Priredbe sokolske župe Sušak - Rijeka

Sokolska župa Rijeka, sokolsko društvo u Ogulinu i Savez dobrovoljaca u Zagrebu organizovali su 2 jula 1922. Vidovdansku slavu sa otkrićem nadgrobnog spomenika sokolu, svešteniku i dobrovoljcu Gigi Joviću i sokolskom javnom vežbom. Domaće društvo priredilo je svečanost, koja je bila usmerena ka narodnom jedinstvu. U članku u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” istaknuto je da takvu slavu Ogulin još nije doživeo. Dan pre dolazili su gosti sa svih strana. A 2 jula 1922. ujutro stigao je posebni voz sa sokolima i gostima iz Zagreba. Zagrebačke sokole dočekalo je celokupno sokolstvo ogulinskog društva i riječke župe. Pozdravio je zagrebačke sokole starešina društva Majnarić, a odgovorio mu je delegat zagrebačke župe Ante Brozović. Na željezničkoj stanici našli su se na okupu sokoli iz Zagreba, Sušaka, Bakra, Drage, Vrbovskog, Plaškog, Gospića, Karlovca, Vrginmosta, Vukovara, Sremskih Karlovaca, Beograda kao i sokolska društva iz Slovenije. Svi su se sokoli i gosti svrstali u povorku, koja je sa 2 sokolske fanfare i vojnom muzikom krenula u 10 sati manifestujući kroz grad po neprijateljski raspoloženim ogulinskim ulicama na pravoslavno groblje do groba Gige Jovića. U povorci je bilo više hiljada ljudi. Masa je okružila grob Gige Jovića. Posle verskog obreda otkrio je spomenik dr. Kosić, starešina riječke župe i održao govor u počast pokojnika. Posle su govorili : u ime sokola Sremskih Karlovaca, profesor Panajot Mijodragović, u ime beogradskih sokola Slovenac dr. Olip, u ime narodnih zastupnika Jure Kučić, u ime zagrebačke sokolske župe Dušan Bogunović, u ime dobrovoljaca Ante Jerković, u ime ogulinskih građana dr. Zdravko Lenac i na kraju Medaković. Mijodragović je namenio pokojniku ne da počiva i miruje već da dalje sokoluje i da predvodi borce riječke župe u borbu za Istru i Primorje. Sa groba krenula je povorka manifestujući kroz sve ulice Ogulina. Povorka se razišla na vežbalištu. Posle podne održane su probe sokolskih vežbača sa vojnom muzikom, a u 4 sata počela je javna vežba. Vežbalište je bilo u zelenilu okićeno sa zastavicama a uveče osvetljeno sa bezbroj električnih sijalica. Na vežbama su se istakli sokoli iz Drage, Bakra i Sušaka (draški podmladak, kolo bakarskih sokolica i karlovačka devetorica). Posle vežbe bila je pučka zabava na vežbalištu oko kojeg su bili podignuti razni paviljoni. U 3 sata gosti su se razilazili vozovima. Janko Jazbec istakao je da je smotra učvrstila položaj domaćeg društva, koje je izdržavalo borbe sa brojnim separatističkim elementima. (1) Giga Jović bio je član Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima. On je svuda otvoreno propagirao sokolsku i nacionalnu misao. Kad je došlo do Balkanskog rata 1912. napustio je sve svoje i otišao kao dobrovoljac na ratište. Za vreme Prvog svetskog rata bio je uhapšen. Nakon pretrpljenih muka u aradskim kazamatima pop Giga Jović umro je 1915. (2)

Sokolska župa se tom prilikom u Ogulinu upoznala sa sokolima iz svog III okruga (Kordun i Lika) sa kojima se retko viđala. Smatrali su da je u Lici krenula sokolska stvar sa mrtve tačke. Organizirana priredba svršila je za ogulinske sokole sa moralnim porazom. Protivnici sokola bi rekli sa moralnom “mačkom”. Tokom meseca jula radilo se u župi marljivo. Pripremljen je župski slet na Krku, pod pogledima italijanskih šovena koji su ubrajali to mesto u svoj nacionalni posed. Sokolima nije bilo do izazova, pa su se odricali nekoliko stotina kričkih Latina, već su hteli istinu da je Krk jugoslovenska zemlja od dolaska Slovena na jug. Priredba je bila na Primorju najveća posle sleta na Sušaku 1908. Moralno značenje bilo je veliko, a uspeh silan i jak. Župa je imala brojni nastup vežbača i odoraša na sletu u Ljubljani. Naraštaj su poslala društva Bakar, Draga, Kastav i Sušak. Slet u Ljubljani je značajno uticao na pobojšanje sokolskih prilika u župi. Zvuci sleta doprli su u zadnje gorsko selo. Sokoli su pomogli početkom septembra društvu u Otočcu u borbi sa separatističkim elementima. Priređeno je više manjih nastupa u raznim krajevima župe. Važniji nastupi su bili u Baški (učestvovala Baška, Aleksandrovo, Krk), na Krasici (Krasica, Bakar), u Srpskim Moravicama i Aleksandrovu. Zimi je bilo unutarnjih nastupa, što su ih priredila društva Kastav, Sušak, Draga, Cernik-Cavle, Kraljevica, Bakar i Gospić. Na priredbi gospičkog društva nastupilo je preko 300 ljudi. U prosvetnom vaspitanju bilo je najbolje kastavsko društvo, koje gajilo predavanja, pevanje i muziku, i imalo čitaonicu. Cernik-Cavle gajio je pevanje i muziku. Kraljevica je držala predavanja i imala čitaonicu, Gospić je držao predavanja, a Aleksandrovo imalo je čitaonicu i gajilo ženski ručni rad. Došlo je do kraja spora u crikveničkom Sokolu. Nova sokolska društva osnovana su Senju, Vrbniku, Krasici, Malinskoj, Slunju, Gračacu, Plaškom i Cetinjgradu. Župa je tada imala 25 društava. II okružje imalo je 1.oktobra 1922. 9 društava sa 1.062 članova i članica, 145 vežbača, 71 vežbačice, 176 muškog naraštaja, 104 ženskog naraštaja, 142 muške dece, 122 ženske dece i 69 odoraša. (3) Sokolska župa Rijeka bila je osnovana 1920. Starešina 1929. bio je Ivo Polić, načelnik Marijan Boras, načelnica Iza Ciotijeva, tajnik Petar Petelka, predavač Ivan Ivančić. Društava je bilo 25, članova 1.584, članica 252, članova u odori 222, vežbača 349, vežbačica 96, muškog naraštaja 375, ženskog naraštaja 210, muške dece 437, ženske dece 324. Vežbali su u 4 sokolane, u 6 škola, 13 kod privatnika i 3 Narodna doma.Bile su 2 fanfare, 4 tamburaška zbora, 1 muzika. Predavanja je bilo 85, 12 knjižnica, 3 članske i 2 naraštajske zastave. Prednjaka je bilo 67, sa prednjačkim ispitom 15 članova i 3 članice. (4)

