Značaj domova Sokolskih društava

Sokolska društva težila su da organizuju svoj rad u svojim domovima. Sokolsko društvo u Tivtu pokrenulo je akciju za izgradnju doma i kupilo odgovarajuće zemljište. Društvo je imalo u svojim redovima 360 sokolske dece, 130 učenika šegrtske škole, veliki broj radnika zaposlenih u arsenalu, a svi oni nisu vežbali iako su bili članovi sokola, jer nisu imali prikladnih prostorija. Bilo je i podoficira i mornara koji kod kuće nisu vežbali u sokolima, pa su u mornarici mogli da vežbaju i da se sokolski obrazuju. Teritorija Tivta obuhvatala je najpasivnije krajeve Zetske banovine. Glavna skupština Sokolskog društva Tivat održana je 10. januara 1931. u „Domu Jadranske Straže”. Skupštinu je otvorio starešina Drag. Stojanović. Iz izveštaja se konstatovalo da je sokolski rad bez doma otežan. U novi Odbor izabrani su : starešina Drag. Stojanović, podstarešina Anton Vuksanović, prosvetar Šime Rajčević, načelnica Jelena Bučan, tajnik Nikola Moravski, ..... . Admiral Dragutin Prica primio se pokroviteljstva. (1) Sokolski dom koji su sokoli u Drvaru podigli za nepunih sedam meseci, bio je žarište opšteg društvenog života u malom gradu. Omladina, a posebno radnici, koji su do tada bili prepušteni mehanama, našli su u sokolskom domu svoje utočište. Braća sa žuljavim rukama, ali junačkim sokolskim mišicama, bili su kao vežbači prvi i najbolji. Stajali su u prvim redovima, duboko svesni da jedino kroz sokolstvo može očuvati ne samo duh, nego i zdravlje i snagu, koja je u njihovom svakidašnjem teškom i mučnom fizičkom radu igrala veoma važnu ulogu.

Održana su dva javna nastupa. Na vežbalištu su istupile sve kategorije vežbača, koji su vežbali proste vežbe, koje su trebale da se izvedu na župskom sletu u Banja Luci. U članku je istaknuto da su se svidele vežbe muškog podmladka, pa naraštajke u odelima mornara, koje su izvele posebnu vežbu sa veslima. Nakon prostih vežbi jedan odred članova nastupio je na spravama sa nekoliko teških stvari. Posle programa nastalo je sokolsko selo, koje je potrajalo do kasno u noć, uz igru i veselje kako članova tako i prijatelja Sokolstva. (2) U domovima su radile pozorišne sekcije sokolskih društava. Na inicijativu brata dr. Vladimira Nikolića, člana uprave Sokolskog društva Stara Kanjiža osnovana je pozorišna sekcija sokolskog društva. U učlanku u Sokolskom Glasniku isticalo se da je pozorišni reditelj dr. Nikolić od većinom neškolske omladine stvorio dobre glumce. Velike pedagoške veštine i mnogo strpljenja uložio je dok je došao do rezultata. Pisac članka uočio je na probama gvozdenu disciplinu koju je zaveo dr. Nikolić. Kao prva predstava igran je Ćorovićev “Zulumčar”. Specijalne dekoracije sa ukusom i veštinom, izradili su članovi društva braća Ivan Rjabov i Armin Rajzinger. Glavnu ulogu igrao je dr. Nikolić, a njegova partnerka Emina, bila je sestra Katica Mihajljeva. Kompletni kostimi za komad pozajmljeni su od osiječkog Narodnog kazališta. Maske su potpuno uspele : naročito Zulumčara i Arif-age Emininog oca, koga je igrao brat Aleksandar Bilić. Igra je tekla spontano i prirodno. Scena sa čočecima, kada Zulumčar u sevdahu pred Emininom kućom zatvara čaršiju jer hoće da je sam u svom bolu, da ga čaršija ne gleda, izvedena je tako živo. Cigani u toj sceni bili su osobiti. Mladi Imre Vaš bio je kao ciganin simpatičan, moglo se uočiti, da iz njega izbija pravi glumački talenat. Imao je uspeha i ulični prodavač “somuna” brat Blagoje Stevanov. Scena u bašti, u noći, kada Emina zbog ljubavi