Sokolsko društvo Tivat - Lastva

Nekoliko ljubitelja sokola pokrenulo je inicijativu da se osnuje Sokolsko društvo Tivat-Lastva. U članku „Sokolski pokret u Tivtu-Lastvi” od lica pod pseudonimom Sokol u glavnom organu sokola „Sokolski Glasnik“ isticalo se da su se Odboru za uspostavu društva priključili narodni ljudi i ljubitelji sokola, pa su 16 maja 1920. održali zabavu sa fudbalskom utakmicom sa I. momčadi Sokola i I momčadi francuskog detašmana u Boki Kotorskoj kao i ostale sportske igre i trke. Vežbali su na spravama i priredili su proste vežbe u mraku sa bakljama. Zabavi su prisustvovali sokoli iz Herceg Novog, Zelenike, Đenovića i Bijele uz sokolsku muziku iz Herceg Novog, Hrvatske općinske glazbe iz Tivta i tamburaškog zbora iz Lastve. Zbog nedostatka prevoznih sredstava nisu mogli doći ostali sokoli iz Boke Kotorske, iako je to bila i njihova i želja organizatora. Na polasku izletnike pozdravio je predsednik odbora za uspostavu sokolskog društva Josip J. Baseli, dotadašnji podstarosta sokolskog društva u Puli. Zahvalio se na odzivu uz burno klicanje i pozdravljanje prisutne braće. Konstituirajuća skupština održana je 5. u Tivtu, Uprkos nepovoljnog vremena, prisustvovali su skupštini bolji i svesniji narodni ljudi. Skupštinu je otvorio predsednik odbora za uspostavu. U svom govoru pozdravio je prisutnu braću i tumačio kako je sokolstvo nastalo, kako se razvijalo, koja mu je pod jučerašnjom državom bila svrha, kao i za čime su težili i o budućnosti Sokola ... . Skupština je izabrala odbor u kome su bili : Starešina Josip J. Baseli, administrativni potporučnik; Podstarešina Šume Rajčević, učitelj; Načelnik (vođa) Viktor Jurčić, pisar. Odbornici upravnog odbora bili su : Franjo Perušina, poštanski činovnik; Gracijan Fazo, pomorski kapetan; Jože Berne, stručni podoficir; Krsto Marković, učitelj; Tripo Sindik, brijač; Antun Lenarčić, poručnik fregate; Ivo Stjepčević, gostioničar; Jozo Staničić, trgovac; Matija Les, arsenalski meštar; Spiro Perušina, trgovac; Slavko Jereb, podoficir i Niko Staničić, arsenalski radnik. Zamenici upravnog odbora bili su : Ilija Staničić, kavanar; Ivo Pavlović, arsenalski radnik i Antun Kubiček. U Nadzornom odboru bili su : Marko Krstović, načelnik; Franjo Vučer, kapetan fregate i Franjo Mihonjek, posednik. U Sokolskom sudu bili su : Metod Staničić, pomorski kapetan; Ivo Havel, poručnik frgate; Đuro Staničić, gostioničar; Silvio Brenčić, arsenalski radnik i Antun Marković, pisar. U članku u listu „Sokolski glasnik“ istaknito je : „Divimo se i oduševljenjem pozdravljamo mlado Sokolsko društvo u Tivtu-Lastvi koje će pod svijesnim vodstvom napredovati na ponos Tivta i Lastve, te koje će nam dati prilike, da se duševno odgajamo i tjelesno razvijamo na korist i dobrobit našu i našeg pokoljenja. Pozdravljamo Sokolsko društvo te mu kličemo: cvao, rastao i napredovao!” (1)

Sokolsko društvo Tivat-Lastva osnovano je 1920. Sredinom maja je u Tivtu Odbor za uspostavu društva priredio svečanost kojoj su prisustvovali sokoli iz Herceg Novog, Zelenike, Đenovića i Bijele. Krajem 1920. održana je konstituirajuća skupština u Tivtu. Društvo Tivat je posle Đenovića bilo najaktivnije društvo u Boki. Učestvovalo je na okružnim sletovima u Tivtu 1921. i Đenoviću 1922, i na župskom sletu u Dubrovniku 1923. Uporedo sa Sokolskim društvom Tivat delovao je Hrvatski soko u Donjoj Lastvi od 1923 do 1929.(2) Sokolsko društvo Tivat-Lastva bilo je deo Sokolske župe Mostar. U „Sokolskom kalendaru 1923” istaknuto je da društvo ustanovljeno 1919. Starešina je bio Josip Baseli, tajnik Filip Krpan, načelnik Pero Gebauer. Bilo je 230 člana, 26 članice, 37 vežbača, 8 muškog naraštaja, 7 ženskog naraštaja, 25 muške dece, 18 ženske dece i 20 u odori. (3)


U „Sokolskom kalendaru 1924” Starešina je bio Luis Ivović, načelnik Ivo Grubišić, tajnik Artur Kristijan. Bilo je 134 člana, 3 članice, 36 vežbača, 7 vežbačica, 10 muškog naraštaja, 23 muške dece, 14 ženske dece i 5 članova u sokolskom odelu.(4)