Na Vidovdan, 28 juna 1924. dok se na Trsatu održavao pomen palim junacima za oslobođenje i ujedinjenje, na stanicu u Sušaku stigao je sokolski voz, sa kojim su doputovali sokoli iz zagrebačke, ljubljanske, mariborske, nomestanske i celjske župe. U Ogulinu pridružili su im se sokoli iz Riječke župe, koji su došli iz Like. Na železničkoj stanici starešinstvo župe, zajedno sa društvom Sušak, dočekalo je goste, pa su svi zajedno u povorci krenuli i grad, predvođeni Karlovačkom fanfarom. Pred gimnazijom riječki sveštenik Kosanović, održao je uz asistenciju, svečani parastos, kome su prisustvovale sve oblasti, uredi, vojska i počasna četa sokola. U tri ure posle podne priređen je zajednički izlet morem do Novoga i natrag. Uveče počasna sokolska četa dočekala je zastupnika kralja pukovnika Dragutina Stamenkovića, komandanta 37 pešadijskog puka Zrinski, koji je došao vlakom iz Karlovca. U 8 sati počela je na Regentovom trgu akademija. Stari i mlađi prednjaci izveli su proste vežbe, prvi iz 1904, a drugi iz 1924. Naraštaj Sokolskog društva iz Beograda izveo je „Jedanaesti sat”. Beograđani su bili oduševljeno pozdravljeni od publike. Članovi sokolskog društva iz Karlovca izveli su „Šesnajstoricu”, a članice „Desetku”. Ženski naraštaj iz Sušaka izveo je alegorijsku vežbu „Hitala je Mare”, a deca iz Kastva „Konjički”. Time je akademija bila gotova. Zbog iznenadnog vihora i kiše izostala je bakljada. Glavni deo svečanosti obavljen je narednog dana. Povorka sokola i vojske praćena muzikama i mnoštvom građana došla je na Regentov trg, na kome je bila tribina, gde su bili okupljeni predstavnici vojske, sokola, oblasti i korporacija. Čitav trg ispunili su sokoli, postrojeni u četama i odredi vojske, dokje veliki deo građana ostao izvan improvizovane ograde. Kraljev zastupnik je došao na trg, nakon pozdrava Sokola i vojnika, prošao ispred četa vojske i sokola, praćen svojim ađutantom i starešinom sokolskog društva Sušak, dr. Bačićem. Kad se popeo na tribinu zaorili su se poklici : „Živio Kralj ! Živila vojska ! Živila Jugoslavija !”. Kad je barjaktar Kuzmanić položio na sto novu zastavu, održao je dr. Bačić govor, na šta je kraljev delegat privezao na zastavu plavu vrpcu sa kraljevim inicijalima, izvezenim zlatom. Barjaktar je tako okićenu zastavu podigao u vazduh, i izjavio, da će je visoko nositi, i čistu i neokaljanu čuvati. To je bilo praćeno oduševljenjem. Zastave bratskih društava primile su u svoje kolo novu zastavu, pozdravile je, a zbor pevačkih društava pevao je pesmu „Mi ne damo naše more”. Govorili su starešina Polić u ime riječke župe; Marolt u ime JSS; dr. Gavrančića u ime župe Kralja Petra Svačića (Zagreb) koji je kitio zastavu lovor vencem; načelnika Kučića u ime grada Sušaka, koji je dao prvi poljubac; i u ime beogradske sokolske župe „Dušan Silni” dr. Ribara i u ime beogradskog sokolskog društva Pere Lazarevića. Svečanost je završena mimohodom vojske i sokola na Trumbićevom trgu. U mimohodu učestvovalo je bez vojske oko dve hiljade sokola, sokolica, dece, naraštaja, članstva i t.d., a pozdravljalo hiljade građana.