i mladalačke žudnje, ne može da spava i kada nervozna u razgovoru sa svojom drugaricom Zlatijom, koju je igrala sestra Anka Sekulićeva, čas praska i viče na nju, čas, osećajući nepravdu, koju čini Zlatiji, miluje je i govori nežne reči, odigrana je prirodno, sa puno osećaja i devojačke čežnje. Vrhunac ove scene bio je kada se pojavljuje vračara, sestra Irina Karapandžićeva, koju su pozvali da vidi Emininu sudbinu pri zvezdanom nebu. Vračara je dobila frenetičan aplauz od publike. Cafer-aga, suparnik Zulumčarev, brat Zeka Cicmil bio je dobar u sceni kada dolazi da traži Emininu ruku. Najlepša scena bila je završna. Borba Zulumčara i Cafer-age, plač Eminin, odvođenje Emine, i kada Zulumčar ostaje sam na pozornici sa svojim vernim Osmanom (brat Boža M. Stojanović) sav skrhan od bola, ali i pun oholosti. Njegova nema igra, dokle ga Osman teši, prava je umetnost koja je uzbuđivala i potresala. Mladi glumci brzo su se pročuli i u okolini, pa su bili pozvani od Horgošana i tamo gostovali. Zauzimanjem Mihaila Milovanovića, policijskog pretstojnika i Ante Anića, komesara pogranične policije, i repriza je potpuno uspela. Kuća je bila dupkom puna. Milovanović je uspeo da na predstavu, pored elitne publike, dovede i dobrovoljce koloniste i optante, kao i đake petog i šestog razreda osnovne škole, tako da je repriza i u nacionalnom pogledu potpuno uspela u tom pograničnom mestu. Vođa puta za Horgoš i natrag, bila je sestra Nevena Petrović, ćerka paroha Jefte Petrovića. (3)

Pozorišna sekcija Sokolskog društva Kotor radila je intenzivno. Od aprila 1930 godine priredila je desetak predstava. U 1931 godini dala je komediju u 3 čina : “Peg, srce moje” od Manersa i Motea, kao i “Pucanj iz publike” od Petrovića. Uložili su mnogo truda oko izvođenja komada, ali su uspeli. Bilo je nekoliko dobrih diletanata, a inscenacija je bila takva, da se njome ne bi postidela ni veća pozornica. U članku je istaknuto da koliko rad pozorišne sekcije napredovao, toliko je tehnički rad u društvu zapeo. U sokolskoj vežbaonici radila su samo deca. Muški naraštaj neredovno je vežbao, a ženski nikako, članstvo takođe, a članice nisu postojale. Nije bilo načelnice. Ceo rad preneo se na pozornicu, a u sokolskom domu se plesalo. Sokolski rad se morao kretati paralelno u dva pravca : u vežbaonici i sokolskoj prosveti. Bez telesnog vežbanja nije bilo sokolstva, kao ni bez sokolskog vaspitanja. Tehnički i prosvetni rad morao je da ide uporedo. Sokolske muzike, fanfare, pozorišne sekcije, bile su samo pomoćna sredstva u radu sokola. Pisac članka je podvukao da umesto da uzgajaju sokole, uzgajaju glumce. Tako da to više nije bilo sokolsko, već pozorišno društvo. Dok se dalo desetak predstava, održana je samo jedna sokolska akademija za 1 decembar. Neka se neguje pozorišna umetnost, ali neka se u prvom redu vežba u vežbaonici. Među diletantima bilo je dosta njih ispod 26 godina, pa bi morali da se osposobe da u prvom redu budu dobri sokoli, a tek onda glumci, jer sokolima je trebalo više dobrih vežbača i vežbačica, nego dobrih glumaca, više svesnih sokola, nego svesnih glumaca. Nadao se da će se nova uprava pregnuti, da ponovo oživi rad u sokolskom domu. (4) U sokolskim domovima su održavani tečajevi. Sokolska župa Beograd priredila je III opšti prosvetni tečaj u Sokolskom domu Beograd III od 12 do 18 novembra 1934 godine. Na sednici Župskog prosvetnog odbora od 22 septembra doneta je odluka da se održi tečaj. Za organizatora tečaja određen je brat Bogdan Spernjak, predsednik odbora, a za pomoćnika brat Dragutin T. Branković, sekretar prosvetnog odbora. Za ekonoma tečaja bio je određen Toma Vladimirović, načelnik društva Beograd III. Bilo je 53 prijave za tečaj. Zamenik starešine župe inžinjer Milivoje Smiljanić otvorio je tečaj. Načelnik župe Franjo Žic pozdravio je u ime T.O.