Sokolsko društvo Vršac

Zalaganjem Ujedinjene omladine srpske osnovano je 1879. u Vršcu Srpsko gimnastičko društvo „Venac”. Rad društva ubrzo je zamro. (1) U Banatu pre Prvog svetskog rata madžarske vlasti dozvoljavale su osnivanje društava u strogo gimnastičkom smislu. Čim bi društvo htelo da pruža otpor, vlasti su zabranjivale dalji rad društva. U Banatu su osnovani 1908. devojački Soko u Kikindi, 1908. Vranjevo, 1910. osnivanje srp. gimnastičkog društva u Vršcu, 1907. „Snaga” u Mokrinu, 1911. Srpski Soko u Pančevu, Srpski Soko u Velikoj Kikindi, 1914. Bečkereku. (2) Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bila je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa većim brojem članova i funkcionera društva. (3)

Srpski soko je u Velikoj Kikindi održao slet Banatskih sokola na Vidovdan 1914. Nakon toga dana bila su sokolska društva ukinuta, a viđeniji predstavnici internirani. Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. obnovljen je rad sokolskih društava. Osnovana je župa Veliki Bečkerek. Banatska župa imala je 19 društava na dan 25. maja 1920. Gradska društva bila su : Velika Kikinda, Bečkerek, Pančevo, Vršac, Bela Crkva. Seoska društva bila su : Dolovo, Crepaja, Čenta, Perlez, Orlovat, Tomaševci, Botoš, Melenci, Turski Bečej, Vranjevo, Dragutinovo, Bašahid, Turska Kanjiža, Mokrin i Kovin. Društva su tokom nedelja i praznika polazila u okolinu u sela da drže vežbe i predavanja. (4)


Sokolsko društvo Vršac osnovano je 25. 4. 1919. Društvo je brojalo preko 200 aktivnih članova. Sokolsko društvo u Vršcu bilo je jedno od najaktivnijih društava župe Veliki Bečkerek. (5) Društvo je sarađivalo sa Vojnom Muzičkom Školom. Za saradnju sokola i Vojne Muzičke Škole bio je zaslužan komandant škole potpukovnik i oduševljeni soko Vladimir Glišić. U sezoni 1924. priredilo je kulturno-prosvetno odeljenje dve besplatne pozorišne predstave za ceo garnizon i tom prilikom je predavao o Sokolstvu Bogdan Spernjak. U decembru priređena je još jedna predstava i prikazivanje filma o I. sokolskom sletu u Ljubljani. Tom prilikom predavao je Ante Tadić. Jedne nedelje posle svršenih ispita priredilo je sokolsko društvo veselicu sa javnom vežbom. Od apsolvenata muzičara oprostio se Ante Tadić. U svom govoru istakao je : „ ... Na vašem uspehu čestitam vam u ime našeg sokolskog društva u čije ime imam čast da govorim i čiji ste rad oduševljeno pomagali kroz celo vreme vašeg boravka u našem mestu. Sokolski rad ste pomagali i vežbom i sviranjem, i verujte mi, ide vam velika hvala za širenje sokolske ideje u ovoj okolini. Da nije bilo vas s vašim instrumentima, mi bi Sokoli bili kao ptice bez krila. Naš rad ne bi bio prekoračio granice ovoga mesta. Dragi vojnici i Sokoli, ne zaboravite ni u budućnosti na Sokolstvo. Gde god dođete, odazovite se sokolskim društvima i pomognite ih u njihovom plemenitom radu, da ostvare velike ideale. Svojim radom i pažnjom spram drugih steći ćete poštovanje i ljubav, a od rada nikada ne zazirite, .... Živela vojska, živelo Sokolstvo! Zdravo !!!.” (6) Vojna muzika iz Vršca je zajedno sa sokolima učestvovala na Sokolskom sletu u Zagrebu 1924. Nastupala je u sokolskoj povorci. (7)


Vojna Muzička Škola nastavila je saradnju sa Sokolskim društvom Vršac. Društvo je proslavilo 6-godišnjicu oslobođenja i ujedinjenja. Uveče 30 novembra 1924. priređena je svečana akademija uz učešće Vojne Muzičke Škole. Akademija je počela govorom starešine društva Joce Georgijevića. Govorio je o ljubavi i bratstvu u sokolstvu i narodu u savezu sa slobodom, u ujedinjenoj otadžbini. Posle je počelo vežbanje. U programu su bile vežbe proste, ritmičke, na spravama i piramide. Vežbe je pratila vojna muzika.U velikoj sali hotela „Srbije” gde je održana akademija, ni jedno mesto nije ostalo prazno. Posle akademije bila je igranka. A 1. decembra bila je svečana zakletva celokupnog članstva društva. (8)