Popodne bila je priređena na „Trineji” javna vežb, na kojoj je prisustvovao i kraljev delegat. Bilo je prisutno na sletištu 10.000 gledalaca, koji su posmatrali vežbe sa oduševljenjem. Slet je bio održan na jednoj od najizloženijih tačaka Jugoslavije. (5)

Povodom 10 godišnjice oslobođenja Kastava koji se smatrao najistočnijim delom Istre 24 i 25 maja 1931. otkriven je spomenik zahvalnosti kralju Petru I, osvećena je nova Učiteljska škola i razvijena sokolska zastava, dar kralja Aleksandra Sokolskom društvu Kastav. Ceo Kastav je bio u svečanom ruhu, iskićen morem jugoslovenskih zastava. Mnoštvo naroda iz bliže i dalje okoline sleglo se u Kastav. Pokrovitelj svečanosti bio je prestolonaslednik Petar. Iz Beograda došli su zamenik starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković i delegati A. Brozović i dr. M. Dragić. Svečanosti su počele otkrivanjem spomenika zahvalnosti kralju Petru I, podignutom na šetalištu kralja Petra, odakle se pružao pogled na Jadran i Učku. Spomenik je bio delo Ivana Meštrovića. Pored zvaničnih predstavnika, vojske, sokola i naroda prisustvovali su i članovi društva „Istre” i omladinci „Mlade Jugoslavije”. Održana je služba na staroslovenskom jeziku. Govorio je stari narodni borac prof. Vjekoslav Spinčić, burno pozdravljen od naroda. U svom govoru istakao je ulogu koju je odigrala Karađorđeva Srbija u istoriji nacionalnog oslobođenja. Podsetio je na momenat kad je novoizabrani kralj Srbije Petar Karađorđević prolazio kroz Beč na putu za Beograd i kada su ga dočekali omladinci Srbi, Hrvati i Slovenci sa pokličima : „Živeo Jugoslovenski Kralj”. Izneo je rad kralja Petra na sređivanju prilika u Srbiji, kao i na stradanja koja je podneo kralj sa svojom vojskom u ratu za oslobođenje i ujedinjenje. Posle govora Vjekoslava Spinčića bio je otkriven spomenik uz sviranje državne himne i gruvanje topova. Na 5 metara visokom postamentu bilo je postavljeno poprsje kralja Petra I. Govorili su pukovnik Damjanović, ban dr. Perović, predstavnik Jugoslovenske matice, predstavnici gradova Zagreba i Sušaka, starešina Sokolskog društva Kastav Karlavaris i predsednik opštine Kastav Cucančić, koji je primio spomenik na čuvanje. Društvo „Istra” položilo je na spomenik srebrni venac. Pevačka društva i muzike izvodile su istarske narodne pesme. Posle otkrića spomenika razvijena je sokolska zastava. U ime kuma zastave prestolonaslednika Petra, zastavu je razvio II zamenik starešine SSKJ Đuro Paunković. Blagoslov je obavio prof. Spinčić. Dr. Milorad Dragić izrazio je uverenje, da će Sokolsko društvo Kastav nositi uvek zastavu na putevima nacionalne borbe, sokolske časti i veličine sokolskih dela. Spinčić, sin Istre, prišao je zastavi i prikopčao joj belu svilenu traku, na kojoj je zlatnim slovima bilo izvezeno : „Jačajte i mirite Jugoslaviju! - Profesor Spinčić”. Starešina župe Sušak-Rijeka Ivo Polić u svom govoru je spominjao nacionalne i kulturne težnje Istre, a starešina Sokolskog društva Kastav Karlavaris predao je zastavu na čuvanje društvenom barjaktaru. Uz oduševljene pozdrave krenula je velika povorka na čelu sa zastavom. Posle podne bio je sokolski slet kastavskog okružja. Slet je vodio načelnik Ivo Dukić i načelnica Milojka Rubeša. Uveče je bio u Kastavu priređen vatromet, a nad Kastvom je svetleo veliki plameni inicijal “A”. Sutradan je bila osvećena nova „Učiteljska škola Kralja Aleksandra Prvog”. Posle osvećenja, na narodnom jeziku, koju je uz asistenciju ostalih sveštenika obavio profesor Spinčić, bila je otkrivena u auli škole spomen-ploča. Ploču je otkrio direktor gimnazije na Sušaku Brklić. U svom govoru istakao je da će škola biti tasadnik znanja, a u isto vreme žarište jugoslovenske nacionačne svesti u Istri. U dvorani škole održana je akademija na kojoj je govorio direktor škole Ribarić. Đura Paunković govorio je o ulozi mladog učiteljstva na širenju sokolstva po selima. Govorili su predstavnik ministarstva prosvete, ... . Nakon toga priređena je akademija učenika Muzičke škole u Kastvu. Po akademiji Udruženje jugoslovenskog učiteljstva u Kastvu održalo je svečanu skupštinu. (6)
Sokolsko društvo Sušak-Rijeka učestvovalo je na sletu Vinodolsko-uskočkog okružja 1932. u Senju. U Senjsku luku je 24.jula 1932. uplovio parobrod „Triglav” uz sviranje fanfare rapskog sokola. Parobrod Jadranske plovidbe „Zagreb” uplovio je u luku sa sokolima, predstavnicima državne i opštinske vlasti i brojnim građanima. Nastalo je dovikivanje, domahivanje, padali su poklici i oduševljeni pozdravi sa jedne i druge strane. Uz sve to pucali su mužari sa Nehaj-grada i svirane su narodne melodije. Na čelu povorke stupala je gradska muzika, pa iza zastave rapskog sokola išla su društva i predstavnici društava Sušak, Trsat, Kostrena, Smederevo (kolonija u Selcima), dečja češkoslovačka kolonija iz Crkvenice, Cernik-Čavle, Kraljevica, Crkvenica, Grižane, Novi, Otočac, Rab i Baška. Povorka od nekoliko stotina sokolova prolazila je uz zvuke narodnih budnica kroz glavne gradske ulice. Zaustavila se na gradskom trgu, na Cilnici, gde je bio mimohod i službeni pozdravi. Gradski načelnik zaželeo je dobrodošlicu sokolima u ime grada Senja. Ante Šepić, zamenik starešine društva i prosvetar, u svom govoru naglasio je da je slet u Senju od naročite važnosti i dostojna manifestacija sokolske misli, i zahvalio se publici, a naročito Čehoslovacima. U ime Župe Sušak-Rijeka pozdravio je sokole dr. Lukanović. Na kraju je muzika svirala himnu. Posle mimohoda i pozdrava zastavama, sokoli su se razišli. Predstavnicima sokola bio je priređen u hotelu „Zagreb” zajednički ručak na kome su prisustvovali mesni poglavari državnih i opštinskih ureda. Na ručku je nazdravljeno sokolima i rodoljubima. Rano posle podne punilo se iskićeno vežbalište. Bilo je oko 700 posetilaca. Program javne vežbe bio je : 1) članovi praške proste vežbe; 2) Ženska deca vežbe zastavicama; 3) Članice praške proste vežbe; 4) Mornari Obalne komande u Selcima : piramide; 5) Muški naraštaj praške proste vežbe; 6) Muška deca vežbe štapovima; 7) Naraštaj vežbe na spravama; 8) Ženski naraštaj splitske proste vežbe; 9) Članovi vežbe na spravama; 10) Mornari Obalne komande u Selcima : vežbe puškama; 11) Mladež čehoslovačkog oporavilišta Marije Steyskalove u Crikvenici. Češkoslovački narodni plesovi; 12) Naraštajke Crikvenice izvedba veslima „Buči, buči, morje Adrijansko”. U članku o sletu u Sinju u „Sokolskom glasniku” istaknuto je da su posebno zanimanje pobudili mornari iz Selaca, koji su došli pre vežbe svojim parobrodićem i omladina čehoslovačkog oporavilišta u Crikvenici koja je izvodila svoje narodne plesove u narodnim odelima. Posle završetka vežbe otpraćena su braća do parobroda. Prvi su otišli Bašćani i Rabljani. Posebnim motorom otputovali su krčki sokoli. Bilo ih je oko 50 sa zastavom i svojom muzikom. Otplovio je i parobrod „Zagreb”. U članku o sletu u Sinju u „Sokolskom glasniku” istaknuto je da je slet bio najveća sokolska priredba tog leta u celom Primorju i da je vanredno uspeo zahvaljujući požrtvovanom radu okružnog načelnika Janka Jazbeca i senjskog društva. (7) Sem organizovanja sletova sokolska društva radila su na prosvećivanju. Narodno prosvećivanje sa Sušaka i Sokolsko društvo Kastav bili su održali 26 jula 1932. predavanje o difteriji uz film „Pomoć u zadnji čas”. Predavao je član sokola dr. A. Švalba. (8)

