našoj domovini. Steva Pajić je preuzeo novu zastavu od kume gđe Jove Šumanović i predao ga barjaktaru  uz obavezu da ga čuva i brani od svih neprijatelja bilo vanjskih ili unutrašnjih. Nova zastava bila je razvijena, ogrljena od svojih starijih drugova, a preko njih našla se u bratskom zagrljaju naraštajska zastava. U članku se isticalo : „Ni kiša, ni tmurno i oblačno nebo nije moglo da pokvari radost i veselje svih prisutnih nad ovim svečanim momentom.”U ime Sokolske župe Osjek pozdravio brat dr. Mate Perić novu zastavu naglašujući  da je župa opet ojačana novim simbolom bratstva, jednakosti i jedinstva. Starosta dr. Voja Kujundžić pozdravio je novi barjak pozivajući svu braću i sestre da se smela i vedra lica okupe pod svojom novom zastavom. Tajnik društva Ljuba Stepančević istakao je sve one teške neprilike koje su morali svladati, da se postigne svečani momenat. Umesto javne vežbe koja nije mogla biti održana zbog kiše, nastupila je četa vojnika – sokola pod vođstvom svoga zapovednika poručnika brata Zahla i odvežbala četni sastav sa puškom. Zatim su nastupile devojčice građanske škole na čelu sa bratom načelnikom Petrom Šererom, i izveli 3 sastava vežbe sa ukrašenim lukovima uz pratnju pevanja jedne makedonske pesme. Posle se spustila jaka kiša, da su svi pobegli. U veče je trebala da bude svečana akademija u Hotelu Trumić. Male prostorije nisu mogle da prime toliko građana, pa su se mogle izvesti samo neke vežbovne tačke i to uz takvu gužvu, da se od daljih tačaka programa moralo odustati. Pevačka društva „Javor” iz Vukovara  i „Javor Gusle” iz Šida” pevali su nekoliko narodnih pesama. Posle je bila zabava sve do odlaska gostiju. Velike zasluge za aranžman imao je pročelnik kulturno-prosvetnog odeljenja Vjekoslav Matijak, brat dr. Mladen Georgijević, gospođa Jelka Stanešić, ... . ⁽⁸⁾ 

 Za starešinu društva 1929. izabran je sreski veterinar dr. Jovan Hrgović. Sokolana u Šidu sagrađena je 1932-1933. Na drugi dan Uskrsa 1934. svečano je otvoren Sokolski dom. ⁽⁹⁾ Župa Osek održala je 26.7.1925. jednodnevni kurs za proste vežbe članova za sokolski slet u Pragu. Bilo je prisutno društvo Šid. Župski jednodnevni kurs za članice održan je 9.8.1925. Prisustvovalo je društvo šid sa 1 članom. ⁽¹⁰⁾ Na okružnom sletu župe Osek u Šidu 1 avgusta 1926. učestvovalo je Sokolsko društvo Stara Pazova sa nekoliko članova, članica i naraštajaca. Na akademiju nastupili su u nekoliko posebnih tačaka. U Spomenici  Sokolskog društva Stara Pazova istaknuto je da su vežbe naraštajaca i članova sa puškama bile toplo pozdravljene od publike. (11)

U Sokolskom kalendaru o društvu istaknuto je : Sokolsko društvo osnovano je 1906. Starešina je bio Stevan Paić, načelnik Ljubomir Stepančević, načelnica Branka Opojevličeva, tajnik Ilija Krotić, predavač Stevan Paić. Bilo je 48 članova, 2 članice, 14 vežbača, 2 vežbačice, 7 muškog naraštaja, 12 ženskog naraštaja,   članova u odori 14. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, priređivali su javne vežbe, imali su 8 saradnika, knjižnicu sa 250 primeraka i zastavu. (12) 

 U upravi društva bili su 1934. : Starešina dr. Jovan Hrgović, zamenik starešine Dušan Bibić, predsednik porosvetnog odseka Vojin Dubajić, načelnik Stevan Slavujević, zamenik načelnika Stevan Glišić, načelnica Kristina Spajić, zamenica načelnice Bogosava Lacko, tajnik Dragutin Balaško, blagajnik Vladimir Miščević. Članovi uprave su bili dr. Krsta Grčić, Đoka Marić, Marko Đurašinović, Todor Stevavančević, Stojan Jovičić, Milenko Mioljević. ⁽¹³⁾