Soko u Vršcu je 3 januara 1925. održao za vojsku selo na kome je predavao Ante Tadić o koristi prosvećivanja i komadom „Bengalski tigar”. Predavanje profesora i akademskog slikara Steve Drakulića o „Narodnom vezu i ornamentici” sa malom izložbom održano je na javnom selu 4 januara 1925. Prikazan je pozorišni komad „Bengalski tigar”. Vojna Muzička Škola priredila je koncert, a zatim je bila igranka i šaljiva pošta. Selo je posetio mnoštvo građana. Kulturno-prosvetno odeljenje imalo je posebnu „Prosvetnu Sokolanu” za svoj rad, u kojoj je sokolsko društvo namestilo i svoju pozornicu. Kad nastanu prolećni dani pozorišna trupa društva obilazila je okolna sela. (9) Krajem januara 1925. održana je glavna sokolska skupština u Vršcu. U izveštajima je istaknuto da je bilo 12 javnih nastupa sa javnim vežbama. Društvo je učestvovalo na sletovima u Zagrebu, Sarajevu i Velikoj Kikindi. Svi izleti su bili zajedno sa Vojnom Muzičkom Školom. Društvo je sa prosvetno-kulturnim radom nastupilo 18 puta. Naročita pažnja bila je posvećena vojsci. Društvo je nastupalo sa predavanjima, predstavama, izletima i filmskim projekcijama. Narodu i članovima deljene su knjige besplatno. Za prosvetni rad društvo je imalo posebnu sokolanu sa pozornicom. Društvo je osnovalo fond za zidanje sokolane. Prednjački tečaj održan je 1924. U Upravi su bili : starešina Ljuba Nedeljković, zamenik Vladimir Glišić, sekretar Bogdan Dimitrijević, blagajnik Branko Pantelić, prosvetitelj Ante Tadić, načelnik Bogdan Spernjak i načelnica Nevena Bogdanović. Za župsku skupštinu određeni su kao delegati Bogdan Spernjak i Ante Tadić. (10)