Sokolsko društvo Gospić sistematski je radilo na osnivanju seoskih sokolskih četa u Lici. Posle osnivanja čete u Vrepcu osnovane su čete Ličkom Osijeku, Divosnjlu i Gornjem Kosinju. Radili su na osnivanje četa u Metku i Smiljanu. Najaktivnija je bila četa u Vrepcu. U članku „Organizacija sokolskih četa u Lici” isticalo se : „ ... I staro i mlado u crvenim ličkim kapicama za sunčanih majskih dana odlazi na sokolsko vežbalište. A za vreme kišnih dana održavaju se seljacima predavanja i daju saveti za njihov praktičan seoski život.” Iz Higijenskog zavoda društvo je dobavljalo prosvetno-zdravstvene filmove. U selima su se osnivale narodne i sokolske knjižnice. Seoski učitelji su bili centar i duša osnovanih četa, jer su sa mnogo shvatanja učestvovali u radu tih malih kulturnih žarišta. Starešina Ljubo Serdar, tajnik Božo Plečaš i načelnik Mihailo Potkonjak iz društva Gospić radili su na organizaciji Sokolskog društva u Perušiću. Zaslugom Pobora koji je znatno pomogao Sokolsko društvo Gospić i Perušić je osnivao Sokolsko društvo. Bilo je upisano u Perušiću preko 100 članova. (9)

Društvo Gospić održalo je 20 novembra 1932. društveno selo u spomen 12 godišnjice rapalskog ugovora. Održana su dva predavanja : „O rapalskom ugovoru” i „Saradnja Jadranske straže i Sokola”. Zatim su bile deklamacija J.A. Kraljića „Ne kloni, majko”, violinski duet, a ženski hor pevao je „Pjesmu o Istri”. (10) Krajem aprila 1933. pod pokroviteljstvom društva Gospić radilo je 12 sokolskih četa, od kojih su 5 potvrđene od župe, a ostalih 7 su bile na pokusnom roku. Svake nedelje su obilazili društveni funkcioneri po neku četu i održavali ideološka, gospodarska i higijenska predavanja, a tehnički odbor stalno je nadzirao tehnički rad. Prikazan je film “Život i rad T.G. Masarika”. Prisustvovalo je 385 lica, od kojih je bilo puno onih koji nisu bili članovi sokola. Na uskrsni ponedeljak priredile su čete Kosinj i Smiljan zabave. Priredbi čete Smiljan bio je prisutan tamošnji župnik koji je čitao biskupsku poslanicu. Za vreme uskršnjih praznika održan je dvodnevni tečaj za učitelje članove sokolskih četa, na kome su prerađene sve vežbe obavezne za čete. Na kraju tečaja bilo je podeljeno tečajcima 600 sadnica bora, 450 jasena i 450 klena, za pošumljenje goleti od strane članova četa. Sadnice je poklonilo sokolima sresko načelstvo u Gospiću iz svog rasadnika. Društvena muzika priredila je 30 aprila 1933. koncert u Korenici. (11)
Pobednik na sokolskoj saveznoj guslarskoj utakmici održanoj na sletu u Subotici 1936. Perko Mrkajić, obišao je kao izaslanik Sokolske Župe Mostar jedinice Sokolske župe Sušak-Rijeka početkom decembra 1936. Sokolsko društvo u Sušaku proslavilo je Dan ujedinjenja 1 decembra 1936. večernjom priredbom u bioskopu. Mrkajić je nastupio na svečanoj sednici i na akademiji matičnog sokolskog društva Sušak-Rijeka. Pored sokola, predstavnika svih civilnih i vojnih vlasti, u dvorani su bili predstavnici stranih država. Mrkajić je bio u narodnoj nošnji. Na svečanoj sednici govorio je o značaju gusala u našem narodu, a zatim pevao uz gusle pesmu iz života seoskih sokola. U članku je istaknuto da je pri kraju njegovog pevanja „cjelokupno prisutno građanstvo u svom oduševljenju pozdravilo je brata Mrkajića”.(12)

