Veze Narodne ženske zadruge u Dubrovniku sa udruženjima u Beogradu

 

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. dubrovački Srbi i Srpkinje okrenuli su se radu za unapređenje života građana Dubrovnika i Jugoslavije. Na inicijativu Jelene Ohmučević pl. Bizaro osnovana je juna 1919. Narodna Ženska Zadruga u Dubrovniku. Prva predsednica bila je Jelena Ohmučević pl. Bizaro, dugogodišnja nastavnica ženske preparandije u Dubrovniku. Ponovo je izabrana za predsednicu Zadruge juna 1921. Jedan od glavnih ciljeva zadruge bilo je narodno prosvećivanje. Ustanove Zadruge bile su „Starateljstvo za plućne bolesnike” i „Pčelice”. „Pčelice” su osnovane 1920. Okupljale su decu iz najširih slojeva naroda i učile ih radu, čistoti i urednosti. „Pčelice” su bile društvo gde se su deca sakupljala na rad i igru u slobodnim časovima. Zadruga je 1922. ustanovila „Savjetnicu za matere” gde su majkama davali upute za racionalnu ishranu dojenčadi i darivali siromašnima odeću za novorođenu decu.Osnovale su 1923.-24. Zabavište sa Obdaništem, gde su siromašna deca od 3-6 godina, kojima je majka bila zaposlena, boravila ceo dan i primala hranu. Otvorile su 1921. „Starateljstvo za plućne bolesnike” sa besplatnim pregledima i lečenjem bolesnika. Potpomagale su bakalarovim uljem i odećom naročito siromašnu decu. Vlada je davala stalnu subvenciju. U početku su uspešno vodile Starateljstvo dok nije prešlo pod drugu upravu, a Zadruga je ni posle nije zapuštala. Zadruga je u Dubrovniku otvorila „Sekciju za njegovanje narodnog veziva i podizanje domaće industrije”. Imale su radionicu i tečaj za narodno vezivo. Otvorile su 1920. podružnicu u Cavtatu sa ustanovom „Pčelica”, a 1921. povjereništvo u Stonu. U listu „Narodna Svijest” istaknuto je : „Ovakovu blagodat, što je Ženska Zadruga podarila svoj Dubrovnik, malo koji grad u našoj državi može da uživa, a sa humanitarne strane, da se i ponosi”. (1) Zastupnice Zadruge, predsednica, tajnica, književnica Z.J i autorka članka u listu „Rad”, posetile su 1920. oporavilište srpske dece u nekadašnjoj vili Bravačić na Lapadu. Deo puta išle su tramvajem, a deo peške opterećene đakonijama koje su pripremile članice uprave. Bolnicu je izdržavala engleska misija. Deca su uzeta iz raznih bolnica u Beogradu, sa dozvolom ministarstva za zaštitu dece. Deca, njih četrdeset dobila su na poklon slatkiše i naranče. Članice Zadruge su nastavile i kasnije da posećuju decu u oporavilištu. Uprava Zadruge sazvala je za 28. maj 1920. Izvanrednu glavnu skupštinu u dvorani „Sloge”. Teme o kojima je skupština raspravljala bile su : 1. Obrazovanje odbora gospođa za provođenje akcije za oporavljanje srbijanske siročadi na Primorju, i 2. Sudelovanje na prvoj Jugoslovenskoj izložbi narodne pučke umjetnosti i kućne industrije u Zagrebu na inicijativu zagrebačke udruge za uščuvanje i promicanje narodne pučke umjetnosti i obrta. (2) Osnovana je 1920. Sekcija veza, Pčelica i Dispanzer, koji je prešao u ruke države. Uvedena je 1922. ustanova savetnica za majke i Zabavište u gradu. Osnovano je 1923. obdanište. Zanatska škola osnovana je 1925. a Zabavište u Gružu 1926. ustanovljeno je Konačište i dućan zadruge 1929. (3)