Prednjački tečaj društva počeo je 1. marta 1925. Pohađalo ga je oko stotinu slušatelja. Slušatelji su bili đaci učiteljske škole, gimnazije i vojnici IV. Konjičkog puka i Vojno Muzičke Škole. Sokoli su smatrali da će se slušatelji posle svršenih nauka i svršene vojne dužnosti razići po Jugoslaviji i raditi na razvoju sokolstva. U 1924. imali su sličan tečaj, pa su neki od slušatelja postali načelnici ili su osnivali nova društva. Predavači su bili : za ideologiju, istoriju, literaturu, organizaciju i građu vežbaonica i igrališta Ante Tadić; za teoriju i praksu Tiršova sistema i igre Bogdan Spernjak i Petar Nikolić; za higijenu i prvu pomoć dr. Ilija Nikolajević. Na ispit su trebali biti puštenu samo marljivi slušatelji. (11) Ispiti na društvenom prednjačkom tečaju u Vršcu polagani su 12.aprila 1925. Od 140 slušatelja prijavilo se na ispit 20, a bilo je pripušteno 18. Tečajci su većinom bili đaci preparandije i vojnici. Tokom tečaja vojnici su izostajali zbog hitnih poslova u kasarnama, a i mnogi đaci su izostali, jer su videli, da nemaju još dovoljno spreme. Redovnih posetilaca bilo je 40. Župa je odredila kao predsednika komisije Antu Tadića, a prednjački zbor izabrao je kao članove komisije predavače Bogdana Spernjaka, Petra Nikolića, dr. Iliju Nikolajevića i Nevenu Bogdanovićevu. Za pismeni rad imali su „Jedan čas u Sokolani”. Položili su sa odličnim uspehom Bojislav Avramović, Milutin Durutović i Jovan Radivojević. Za sposobne su proglašeni Pavle Jovanović, Boško Bujedinović, Dragoslav Mićović, Sava Popović, Krsto Leovac, Milan Pejović, Vasa Vujović, Miloš Pavičević, Ananije Žarić, Aleksandar Marković, Radonja Labović, Ananije Hristović, Vučko Labović, Dimitrije Žarić i Radomir Joksimović. U članku je istaknuto da su svi spomenuti bili đaci učiteljske škole i nadali su se da neće zaboraviti na sokolske dužnosti u svom budućem zvanju. (12) U Vršcu je održan prednjački tečaj Banatske župe od 12. do 26 aprila 1925. od 8 do 12 i od 2 do 6 sati. Na tečaju je bilo 14 kandidata i to 12 iz Vršca i 2 iz Bele Crkve. Bilo je 10 članova i 4 članice. Predavali su : Bogdana Spernjak teoriju Tirševa sistema; Petar Nikolić metodiku i praksu vežbanja; Nevena Bogdanović igre i vežbe na gredi; Karlo Napravnik ritmiku; dr. Ilija Nikolajević higijenu, anatomiju, fiziologiju i prvu pomoć; Ante Tadić ideologiju, kakav treba da je prednjak, istoriju gimnastike i Sokolstva, organizaciju, literaturu, zaslužni sokolski radnici i uređenje zatvorenih i ovorenih igrališta. Pri otvaranju tečaja održali su starešina, prosvetitelj i načelnik kratka predavanja o značenju, koristi i potrebi tečaja. Na kraju tečaja priređena je tehničko-prosvetna akademija. Akademiju su izveli tečajci uz gostovanje Vojne Muzičke Škole, koja je izvela koncertni deo i neke tačke vežbanja. Ananije Hristović predavao je o značenju prednjačkog tečaja. Diletanti su izveli jedan pozorišni komad i deklamovanje, a vežbači još neke gimnastičke tačke. Program je idućeg dana bio izveden u celini za ceo vršački garnizon. U članku je napomenuto da i te godine napušta sokolsko društvo desetak maturanata Učiteljske škole, koji su završili ili društveni ili župski tečaj. Nadali su se da će svoje sokolsko znanje znati korisno upotrebiti za sokolski rad. (13) U svom zimskom prosvetnom programu sokoli su imali stalan raspored. Na časovima vežbanja držana su predavanja po rasporedu J.S.S., a priređivana su druga predavanja, javna sela za građane kao i pozorišne predstave i predavanja za pitomce Vojne Muzičke Škole. Na selu za pitomce sa predavanjima u novembru 1925. predavao je dr. Ignjat Bohur o „Petru Petroviću Njegušu” i brat Ante Tadić „Kratak pregled Sokolske istorije”. Drugog dana održano je selo za građane sa predavanjem brata profesora Pavla Vujovića o „Starosti zemaljske kore”. Na oba dva sela izveli su sokolski diletanti Nušićev komad „Pod starost” i jedan monolog. U decembru 1925. održali su sokoli ponovo selo za pitomce sa predavanjem brata učitelja Bože Mitrovića „Pčelarstvo”. Na selu za građane predavao je brat profesor Steva Drakulić „Ritmička gimnastika”. Na obim selima izveli su sokolski diletanti pozorišni komad „Opasna zabuna”. Na dan Prvog decembra sokoli su priredili akademiju i tom prilikom je brat Ljuba Nedeljković govorio „O bratstvu u sokolskom duhu”. Na svim ovim priredbama učestvovao je orkestar Vojne Muzičke škole izvodeći koncertne tačke. Ante Tadić štampao je knjigu „Uputstva, kako se grade prostori i sprave za tjelesne vježbe”. (14) Prilikom akademije 21.juna 1925. održane u počast brata dr. Masarika poslalo je društvo jedan plakat za akademiju kabinetu predsednika Masarika. Povodom toga došao je odgovor društvu : „Soko” - Vršac – Kabinet Gospodina Predsednika Čehoslovačke Republike zamolio je ovo poslanstvo, da saopšti tamošnjem udruženju sledeće : Gospodin Predsednik Republike primio je sa zadovoljstvom na znanje, da je „Sokolsko udruženje” u Vršcu priredilo 20. juna o.g. proslavu u čast 75-godišnjice Gospodina Predsednika. Gospodin Predsednik zahvaljuje što toplije na ovoj pažnji. ...” Poslanik i ministar : Šeba v.r. “ Ante Tadić, predsednik prosvetno-kulturnog odeljenja, održao je 17.septembra 1925. predavanje o 1000-godišnjici hrvatskog kraljevstva, a 24 oktobra 1925. predavanje o porobljenoj braći u Koruškoj. Vojna Muzička Škola, koja se u svom radu bavila i Sokolstvom, i javno istupala na svim sokolskim priredbama, priredila je 13. oktobra 1925. svoju muzičko-gimnastičku akademiju sa sokolskim vežbama. (15)
Glavnu godišnju skupštinu održalo je društvo 31 januara 1926. Skupštinu je otvorio starešina društva Ljuba Nedeljković prigodnim govorom. Društvo je organizovala dva izleta u okolna sela, učestvovalo na međusletskim utakmicama u Beogradu i dobilo nagrada. Sudelovalo je na sletu u Velikom Bečkereku sa većim brojem vežbača zajedno sa Vojnom Muzičkom školom. Društvo je priredilo javne vežbe i za 1 decembar akademiju. Priređene su 3 akademije. Održali su društveni i župski prednjački tečaj. Prosvetno-kulturno odelenje priredilo je 4 javna sela, 5 sela za vojsku, 3 akademije zajedno sa prednjačkim zborom, 14 predavanja i više govora pred članstvom. Na priredbama izvelo je 10 pozorišnih komada. Vojna Muzička škola izvodila je koncertne tačke. Od važnijih priredbi Ante Tadić spomenuo je Masarikovo veče. Odelenje je održalo 9 sednica. Knjižnica je imala 485 zabavno-pučnih, 126 stručnih knjiga i 35 sveski nota. Za poklone je bilo 200 knjiga, 70 je nabavljeno, 296 rasprodano i poklonjeno 42 knjige. Čitalaca je bilo 150, a pročitano 299 knjiga. Bilo je 105 pretplatnika na „Sokolski Glasnik”, 19 na „Sokolić i Naša Radost”, 7 na „Soko Dušana Silnog” Beograd, 25 na „Sokolski Vesnik” Bečkerek, „Sokolski Vjesnik” Prag, „Cvičitel, Cvičitelka”, „Gimnastikon”, Trezvenost i Jadranska Straža po jedan. Brat Tadić podsetio je na preminulog brata Dimitrija Matejića u Velikom Bečkereku. U odbor su bili izabrani : starešina Ljuba Nedeljković, podstarešina Vladimir Glišić, sekretar Bogdan Dimitrijević, blagajnik Branko Pantelić, prosvetar Ante Tadić, načelnik Vaclav Martinek, načelnica Nevena Bogdanović i staratelj Aleksandar Popović. U odbor su ušli Vladimir Dimitrijević, Karel Napravnik, Sofija Pavlović, Miša Petrović, Lepa Stotijeva, Bogdan Spernjak, Aleksandar Stojadinović, Slavko Frančić i Hugo Hazenaj. Zamenici su bili : Joca Jovanović, Vasa Milošević, Bogdan Stojanović. Revizori su bili : Kosta Jorgović, Kosta Pantić i Svetislav Stojaković. Delegati društva za župsku skupštinu bili su Ante Tadić i Vaclav Martinek. Za maj je bilo predviđeno u Vršcu okružni slet sokola i celokupne školske dece. U Prosvetno-kulturnom odeljenju bili su : predsednik Ante Tadić, podpredsednik Miša Petrović, sekretar Aleksandar Stojadinović, knjižničarka Jovanka Milenković, novinar Juraj Peričić, brat Ivan Vivoda; odbornici Milivoj Čosik, Aleksandar Popović, Vaclav Martinek, zastupnik prednjačkog zbora i Nevena Bogdanović i Lepa Statijeva. (16)