Sokoli su tridesetih godina 20 veka u Savskoj i Primorskoj banovini bili izloženi napadima hrvatskih separatista. Da bi pokazala da sokole napadi nisu zaplašili Sokolska Župa Sušak-Rijeka priredila je IX slet na Sušaku 15. i 16. jula 1939. Ujedno to je bio treći slet Sokolstva na Jadranu. Sletovi su služili boljem upoznavanju svih kategorija sokola. Sokolska Župa Sušak-Rijeka istakla je u svom proglasu : „U tu svrhu šalje se ovaj bratski raspis svoj sokolskoj braći dijem lepe nam otadžbine Jugoslavije, a ne mimoilazi ni one nebrojene naše prijatelje i istomišljenike, kojih su prilike i druge okolnosti ove tmurne sadašnjice takve, da se moraju zatvarati u svojim domovima, te ne dati od sebe niti glasa svoje istinske, jugoslovenske duše i osećaja. .... Mi smo i ostaćemo jedno, da u bratskoj slozi i ljubavi, hrabro i neustrašivo, i zborom i tvorom, branimo naše nacionalne i sokolske tekovine i našu narodnu i državnu slobodu, pa makar po cenu naših života kao Sokola i rodoljuba, ... “. (13) Glasnik Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” istakao je izveštavajući o sletu : „služi na čast priređivačima koji se nisu plašili pretnja, sile, paljevina … Teška iskušenja kroz koja prolaze naša braća i sestre na Jadranu nisu obeshrabrila župu Sušak, ni pokolebala je u odluci da župski slet na Jadranu priredi u velikom obimu, sa manifestacionim karakterom kakav su sokolski sletovi imali u ona sretnija vremena. … te se ničim ne daju zastrašiti, pa ma kako se situacija razvijala nepovoljno po … sokolstvo. … a još borbeniji što je protivnik nasrtljiviji, dolazili su sokoli iz svih krajeva unutrašnjosti i ostrva”. (14)

Za treći slet Sokolstva na Jadranu, bio je odobren popust na železnicama 75% za članstvo i 50% za nečlanove. Na parobrodima „Jadranske” i „Dubrovačke plovidbe” bio je odobren popust 66% za članove, 75% za naraštaj i decu i 50% za nečlanove. Sa sletskim značkama učesnici su imali pravo na zajedničko stanovanje i prehranu, i besplatno mesto za stajanje na vežbalištu.(15)
Na sletu su učestvovali sokoli iz 23 župe. Preko 7.000 sokola i sokolica došlo je u Sušak. Slet je organizovan uz veliko učešće sokola iz župa Sušak-Rijeka, Split i Šibenik-Zadar, za koje je slet bio obavezan, pa iz župa Karlovac, Cetinje, Zagreb, Banjaluka, Maribor, Celje, Ljubljana i Beograd. Program sleta bio je : takmičenja 15 jula 1939. doček gostiju na stanici i smeštaj po školama, sokolska akademija uveče na trgu, 16 jula 1939. probe na stadionu, povorka kroz grad, javna vežba i uveče na trgu druga akademija. U subotu su održana takmičenja na Gradskom stadionu. U veče je priređena svečana akademija na Sokolskom trgu. Posle akademije bila je zabava, u kojoj je učestvovao oko 4.500 lica. U nedelju 16. jula 1939, svečana povorka formirana je na sletištu. Na čelu povorke stupalalo je starešinstvo. Sa visova iznad Sušaka, spuštala se sokolska povorka sa 68 zastava, 14 muzika i preko 7.000 sokola i 3.000 građana. Gusti špaliri građana dočekali su na ulicama povorku, pozdravljenu od gledalaca sa klicanjem Jugoslaviji, kralju, jedinstvu i sokolstvu. Sa prozora zasipani su sokoli cvećem. Povorka je prošla između tri slavoluka, na kojima su bili istaknuti natpisi : „Živio Nj. Vel. Kralj!”, „Živio Knez Pavle!”, „Živela Jugoslavija,” ... . Zatim je povorka krenula preko Trsata i bulevara kralja Aleksandra, do Sokolskog trga, gde ih je čekala ogromna masa naroda koja je pozdravila povorku burnim poklicima. Na trgu bili su okupljeni predstavnik Saveza Sokola dr. Oton Gavrančić, izaslanik bana Savske banovine Ribar, ... predstavnici svih nacionalnih udruženja iz Sušaka i okoline. Pojava vojske pozdravljena je sa poklicima : „Živela jugoslovenska narodna vojska!”. Na trgu je govorio starešina župe Sušak-Rijeka, Ivo Polić. U svom govoru istakao je da župa Sušak-Rijeka priređuje slet kao obavezu Petrove petoletke, uz srdačnu saradnju župa Split i Šibenik-Zadar, te uz potporu tako brojnih sokolskih delegata. Istakao je svoje zadovoljstvo što je slet bio počašćen pokroviteljstvom kneza Pavla. Pozdravio je zatim ostale predstavnike, a naročito izaslanika Saveza Sokola Otona Gavrančića. Srdačno je pozdravio predstavnika ruskog sokolstva Stanislava Uzunova. Govor je završio rečima : „Mi Vam, sestre i braćo, obećajemo ... da ćemo stajati i dalje nepokolebljivo na braniku jedinstva naroda i nedeljivosti Jugoslavije. Sokoli su bili i ostaće čuvari svih tekovina za koje su podnesene tolike dragocene žrtve. ... Naša će biti zadaća da i unapred propovedamo slobodu, jednakost, slogu i bratstvo, imajući uvek na umu u najskorijoj budućnosti iskušano pravilo : „Tko neće brata za brata, taj će tuđina za gospodara !” Neka živi Jugoslavija ! Živelo Sokolstvo ! Braćo i sestre Zdravo!”.