U organizaciji Narodne Ženske Zadruge održavana su predavanja u prostorijama sokolskog društva u palati Sponza. Po pisanju dubrovačkog lista „Rad” na predavanju književnice Milice Janković okupilo se veliko mnoštvo slušalaca. U Sokolani 5 januara 1920. predavala je Jelka Miš o narodnom umijeću. Po pisanju dubrovačkog lista „Rad” ona je naš narod zadužila svojim neumornim radom. Sag poklonjen Vilsonu delo je njenih ruku. Iz pisma kojim se američki predsednik zahvaljuje videlo se koliko je ova pažnja učvrstila simpatije Vilsonove prema našem narodu. Zadruga je otvorila tečaj za narodne vezove 11. februara 1920. i to : crtanje i vezenje svih vezova brojem i po pismu i urezivanje drva po narodnim motivima. Upisivanje je bilo u prostorijama Narodne Ženske Zadruge na Placi. Zadruga je priređivala besplatno za svoje članice dva puta nedeljno niz prosvetnih predavanja u muškoj pravoslavnoj školi. Priredila je predavanje dr. Jelke Perić „O ženskom pitanju i organizaciji jugoslovenskih žena”. (4) Dr. Milan Rešetar održao je predavanje „O kulturnim prilikama u Dubrovniku srednjega vijeka” 4. maja 1920. u dvorani Sokola na poziv Narodne Ženske Zadruge. To je bilo 12 javno predavanje koje je organizovala Zadruga. Zadruga je priredila 1920. „Umjetničku izložbu” narodnih vezova u opštinskoj većnici u Dubrovniku. U listu „Rad” istaknut je pionirski zanos Jelke Miš. Na izložbi je izložena zbirka učiteljice Jelke Miš koju je ona sakupljala 26 godina. Njena saradnica bila je Kati Korotaj. Izložile su svoje radove Bizaro, F. Jakšić, Z. Bandur i D. Suhor. Lina pl. Bogdan je izložila zbirku retkih konavoskih mrkih vezova iz XV i XVI veka. Proslava Vidovdana 1920. bila je vezana za Dječji dan. List „Rad” odao je priznanje Zadruzi i „Pčelicama” koje su se istakle u požrtvovanosti za srpsku decu. Muzika je 27. 6. 1920. prošla gradom i održan je svečani pomen u Bondinom pozorištu. Slušaoci su se zahvalili govorniku don Niku Đivanoviću na besedi. Na Vidovdan bili su držani pomeni u crkvama za pale borce, kojima su prisustvovali predstavnici vlasti. Pred Dvorom je govorio potpukovnik Drag. Mihajlović o Vidovdanu i našoj siročadi, potaknuvši Dubrovčane na darežljivost prema deci palih boraca. Za njim je govorila učenica Petković u ime društva „Pčelice”, a onda se razvilo kolo ženske dece. Održana je večernja zabava na Brsaljama, kojoj je prisustvovala i muzika, a na kojoj je dato mnogo priloga za siročad. Kako je istakao list „Rad” time je završena proslava 531 godišnjice Kosovske bitke i 6. godišnjice dela Principa i Čabrinovića. (5)

Prvi transport sa bivšim austrijskim zarobljenicima iz Italije stigao je 18. januara 1920. u grušku luku. Pošto ništa nije bilo spremljeno za prihvatanje zarobljenika, na inicijativu Narodne Ženske Zadruge građani Dubrovnika prikupili su pomoć. U prikupljanju pomoći istakli su se đaci mesnih srednjih i narodnih škola. Po pisanju dubrovačkog lista „Rad” siromašne žene dale su najviše. Narodna Ženska Zadruga povela je akciju za organizovanje stalnog odbora za doček. Sledeći transport dočekan je organizovano u Dubrovniku. Radio je „Centralni Odbor za doček zarobljenika” organizovan prilikom dolaska prvog transporta. Gospođe iz Zadruge, đaci iz gimnazije i nautike, preparantkinje i mnogi građani radili su čitavu sedmicu da sve bude spremno. (6)

Zadruga je 26. februara 1921. priredila drugo istorijsko muzičko veče o Ludvigu van Betovenu u dvorani Dubrovačkog Srpskog Pjevačkog Društva ,,Sloga”. Paola Begović govorila je o Betovenu a zatim je sledio program iz njegovih najboljih dela. Narodna ženska zadruga učestvovala je sa ostalim dubrovačkim društvima u zajedničkim akcijama. Za ,,Dječji dan” 12. juna 1921. u korist fonda za zaštitu dece i mladih, priredila je veliku narodnu svečanost na Brsaljama uz sudelovanje sokola i Jugoslovenskog akademskog kluba. Veće uoči svečanosti priređen je koncert u Sokolani (Sponza). Zadruga je vodila akciju prikupljanja priloga pod nazivom ,,Ruske izbeglice”.