Župska konstituirajuća skupština održana je u Mostaru 28. marta 1920. Na skupštini je bilo 12 društava: Bileća, Čapljina, Dubrovnik, Gacko, Herceg Novi, Konjic, Mostar, Nevesinje, Opuzen, Risan, Stolac i Trebinje. Bili su prijavljeni delegati iz Zelenike, Bijele i Đenovića ali nisu došli. Dan iza otvaranja skupštine sokolska društva iz Kotora i Prozora ovlastila su članove Mostarskog sokolskog društva da ih zastupaju na skupštini. Na skupštini su izabrani u Upravu župe starešina Čedo Milić, nacionalni i sokolski pregalac; 1. zamenik Jovan Sekulović iz Herceg Novog; 2. zamenik Luka Dražić iz Dubrovnika; načelnik Dragutin Sotl iz Mostara; 1. zamenik Ante Korčulanin iz Dubrovnika; 2. zamenik Luka Ciligović iz Herceg Novog; tajnik Milivoje Jelačić, trgovac iz Mostara; blagajnica Leposava Mijatović, činovnica srpske banke; odborski zamenici Tanasije Samarđić iz Mostara; Tadija Matić iz Opuzena; ... . Posle skupštine pristupilo se oživljavanju društava koja su postojala pre rata. Župa je bila podeljena na okruge. U Boki Kotorskoj radio je Hercegnovski okrug Mostarske župe. Prvi slet župe Mostar održan je 5 i 6. 6. 1921. u Mostaru. Drugi slet održan je u Dubrovniku na Vidovdan 1923. sa 878 članova i članica, 153 mornara i 357 vojnika. Kralj Aleksandar je župi preko svog ađutanta generala Stevana Hadžića u Dubrovniku poklonio zastavu. Župa Mostar je bila prva župa koja je dobila od kralja na poklon zastavu. Treći župski slet održan je u Mostaru 1925. Na Korčuli je 14. i 15. avgusta 1927. održana prva župska javna vežba sa 756 članova i članica i sa po jednim odredom vojske i mornarice. Prvi župski naraštajski slet održan je u Dubrovniku 2. i 3. juna 1928. sa 496 naraštaja i dece i 456 učenika i učenica osnovnih i srednjih škola. Okružni slet župe Mostar u Tivtu održan je 17. jula 1921. To je bio okružni slet Bokokotorskih društava na kome su učestvovala društva Herceg Novi, Zelenika, Bijela, Tivat-Lastva, Đenović, Risan i Kotor, a kao gosti Mostar i Dubrovnik. U 4 sata posle podne počela je javna vežba na sletištu u arsenalskom parku ratne mornarice u Tivtu nastupom naraštaja i podmladka. Iza njih su nastupile sokolice iz Herceg Novog i Mostara sa vežbama sa sleta u Pragu. Posle je nastupila vežba sokola. Društvo iz Mostara (članovi i članice) izveli su najuspeliju tačku sleta alegoričnu vežbu Stane Vidmara „Jugoslavija”, koja je dovršena uz klicanje i pljesak publike. Mornari-vežbači koji su izveli vežbu sa veslima. Javna vežba završena je sa vežbama sa spravama i skupinama na zemlji i spravama, kod kojih se istaklo društvo iz Đenovića sa svojim vođom Ivanom Kovačem. Posle javne vežbe održan je na sletištu koncerat sokolske muzike iz Herceg Novog, Tivta i Kotora i tamburaškog orkestra iz Tivta. Osim pokrovitelja sleta i izaslanstva župe jedan od najmilijih posetilaca sleta bio je Boko-kotorski biskup Ućelini. U svom govoru odao je priznanje i pohvalio Sokolstvo. Sutradan 18. jula napravili su mostarski sokoli i sokolice šetnju kroz Boku, na malom parobrodu koji im je ustupila komanda ratne mornarice. Posetili su Risan i Kotor, gde su ih dočekali mesni sokoli. Na povratku iz Kotora posetili su Herceg Novi, gde su pogošćeni od hercegnovskih sokola, odakle su otputovali uz pesmu i klicanje braći iz Boke željeznicom u Mostar. Na sletu je nastupilo uz sokole 24 mornara-vežbača.

Savez je 1923. dodelio Mostarskoj župi celu teritoriju Crne Gore. Uz cetinjsko postojalo je 1923. sokolsko društvo u Podgorici. Župa je početkom maja 1926. preduzela propagandni pohod kroz celu Crnu Goru. Osnivana su nova društva (Bar 1926, Perast 1927, Kolašin 1928), a u postojećim radilo se udvostručenom snagom. Cetinjsko sokolsko društvo je na glavnoj skupštini župe u Dubrovniku podnelo predlog za formiranje župe. Sokolska društva u Herceg Novom, Đenoviću, Bijeloj, Zeleniki, Tivtu, Kotor-Lastvi i Budvi zagovarala su osnivanje župe Njegoš. O tome su trebala da se izjasne sva sokolska društva sa teritorije Zetske Oblasti. U Opštinskoj Vijećnici u Herceg Novom 3. marta 1928. delegati svih društava Zetske Oblasti, doneli su odluku, da predlože župskoj skupštini, osnivanje „Njegoševe“ župe. Na župskoj skupštini 4. marta 1928. uvažen je predlog. U Kotoru 22.aprila 1928. konstituisala se župska uprava : starosta Gavro Milošević, podstarosta Jovo Sekulović, Juraj Zgorelec, dr. Kraljević, tajnik inžinjer Bouček Vojta, blagajnik Filip Martinović, prosvetar Zagarčanin, odbornici : general Todorčević, dr. Petar Popović, Savo Marinović, Mihailo Bajić, Jovo Petković, načelnik Kovač i načelnica Mozetićeva, zamenici Ligutić i Vicković. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš“. Župa „Njegoš“ proslavila je pedesetogodišnjicu oslobođenja Bara i Ulcinja zajedno sa vojskom, koja je izvela veličanstvene manevre oslobođenja Bara. Učestvovala su sokolska društva Boke i Crne Gore i tri muzike. Župa „Njegoš“ je 1928. proslavila u svim mestima desetogodišnjicu ujedinjenja. Prvi slet župe „Njegoš“ u Kotoru održan je juna 1929. (5)

Sokolsko društvo Đenović priredilo je na sokolskom vežbalištu u Đenoviću 7. maja 1922. nastup uz sudelovanje sokolske muzike iz Herceg Novog. Program je bio : 1. Predaja diplome novoizabranom društvenom dobrotvoru komodoru Miroslavu Grundu. 2) Vežbe sa batinama za I. Jugoslovenski Svesokolski slet u Ljubljani, izvodio muški podmladak. 3) članovi su izvodili Murnikove proste vežbe za I. Jugoslovenski Svesokolski slet u Ljubljani. 4) članice iz Herceg Novog su izvodile Murnikove proste vežbe za I. Jugoslovenski Svesokolski slet u Ljubljani. 5) Skupinska prosta vežba devetorice prednjaka. 6) Sva odelenja na spravama. 7) Zaključna skupina svih odeljenja.(6)