Sokoli su 31. januara 1926. održali javno selo sa predavanjem dr. Ilije Nikolajevića „Štetno delovanje alkohola” i pozorišnim komadom „Izdajem stan pod kiriju”. Već 12. februara priredili su selo za vojsku. Predavala je Nevena Bogdanović „Estetika u gimnastici” i odigran je pozorišni komad „Poremećeni plan”. Na selu od 14. februara 1926. održao je predavanje Vladimir Glišić „Sokolska disciplina” i igrao isti komad kao 12.februara. Priredili su četiri filmske predstave o lepoti Jadranskog mora 8 i 9. marta 1926. za škole, građanstvo i vojsku. Tom prilikom održano je predavanje o važnosti Jadranskog mora. Filmove su dobili od Jadranske straže. Održali su selo za vojsku 26. aprila sa predavanjem Aleksandra Popovića „Što da radimo”. Društvo je priredilo 7. marta tehničku akademiju, koju je ponovilo 4. aprila. Oba puta sudelovala je Vojna Muzička škola sa vežbačima i sviračima. Na selu za građanstvo 28. aprila prikazan je pozorišni komad „U vlastitoj zamci”. Na poselima je bilo i monologa, a orkestar vojne Muzičke škole redovno je održavao koncerte. Omladina se zabavljala igranjem i šaljivom poštom, kojom prilikom su se poklanjale knjige. Društvo je 2. maja 1926. napravilo izlet sa javnom vežbom u Jasenovo. Održali su okružni slet u Vršcu 16. maja 1926. Pre podne došli su gosti iz Bele Crkve i deca osnovnih škola Velikog Središta i Pavliša. Na sletu su učestvovala deca nemačke osnovne škole iz Vršca, kao i Vojna Muzička škola sa vežbačima i sviračima. Posle podne održana je povorka sa 600 učesnika. U veče je održana prosvetno-tehnička akademija. Društveni diletanti izveli su „Izdajem stan pod kiriju”. Društvo je učestvovalo na sletu Bačke župe u Senti. Priredili su 24. maja izlet u Hajdučici sa velikim brojem vežbača i vojnom Muzičkom školom. Svi nastupi društva priređivani su bez alohola. Sokoli u Vršcu vodili su više praktičnu a manje teoretsku borbu protiv alkohola. (17)