Dečje oporavilište ministarstva narodnog zdravlja na Lokrumu svečano je otvoreno 1921. zajedno sa „Starateljstvom za plućne bolesnike” i ,,Dječijom stanicom sa kupatilom”. Ustanove su bile inicijativa Zdravstvenog Odsjeka a pod nadzorom Narodne ženske zadruge i bile su smeštene u popravljenoj zgradi bivšeg vojnog mesnog zapovedništva. Prilikom otvaranja starateljstva za plućne bolesti istakla je „Narodna Svijest” govoreći o starateljstvu „koje već neumorno radi i pomaže đegod smije i može, nego ćemo uprijeti prstom na žilavu žensku zadrugu, jedinu zdravu instituciju u našem gradu, koja može služiti izgledom svima ostalima, jer bez buke i hvastanja sve obavlja i svukud stiže. Neka je dakle svaka hvala i priznanje cijeloj upravi Ženske Zadruge a osobito vrijednoj presjednici “. U članku „Zdravstvene ustanove” istakla je „Narodna Svijest” : „Čast Ženskoj Zadruzi, koja je znala od vojničke vlasti isposlovati ipak jednu zgradu u humanitarne svrhe, što inače još ne može da postigne ni općina, ni najugledniji građani. Ali eto, što ne mogu ljudi, to postignu žene !”.(7) U listu „Rad” preneli su izveštaj iz „Glasnika Ministarstva Narodnog Zdravlja” o „Starateljstvu za plućne bolesnike”. Rad dispanzera N.Ž.Z. protezao se na Dubrovnik sa Gružom i Lapadom. Od juna 1921. nastojalo se da pod upliv starateljstva dođu i stranci, koji zbog tuberkuloze posećuju Dubrovnik. Dejstvo starateljstva usmereno je ka najsiromašnijim slojevima, radnika i udovica, koji stanuju u nezdravim delovima grada, a bave se za zdravlje štetnim radom kao pralje, pekari, štampari i smetlari. Starateljstvo se uselilo u novi stan, uređen na način bolnice sa čekaonicom, sobom za ordinaciju, zasebnom sobom za sestru. Starateljstvo se u svom radu oslanjalo na pokrajinsku bolnicu dubrovačku i služilo se njenim dezinfektorom. Za analize koristili su državnu bakteriološku stanicu. Glavni rad starateljstva bio je u pregledanju bolesnika i njihove okoline, u pomaganju sa hranom i lekovima, u nadziranju čistoće stanova i lične i propagandi. Lekarski pregled obavljao se dva puta nedeljno, pomoć u hrani izdavala se dnevno, a sestra je pregledala i posećivala bolesnike po nalogu lekara. List „Rad” komentarisao je izveštaj da je delovanje dispanzera od velikog značaja za Dubrovnik i okolinu. Oni su se raspitapi i doznali o “privatnoj inicijativi” da je Ministarstvo Nmarodnog Zdravlja potrošilo za lekove i hranu oko 150.000 kruna, a ostali privatni doprinosi iznosili su jedva 2.000 kruna. List je to pripisao apatiji građana. Priznao je uspešan rad dispanzera i njegovu kontrolu stranaca na lečenju. Narodna Ženska Zadruga kao i svake godine, dodelila je 1921. iz fonda „Zaštite djece” školama pripomoć za nabavku učila siromašnoj deci, a pomogla je i udovice sa mnogobrojnom porodicom. Izdala je 7.000 kruna. List „Rad” istakao je da Zadruga iako oskudnih sredstava nastoji da narodu sačuva podmladak, zašto svedoče Dječja stanica, Starateljstvo za plućne bolesnike, Tečaj veziva i Pčelica. Redovni članovi Starateljstva za plućne bolesnike bili su 1921. : Elena Ohmučević, Andrović, Amrberjen, Kristo Gnjuf, Božidar Đukić, A. Kicovka, dr. Đuro Orlić, Sofija Popara, Marica Bukvić, Danica Bukvić, Vilim Došner, Dobritović, profesor Haler, Tomo Kristović, Dragutin Nikolić, Danilo Prodanović, Anka Nirić, Marica Perović, Uroš Popović, Dženi Petrović, Stjepan Zaharija, Bogdan Vlaho, Božo Bacelj, Dimitrije Bubalo, Milka Car, Ivo Disopra, Frano Galjuf, Petar Đanjević, profesor Kobasica, Vuko Lavročonić, Ivo Matak, Marija Mavrović, dr. Petković, Lujo Pesović, Savić, Medaković, profesor Sindik, Vicko Sablić, Jovo Berberović, Vule Bojanić, Danica Kosić, Magda Matijević, M. Margaret, dr. Niko Milić, Mitrović, profesor Nakić, Mila Pavlović, Kosto Petrović-Njeguš, Ivo Volak, Mato Petrović, Drago Stork, Stanko Švarc i Matija Vekarić. (8)

U delegaciji iz Dubrovnika na sahrani kralja Petra bili su prota Savo Barbić, kanonik Vlaho Barbić, gospođica Elena Ohmučević-Bizaro, predsednica i Elsa Montana, blagajnica Narodne ženske zadruge, te Miće Milišić, Herman Ercegović, Vicko Grbić i Nikola B. Mišić (dva poslednja u bogatoj narodnoj nošnji). U sredu 24. 8. 1921, iako je taj dan bio određen za primanje delegacija stranih država, delegacija iz Dubrovnika je primljena od ministra predsednika Nikole Pašića u zgradi ministarskog predsedništva. Na poklon odaslanstva Nikoli Pašiću, kao predstavniku vrhovne državne vlasti, odgovorio je Pašić sa nekoliko toplih reči za Dubrovnik i isporučio mu preko odaslanstva osobiti pozdrav. Predstavnicama Narodne ženske zadruge iz Dubrovnika bile su sve dane i u svemu pri ruci članice beogradske „Ženske Zadruge”. Izložba Narodnih vezova Narodne Ženske Zadruge održana je od 28. 8. 1921. do 4. 9. 1921. Prikazano je 116 uzoraka narodnog umjeća iz Konavala izrađenih na tečaju Zadruge u Cavtatu od cavtajskih „Pčelica”. U listu „Rad” istakli su : „ Osobito se je bilo diviti preciznosti u izradbi najfinijih gospojinskih bluza i elegantnih lisnica na najfinijem platnu. ... Narodna Ženska Zadruga, ta posve mlada ustanova, pokazala je kroz kratko doba, šta se može postignuti na tom polju bez ičije pomoći uz goleme žrtve. Želimo joj da je i unaprijed bude pratiti sreća u svim rodoljubnim podhvatima na korist i diku mile domovine.” (9)