Na glavnoj godišnjoj skupštini župe Mostar 5. marta 1922. zaključeno je da se održe tri okružna sleta i to u Đenoviću, Stocu i Dubrovniku. Prvi okružni slet održan je 2. jula 1922. u Đenoviću. Učestvovala su sokolska društva iz Boke Kotorske. Načelnik hercegnovskog okruga župe Mostar Kovač posvetio je sve svoje sile i slobodno vreme pripremama za slet. Pripreme i organizaciju sleta izvršilo je društvo u Đenoviću. Starešinstvo župe na sletu zastupali su Jovo Sekulović i dr. Ivo Kolbe. Celo mesto je bilo okićeno zelenilom i zastavama. Slet je počeo takmičenjima. U svečanoj povorci koja je krenula ka varoši učestvovali su sokoli, vojnici i mornari ratne mornarice. Pred ulazom u varoš bio je podignut slavoluk. Tu su povorku dočekali i pozdravili meštani zajedno sa svojim knezom. U ime župe uzvratio je pozdravom knezu dr. Ivo Kolbe, pozivajući stanovništvo Đenovića, da i nadalje pomaže sokole, gde omladina vaspitava u sokolskom duhu. Odatle je povorka krenula na vežbalište, gde je pokrovitelj sleta pukovnik Vuković pozdravio sokole i sokolice, vojnike i mornare, pozvavši ih da očuvaju slobodu stečenu potocima i rijekama prolivene krvi. Opština Đenović je priredila svečani banket u počast sokolima. Biskup Ućelini je u svom govoru naglasio da Orlovstvo ide za razjedinjenjem, a sokolstvo jača vjeru i jedinstvo naroda. Održana je javna vežba. Nastupali su muški i ženski podmladak, naraštaj, članovi, članice, vojnici tvrđavnog artiljerijskog puka iz Baošića, mornari ratne mornarice u Boki. Jedna od najlepših tačaka programa bile su vežbe sa veslima mornara. Na kraju vežbe bila je zaključna skupina članstva sokola, vojnika i mornara, koja je predstavljala zajednički rad vojske i sokolstva. U večer je bio koncert sa igrankom na kome je svirala sokolska muzika iz Herceg Novog i mesna muzika iz Kotora. (7) U „Sokolskom kalendaru 1928” istaknuto je da društvo ustanovljeno 1920. Starešina je bio Frano Les, načelnik Leso Berberović, tajnik Ivo Šapnjić, predavač Petar Brinić. Bilo je 113 članova, 14 članica, 9 vežbača, 24 ženske dece, 2 člana u odori. Vežbali su u privatnim prostorijama, bili su bez vežbaonice, izvodili su javnu vežbu, bilo je 1 saradnik, 2 prednjaka. Imali su knjižnicu i tambutaški zbor. (8) U „Sokolskom kalendaru 1929” starešina je bio Frano Les, načelnik Ivan N. Jambnović, tajnik Ivo Španjić, predavač Bogdan Milošević. Bilo je 95 članova, 12 članica, 13 vežbača, 4 vežbačice, 8 muškog naraštaja, 26 muške dece,20 ženske dece,4 člana u odori. Koristili su privatnu vežbaonicu, imali su 3 saradnika, 3 prednjaka i knjižnicu. (9) U „Sokolskom kalendaru 1930” starešina je bio Frano Les, načelnik Janko Jambrović, tajnik Ivo Grubišić, predavač Dragoljub Stojanović. Bilo je 101 član, 8 članica, 8 vežbača, 8 muškog naraštaja, 20 muške dece, 20 ženske dece i 5 članova u odori. Koristili su privatnu vežbaonicu, imali su 5 prednjaka a u knjižnici 70 primeraka knjiga. (10) U „Sokolskom kalendaru 1931” starešina je bio Dragoljub Stojanović, načelnik Ivo Grubišić, načelnica Mila Lahova, tajnik Anton Staničić, predavač Roman Lah. Bilo je 196 članova, 16 članica, 15 vežbača, 5 vežbačica, 18 muškog naraštaja, 12 ženskog naraštaja, 39 muške dece, 20 ženske dece i 11 članova u odori. Bili su bez vežbaonice, imali su 1 prednjaka i knjižnicu. (11)

Sokolska društva proslavljala su 1 decembar (Dan Ujedinjenja) kao sokolski praznik. U Tivtu uoči praznika 1930. priređena je u mestu uzduž obale i po brdima iluminacija. Sokoli i građanstvo, na čelu sa mesnom muzikom, priredili su povorku sa bakljama i vatrometom, pevajući nacionalne pesme i kličući kralju i Jugoslaviji. Na Dan Ujedinjenja služio je blagodarenje mesni župnik don Gracija Vujović u župnoj crkvi, gde su bili sokoli u odorama sa članstvom, predstavnici oficirskog kora mornarice, državnih nadleštva, građanstvo odred mornara pod oružjem. Posle blagodarenja održana je u „Domu Jadranske Straže” svečana sednica, kojoj je predsedavao sokolski starešina Stojanović. O Jugoslovenstvu je predavao Milošević iz Kotora, koji je zato došao u Tivat. Članovi sokola položili su zavet. Svečanoj sednici prisustvovali su zastupnik komandanta mesta poručnik bojnog broda Ivo Bakotić, opštinski načelnik Antun Vuksanović, predstavnici državnih nadleštva i ostalih institucija. U veče je održana akademija, koju je otvorio starešina sokolskog društva Stojanović pozdravnim govorom i kratkim prikazom istorije sokolstva. Održane su vežbe podmladka i naraštajaca. Akademiji je prisustvovao veći broj viših i nižih oficira mornarice. Posle akademije počela je igranka uz mesnu muziku „Prosvetnog društva”. (12)

Sokolsko društvo u Tivtu pokrenulo je akciju za izgradnju doma i kupilo odgovarajuće zemljište. Društvo je imalo u svojim redovima 360 sokolske dece, 130 učenika šegrtske škole, veliki broj radnika zaposlenih u arsenalu, a svi oni nisu vežbali iako su bili članovi sokola, jer nisu imali prikladnih prostorija. Bilo je i podoficira i mornara koji kod kuće nisu vežbali u sokolima, pa su u mornarici mogli da vežbaju i da se sokolski obrazuju. Teritorija Tivta obuhvatala je najpasivnije krajeve Zetske banovine. Glavna skupština Sokolskog društva Tivat održana je 10. januara 1931. u „Domu Jadranske Straže”. Skupštinu je otvorio starešina Drag. Stojanović. Iz izveštaja se konstatovalo da je sokolski rad bez doma otežan. U novi Odbor izabrani su : starešina Drag. Stojanović, podstarešina Anton Vuksanović, prosvetar Šime Rajčević, načelnica Jelena Bučan, tajnik Nikola Moravski, ..... . Admiral Dragutin Prica primio se pokroviteljstva. (13)