Ž. Bogdan Spernjak je prisutnima izneo cilj tečaja, raspored rada i dao opšta uputstva. Prva dva časa bila su posvećena kralju Aleksandru. Drugi zamenik starešine Saveza Sokola Đura Paunković govorio je : Kralj Aleksandar i Sokolstvo. Milivoje Smiljanić je govorio : Kralj Aleksandar I kao vojnik i državnik. Spernjak : Zadaci društvenih i četnih prosvetara. Sokolska štampa, časopisi i literatura. Strahinja Damnjanović : Socijalno staranje u sokolstvu, Žakula Sokolstvo na selu i Paunković : Sokolski prosvetni rad na selu. Saradnja prosvetara i prednjaka. Krejčik : Zakon o obaveznom telesnom vaspitanju. M. Jeftimijades : Izleti i taborenja. F. Žic : Sokolska disciplina i dr. Mrvoš Idejni osnovi sokolstva. Miroslav Vojinović : Sokolski sastav vežbe. Drag. Atanacković : Muzika u sokolstvu. M. Sinobad : Sokolska prosvetna administracija i sokolska prosvetna statistika (2 časa). R. Radulović : Organizacija sokolskog rada na selu. Dr. Niko Kalođera : Soko-dom-škola. Predrag Karalić : Sokolstvo i ostale narodne prosvetne ustanove. Dr. M. Gradojević : Slovensko sokolstvo. Zorka Vojnović : Sokolstvo i žena. Branko Polić : Visoke škole za telesnu kulturu u Berlinu i Varšavi. Dr. Stevanović : Higijena. Milorad Simović : Jugoslovenska ideologija. Miloš Stanojević : Besedništvo. (2 časa) dr. I.Jelić : Sokolstvo i trezvenost. Mirko Skovran : Sokolsko vaspitanje dece i naraštaja. Toma Vladimirović prikazao je način vođenja časa vežbanja muške dece i to od 6-10 ia posle od 10-14 godina. (2 časa). Ljubica Janković : Sokolstvo i narodne igre. Dr. Milorad Dragić : Uticaj telesnog vežbanja na telo. Ante Brozović Organizacija Sokolstva. Milisav Sakularac : Pozorišni otseci u Sokolstvu. Strahinja Damnjanović : Sokolske priredbe. B. Krejčik : Sokolska propaganda putem radia. Dr. Milivoj Pavlović : Razvitak jugoslovenskog Sokolstva I deo i Savremeni zadaciSokolstva – 2 časa. Dr. Vladimir Belajčić : Kulturna orjentacija Sokolstva i Staranja o novom članstvu – 2 časa. Dr. Aleksandar Tabaković : Sokolstvo i država. Dragutin Živanović : Sokolstvo i vojska. Dr. Milan Glavinić : Prosvetni rad u Sokolstvu. Dragutin T. Branković : Sokolstvo i štednja. Momir Korunović : Sokolska vežbališta i domovi. Pre prvog časa pevan je uvek sokolski pozdrav „Zdravo!” Dežurni su čitali odeljke iz Puteva i ciljeva. (5) Sokolska društva težila su da sagrade svoje domove, jer bez njih su bili samo paradno društvo, koje održavalo svoje sednice u prostorijama koje su im ustupile druga društva. .

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Josip Baseli, „O sabiranju doprinosa za izgradnju sokolskih domova”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26. februara 1931, br. 9, str. 2;
2. M. Boginović, „Sokolsko društvo Drvar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 juna 1931, br. 25, str. 3;
3. „Rad diletantske sekcije”, „Sokolsko društvo Stara Kanjiža”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 februara 1931, br. 9, str. 6;
4. Stari Soko, „Sokolsko društvo Kotor”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 26 marta 1931, br. 13, str. 4;
5. Bogdan V. Spernjak, „Sokolska župa Beograd“, „Sokolska Prosveta“, Beograd, 1 januar 1935, br. 1, str. 41, 42;