Predstavnice „Narodnog Ženskog Saveza” posetile su Dubrovnik. Od 11 članica delegacije tri su bile Slovenke i osam Srpkinja, predstavnica svih ženskih udruženja u Beogradu. Bile su : Savka Radičević nadzornica ženskih škola i Jela Ivanović iz Organizacije Učiteljica, podpredsednica Perica Prodanović i Mileva Todorović sekretar Kola Srpskih Sestara, Mica Pobijan odbornica Narodnog Ženskog Saveza, Zorka Vlajić predsednica Mater. Udruženja, Lujka Klidis sekretar Srpske Majke i Darinka Panić odbornica Ženskog Udruženja. U društvu članica Uprave Narodne Ženske Zadruge predvođene od don Nika Đivanovića, pregledale su znamenitosti Dubrovnika, zatim sve ustanove Zadruge :„Starateljstvo za plućne bolesnike”, koje je uspevalo pod vođstvom Danice Kosić; Tečaj vezova pod upravom fokloristice Miš, sa osobitim zanimanjem pregledale su izložbu vezova naročito za njih priređenu, radnje tečaja i Cavtajskih „Pčelica”; u ulici Pobijanoj posetile su „Pčelinji dom”, gde Pčelice na okupu dočekaše gošće a osobito njihovu dobrotvorku Savku Radičević. Jela Ivanović pozdravila ih je u ime beogradskih Pčelica, na što joj mala Pletković zahvali. Pčelice ispevaše himne i druge pesme, zaigraše Srbijanku i druga kola. Predsednici Narodne Ženske Zadruge, po pisanju dubrovačkog lista „Rad” „nenadkrilivoj” gci J. Ohmučević-Bizaro gospođe su uručile za sekciju „Pčelica” u ime Ženskog Saveza i Kola Srpskih Sestara po 100 dinara, Materinskog udruženja, Srpske Majke i Organizacije Učiteljica po 50 dinara, ukupno 350 dinara. Narodna Ženska Zadruga priredila im je u hotelu Imperijalu zajednički obed, na kome su raspravljale razna pitanja zajedničkog rada. Delegacija je posetila Rijeku dubrovačku. Na stanici oprostile su se od članica Uprave Narodne Ženske Zadruge iz Dubrovnika. (10) Savez Pčelica u Kraljevini SHS osnovan je 1924 godine. Sedište je bilo u Beogradu. Savez su činile dubrovačke „Pčelice”, Cavtatske, Skopske, Zemunske, Pančevačke, Srbobranske, novosadske, bačke u Bačkoj Palanci, Senjćanske u Senti, Potiske u Čurugu, Šajkaške u Žablju, Bosanske u Derventi i Baranjske „Pčelice” u Belom Manastiru. Članice su bile učenice osnovnih škola. Zadatak je bio vaspitni : razvijanje društvenog osećanja kod dece, širenje i čuvanje narodnih vezova. Beogradskim „Pčelicama” upravljala je Jela Ivović, njihov organizator i organizator „Saveza Pčelica”. (11)

Kolo Srpskih Sestara otvorilo je početkom dvadesetih godina 20 veka o svom trošku Stručnu školu u Cavtatu. Školom je rukovodila Ženska Dobrotvorna Zadruga u Cavtatu, a izdržavalo je Kolo. Za instalaciju škole, Kolo je poslalo 2.000 dinara, šivaću mašinu i deset postelja, a stalno je plaćalo nastavnicu. Predsednica Kola gospođica Grujićeva i glavni sekretar gospođica Todorovićeva išle su u Cavtat da urede pitanje otvaranja škole. Obišle su Odbore Kola u Herceg Novom i Sarajevu, kao i Ženske Dobrotvorne Zadruge u Cavtatu i Dubrovniku. U svim ovim mestima delegatkinje Kola naišle su na najlepši prijem i gostoljublje članica Kola i Dobrotvornih Zadruga, kao i kod svega ostalog građanstva. U Izveštaju Kola za 1924-1925. navodi se da Odboru u Cavtatu poslato 12.000 dinara. Katolički sveštenici u Cavtatu bili su najodaniji prijatelji Kola i stalno su sarađivali u školi Kola Srpskih Sestara pod vođstvom Narodne Ženske Zadruge. Sredinom dvadesetih godina Kolo je primilo u svom Domu u Beogradu oko 40 učenica zanatske škole i članica Narodne Ženske Zadruge iz Cavtata. Kolo je svake godine o školskom raspustu jedan deo svojih pitomica, naročito bez roditelja, upućivalo na letovanje u Cavtat. Učenice su u Cavtatu provodile dva meseca, a sa njima je išao potreban personal uz prisustvo jedne do dve članice uprave. (12) Kolo Srpskih Sestara bilo je u vezi sa svim Narodnim ženskim zadrugama i Zadrugama Srpkinja. (13) Prilikom Dana Crvenog Krsta u Beogradu je 8 juna 1928 godine priređen svečani sastanak u velikoj dvorani Doma društva. Sastanku je prisustvovao kralj Aleksandar. U ime “Malih Matera” koje su završile tečaj Crvenog Krsta, svršena učenica Više Ženske Zanatske Škole, Marija Švarc, rodom iz Cavtata, oduševila je kralja i prisutne svojim govorom : „Palo mi je u dužnost da u ime sviju svojih drugarica, članica Podmlatka, a naročito onih koje su posećivale kurs „Male Majke” pozdravim Dan Crvenog Krsta, a Upravi toplo zablagodarim što nam je pružila mogućnost da naučimo mnogo korisnog za sebe, za društvo i za ceo troimeni naš narod.” Predsednik Društva Crvenog Krsta između ostalog zahvalio se „maloj materi” na lepom pozdravnom govoru. (14)
Domaća društva pomagali su i iseljenici. Miguel Mihanović posetio je 1922. Dubrovnik i pregledao humanitarne institucije u Dubrovniku. Posetio je svoje rodno mesto Doli. Darovao je 200.000 kruna Dječjem Zakloništu i Narodnoj Ženskoj Zadruzi, 10.000 Kruna Dubrovačkom Radničkom Društvu. .... . Zadruga je 3. marta 1923. priredila predavanje u dvorani srpskog pjevačkog društva „Sloga“. Dr. Milo Katić govorio je o temi „Žena uraznim epohama svoga života”. Pristup su imale samo gospođe i devojčice iznad 16 godina. (15)