Sokolsko društvo Tivat priredilo je 7 augusta 1932. svoj godišnji javni čas uz učešće skoro svih sokolskih društava II okružja, i društava iz Cetinja. U tom trenutku u Tivtu se nalazila engleska flota Sredozemnog mora. To je dalo povoda da se javni čas priredi u većem obimu, a ta okolnost privukla je i veliki broj gostiju iz Boke Kotorske, Budve i Cetinja. Sokolsko vežbalište, koje se nalazilo u parku mornarice, uređivano je nekoliko dana pre nastupa, pa je izgrađena stalna tribina, paviljoni za bife, uvedeno električno svetlo i sve potrebno za takav nastup. Uoči javnog časa i na sam dan, stizali su sokoli i sokolice iz svih župskih društava, koji su bili određeni za župski tečaj, a koji se otvorio u Tivtu prilikom javnog časa. Došle su i seoske čete iz Grblja. Gosti su razgledali engleske brodove. Posle podne stigao je izletnički brod iz pravca od Kotora, prepun izletnika, usled čega nije mogao pristati u dva zadnja mesta da uzme izletnike, koji su bili pripravni da dođu u Tivat. Na obalu je stigla povorka dece, naraštaja i članstva Sokolskog društva Lastva, predvođena muzikom Sokolskog društva iz Budve. Formirana je velika povorka na obali, odakle je predvođena mornaričkom muzikom, krenula na vežbalište i svrstala se pred tribinom. Na vežbalište je došao admiral Marijan Polić, admiral engleske flote i komandant arsenala kapetan bojnog broda Rikard Kubin. Oni su kroz postrojene sokole, vojsku i mornaricu stupili na glavnu tribinu, gde je već bio podban Zetske banovine Ivanišević, predstavnici mornarice i državnih vlasti, starešinstvo župe Cetinje i okružnih društava i druge ličnosti. S desne strane vežbališta bili su podoficiri i mornari engleske flote a leva strana i pozadina meštani i gosti. Na vežbalištu je bilo preko 5.000 gledalaca. Opštinski načelnik Antun Vuksanović pozdravio je sokole, a na kraju pozdravio predstavnike engleskog naroda. U ime sokola prisutne je pozdravio prvi zamenik starešine župe Marčić proglasivši ujedno otvaranje župskog tečaja. Vežbala su muška i ženska deca, naraštaj, seoska četa iz Grblja, članovi i četa vojske s puškama. Izvedena je vežba „Mali vojnici Jugoslavije” od muške dece iz Lastve. Ritmičke vežbe izveo je ženski naraštaj iz Tivta, simboličnu vežbu muški naraštaj iz Tivta, narodno kolo u crnogorskim narodnim nošnjama muško i žensko članstvo sa Cetinja. Zatim su pitomci mašinske škole mornarice izveli vežbu „Hej trubaču”. Pitomci mašinske škole izazvali su urnebesni aplauz. Vežbe su nastavljene i kad je pao mrak. Nešto pre svršetka vežbe engleski admiral sa pratnjom napustio je vežbalište, dok je oko 200 engleskih oficira i preko 1.000 engleskih podoficira i mornara ostalo do kraja na vežbalištu. Engleski admiral izjavio je pre odlaska, da se po ovakvim sokolskim nastupima može proceniti veličina i jačina jednog naroda, te da ne bi mislio, da jedno maleno mesto, kao što je Tivat, može nešto takvo pružiti. Izjavu je završio : „Toga kod nas nema”. Posle svršenih vežbi mornarička muzika je svirala, a pored paviljona za bife, lutriju i poslastice bila je igranka. Posle 10 sati uveče gosti su se počeli razilaziti, te su na obali srdačno pozdravljeni od naroda, a u 11 ura naveče, krenuo je zadnji brod sa gostima iz Kotora i obližnjih mesta. Da bi se zahvalio za počasti na sokolskoj priredbi, engleski admiral je pozvao među ostalima starešinu sokolskog društva u Tivtu Frana Lesa na čajanku, koju je priredio dan pre polaska iz Tivta i tom prilikom se ponovo zahvalio starešini iskazujući sokolima naročito priznanje. (14) Pošto je starešina društva Dragoljub Stojanović premešten u Dubrovnik, Sokolsko društvo u Tivtu je održalo vanrednu skupštinu 23 oktobra 1932. Skupštinu je otvorio podstarešina Franjo Les pozdravljajući predstavnike okolnih društava. Za stašinu društva izabran je Franjo Les, a na njegovo mesto za podstarešinu Fred Zorati, int. p.pukovnik mornarice. Nakon izbora je zamenik starešine župe Bruno Marčić održao predavanje „O kumanovskoj bitci”, čije su posledice bile buđenje jugoslovenske misli. (15)

U članku u „Sokolskom glasniku” o proslavi Dana ujedinjenja 1932. istaknuto je da se nikakva svečanost u Tivtu nije proslavljala tako veličanstveno kao „Sokolski praznik” na dan 1 decembra. Uoči Dana Ujedinjenja osvetljeno je celo mesto i njegova obala u dužini od preko dva kilometra. Priređena je bakljada sa povorkom, u kojoj su stupala deca i naraštaj sa iluminiranim balonima, na čelu sa mesnom muzikom, za kojom su stupali sokoli, opštinski većnici na čelu sa opštinskim načelnikom, predstavnicima institucija i građanima. Povorka se zaustavila pred opštinskim domom, gde je sa balkona opštinski načelnik i član sokola Anton Vuksanović govorio o značaju ujedinjenja. Na Dan ujedinjenja održano je u župskoj crkvi blagodarenje, na kom su prisustvovali članovi, članice sa naraštajem i decom, predstavnici civilnih i vojnih vlasti i mnogo naroda. Posle blagodarenja održana je u svečana sednica u Domu Jadranske straže, na kojoj su korporativno učestvovali učesnici sa blagodarenja. Pre sednice pevao je mešoviti hor „Jadran” himnu, a sednicu je otvorio starešina društva Frano Les. Podsetio je na preminule članove društva, člana Marijana Pivčevića i članicu Staničić. Prosvetar Šime Rajčević održao je predavanje o razvijanju jugoslavenske ideje. Orkestar kr. mornarice svirao fantaziju iz opere „Zrinski” od Zajca. Starešina je predao diplomu društvenoj načelnici Mariji Padovan, i preveo naraštajce u članove, govoreći im o značaju prikopčavanja sokolske značke. Orkestar je svirao „Slavensku uvertiru” od Titla. Na kraju su novi članovi položili sokolski zavet i pristupili upisivanju u društvenu knjigu. Svečana sednica je završena sokolskom koračnicom. Naveče je priređena svečana akademija. Nikad Dom Jadranske straže nije bio pun kao te godine, pa je nastala gužva. Raspored akademije bio je : 1) orkestar mornarice je svirao uvertiru „Maritana”; 2) Marijana Turketo deklamovala je „Ujedinjenje” od Resulovića; 3) mešoviti dečji društveni hor pod zborovođom Filipićem pevao je „Djevojčica ruže brala” i „Jeste li vidjeli” od Pregela; 4) muška deca - vežbe zastavicama; 5) muška deca izvela su simboličnu vežbu „Kuhari”; 6) muški naraštaj izveo je ritmički prosti sastav „Deveticu”; 7) ženska deca izvela su „Narodna kola sa pevanjem”; 8) muški naraštaj izveo je ruski narodni ples „Kozačok”; 9) Nikola Vlajić, Anton Erceg i Josip Les deklamovali su „Braća” od Milakovića; 10) mešoviti dečji društveni hor pod zborovođom Filipićem pevao je „Mi smo lovci”, ... od Pregela; 11) ženski naraštaj i članice izvele su ritmički sastav „Turkinje”; 12) muški naraštaj izveo je ritmički prosti sastav „Trokut”; 13) orkestar je svirao „Jugoslovenski biser”; 14) članovi svih kategorija izveli su „Živila Jugoslavija”. Publika je bila oduševljena jer nešto takvo nije videla do tada u Tivtu. Kod zadnje tačke „Živila Jugoslavija” nastao je prolom pljeska i oduševljenja, koje se dugo nije moglo stišati, a dvoranom su se razlegali urnebesni poklici kralju i Jugoslaviji. Iako je akademija bila završena publika je tražila da se poslednja tačka ponovi. Nakon svršetka akademije bio je ples, na kome je svirao orkestar kr. Mornarice. (16) Povodom biskupske poslanice Sokoli u Tivtu uputili su telagram Savezu Sokola u kome su istakli : „S ogorčenjem osuđujemo izdajnički rad onih, koji nastoje da ruše temelje našoj herojskom krvlju stečenoj zajednici i s protestom osuđujemo takođe i protusokolsku propagandu Katol. Episkopata uz poklik : Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! - Sokolsko društvo Tivat.” (17)