U Vršcu je 28. i 29. maja 1927. održan VI slet Banatske župe. Na sletu je razvijena zastava vršačkog sokolskog društva. Sletske svečanosti počele su 28. maja utakmicom muškog i ženskog naraštaja. Istog dana posle podne stigli su izaslanik JSS Đura Paunković sa Brankom Živkovićem, podstarešinom beogradske župe. Dočekani su vojnom muzikom, a u ime sletskog odbora pozdravio ih je Ante Tadić. Posle njih stigla su društva iz Gornjeg Banata sa župskim starešinstvom. U 8 sati u veče priređena je serenada kumu zastave vršačkog sokola Đuri Paunkoviću. U 9 sati počela je akademija vršačkog sokola u gradskom parku. U jutro 29. maja stigao je Soko iz Velike Kikinde, a iz Bele Crkve Soko i Ruski kadetski korpus. Održana je svečana sednica župe zajedno sa Đurom Paunkovićem. Povorka od 1.400 učesnika krenula je u 10 sati. Osvećenje zastave izveo je vršački vladika Ilarion Radonjić. Govorili su vladika Ilarion Radonjić, gradski načelnik Svetolik Jovanović, Đura Paunković, Branko Živković, starešina društva Vladimir Glišić i starešina župe Nikola Bešlić. Priređen je svečani banket. Posle podne bila je javna vežba. U 11 tačaka vežbalo je 3.200 vežbača : sokola, vojnika, đaka gimnazije, preparandije, građanske i osnovne škole. Priredbama je prisustvovalo 8.000 gledalaca. (18) U članku u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” o sletu istaknuto je da je na župskoj sednici odlučeno da se širi jugoslovenski duh u župi. Primljen je predlog da se župa nazove po istaknutom sokolskom radniku župa dr. Laze Popovića. Na sletištu je dvanaest tačaka vežbalo 3.385 vežbača sokola, vojnika, učenika srednjih, stručnih građanskih i osnovnih škola i ruskih zavoda. U veče je bila akademija sa zabavom. Od 22 sokolska društva u župi učestvovalo je na sletu 11 društava. Od 3.385 vežbača bilo je samo 721 vežbača iz J.S.S. na javnoj vežbi i obema akademijama, ali su isti vežbači vežbali u više raznih tačaka. (19)
U Sokolskom kalendaru za 1930 za društvo u Vršcu istaknuto je : Starešina Vladimir Glišić, načelnik Vaclav Martinek, načelnica Nevena Bogdanovičeva, sekretar Bogdan Dimitrijević i predavač Vojin Kešeljević. Bilo je 211 članova, 34 članice, vežbača 32, vežbačica 8, muški naraštaj 12, ženski naraštaj 17, muške dece 32, ženske dece 38, članova u odori 10, članica u odori 2, vežbali su u školi, održavali javne vežbe, imali 4 saradnika, 2 prednjaka. Knjižnica je imala 754 primeraka. (20)