Kraljica Marija posetila je Dubrovnik 19. aprila 1923. U susret „Karađorđu” izašla je pratnja od preko trideset motornih čamaca okićenih zelenilom i lampionima. Pratili su brod u Grušku luku. Sva je Gruška luka zasijala u moru svetla. Po obali od Kantafiga do Batale, a od Batale do kraja Lapada upaljene su vatre, svi prozori kuća bili su osvetljeni. U „Narodnoj Svijesti” istaknuto je : „Masa naroda prikrila obalu, što parobrod bliže, to oduševljenje življe, a pozdravi jači.” Na parobrodu u luci kraljici je predstavljen veliki župan dr. Grisogono, opštinski upravitelj, komandant mesta, lučki poglavar i predsednica Ženske Zadruge. (16)

Zadruga je učestvovala u akciji koju je organizovao Crveni Krst maja 1925. Inicijativom Glavnog Odbora Podmladka Crvenog Krsta u antituberkuloznoj propagandi učestvovali su ova dubrovačka društva : 1) Starateljstvo za plućne bolesnike, 2) podmladak društva Crvenog Krsta, 3) Lečničko udruženje, 4) izvidnici, 5) podmladak sokola. Preduzeto je : 28 maja a) Asaniranje tri najnezdravijih stanova dubrovačke sirotinje za spomen ovog dana, b) deljenje sapuna i četkica za čišćenje zuba siromašnoj deci Starateljstva, c) deljenje i lepljenje plakata po školama i u gradu pomoću skauta; 29 maja a) Predavanje po školama od mesnih lekara i nastavnika, b) izlet podmladka u prirodu i sađenje drveća ; 30 maja a) povorka sa agitacionim natpisima ( podmladak sokola, podmladak društva Crvenog Krsta, Pčelice, Skauti), b) u teatru predavanje ,,O tuberkulozi u Dubrovniku” (dr. Orlić), uz zdravstveni film ,,Ne pljuj na tle”. Deklamovanje i pevanje (pevao podmladak Crvenog Krsta Ženske Učiteljske škole ) ; 31 maja deljenje znački, prodavanje cveća i radova Podmladka za osnivanje besplatnog kupatila za siromašnu decu. Crveni Krst je organizovao veliki broj akcija pomoći. Prilikom zemljotresa Glavni Odbor Crvenog Krsta 1926. stavio je na raspolaganje dubrovačkom odboru 120.000 dinara. Iz te sume deljena je prva pomoć, a pristupilo se popravkama oštećenih zgrada najsiromašnijih stradalnika. Stjepan Zakarija, tajnik Dubrovačkog Odbora Crvenog Krsta, zastupao je Dubrovački Odbor u Oblasnom Odboru u Mostaru (17)

Narodna ženska zadruga učestvovala je u svečanostima prikom posete kralja Aleksandra i kraljice Marije Dubrovniku 27. septembra 1925. zajedno sa dubrovačkim korporacijama (Srpsko radničko društvo Bratimstvo, Jugoslavenska Matica, Sokoli, Orjuna, Narodna Radikalna Omladina, Srpsko pravoslavna škola, ...). Kralj Aleksandar darovao je Narodnoj Ženskoj Zadruzi 5.000 dinara. Prilikom posete Cavtatu 1925. kraljevski par zaustavio se kod „Cavtajske Udruge Pčelica”, gde im je učiteljica Jelka Miš pokazala bogatu zbirku narodnih vezova. (18)