Sokolska župa Cetinje organizovala je prednjački tečaj u Tivtu. Bila je suočena sa veličinom teritorije i slabim vezama. Bilo je lakše poći u Prag nego u Kosovsku Mitrovicu. Smatrali su da Tivat ima sve uslove za prednjački tečaj : sve potrebne sprave, udobna konačišta, vežbalište oko kojega je bio prostran šumski park, more na kome su se tečajci kupali, dobru i jeftinu hranu, vodu, ... . Tečaj je trajao od 7 do 28 avgusta. Trajao je 21 dan, a trebao je da traje još toliko, ali nije bilo finansijskih sredstava. Bilo je 54 braće i sestara. Radilo se od ranog jutra pa do večeri. I ako su svi bili umorni, uveče se orila skladna muzika iz mlađanih grla. Teoretski i praktično sokolski sistem predavali su župski načelnik Žluva, prednjaci Ivo Oblak, nastavnik Vinko Visković, Ivo Grubišić i sestra Padovan 90 časova. Dr. Turketo predavao je anatomiju, higijenu i prvu pomoć 12 časova. Bendiš, Berne, Domančić, Hruš, prof. Marčić, dr. Pertot, Popović, Sekulović, Rajčević predavali su 40 časova ideologiju, historiju, organizaciju, administraciju . (18)


Sokolsko društvo u Tivtu osnovalo je svoj lutkarski odsek. Kako je njihovo lutkarsko pozorište bilo prvo u župi Cetinje i na teritoriji Zetske banovine davalo je predstave u mestima Boke Kotorske i na Cetinju. Pozorište je 21 februara 1935. u Herceg Novom izvelo „Dobro pobeđuje” od Herolda Gustava. Taj komad je nagrađen na konkursu Prosvetnog odbora Saveza Sokola. Isti komad prikazan je 3 marta 1935. u Kotoru. Pozorište je planiralo da obiđe još neka mesta Boke Kotorske i Crne Gore. (19)

Radi propagiranja sokolstva sokolska društva su priređivala izlete u bližu i dalju okolinu. Sokolsko društvo u Tivtu je 28 jula 1935. zajedno sa četama Krtoli i Bogdašić održalo godišnji javni čas u Krtolima. Društvo je priredilo izlet na plažu „Pržna” sa celokupnim članstvom u svečanim odorama. Učestvovala je muzika mornarice. Po dolasku na pristanište „Oko” krenuli su svi učesnici u povorci, sa muzikom na čelu, kroz selo gde su bili pozdravljeni od meštana. Po povratku sa plaže „Pržna” održan je javni nastup u Krtolima. Program je pratila muzika mornarice. Prvo je govorio je starešina župe Gavro Milošević. Na času je izvedeno 12 tačaka. Načelnica društva Nevenka Kovačević uvežbala je balet. (20)

Početkom avgusta 1935. starešina Sokolske župe Cetinje Gavro Milošević sa nekoliko članova uprave župe, obišao je društva i čete u Primorju i Boki Kotorskoj. Obišao je društva Budva, Kotor, Prčanj, Donja Lastva, Tivat, Bijela i Herceg Novi. Prisustvovali su osnivanju Sokolske čete Podostrog (kod Budve), zatim javnom času čete u Krtolama i javnom času društva u Zelenici. Prilikom osnivanja čete Podostrog, osim delegata župe i uprave sokolskog društva iz Budve, bile su prisutne sokolske čete Maine, Bečići, Pobori, Prijevor i druga. Bilo je prisutno oko 300 sokola. Sokoli-seljaci su sa pesmom silazili sa svojih planinskih visova u manastir Podostrog, nekadašnju rezidenciju vladike Njegoša. Skupština je otvorena u manastiru, a otvorio ju je starešina društva Budva Jovan Dabković. Pozvao je članove čete Podostrog da polože svečanu sokolsku zakletvu. Zatim je konstituisana uprava nove čete. Govorio je starešina Župe Milošević koji je izneo značajnost osnivanja čete u zidinama manastira. Govorio je o značaju sokolstva u istoriji osnivanja jugoslovenske države.

Na javnom času u Krtolima bilo je prisutno starešinstvo župe i sokolskog društva Tivat, kao i mnoštvo sveta iz svih mesta Boke Kotorske. Pored članova društva Tivat u izvođenju vežbi učestvovali su sokoli iz Krtola i čete iz Bodašića. Na javnom času u Zelenici zajednički su nastupili članovi društva Zelenika, Tivat, Herceg Novi i Sarajevo. Starešina društva Zelenika Jovan Dunđerović pozdravio je prisutne. Posle njega govorio je starešina župe Milošević, i u svom govoru prikazao zadatak sokolstva i njegovu misiju u stvaranju jugoslovenske države. Besprekorno su izvedene vežbe ženskog naraštaja i pitomaca Mornarske škole. Na istom mestu uveče održana je sokolska akademija. (21)

U sokolani Sokolskog društva Donja Lastva 23 avgusta 1936. održana je konferencija na kojoj se raspravljalo o sokolskoj petoletci. Posle konferencije održan je javni čas sa akademijom. Sudelovala su okolna društva i vojna muzika iz Herceg Novog. Javni čas otvorio je starešina župe Cetinje Milošević prigodnim govorom. U programu su učestvovale sve kategorije sa prostim vežbama, i naraštaj i članovi na spravama. Posle javnog časa odigrana je odbojka između društava Tivat-Lastva sa rezultatom 2:0 za Tivat. Posle je bio srećolov i zabava sa plesom. (22) Sokolsko društvo Donja Lastva imalo je 95 vežbača. Društvo je 1936. priredilo javni čas, 2 akademije, 2 zabave, 1 društveno veče i jedan izlet, učestvovalo je na sletu u Subotici i na priredbama (javnim časovima) sokolskih društava u Đenoviću i Zelenika-Kuti. Na javnom času 1936. nastupilo je 175 vežbača. (23)

Župa Cetinje bila je podeljena na 4 okružja od kojih je 2 okružje sa sedištem u Tivtu obuhvatalo Primorje. Načelnik okružja bio je Vlajko Kureš. Drugo okružje obuhvatalo je 13 društava i 24 čete : Tivat (2 čete), Kotor (10 četa), Prčanj, Risan, Kuti Zelenika, Jošica Đurići, Donja Lastva, Bijela, Đenović, Herceg Novi, Luštica, Morinj, Perast. Društvo Bar je 1936. proslavilo 10 godišnjicu rada sa razvijanjem društvene zastave koju je poklonio M. Stojadinović. (24) Septembra 1936. godine održana je velika svečanost Sokola sa preko 5.000 učesnika. Iz Ulcinja, Tivta, Zelenike, Đenovića, Kotora, Morinja, Risna, Herceg Novog, Budve, Cetinja i Bara došli su predstavnici sokolskih društava na vježbalište u Baru. Ovoj svečanosti prisustvovao je ban Zetske banovine, Petar Ivanišević i mnogi drugi gosti. (25)