Sokolsko društvo Vršac održalo je od 7. do 19. avgusta 1931. mesni župski prednjački tečaj za učitelje i učiteljice škola sreza vršačkog i belo-crkvanskog. Tečaj je pohađalo 16 učitelja i 11 učiteljica iz oba sreza. Radilo se 9 radnih dana po 9 sati dnevno. Predavani su predmeti : Tiršov sokolski sistem, istorija gimnastike i sokolstva, organizacija, anatomija, prva pomoć, fiziologija, metodika, ritmika i administracija. Na praktičan rad obraćena je naročita pažnja. Učitelji su bili najveći pobornici sokolstva, i imali su najbolje predratne tradicije u radu na oslobođenju i ujedinjenju. (21) U Upravi Sokolskog društva Vršac 1934. bili su : Starešina Bogdan Dimitrijević, prosvetar Borislav Radovanović, načelnik Žarko Jovanović, načelnica Nevena Bogdanović, tajnik Emil Stojadinović, blagajnik Branko Pantelić. Članovi Uprave 1934. bili su : Radoslav Stojadinović, Branko Đurić, Milan Milosavević, Žarko Jovančić, Julijana Petrović, emilija Petrović, dr. Mitaš Kičović, Milorad Minić, Borivoje Acić, Milorad Marčetić, Lepa Statijev, dr. Amajak Muradijan, Đorđe Miodragović, Đura Ninković, Slavko Petrović. Zamenici su bili Vojislav Bogićević, Vladimir Basarić, Veljko Bulić, .... . (22) Članovi sokolskog društva Vršac na biciklima su pohodili Oplenac i pri povratku slikali se 14.8.1939. kod banatskih Karlovaca. Sokolsko društvo Vršac zajedno sa Srpskim crkvenim pevačkim društvom priredilo je proslavu državnog i sokolskog praznika Prvog decembra 1939. Priređena je povorka sa bakljadom, svečana sednica i sokolska akademija.

Sokolska župa Veliki Bečkerek-Petrovgrad obuhvatala je do 1941. društva : Aleksandrovo, Alibunar, Aradac, Banatsku Palanku, Banatski Karlovac, Banatsko Karađorđevo, Barandu, Bašaid, Belu Crkvu, Bečej, Botoš, Dobricu, Dragutinovo, Guduricu, Đalu, Elemir, Farkaždin, Iđoš, Ilandžu, Jankov Most, Jarkovac, Jaša Tomić, Katarinu, Klariju, Klek, Konak, Knićanin, Kusić, Kovačicu, Krstur, Kumane, Kaluđerovo, Sirču, Sečanj, Srpsku Crnju, Srpski Itebej, Begej sv. Đurđe, Melence, Mošorin, Ninčićevo, Novu Crnju, Novu Kanjižu, Novi Bečej, Opovo, Orlovat, Padej, Perlez, Padinu, Podlokanj, Rusko Selo, Sakule, Senad, Taraš, Potiskog sv. Nikolu, Tomaševac, Uljmu, Veliku Kikindu, Veliki Bečkerek, Vel. Bečkerek I, Vršac, Vel. Bečkerek II, Veliki Torak, Vojvodu Stepu, Čentu, Vladimirovac, Margiticu, Veliku Gredu, Čoku i Crnju. (23)
Sreten Stefanović rođen je 17. novembra 1916. Nastupao je na naraštajskim sletovima i na Prvom svesokolskom sletu u Beogradu 1930. u vežbi podmladka. Nastupao je kao vežbač na sletu bugarskih Junaka. U razgovoru sa dr Vladanom Vukašinovićem istakao je : „Sokolstvo nam je bilo sve, bila je to divna organizacija koja nas je vaspitavala i obrazovala. Bez obzira na nacionalnost i veru, svi smo bili jednaki. ... Kao sokol imao sam skraćen vojni rok za tri meseca, vojsku sam služio u Zemunu (1938-40)”. Zabrana vežbanja i rada sokola u Vršcu teško mu je pala. Za vreme rata ilegalno su se sastajali i vežbali. Desetak dana po oslobođenju Vršca (2.10.1944.) Kulturno-sportski odsek Mesnog narodnooslobodilačkog odbora u Vršcu ovlastio je Sretena Stefanovića da prikupi sve vežbačke sprave bivših nemačkih ustanova za potrebe gimnastičke sekcije USAOJ-a u gimnaziji (21.2.1945.) Ovlašćenje je izdato i potpisano 21.2.1945. Fiskulturno društvo „Jedinstvo” osnovano je 1947. Vežbanje su organizovali uglavnom bivši sokolski prednjaci, u Šislerovoj sali i na otvorenom vežbalištu. Sreten Stefanović učestvovao je na sokolskom sletu u Pragu 1948. Gradska vlast Vršca ustupila je na korišćenje gimnastičku salu društvu 1950. DTV „Partizan” osnovan je 1952. Njemu je Uredbom o ustupanju svih bivših sokolskih domova dodeljena sala. (24)