Sokolsko okružje Vukovar priredilo je 18 septembra 1932. okružni slet u Šidu. Društvo Šid izvršilo je osvećenje temelja Sokolskog doma. Sokolska povorka krenula je sa sletišta na igralištu Š.K. „Fruškogorac” na čelu sa konjicom društva Vinkovci (21)  i fanfarom društva Vinkovci. Zatim su nastupale sokolske zastave (6), delegati i uprava društva 69 članova u svečanoj odori, 64 člana u narodnoj nošnji, 9 članica iz Adaševaca u narodnoj nošnji i 17 članica u odelu za vežbu. Zatim muzika pešadijskog puka iz Vinkovaca, 46 naraštajaca, 24 naraštajke, muzika društva Sotin (10)  43 muške dece u narodnoj nošnji. Ukupno preko 500 sokola.   Ispred nedovršenog Sokolskog doma  svrstala se povorka, izvršeno je osvećenje doma, i pročitana povelja. Održane su utakmice članova i četa vukovarskog okružja. Posle je održan javni čas. Sokolska četa Adaševci nastupila je sa 15 članova. ⁽¹⁴⁾ Društvo Šid je 1936. imalo 4 sokolske čete i vežbaonicu kao deo sokolskog doma. Sokolsko društvo Šid proslavilo je 31. maja 1936. tridesetogodišnjicu  svog rada održavši  II okružni slet trećeg župskog okružja Sokolske župe Beograd. Proslava je započela okružnim takmičenjima jedinica III okružja. Dok su takmičari na sletištu vežbali, u železničku stanicu ulazili su vozovi sa brojnim članstvom pojedinih jedinica i gostima. Kada stigao i poslednji sokolski voz iz Rume počeo je program proslave i sleta. Sokolska povorka prošla je kroz okićene ulice Šida. Održana je svečana sednica, posle podne  II okružni javni čas i uveče svečana akademija. Na javnom času učestvovale su sve jedinice okružja, a na akademiji u posebnim tačkama društva Ruma, Mitrovica, Šid, Bijeljina, Erdevik  i Tovarnik.  Na proslavi su bili delegati bana Dunavske banovine i komandanta Drinske divizijske oblasti, kao i sokolska društava Irig i Stara Pazova. ⁽¹⁵⁾ Društvo je osnovalo čete u Adaševcu, Berkasovu, Moroviću i Jameni. ⁽¹⁶⁾