Zajedno sa župom Cetinje Sokolska župa Mostar koristila je plažu Sokolovac kod Trasta-Pržna (Tivat) za taborovanje na obali. Tu je bio održan sastanak delegata Sokolskih župa Mostar, Cetinje i Sarajevo 8. avgusta 1937. radi razrade programa rada u okviru Sokolske Petrove petoljetke. Sokolska društva II okružja župe Cetinje u prisustvu predstavnika župa Mostar i Sarajevo, priredila su priredbu na plaži Sokolovac. Sem sokola došli su i njihovi prijatelji iz mnogih mesta Boke Kotorske. Učestvovala je muzika mornarice. Izletnike je dočekao slavoluk i selo, pristanište i plaža iskićena zastavama. Dok se omladina zabavljala, stariji sokoli su zborovali. (26) O taborovanju je pisao i „Glas Boke”. U članku „Jednodnevno taborovanje sokola II okružja na plaži „Sokolovac” isticalo se društva i čete bokokotorskog okružja priređuju jednodnevno taborovanje na omiljenoj plaži „Sokolovac” (Trašte, Pržno). Najavljeno je međučlansko takmičenje iz pojedinih disciplina na moru. Pored ostalih zabavnih tačaka trebali su da prirede lutriju sa darovima. Na taborovanju su učestvovali sokoli i prijatelji ne samo iz Boke nego i iz Dubrovnika, Budve i Crne Gore. Na plaži je najavljen bife sa hladnim jelom i pićem. Ipak su preporučili posetiocima da ponesu i hranu sa sobom. Svi učesnici su imali 50 odsto popusta na brodovima „Zetske plovidbe”. (27)