Sokolsko društvo Vršac obnovljeno je 25.6.2002. Uprava sokolskog društva Vršac priređuje svake godine susrete Sokolskih društava Srbije u vreme kada Vršac i okolina proslavljaju završetak uspešne berbe grožđa. Društvo je priredilo Sokolsko druženje 25. septembra 2005. Došli su sokolići iz Sokolskih društava Sremske Mitrovice, Batajnice i Beograda III – Zvezdare kao i članovi Soko Matice Beograd. U povorci prilikom manifestacije svečanosti Vršačke berbe učestvovali su sokolići iz Vršca i Srpski soko “Višegrad”. Sokolići su obišli Vršački breg i kulu. Posetili su sabornu crkvu i katoličku katedralu. Na školskom igralištu grupa umetnika iz Beograda, predvođena Dubravkom Maletić, izvela je umetnički program. (25)

Na susretima Sokolskih društava Srbije 2008. sem SD. Vršac učestvovala su sokolska društva iz Pančeva, Batajnice i Bora. Posle nastupa plesnih grupa „Dance” i „Etno dance” pristupilo se otvaranju susreta. Mina Stefanović je čitala „Legendu o nastanku Vršca” iz knjige „Blago pod Vršačkom kulom”. Zoran Turkan je poželeo dobrodošlicu. Gimnastički turnir održan je u fiskulturnoj sali osnovne škole „Vuk Karadžić” iz Vršca. U toj školi redovno vežbaju sokolići iz Vršca. Izvan zgrade škole održana je utakmica između odbojkašica iz Bora i iz Vršca. Na susretima je učestvovalo oko 150 dece. (26)

Sokolsko društvo Vršac organizovalo je 20.9.2009. susrete Sokolskih društava Srbije. Uz sokolsko društvo u Vršcu učestvovali su Sokolsko društvo Pančevo, Sokolsko društvo Smederevo, Sportsko društvo „Soko - Bor”, Sokolsko društvo II iz Sremske Mitrovice. Govorio je Zoran Čokorilo, a zatim dr. Gordana Rajnović, starešina Saveza Soko Srbije, je proglasila Susrete otvorenim. Takmičenja je snimala lokalna TV stanica “TV Banat”. (27)

U Vršcu su 18.9.2011. organizovani Susreti sokolskih društava. Na programu Susreta bio je gimnastički višeboj za devojčice od 7 do 14 godina. Učestvovala su Sokolska društva Pančevo, Smederevo, „Dušan Silni” Šabac, Sokol Bežigrad iz Slovenije i Vršac. Na 7. Susretima u Vršcu bila je i delegacija Saveza Soko Srbije sa starešinom dr. Gordanom Rajnović. Na susretima je bilo oko 150 učesnika. Članovi ŠD Sokol Bežigrad izveli su skokove na trampolin-strunjači na otvorenim terenima rukometnog igrališta u porti Saborne crkve. Program je nastavljen u fiskulturnoj sali OŠ „Vuk Karadžić”. Skupu se obratio Zoran Čokorilo. Istakao je da gostovanje sokolskog društva iz Ljubljane predstavlja veoma važan događaj za sokole u Vršcu. Medalje su dobile : Dunja Čejić. Ivana Žula, Darija Dišić, Jelena Ribarov, Lidija Tot, Ivana Žegarac, Milica Grujić, Olga Nazarčić, Mia Velić, Dejana Radulov, Jelena Berber, Tina Dobrosavljević, Samanta Moromilov i Ana Ivković. (28) Učesnici Susreta iz Slovenije pisali su o svojim utiscima u listu „Sokol Bežigrad” u Ljubljani. (29) Na pitanje kako vidi sokole u Vršcu danas Sreten Stefanović je odgovorio :„Drago mi je da se neguju vrednosti nekadašnjeg sokolstva i da se rad Društva bazira na bogatoj tradiciji Sokola, na onim idejama koje su i danas aktuelne – pre svega zdravlje, pravilan razvoj, fizičko jačanje i moralno vaspitanje dece i omladine i rekreacija odraslih”.(30) Savez Soko Srbije i Sokolsko društvo „Vršac” organizovali su 4.6.2016. Javni čas gimnastike „Vršac 2016”. Učestvovali su Sokolsko društvo Batajnica, Sokolsko društvo „Vojvodina”, Novi Sad, Sokolsko društvo Beograd Matica i Fitnes studio “8” Vršac. (31)