Jelena Ohmučević-Bizaro umrla je 15. marta 1927 godine. O njenom radu je pisala Marija Đadrov u „Dubrovačkom listu”. Istakla je : „Ti, koja si se rodila i odgojila pod svodovima najljepše renesansne palače, nijesi se žacala od seoske kolibe, ni seljačkog ognjišta. U svojoj seoskoj školi bila si uzor učenica i seljanki. Na svom imanju bila si idol svojih kmeta i njima svijetao primer rada i ustrajnosti . ... a već godine 1906. kao nastavnica učiteljske škole. Bila si prva ženska u Dalmaciji, kojoj je bila povjerena ta čast, a takvo imenovanje u staroj konservativnoj Austriji, značilo je za tebe kulmen priznanja, a za nas Tvoje koleginice prva feministička pobjeda. ... Nijesi poznavala zapreka, ni oskudice sredstava, nijesu Te tangirali prigovori gomile, niti se tebe ticala zavist i zloba ljudska. ... Još te viđam po dubrovačkim ulicama s Tvojom epohalnom kožnom torbom; viđam te kako silaziš niza stube raznih nadleštva, da svoje ciljeve ostvariš.” U kalendaru „Vardar” istaknuto je da se još mlada posvetila učiteljskom zvanju. U Zatonu, Slanom i Stonu odgajala je seljačku decu. U Splitu je bila upraviteljica škole u predgrađu Lučac. Posle usavršavanja u Češkoj vratila se u Dubrovnik, gde je delovala do penzije 1924. Vaspitala je dve generacije učiteljica. U njezinom razredu 1912. osvanula je jedan dan karta Balkana, na kojoj je malim srpskim zastavicama nataknutim na iglicama pratila sa svojim učenicima podvige srpske vojske. Za svoj čin bila je pozvana na odgovornost, te za malo nije nastradala. Posle izbora za predsednicu Narodne Ženske Zadruge 1920. bacila se na humanitarni rad, jer je uvidela da su posledice rata teške a potrebe naroda velike. U članku je istaknuto da je čudesnom brzinom stvorila Dispanzer za grudne bolesti, Dispanzer za dojenčad, Zabavište u Dubrovniku i Gružu, Obdanište u Dubrovniku i Nižu zanatsku školu. Posvetila je svoju pažnju konavoskom narodnom vezu, koji je propadao. Otvorila je tečaj za narodno vezivo i očuvanje narodnog umjeća, da prodajom i izložbama upozna strani svet sa narodnim blagom. Posle smrti priređen joj je impozantan sprovod. Na kraju članka u „Vardaru ” stajalo je : „Slava neumornoj radenici! “(19)

Izaslanstvo Narodne Ženske Zadruge Dubrovnik učestvovalo je na skupštini Kola Srpskih Sestara 1930. u Beogradu. U ime Uprave N.Ž.Z. govorila je Dabinovićeva. U svom govoru istakla je da im je Kolo uzor : „Narodna Ženska Zadruga je ponosna što joj je Kolo Srpskih Sestara iskusan i dobar prijatelj, i duboko mu je harna, što se uvjek, kao takvo pokazalo i osjećanjem, i pomoći i savjetom. ... pa ako se na žalost i ne možemo nadati, da postanemo ikada to što je Kolo” . Molila je Kolo „da nam svoje vrijedno prijateljstvo i nadalje uzdrži, kao što ćemo i mi Kolo uvjek ljubiti i častiti kao drage starije sestre, kojima je ideal biti njima slične. Živjele i napredovale !” Istakla je da su za 10 godina rada Narodne Ženske Zadruge Dubrovnik stvorene institucije : 1920 sekcija za narodni vez, Pčelica i dispanzer za plućne bolesti; 1922. Savjetnica za matere i Zabavište u gradu; 1923. Obdanište u gradu; 1925. Zanatska škola; 1926. Zabavište u Gružu; 1929. konačište i dućan narodnog veza. O svakodnevnom radu Zadruge istakla je : „Osim vidljivih tragova našeg rada, neka nam je slobodno istaknuti da smo uvjek i izvršavale sve dinastičke i patriotske dužnosti najiskrenije i najsavesnije, da nismo dopustile da se u naše društvo uvuče stranačarsko ili vjersko nadmetanje. Netom bi se pojavio oblak ali bi se uspjelo da se to rasprši snagom razuma i ljubavi, tako da smo ponosne, što smo jedno od malo društava, čiji je duh oduvijek odgovarao duhu kojeg naš ljubljeni Kralj i svaki iskren rodoljub mora da želi za našu domovinu. Sarađujemo u raznim gradskim društvima, dajemo pripomoći za sve rodoljubne akcije, podupiremo učenike novcem i uplivom, dijelimo potpore, životne namirnice i odijela, u obdaništu hranimo 30 djece dnevno, uzdržavamo dva zabavišta, zanatsku školu, konačište uzorno čisto, radimo narodni vez i prodajemo u dućanu, priređujemo izložbe, koncerte, plesove, predavanja, te kućne zabave za mladež. Na kraju ističem, da nas državne vlasti, Općina i građanstvo uvažava i smatra za najagilnije i najzaslužnije društvo u našem gradu, što smatramo i kao uspjeh žene uopće. ... molimo da nam Kolo dosadanju ljubav ne oduzme ni u buduće.”(20)

Prilikom XI. Kongresa PEN-klubova 1933. priređena je Etnografska izložba u kneževom dvoru. Eksponate za izložbu prikupile su Lina Bogdan i Jelka Miš. Postavku izložbe izvršio je akademski slikar Marko Rašica. Izložba je bila otvorena 18 maja 1933. (21)

Zajedno sa proslavom Gospe od snjega 1934. sokoli u Cavtatu priredili su svečani blagoslov svoje zastave. Oko 9 sati krenuli su sokoli sa svojom zastavom, predvođeni Cavtatskom Diletantskom Muzikom u crkvu sv. Nikole, gdje je u prisustvu vlasti i okupljenog naroda dekan Dum Ivo Dagonig blagoslovio sokolsku zastavu. Zastavi je kumovala zaslužna propagateljica narodnog veza i dugogodišnja predsjednica Ženske Udruge u Cavtatu Jelka Miš, koju je na svečanosti zamenjivala učiteljica vezilačke škole u Cavtatu Ljubica Račić. Zastava je izrađena u ovoj školi, koja je doprinela upoznavanju i propagandi konavoskog veza. Cavtaćani i okupljeni narod sa veseljem su pozdravili zastavu sokolskog društva. (22)