U svom govoru dr. Oton Gavrančić podvukao je svoju radost što učestvuje na tako impozantnoj manifestaciji, naročito kad se uzmu u obzir prilike pod kojima je spremljena. Posle govora svi su pevali „Hej Sloveni”, a zatim je povorka pošla opet gradskim ulicama, gde je na svakom koraku posipana cvećem. U povorci su išle velike skupine u narodnim nošnjama. Povorka se završila na Jelačića trgu pred graničnim mostom, i razišla se uz pevanje „Hej Sloveni”.

Gradski stadion bio je prepun takmičara, vojske i mnoštva naroda. Preko 15.000 prisutnih odalo je počast zastavi. Ceo program takmičenja, povorka kroz grad i javna vežba izvedena je na opšte zadovoljstvo gledalaca. Na javnoj vežbi nastupile su sve kategorije sa prostim vežbama, vežbama na spravama, štafetnom trčanju župa Sušak, Šibenik i Split, i nastup vojske sa vežbom sa puškama. Nastupi su požnjeli dugotrajne aplauze, a nastup vojske bio je pozdravljen od 8.000 gledalaca. Posle svršene vežbe sa tribina zaorila se pesma „Hej Sloveni” sa klicanjem kralju i Jugoslaviji. Istovremeno pored tribina prolazila je povorka pristalica HSS sa bakljama a povodom rođendana doktora Mačeka kličući slobodnoj Hrvatskoj i hrvatskom Sušaku. U veče je priređena druga akademija na Sokolskom trgu. (16)

O sletu je pisao dr. Ilija Mamuzić u časopisu Sokolske župe Osijek „Bratstvo”. Primetio je da je publiku na stadionu više interesovalo to da su sokoli uopšte izašli na vežbalište 16 jula 1939. nego kvalitet vežbača. Još više pozdravljala je publika vojsku. U svom članku istakao je : „… Iznenađen sam brojem publike i vežbača. Isto tako sam iznenađen oduševljenim nastupom vežbača, kao i veoma oduševljenim držanjem publike. Zapažam : – desno od mene jedna gospođa ne može da sedi mirno, nego ustaje, maše, viče : „Živjeli Sokoli ! Živjela Jugoslavija ! Živio Kralj !”. Po njemu glavni interes gledalaca bio je na idejnoj strani sokolstva i njegovih zadataka, a ne na tehničkoj strani sleta. Istog dana u isto vreme proslavljen je rođendan dr. Vladimira Mačeka. Povorka sa muzikom i zastavama prolazila je pored dveju strana sokolskog igrališta. Sokoli su uložili naročiti napor da do ubitačnog sukobljavanja ne dođe. Sletski odbor uputio je svim sokolima poziv u kome se isticalo : „U Sušaku pored naše proslave vrši se i proslava jedne druge organizacije, pa Vas bratski molimo i pozivamo da na eventualne izazove i natpise ne reagirate vrućim dalmatinskim temperamentom, već preko svih izazova prođete šutke kao pametni ljudi i disciplinovani članovi sokolske organizacije.” (17) O svojim utiscima sa sleta Pavle Kvaić je u pismu „Sokolskom glasniku” istakao : „Mi, koji smo bili na veličanstvenom slavlju primorskog Sokolstva na Sušaku, mi ... iz Vojvodine, koji živimo pod mnogo povoljnijim ekonomskim prilikama, zadivljeni smo moralnom, kulturnom, privrednom i nacionalnom snagom naše drage braće na obalama plavog Jadrana. Ne možemo zaboraviti onih spontanih ovacija hiljada i hiljada Sušačana i Sušačanki kada je prolazila impozantna povorka, sa šumom sokolskih zastava i od desetine hiljada sokola i sokolica, njihovim gornjim gradom”. Na maloj železničkoj stanici, Draga, kod Sušaka, večernji voz sa nekoliko sokola koji su se vraćali svojim domovima, sačekala je grupa omladine sa punim rukama cveća. Klicali su „živili sokoli”. Grupi sokola iz Vojvodine dali su cveće. „Sve su se ruke ispružile prema nama sa puno srdačnosti, pružajući nam cveće sa željom, da ga ponesemo kao uspomenu svojim domovima, u znak žarke i iskrene ljubavi i odanosti sokolstvu i njegovim idealima. Ovaj divni gest malih i neznanih bio je dirljiv... i on se nikada ne može zaboraviti. Mi smo o njemu prepričavali sve do kuće, a njihovo cveće sačuvaćemo kao svetinju. Znamo da ovo nije usamljen slučaj i da ih je bilo mnogo ovakvih i sličnih, ali ga je vredno zabeležiti, kada se zna da ovi naši mili Dražani imaju u svojoj sredini i takvih koji to nerado vide, te da se usled toga izlažu neprijateljstvima. A baš u tome i jeste dokaz: koliko je velika i koliko je duboka ljubav ovog malog, sitnog čoveka za našu lepu, veliku i nedeljivu Jugoslaviju, koji je došao u vreme, kada nije zakazan nikakav predviđen doček ne mareći za posledice, ... Za nas iz ovih krajeva, je ovaj divni čin, pri samom odlasku, bio nezaboravan, pa smo poneli najdraže uspomene sa našeg plavog Jadrana. Braći Dražanima i sestrama Dražankama neka je za to naša najdublja i najsrdačnija hvala.” (18) Posle završenog programa došlo je do pojedinačnih incidenata i do napada na sokole pri povratku kućama. Preko provokacija sokoli su prešli sa mirom, a preko fizičkih napada sa sokolskom disciplinom. List „Oko sokolovo“ doneo je u članku o sletu sliku povređenog sokolskog starešine Jazbeca. Sokolska župa Beograd uputila je pomoć od 1.000 dinara za postradale sokole na sletu. (19)