Na inicijativu Sokolskog društva Tivat i čete Radvići, Sokolska župa Cetinje radila je da zaliv Pržna pretvori u stalno sokolsko letovalište na moru. U tome je župi pružena pomoć od vojnih i civilnih vlasti. Naročito su joj pomogli komandant divizije na Cetinju, general Varjačić i komandant Boke Kotorske, general Aračić. Oni su omogućili da se zamisao sprovede u delo, da plaža, na samom ulazu u zaštitnu bazu ratne mornarice, postane gnezdo sokola. Sokolsko društvo Tivat je otkupilo iz svojih sredstava jedan kompleks zemljišta na obali, i na njemu podiglo paviljon dugačak preko 20 metara, kao početak radova. Projekte za paviljone izradio je član sokola Lah, mornarički kapetan iz Tivta, jedan od najagilnijih pionira u radu na izgradnji Sokolovca. Opština Radvići, poklonila je Savezu Sokola jedan kompleks zemljišta od oko 10 hiljada kvadratnih metara, na kojem su trebali da se izgrade stalni paviljoni od strane sokolskih župa i društava. Plaža je trebala da postane zborno mesto sokola iz svih krajeva Jugoslavije za vreme žarkih letnjih dana. Plaža Sokolovca je bila pokrivena najfinijim peskom kakvog je imao još jedino Hercegnovi. Sokolovac je bio plaža sa divnim izgledom na otvoreno more. Zaliv je bio nenaseljen i odvojen od bližih većih naselja. Najbliže naselje je bilo selo Radvići, udaljeno 2 kilometra od Sokolovca. Organizatori su zamislili da sokoli provedu u Sokolovcu za vreme letovanja život, koji bi se zasnivao potpuno na sokolskim principima, sa svima sokolskim vaspitnim metodama. Sokolovac je počeo kao sokolsko letovalište 17 jula 1939, kada je došlo na letovanje stotinu beogradskih sokola, pripadnika društva Beograd I. Toga dana prvi put je zalepršala sokolska zastava u zalivu Pržno, zabeleli se šatori i odjeknula pesma „Sokolskom snagom svom...”. (28) Savez Sokola poslao je 1939. Sokolskom društvu Tivat pomoć za uređenje letovališta od 30.000 dinara. Tim novcem trebalo je graditi bunare i barake. U „Sokolskom glasniku” smatrali su da kada bude završeno uređivanje, „Sokolovac” je trebao da bude jedno od najuređenijih letovališta za sokole na Jadranu. (29) Sokolskom društvu Tivat stizale su brojne prijave za letovanje u letovalištu „Sokolovac” od sokolskih društava iz cele zemlje. Interesovanje sokolskih društava za letovanje na plaži „Sokolovac” bilo je veliko. (30) S. Svoboda iz Tivta opisao je svoj boravak na plaži „Sokolovac” u članku „Sokoli na Sokolovac!” u listu „Sokolić”. U članku se isticalo : „Na otvorenoj pučini izvan Boke nalazi se divna plaža, najljepša na Jadranu. Ali ona je otsječena od zaleđa i prilično nepristupačna za iskorišćavanje. Nju su jedino Sokoli iskorišćavali pa se zato i njeno ime Trašte pretvorilo u Sokolovac. Sa dvije strane strše grebeni u more bez druge obale, a u sredini uvala, uvija se bijeli polukrug, oko tri sto metara duga pješčana plaža. Iznad plaže maslinjaci i vinogradi. Slet cetinjske župe na Sokolovac. Biće takmičenja, kupanja, igranja do mile volje. Sokoli sa veseljem vrše pripreme za izlet i s nestrpljenjem se očekuje dan – nedjelja. Konačno evo te očekivane nedjelje. Brodovi dolaze sa sokolima i drugim posjetiocima iz svih krajeva Boke te Cetinja. Obala puna šarenila, muzika, triput : Zdravo; brod se naginje i napokon se kreće. Brzo se dolazi na suprotnu obalu, još jednosatno pješačenje i dolazak na plažu, okićenu zastavama. Svojim redom svrstavaju se takmičari, dobivaju brojeve i takmičenja počinju burno praćena od ostalog građanstva. Trčanja, skokovi, kugla, odbojka i t.d. Sve se to odvija svojim redom. Napokon i to svršava. Braća starješine drže pozdravne govore i svi dobivaju voljno. Divno je vidjeti mladost svu opaljenu od sunca kako se talasa i na moru i na kraju natjeravajući se toplom ili pak izvodeći piramide ili zatrpavajući jedan drugoga pjeskom. Pjesma, trčanje, kupanje, slikanje, natjerivanje, prskanje ... . Jedan zvuk trube i svi su na okupu. Žalosnim okom gledaju na sunce, koje tone u mora. Oblačenje! - U red! I odlazi se s lijepom uspomenom i nadom da opet skoro dođe na tu omiljenu sokolsku plažu”. (31) P. Brinić opisao je u „Sokolskom glasniku” jedan dan u sokolskom taboru u Sokolovcu. Na taborovanju je bilo 90 sokola. U svom članku istakao je : „Sokolovac je plaža na otvorenom Jadranu. Oivičen brežujcima, s večito zelenom odećom, on se duboko uvukao u kopno... To je letovalište beogradskih Sokola. Na dvesta koračaja od automobilskog druma, na sredini plaže, uzdiže se velika kapija, na kojoj se s obe strane lepršahu dve velike državne zastave kao da sokolski pozdrav s plavog Jadrana šalju ponosnom Dunavu i Savi i našoj beloj prestonici. Tabor još spava, samo dežurni članovi i članice posluju oko kuhinje. Šatori nose ime znamenitih sokolskih radnika : Tirš, Paunković, Gangl, dr. Belajčić, dr. Popović, Žakula i dr. Jutarnje sunce nečujno budi tabor. Do šest sati skoro svi su na nogama, a pola sata kasnije trubač „Gandi” okuplja ih u zbor. Deca, naraštajci i odrasli članovi žure k određenom mestu. Tu pored pravnice svrstavaju se sokoli bez razlike zvanja i položaja.” Starešina tabora Mihajlo Nikolić je u drugoj polovini letovanja primio dužnost od Milenka Ćasića. Zajedno sa načelnikom i načelnicom sačekao je da se svi sokoli okupe, a zatim je trubaču dao znak za molitvu. Tada je odjeknula pesma „Sokolskom snagom svom...”. U članku je nastavljeno : „.. vežbači odlaze na jutarnje vežbe. Na obližnjoj ledini u senci granatih maslina, bruju dečija pesma, praćena ritmičkim pokretima naraštajki : „U Milice, u Milice, duge trepavice ...”. Malo dalje članice izvode svoje sletske vežbe. Dole na žalu naraštajci se takmiče u trčanju i skokovima, a iznad njih, na pesku, članovi vežbači vrše vežbanje. Na ponovan znak trube tabor se okuplja i kreće na doručak. Prolazi se pored „Kuhinje kod masne varjače” i tabor zakreće levo na široku terasu, koja se diže iznad kruga. S nje se ulazi u prostran paviljon gde dežurne članice služe jutarnji obrok. ... Postepeno paviljon se prazni. Pod šatorima i okolo njih obavljaju se jutarnji poslovi, nameštaju se kreveti, dovode se u red odela, šatorske reduše metu šatore i njina „dvorišta”, dok dežurne sređuju krug. .... Naraštaj i članstvo vrše jutrom i večerom polusatno vežbanje. Uskoro ćemo ovde davati javan čas, a u Tivtu sokolsku akademiju. Sem toga, svak je dužan da se sam brine o svojim ličnim potrebama. Ovakovim načinom života želimo da kod varoške mladeži, koja je navikla da uvek dolazi na gotovo, razvija smisao staranja o samom sebi. ... Mi ovde imamo članova raznih profesija i raznog vaspitanja..... Ekonom Pera prilazi starešini da se sporazumeju za sutrašnju hranu. Treba se pobrinuti da se devedeset morem nadraženih apetita pet puta dnevno zadovolje. ... Kroz to vreme plaža, koja se nalazi s južne strane do samog logora, lagano se puni. ..... Kako vam se dopada ovde ? pitam sestru Maru. -- Odlično. Sokolovac je jedinstven. Prošle godine obilazila sam mnoge naše plaže, ali se ni jedna po svojim prirodnim lepotama ne može meriti sa Sokolovcem. .... Oko česme u taboru sve veća gužva. Spira se žurno pesak i morska so svežom bunarskom vodom. .... Posle ručka tročasovni odmor, koji svako iskorišćuje po svojoj volji. Neki s ćebetom u ruci traže hladovinu ispod krošnjastih maslina, drugi svraćaju u obližnji bife na hladno piće, a treći se vraćaju paviljonu s pisaćim priborom. Ali većina opet ide k plaži. To su oni koji nikad nisu siti sunca i mora. Sem toga, u to doba i meštani dolaze na plažu s kojima su taborovci već od prvih dana u drugarskim vezama. „Gandi” i Leka, u šatorskoj tišini, s drugovima, spremaju repertoar diletantskog pozorišta. Prva tačka večernje predstave biće „Hotel kod masne varjače”, u kojoj se komično prikazuju nezgode nezadovoljnih taborovaca. Druga tačka : „Lekcija iz astronomije” -- sudbina onih koji se mešaju u tuđe poslove o kojima pojma nemaju. Pauze će ispuniti brat Oblak pesmom o Katarineti i dr. Biće i gostiju, zato se uloge ozbiljnije uče, da bi predstava ispala na opšti smeh i da bi se kasnije uz harmoniku veselije igralo i pevalo. A na plaži je sve življe. Nekoliko meštana leže zatrpani do grla i grančicama smrče brane se od sunčane žege. Desno i levo šarene se grupe kupača i kupačica : jedni plivaju, drugi se takmiče u trčanju, stvarajući vodoskoke širokih mlazeva, treći izvode razne vežbe i akrobacije pljuskajući na sve strane oko sebe zagrejanu morsku vodu. I tako sve do večera. Mnogi do tog doba i ne svrate u tabor. Sledovanu užinu drugari primaju i dodaju jedan drugome po pesku, po hridinama u moru i po čamcima. Jedino vežbači u šest časova nastavljaju svoje redovno dnevno vežbanje. Tek kad sunce zađe, tabor oživi. U sedam sati glas trube poziva zbor. Tada se deli prispela pošta, vrši se dnevni raport i određuju se za idući dan dežurstva i požarčenja. Sa zbora se u propisnom redu ide na večeru. Paviljon ponovo zabruji kao pčelinjak. U očekivanju jela komentarišu se dnevni događaji u prvom redu s vežbališta. ... . za skorašnju priredbu, za koju se već počinje uređivati bina i gledalište na prostranoj terasi. .... publika počinje puniti „dom”, i grabiti se za bolja mesta, i posmatrajući završetak „scenskih radova”, očekuje pojavu svojih ljubimaca. .... kao da pričaju o Nemanjića Savi, koji je tu u blizini, na Prevlaci, podigao beše duhovni svetionik Boke Kotorske, manastir sv. Arhangela Mihaila; šume kao da govore o o morskim vukovima bokeljskim, braniocima slobode .... šume kao da pevaju večito opelo herojima Plave Grobnice.” (32)


U martu 1941. radovi na izgradnji pozornice u sali sokolane u Tivtu privodile su se kraju. Dom je izgrađen prema projektu kao jedan deo velikog doma u kojem je trebala da bude i pozornica. Zbog teških prilika rešili su da se postojećoj sali dogradi pozornica. Vežbači i ostali članovi su fizičkim radom doprineli izgradnji pozornice. (33)

Posle Aprilskog rata Boka je bila okupirana i anektirana od Italije, a Savez sokola zabranjen i oduzeti domovi (Herceg Novi, Bijela, Đenović, Zelenika, ...).(34)