Dubrovački biskup dr. Josip Marija Carević organizovao je marta 1935. Duhovni koncert u katedrali u Dubrovniku radi pribavljanja sredstava za pomoć siromašnima i nezaposlenima. Biskup Carević pozvao je samo deo društava iz Dubrovnika na saradnju. Među njima su bili Hrvatsko pjevačko društvo „Gundulić” i Pjevačko društvo „Dubrava”. Humanitarni rad na koncertu vršila su društva : Crveni krst, Narodna ženska zadruga, Odbor Milosrđa, Anica Bošković, Napredak, Kat. Društvo „Bošković”. Nacionalna društva održala su sastanak 7. marta 1935. u Sokolani. Proglas koji je upućen građanstvu kao protest što i ta društva nijesu pozvana da sudeluju u akciji za siromašne i nezaposlene potpisali su : Jugoslovensko Muslimansko društvo „Preporod”, Pododbor društva „Kneginja Zorka”, Savez ratnih dobrovoljaca, Udruženje rezervnih oficira, Udruženje „Čuvaćemo Jugoslaviju”, Dubrovačko Srpsko pjevačko društvo „Sloga”, Dubrovačko radničko društvo, Oblasni odbor narodne obrane, Sokolsko društvo, Udruženje četnika, Udruženje ratnih invalida, Dobrovoljna vatrogasna četa, O.N.O. „Nova Jugoslavija”. (23) Na Upravu Zadruge vršen je pritisak zbog njenog stava i tražilo da požali svoje držanje. (24)

Narodna ženska zadruga postavila je 1935. spomen ploču na grob svoje predsednice Elene Bizaro na imanju porodice Bizaro na Brsečinama. Veliki broj članica je otputovao na Brsečine, gde su ih dočekali Lina Banac i gospar Frano Bizaro. Dum Danko Lepeš je nakon mise održao govor, hvaleći pokojnicu kao uzornu dobročiniteljku svih nevojnih a posebno kao zaštitnicu napuštene dece. U svom govoru predsednica Sesa istakla je da Narodna ženska zadruga ulaže sve sile u radu čime se najbolje odužuje uspomeni svoje zaslužne prve predsednice. (25) Profesorka Marija Đadrov bila je 24 godine nastavnica Učiteljske škole u Dubrovniku. U svoje slobodno vreme bila je tajnica Narodne ženske zadruge. Za članicu uprave Jugoslovenske Matice u Dubrovniku bila je izabrana 1926. Umrla je u sanatorijumu u Beogradu 19 marta 1935. (26)

Dr. Frano Bizaro – Ohmučević bio je na opštinskim izborima u dubrovačkoj opštini 1926. izabran za vijećnika na listi Narodne Radikalne stranke. U raspravi o nacionalnom opredeljenju porodice Ohmučević-Bizaro Kristo Dominković, urednik lista ,,Dubrovnik” podsetio je na izjavu Frana pl. Bizaro - Ohmučevića 1935. u razgovoru sa dubrovačkim biskupom Carevićem : „Preuzvišeni je izjavio čuđenje, kad je čuo da u Dubrovniku ima i Srba katolika. Na to se je odmah javio pokojni Bizzarro i otklonio to čuđenje Preuzvišenome ovom konstatacijom i ovim riječima : Preuzvišeni, evo nas ovdje ništa manje nego trojica : gospar Mato Šišić, Dominković i ja. “ (27)

Zlatka Sesa, predsednica Narodne ženske zadruge bila je među izaslanicima iz Dubrovnika koji su u Beogradu tražili ponovnu uspostavu Učiteljske škole. Bili su primljeni u audijenciju kod kraljice Marije, kneza Pavla i kraljevskih namesnika dr. Perovića i dr. Stankovića. Obećana im je podrška. Izaslanici su posle toga posetili ministra prosvete i druge uticajne ličnosti. (28) Na svoju brzojavnu čestitku Zlatka Sesa primila je od kraljeve kancelarije odgovor : „Poštovana gospođo. Po Najvišem nalogu čast mi je izjaviti zahvalnost na toploj čestitci i lepim željama podnesenim Njenom Veličanstvu Kraljici Mariji o Njenom danu rođenja u ime Narodne Ženske Zadruge u Dubrovniku.” (29)

Oblasni odbor Jadranske straže u Dubrovniku proslavio je Jadranski dan 1935. svečanom sjednicom u dvorani Narodne Ženske Zadruge. Bili su prisutni pretstavnici civilnih i vojnih vlasti te nacionalnih i kulturnih ustanova grada Dubrovnika. U izveštaju Jadranske straže od 18. 1. 1937. istaknuto je da su pri Ženskoj zanatskoj školi u Dubrovniku bile 42 članice Podmladka Jadranske straže. (30)