O sletu je pored sokolske pisala i ostala štampa. Zagrebačke „Jugoslovenske novine” prenele su pisanje o sletu frankovačkog lista „Istina” sa Sušaka od 30 jula 1939. : „kako se povampireni centralizam u obliku neke „viteštine” htio još „jednom” (valjda zadnji put) plasirati na obalama Hrvatskog Primorja. I to baš na nesretno izabrani datum 16. VII. … Jer to već smrdi i po bezobrazluku, da se par izživjelih ostataka usudi švrljati po hrvatskoj grudi”.(20)

Na sletu vršile su utakmice župe Sušak, Split i Šibenik i to : opšte utakmice, iz gađanja, odbojke i štafetno trčanje. Učestvovalo je 233 takmičara i takmičarki. Na javnoj vežbi učestvovalo je 1.704 vežbača i to : ženske dece 110, muške dece 100, ženskog naraštaja 224, muškog naraštaja 400, članica 220, članova 450 i čete i starija braća 80. Bilo je 1.584 sokola i 120 vojnika. (21) Rezultati takmičenja 15. 7. 1939. bili su : Niži četvoroboj naraštaja bila su odelenja Split, Šibenik i Sušak 21 takmičar. Niži osmeroboj naraštaja bila su odelenja Split i Sušak 14 takmičara. Srednji osmeroboj naraštaja bila su odelenja Split, Šibenik, Sušak i Draga (Sušak) 23 takmičara. Niži osmerobroj članova bilo je odelenje Split i 5 pojedinaca 12 takmičara. Srednji osmerobroj bila su odelenja Split, Sušak i Šibenik 18 takmičara. U natjecanju sokolskih četa Ostrvica, Medak, Vrebac i Lički Čitluk bilo je u šesteroboju 24 takmičara. Ostrvica je osvojila lovor venac. U takmičenju u gađanju vazdušnom puškom bilo je 8 naraštajaca i 11 članova. Pobedili su naraštajci Vuksan Branko sa Sušaka, Aleksandar Črnjak iz Drenova i Josip Lenac iz Zamet.-Kantride. Članovi : Otelo Valesio iz Zamet.-Kantride, Zorislav Mrak sa Sušaka, Ivan Dujmić iz Kraljevice i Nikola Krajnović iz Ličkog Čitluka. Takmičenje u odbojci 11 ekipa sa 66 takmičara i takmičarki. Takmičio se Ženski naraštaj, Muški naraštaj, Članice i Članovi. U takmičenju u štafeti bilo je 36 takmičara i takmičarki. (22) Iz župe Cetinje bilo je 80 članova na sletu u Sušaku. Iz župe Ljubljana bilo je 54 člana i 28 muškog naraštaja. Iz župe Novo Mesto bilo je na sletu 4 člana. Sokolska župa Petrovgrad učestvovala je sa 33 člana na sletu u Sušaku. Iz župe Sušak-Rijeka bilo je na sletu 530 članova, 400 muškog naraštaja i 100 muške dece. Iz župe Šibenik-Zadar na sletu učestvovalo je 25 članova i 32 muški naraštaj. Iz župe Bjelovar bilo je 33 člana i 10 muškog naraštaja. Iz župe Tuzla bilo je 4 člana i 10 muški naraštaj. Iz župe Varaždin učestvovali su na sletu 42 člana i 15 muškog naraštaja. Iz sokolskih župa učestvovale su na sletu sokola i sokolica : Banja Luka 104 člana, 124; Beograd 24 člana, 26 muškog naraštaja, 80; Celje 40 članova, 15 muškog naraštaja, 44 članica od toga 27 vežbačica, 8 ženskog naraštaja; iz župe Karlovac učestvovalo je na sletu u Sušaku 216 članova, 69 muškog naraštaja, kao i 350 članica na sletovima u Zagrebu i Sušaku; Kranj 105 članova; Maribor 24 člana, 6 muškog naraštaja, 34 članice od kojih 12 vežbačica, 7 ženskog naraštaja; Novi Sad 70 članova, 8 muškog naraštaja, 21 vežbačica, 11 ženskog naraštaja; Osijek 37 članova, 12 muškog naraštaja, 28 članica od kojih 15 vežbačica, 10 ženskog naraštaja; Split 352 članova i 71 muški naraštaj; Tuzla 2 članice, 3 ženskog naraštaja i Zagreb 190 članova, 34 muškog naraštaja i 67 članice; Na sletu Jadranskih župa (Sušak) učestvovalo je 220 članica, 224 ženskog naraštaja i 400 dece. (23)

Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. Sokoli Sušaka proslavili su Prvi decembar 1939. sa većim oduševljenjem nego ijedan do tada. Akademija je po izvedbi i broju posetilaca bila jedna od najuspešnijih, sa obzirom na prilike u Banovini Hrvatskoj i nastojanju vlasti HSS da onemogući proslave Dana ujedinjenja. Starešina Perović održao je zanosan patriotski govor. Prikazan je film o sletu u Sušaku u julu 1939. U „Sokolskom glasniku” je istaknuto : „Po ovoj priredbi se videlo, da sve pretnje i progoni ne mogu slomiti čelični karakter sušačkih Sokola. A što je nadasve utešno, to je golem broj omladine, koji je prisustvovao proslavi.” (24)