Ujedinjena omladina srpska osnovala je 1879. Srpsko gimnastičko društvo „Venac” u Vršcu. Rad društva ubrzo je zamro. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. bila je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom. Pre Prvog svetskog rata osnovano je srpsko gimnastičko društvo u Vršcu 1910. Sokoli su posle Prvog svetskog rata uživali podršku vlasti i naroda, zbog svoje uloge u organizovanju i pripremi dobrovoljaca u ratu za oslobođenje i ujedinjenje. Učitelji su bili najveći pobornici sokolstva, i imali su najbolje predratne tradicije u radu na oslobođenju i ujedinjenju. Sokolsko društvo Vršac osnovano je 25. 4. 1919. bilo je jedno od najaktivnijih društava župe Veliki Bečkerek. U Banatu su kao pograničnoj oblasti gde je bilo mnogo manjinskog stanovništva, koje je u nekim mestima bilo u većini, često održavani sletovi Sokolske župe Banat. O sletovima je pisao član župskog starešinstva Ante Tadić u listu JSS „Sokolski Glasnik”. Pisao je i u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke”. Na sokolskim sletovima sem sokola učestvovale su i druge ustanove i organizacije koje su sarađivale sa sokolima. Sem sokola na sletovima su učestvovali vojnici, ruski zavodi i dobrovoljci. Usko su sarađivali sa Vojnom Muzičkom Školom iz Vršca. Sokoli su se nadali da će saradnja sa Vojnom Muzičkom Školom potpomoći širenju sokolske ideje među širokim narodnim slojevima. Na sletovima Banatske župe masovno su učestvovale zavodi izbegli iz Rusije i ruski sokoli. Sokolsko društvo Vršac učestvovalo je na sokolskim sletovima u Beogradu, Ljubljani 1933, Zagrebu 1934. i Subotici 1936. Posle Aprilskog rata 1941. zabranjen je rad sokolskih društava. Društvo je prestalo sa radom 6.4.1941. Posle oslobođenja nova vlast je umesto sokola osnovala „Partizan”. DTV Partizan osnovan je 1952. Sokolsko društvo Vršac obnovljeno je 25.6.2002. Deluje kao član Sokolskog Saveza Srbije.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Dr. Laza Kostić“, „Srpski soko“, Sremski Karlovci, 18 (31) januar 1911,br.2;
2. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
3. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb,
15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
4. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
5. „Banatska Sokolska Župa”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str. 96;
6. „Zajednički rad Sokola i Vojne Muzičke Škole u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 27;
7. Tuna, „Sokolsko slavlje u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Septembar i Oktobar 1924, br. 9. i 10, str. 272;
8. „Sokolstvo i državno ujedinjenje”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str.70;
9. „Soko u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 53;
10. „Glavna sokolska skupština u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str. 96;
11. „Društveni prednjački tečaj Sokola u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str. 96;
12. „ Ispiti na društvenom prednjačkom tečaju u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 121;
13. „Prednjački tečaj Banatske župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 123;
14. „Soko u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar-februar 1926, br. 1 i 2, str. 27, 28;
15. „Iz Sokola u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Novembar-Decembar 1925, br. 11 i 12, str. 238;
16. at. „Soko u Vršcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart-april 1926, br. 3 i 4, str. 68;
17. A.T. „Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
18. „Sokolski slet u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 31. augusta 1927, br. 12-17, str. 193, 294;
19. A.T., „VI. slet Banatske Sokolske Župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August 1927, br. 8, str. 110;
20. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar”, 1930, u Ljubljani 1929, str. 136;
21. „Sokolsko društvo Vršac”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 6. augusta 1931, br. 32, str. 5;
22. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik”, God. I, Beograd 1934, str. CXLVII;
23. Pavle Vračarić, profesor pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2013, br. 47- 48, str. 22;
24. Zoran Čokorilo, predsednik društva, „Sokolsko druženje Vršac 2005”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2005, br. 23-24, str. 22;
25. Dr. Vladan Vukašinović, „Susret sa Sretenom Stefanovićem gimnastičkom i sokolskom veličinom”, „Oko Sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 14,15;
26. Uprava Sokolskog društva Vršac, „Sokolski susreti „Vršac 2008”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2008, br. 31-32, str. 26, 27;
27. Zoran Čokorilo, predsednik društva, „Izveštaj o održanim susretima „Sokolskih društava - “Vršac 2009”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2009, br. 35-36, str. 15-16;
28. Zoran Čokorilo, predsednik društva, „Susreti Sokolskih društava-Vršac 2011.”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2011, br. 43-44, str. 12, 13;
29. „Berba grožđa” Vršac, Srbija 16-18. septembar 2011.”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2011, br. 43-44, str. 14;
30. Dr. Vladan Vukašinović, „Susret sa Sretenom Stefanovićem gimnastičkom i sokolskom veličinom”, „Oko Sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 15;
31. „Za Sokolsko društvo „Vršac”, Zoran Čokorilo, „XII susreti sokolskih društava Srbije u Vršcu”, „Oko Sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 16;