Sokolska četa u Adaševcima osnovana je na inicijativu Dušana Galovića 1932. Brojala je 1937. 178 pripadnika, od kojih 148 vežbačkog članstva. Četa je osnovala knjižnicu, konjički odsek i tamburašku sekciju.  Podignut je voćnjak u spomen kralju Aleksandru. Čete u Jameni i Moroviću osnovane su 1932. ⁽¹⁷⁾ U Upravi čete Adaševci bili su 1934.: Starešina Dušan Galović, zamenik Stojan Večić, prosvetar dr. Bogdan Divljak, načelnik Toma Tomić, zamenik Nikola Danguzov, načelnica Milica Drakulić, tajnik Julka Božić, blagajnik Miloš Jovanović. Revizori su bili : Ivan Ognjanović, Ilija Mađić. ⁽¹⁸⁾ Sokolska četa u Adaševcima priredila je 14. juna 1936. javnu vežbu i akademiju. Tom prilikom je razvila svoju četnu zastavu, koju je nabavila iz svojih sredstava i dobrovoljnih priloga. Zastavi je kumovao starešina matičnog društva Šid dr. Jovan Hrgović.  Tog dana selo je i vežbalište su bili okićeni zastavama.  Na svečanosti su sem članova društva Šid prisustvovali članovi  društva Erdevik, i četa Jamena, Kuzmin i Berkasovo. Prisustvovali su izaslanik sreskog načelstva Ivanov, kao i drugi ugledni gosti iz Šida, predsednik adaševačke opštine sa upravom, predstavnici Zemljišne zajednice, predstavnici Zemljoradničke zadruge, Srpske pravoslavne opštine i Hrišćanske zajednice, kao i predstavnici četničkog udruženja ... . Na priredbi je svirala Vatrogasna muzika iz Šida. Zastavu je osvetio  paroh Ćirilo Gribarac, koji je zatim održao govor. Potom je kum Hrgović predao zastavu starešini Dušanu Galoviću, koji se zahvalio kumu i u ime sokolske čete položio zavet, da će zastava biti uvek  znamenje sokolske snage, ljubavi i bratstva i da će je sokoli uvek visoko i časno nositi i pod njom se s puno ponosa okupljati i čuvati je. Zastavu je predao zastavniku Ivanu Milovcu uz amanet, da je čuva i nosi kao simbol sokolske misli, da bude spreman uvek boriti se pod njom za dobro i napredak naroda, otadžbine i starešine Sokolstva kralja Petra II. Govor je bio praćen burnim klicanjem  kralju Petru II i kraljevskom domu uz pucanje prangija. Zastavnik Ivan Milovac primivši zastavu zavetovao se, da će zastavu verno i odano čuvati i ako zatreba i život svoj za nju dati. Član sokolskog pomladka V. Jovanović recitovao je pesmu : “Pri razvijanju sokolske zastave” od V. Rašića. Zastave društva Šid i čete Jamena ukrstile sa novom zastavom, a muzika je svirala državnu himnu. Po završetku svečanosti osvećenja izvršen je defile pred zastavama, koje su bile pred opštinom. Zatim su se gosti rasporedili kod sokola u mestu. Posle podne održana je javna vežba na vežbalištu. Prisustvovalo je više stotina gledalaca iz mesta i gostiju. Uveče je priređena akademija uz učestvovanje sokolskih društava i četa. ⁽¹⁹⁾

Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. Prisustvovala su društva : Beograd-Matica, Beograd VIII, Beograd X, Stara Pazova, Ruma, Inđija, Vrdnik, Sremska Mitrovica i Pančevo. Od sokolskih četa : Lešnica, Mramorak, Sopot, Adaševci, Kuzmin, Krčedin i Marvinci. Savez SKJ i župa Novi Sad poslali su svoje delegate. Sokoli su u povorci došli pred manastir, gde su prisustvovali pomenu. Zbog kiše od pohoda na Zmajevac ( mesto zborovanja) odustalo se. Sabor je otvorio Petar Lozjanin. M. Majstorović iz prosvetnog odbora župe Beograd održao je predavanje „Vidovdanska Misao“. U ime seoskog sokolstva pozdravio je Sabor Đorđe Jovanović, član Sokolske čete Lešnica, koji je doneo sablju očuvanu u Podrinju, a donetu sa Kosova polja posle Kosovske bitke. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove petoletnice Perko Mrkajić. ⁽²⁰⁾

U Upravi čete Berkasovo bili su 1934.: Starešina Simeon Vrkatić, zamenik Nikola Koički, predsednik prosvetnog odseka Žarko Rakić, načelnik Radivoj Janošević, zameniik Jefrem Kečkeš, tajnik Dragutin Valentinović, blagajnik Marko Kojčinović. ⁽²¹⁾ Sokolska četa Berkasovo osnovana je u jesen 1931. zauzimanjem društva Šid. Prvi starešina bio je sveštenik Ilija Slavujević. Posle njega bio je starešina Simeon Vrkatić, ratar. Od 1937. starešina je bio Slobodan Mitrović, jedan od savesnih vežbača. Pri osnivanju četa imala 16 članova, 20 naraštajaca i 40 dece. Imala je 1937. 35 članova, 5 naraštajaca i 80 dece. Prva javna vežba održana je 1932, a druga u jesen iste godine. Četa je 1935. dobila od opštine zemljište za voćnjak. U voćnjaku je zasadila 130 voćaka i pripremila zemljište za loznjak. ⁽²²⁾