Bombardovan je Sušak i ako Jugoslavija nije bila u ratu. Jedinice Sokolske župe Petrovgrad ( danas Zrenjanin) pokrenule su akciju prikupljanja pomoći za Bitolj. Istovremeno su se skupljali prilozi za postradale od bombardovanja na Sušaku. (25) U listu „Sokolski glasnik“ preneli su da se klerikalni sušački list „Istina” žalio što nije organizovana velika kampanja za postradale od bombardovanja na Sušaku. „Sokolski Glasnik” istakao je : „Zatim zlobno primećuje : „Prije neko vrijeme, prigodom jednog drugog bombardiranja, bila su mnoga gospoda i čitava javnost nekako šireg srca. Ne znamo, šta to znači. Zašto se nije poduzela kampanja za pomoć postradalim sušačanima?”. Komentar „Sokolskog Glasnika bio je : „Izgleda da bi ovaj sumnjivi sušački „patriota” želeo da i naš lepi Sušak snađe onako teška nesreća, sa isto onoliko mrtvih i ranjenih, i sa onoliko materijalne štete, kao „prigodom jednog drugog bombardiranja”. List „Sokolski Glasnik” preneo je vest da su sokoli u Vojvodini prikupljali pomoć za postradale na Sušaku.(26)

Sokolska župa Sušak-Rijeka obuhvatala je Kordun i Liku. Sokolska župa, sokolsko društvo u Ogulinu i Savez dobrovoljaca u Zagrebu organizovali su 2 jula 1922. Vidovdansku slavu sa otkrićem nadgrobnog spomenika sokolu, svešteniku i dobrovoljcu Gigi Joviću i sokolskom javnom vežbom. Uprkos napadima na sokolsko članstvo i domove župa Sušak-Rijeka priredila je IX slet na Sušaku 15. i 16. jula 1939. kao obavezu Petrove petoletke. Publiku na stadionu više je interesovalo da su sokoli uopšte izašli na vežbalište 16 jula 1939. nego kvalitet vežbača. Još više publika je pozdravljala vojsku. Slet je prižio priliku građanima da izraze svoja osećanja odanosti Jugoslaviji, nasuprot pristalicama Mačeka i frankovcima. Održane su prvi i drugi dan sleta sokolske akademije, a posle igranka i veselica do 1 sat noću. Bombardovan je Sušak i ako Jugoslavija nije bila u ratu. Sokoli su sabirali pomoć i za postradale na Sušaku.Napadi na sokole i pisanje frankovačkih listova bilo je uvod u sve što se dešavalo sokolima u Banovini Hrvatskoj i NDH. Posle Aprilskog rata 1941. sokolski pokret bio je zabranjen i prešao je u ilegalu. Članovi, posebno starešine, proglašeni su od ustaša neprijateljima, domovi, pokretna i nepokretna imovina bila je zaplenjena, a pojedinci i njihove porodice proganjani i stradali u zatvorima i koncentracionim logorima. Mnogi sokoli nisu doživeli kraj Drugog svetskog rata.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Sokolsko slavlje u Ogulinu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, God. I, str. 167; Janko Jazbec, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1923, br. II, str. 73, 74, 75; Janko Jazbec, „Otkriće spomenika Gigi Joviću”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, avgust-septembar 1922, br. 8 i 9, str. 212;
2. „Soko u Sremskim Karlovcima”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 4, str.206-208; Janko Jazbec, „Otkriće spomenika Gigi Joviću”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, avgust-septembar 1922, br. 8 i 9, str. 212;
3. Janko Jazbec, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1923, br. II, str. 73, 74, 75;
4. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, XI. Godište, Ljubljana, 1929, str. 123;
5. „Slet Sokolske župe Rijeka na Sušaku”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 229;
6. „Velika nacionalna svečanost u Kastvi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 maja 1931, br. 22, str. 1;
7. Prof. A. Šepić, „Sokolsko društvo Senj.”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4 avgusta 1932, br. 31, Str. 4;
8. „Sokolsko društvo Kastav”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4 avgusta 1932, br. 31, Str. 4;
9. „Organizacija sokolskih četa u Lici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 juna 1931, br. 23, str. 5;
10. B.V.M, „Sokolsko društvo Gospić”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9 decembra 1932, br. 49, str. 7;
11. Bmv, „Sokolsko društvo Gospić”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 12 maja 1933, br. 20, str. 5;
12. „Sokolski praznik u Sušaku”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 decembar 1936, br. 49, str. 5; R, „Uspjeh našeg guslara”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Januar 1937, br. 1, str. 14;
13. „Za slet u Sušaku!”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 23 juna 1939, br. 25, str. 1;
14. D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str.98-99;
15. „Za slet na Sušaku!”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 7 jula 1939, br. 27, str. 1;
16. „Veličanstveno slavlje primorskih Sokolskih župa u Sušaku”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 jula 1939, br. 29, str.1,2; D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str.98-99;
17. Dr. Ilija Mamuzić, „Zapis sa Jadrana”, „Bratstvo“, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 170, 171;
18. Pavle Kvaić—Crvenka, „Posle slavlja Sokolstva na Jadranu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 4 avgusta 1939, br. 31, str. 2;
19. D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str.98-99;
20. „Nabadanje na pero u frankovačkom listu „Istina”, „Jugoslovenske novine” Zagreb, 10 august 1939, br. 147, str. 7;
21. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 30, 31;
22. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 66, 67;
23. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 50, 58, 73, 74;
24. „Sokolstvo u Banovini Hrvatskoj je oduševljeno proslavilo Dan Ujedinjenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 decembar 1939, br. 50, str. 2;
25. „Iz Sokolske župe Petrovgrad”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 januar 1941, br. 3, str. 2;
26. „Čitajući novine ...”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 januar 1941, br. 3, str. 5;