Sokolsko društvo Tivat-Lastva osnovano je 1920. Posle Đenovića društvo Tivat bilo je najaktivnije društvo u Boki Kotorskoj. Sokolska društva u Herceg Novom, Đenoviću, Bijeloj, Zeleniki, Tivtu, Kotor-Lastvi, Budvi i Cetinju zalagala su se za osnivanje župe Njegoš. U Kotoru je 22. aprila 1928. konstituisana župska uprava župe Njegoš. Posle Prvog svetskog rata Savez sokola posvetio se privrednoj i kulturnoj izgradnji Primorja a posebno sela. Župa je razvila svoj rad u pravcu propagande zadrugarstva, trezvenosti i štednje. Župa Cetinje je bila podeljena na 4 okružja od kojih je II okružje sa sedištem u Tivtu obuhvatalo Primorje. Na svojim priredbama sokoli su organizovali muzičke tačke i zabave sa plesom. Savez Sokola težio je da što više poveže krajeve koji su bili dugo vremena razdvojeni, a sa druge strane da pomogne razvoj siromašnih oblasti. Verovali su da je to moguće kroz širenje letovanja na Jadranu. Sokoli su bili svesni i toga da je teritorija Tivta obuhvatala najpasivnije krajeve Zetske banovine. Na inicijativu Sokolskog društva Tivat i čete Radvići, Sokolska župa Cetinje radila je da zaliv Pržna pretvori u stalno sokolsko letovalište na moru. Prvo su organizovana jednodnevna taborovanja. Kasnije organizatori Sokolovca zamislili su da sokoli provedu u Sokolovcu za vreme letovanja život, koji bi se zasnivao potpuno na sokolskim principima, sa svima sokolskim vaspitnim metodama. Savez Sokola poslao je 1939. Sokolskom društvu Tivat pomoć za uređenje letovališta od 30.000 dinara. Plaža je trebala da postane zborno mesto sokola iz svih krajeva Jugoslavije za vreme žarkih letnjih dana. O letovanjima sokola izveštavali su listovi, glasilo Saveza Sokola „Sokolski glasnik“, „Sokolić” kao i „Glas Boke”. Dok je „Glas Boke” izveštavao o ekonomskom značaju sokolskih taborovanja, dotle je u „Sokoliću” i „Sokolskom glasniku“ opisani doživljaji učesnika taborovanja.

Posle Aprilskog rata 1941. Boka je bila okupirana i anektirana od Italije, a Savez sokola zabranjen i oduzeti su mu sokolski domovi. Sokolsko društvo u Krtolama obnovilo je svoj rad i zajedno sa selima Radovići, Gošići, Đuraševićima, Milovićima i Nikovićima organizuje Srpski sabor. Sabor je održan 26 jula 2018. na stadionu malih sportova u Radovićima.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Sokol, „Sokolski pokret u Tivtu-Lastvi”, „Sokolski Glasnik“, 1920, Godina II, br. 10, str. 456, 457;
2. „Sokolstvo“, br. 61-64, minijaturna biblioteka, izdanje knjižare „Slavije“, 1929, Novi Sad, str.116-117; Tonko Barčot, „Hrvatski sokol u Boki Kotorskoj u razdoblju Austro-Ugarske monarhije i Kraljevine SHS”, Kotor, 2010, str. 51, 56, 63;
3. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1923”, u Ljubljani, 1922, str.114;
4. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1924”, u Ljubljani, 1923, str.147;
5. „Župa Mostar, str.12; „Župa Cetinje“, str.11, „Sokolski glasnik“, br.13, God.XI, Ljubljana 1. jula 1929; ,,Sokolska župa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1920, br. 4, str. 205; „ Okružni slet župe Mostarske u Tivtu”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1921, br. 11, str. 392, 393;
6. „Sokolsko društvo u Đenoviću”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1922, br. 7, str. 222;
7. „Sokolska Župa Mostar”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1922, br. 11, str. 363;
8. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1928”, u Ljubljani, 1927, str. 123;
9. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani, 1928, str. 97, 98;
10. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani, 1929, str.106;
11. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1931”, u Ljubljani, 1930, str. 111;
12. „Sokolsko društvo Tivat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8 januara 1931, br. 2, str. 3;
13. Josip Baseli, „O sabiranju doprinosa za izgradnju sokolskih domova”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26. februara 1931, br. 9, str. 2; „Sokolsko društvo Tivat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26. februara 1931, br. 9, str.4;
14. b. „Sokolsko društvo Tivat”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 septembra 1932, br. 35, str. 3;
15. b. „Sokolsko društvo Tivat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 3 novembra 1932, br. 44, str. 4;
16. b. „Sokolsko društvo Tivat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9 decembra 1932, br. 49, str. 5;
17. „Protesni telegrami sokolskih župa, društava i četa protiv poslanice Katoličkog episkopata”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 februara 1933, br. 8, str. 5;
18. I.B, „Prednjački tečaj u Tivtu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 13 oktobra 1932, br. 41, str. 3;
19. Krš, „Rad lutkarskog pozorišta”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 marta 1935, br. 13, str. 5;
20. „Javan čas Sokolskog društva Tivat u Krtolima”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 30 avgusta 1935, br. 32, str. 3;
21. N.D. „Rad sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 3;
22. „Javni čas i akademija”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 28. avgusta 1936, br. 34, str. 4;
23. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 90, 105;
24. „Prosvjetni izveštaj za 1936 godinu”, „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 89, 90, 101, 105, 106;
25. Rastoder Šerbo, Jasmina, „Dr. Nikola Dobrečić, arcibiskup barski i primas srpski”, Budva, 1991, str. 63, 94, 112- 115, 137, 142;
26. „Sokolska Petrova Petoljetka 1936-1941”, Izdanje Sokolske župe Cetinje, štamparija “Napredak”, str. 1,3, 4, 6; „Na „Sokolovcu”, „Sokolsko taborovanje na plaži”, „Glas Boke”, Kotor, 14.8.1937, br.238, str. 3;
27. „Jednodnevno taborovanje sokola II okružja na plaži „Sokolovac”, „Glas Boke”, Kotor, 7.8.1937, br. 237, str. 3;
28. M.N. „Sokolovac, -- letovalište jugoslovenskih Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 avgusta 1939, br. 31, str. 3;
29. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 jula 1939, br. 28, str. 7;
30. „Ljetovalište „Sokolovac”, „Glas Boke”, Kotor, 1.7.1939, br. 333, str. 3;
31. S. Svoboda Tivat, „Sokoli na Sokolovac!”, „Sokolić” list za sokolski naraštaj”, u Ljubljani, juli-avgust 1937, br. 7-8, str. 162, 163;
32. P. Brinić, „Jedan dan u taboru Sokola u Sokolovcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 avgusta 1939, br. 34, str. 2;
33. Sindik Zlatko, „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 8;
34. Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi”, Herceg-Novi, 2008, str. 82;