Četa je imala 1936. 2-godišnji voćnjak sa 150 voćaka i „školom” za kalemljenje. Vrt je nazvan „Vrt Kralja Aleksandra I Ujedinitelja”. Četna knjižnica 1936. imala je 150 knjiga. U 4 kategorije čete bilo je oko 80 vežbača sa 30 pomažućih članova. Starešina čete bio je seljak Simeon Vrkatić. Vežbači su se redovno takmičili u okružju. Opština je pomagala  sokolsku četu sa 500 dinara. Streljački odsek čete je održao 2 školska gađanja. Četa je 3.6.1936. održala drugi javni čas, na kome je učestvovalo oko 180 vežbača iz sokolskih društava  Šid, Erdevik i Sremska Mitrovica i seoskih četa Adaševci i Kuzmin. Uveče je održana sokolska akademija. Obe priredbe gledalo je oko 400 seljaka. ⁽²³⁾  U streljačkom odseku u selu Berkasovo održano je više teorijskih početničkih tečaja u rukovanju vojničkom puškom, kao i više praktičnih gađanja vojničkom puškom. ⁽²⁴⁾ Sokolska četa Berkasovo održala je 1939. javni čas. Uveče je prikazana „Smrt Stevana Dečanskog” od Sterije. ⁽²⁵⁾

Srpski soko Šid osnovan je 1905. doprineo je svoj udeo u razvijanju i jačanju nacionalne svesti u svome kraju.  U okviru „Srpskog sokola” iz Šida osnovan je krajem septembra 1906. devojački odred, koji je  učestvovao na drugom češkom sokolskom večeru  februara 1908. u Beogradu. Posle Ujedinjenja 1918. sokolsko društvo delovalo je u okviru Saveza Sokola imeđu ostalog  organizujući seoske sokolske čete.  Društvo je 1936. proslavilo 30-godišnjicu rada. Tom prilikom održan je slet III okružja župe Beograd. Društvo je osnovalo čete u Adaševcu, Berkasovu, Moroviću i Jameni. 

---

Napomene :  

1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str.  110,111, 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15. kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
3. J. Majher, „Sokolsko društvo Šid”, „Oko sokolovo”, Beograd,   19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 134;
4. Dušan Babić, „Prva vrsta Sokolica u župi Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd,  19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 156, 157;
5. Vojislav V. Rašić sredio je „Spomenica na  II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 8, 16-21;
6. Dušan Babić, „Prva vrsta Sokolica u župi Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd,  19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 156, 157;
7. J. Majher, „Sokolsko društvo Šid”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 134;
8. Fran Lhotski, župski načelnik, „Vijesti Sokolske župe „Štrosmajer” u Osijeku”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August-Septembar 1925, br. 8 i 9, str. 180, 181;
9. J. Majher, „Sokolsko društvo Šid”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 134;
10. „Vijesti Sokolske župe “Štrosmajer” u Osijeku”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1925, br. 10, str. 212, 213;
11. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 25;
12. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930,  Ljubljana 1929, str. 123;
13. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. XCVIII;
14. Ing. M. Kvapil, „ Slet sokolskog okružja Vukovar u Šidu”,  „Bratstvo“, Osijek, septembra 1932, br. 5,6,7, str. 74;
15. D.B, „Proslava tridesetogodišnjice  Sokolskog društva Šid Okružni slet”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana,  26 juna 1936, br. 26, str. 4;
16. J. Majher, „Sokolsko društvo Šid”, „Oko sokolovo”, Beograd,   19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 134;
17. J. Majher, „Sokolsko društvo Šid”, „Oko sokolovo”, Beograd,   19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 134;
18. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. XCIX;
19. „Javna vežba  i osvećenje zastave Sokolske čete u Adaševcima”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana,  26 juna 1936, br. 26, str. 6;
20. „Sokoli u Ravanici (Vrdnik)“, Vesti, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8; 
21. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. C;
22. J. Majher, „Sokolsko društvo Šid”, „Oko sokolovo”, Beograd,   19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 134;
23. „Uspešan rad sokolske čete”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 6;
24. „Izveštaj o radu uprave SSKJ. za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ. 23.aprila 1939”, Beograd, str. 24, 54;
25. R. Janošević, „Sokolska četa Berkasovo “, „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februar 1940, br. 2,