Za jugoslovenske ženske organizacije kongres u Dubrovniku je bio vrlo značajan jer su se prvi put najistaknutije predstavnice ženskih društava iz celog sveta okupile u Jugoslaviji. Bile su svesne značaja kongresa i za Jugoslaviju. (31) Izvršni odbor JŽS zamolio je banovinske sekcije Saveza da obrazuju slične odbore, i da svi skupa pomognu organizovanje kongresa. (32) Izvršni odbor JŽS vodio je pregovore sa društvom Putnik, koje je trebalo da obezbedi dovoljan broj stanova, a takođe i prostorija za održavanje sednica. Londonska novinarka Ana Hristić, sekretar I.Ž.S, posetila je zajedno sa predsednicom JŽS gđom Leposavom Petković Dubrovnik. One su umolile predsednika dubrovačke opštine dr. Ruđera Bracanovića da bude domaćin kongresa. Tokom posete održale su sednicu sa Narodnom ženskom zadrugom. (33) Članice koje su htele da dođu u Dubrovnik zamoljene su da ponesu narodnu nošnju. (34) Predusretljivošću ministarstva prosvete i direktora škole Dom Učiteljske škole u parku Gradac u Dubrovniku bio je obezbeđen za održavaljnje sednica kongresa. Dom je bio uređen za kongres trudom direktora škole i gospođa dubrovačkih društava. (35) Pošto nije bilo dovoljno raspoloživih soba u Dubrovniku, deo delegata stanovao je u Kuparima. Ostale pripreme vršio je Savez preko Narodne ženske zadruge i Društva Kneginje Zorke. Bilo je oko 250 delegata iz SAD, Kanade, Engleske, Italije, Francuske, Švajcarske, Austrije, Mađarske, Belgije, Čehoslovačke, Poljske, Švedske, Norveške, Danske, Holandije, Australije, Južne Afrike, Irske, Estonije, Letonije, Litvanije, Perua, Indije, Rumunije i Finske. U Dubrovnik je došlo oko 550 članica domaćih društava. Kongresnik karata koje su važile kao ulaznice izdato je preko 800. I ako pozvana Delfa Ivanić iz KSS nije bila u mogućnosti da dođe u Dubrovnik. Iz Zetske banovine bili su u delegaciji JSŽ Zlata Sesa iz Narodne ženske zadruge u Dubrovniku i među zamenicama Joka Sočica, predsednica sekcije JŽS za Zetsku banovinu. Gđica Mirka Grujić zastupala je kraljicu Mariju na svečanom otvaranju kongresa. (36) Kongres Međunarodnog ženskog saveza održan je u Dubrovniku od 28 septembra do 9 oktobra 1936. Savezne komisije radile od 28-30 septembra. Svečano otvaranje kongresa bilo je 1 oktobra 1936. Udruženja iz unutrašnjosti mnogobrojnim telegramima pozdravila su rad kongresa. Na plenarnoj sednici živo učešće žena iz Jugoslavije komentarisala je ledi Aberdin : „Nikad još nijednom kongresu MŽS nije bio upućen toliki broj pozdrava i želja za uspeh samo od ženskih udruženja jedne zemlje. ...” Predusretljivošću kratkotalasne radiostanice iz Beograda bio je omogućen prenos otvaranja kongresa. U okviru kongresa priređene su izložba narodnih rukotvorina i izložba knjiga. Izložbu narodnih rukotvorina organizovalo je Beogradsko žensko društvo i Kolo Srpskih Sestara, a učestvovala su društva : Beogradsko žensko društvo (ručni radovi sa primenom starih motiva iz Srbije i Južne Srbije); Kolo Srpskih Sestara iz Beograda (uzorci starih vezova, stari nakit, ... kolekcija lutaka u narodnim odelima, scena iz narodnih običaja – srpska slava); Cavtatska udruga; Petrinjska udruga, Bosanska tkaona beza i veza (bosanski ćilimi i drugi predmeti sa bosanskim motivima); Narodna ženska zadruga – Dubrovnik; Državni osrednji zavod iz Ljubljane i Mariborsko žensko društvo. Zadruga iz Knina izložila je razboj na kome su tkale ćilime devojke obučene u narodnu nošnju (vunena tkanja iz Knina i okoline, ćilime...). Izložba je otvorena u delu prostorija Palate Sponza 28. septembra 1936. Izložba je pokazala da su udruženja uspela da sačuvaju originalne motive stare narodne ornamentike i ožive njihovu primenu ne samo u narodu već i za potrebe savremenog života. (37) Izložbu knjiga otvorila je 28. septembra 1936. predsednica M.Ž.S. ledi Aberdin u dvorani Ženske učiteljske škole u Dubrovniku. Kongres je otvoren 1. oktobra 1936. u starom Bondinom pozorištu. Ulazeći u salu, gosti su prolazili kroz dva reda devojaka i momaka u konavljanskoj nošnji, koji su bili postrojeni na ulasku. Na bini su zauzeli svoja mesta Uprava MŽS, ministar šuma i ruda Đura Janković, ... zamenik predsednika Gradskog poglavarstva Buconjić. U prvim redovima u parteru bili su predstavnici crkava, vojske i mornarice, ustanove i udruženja i strana predstavništva u Dubrovniku. Mesta i lože u parteru zauzeli su strani delegati, a mesta u ložama na I i II galeriji zauzeli su delegati iz Jugoslavije. U loži preko puta bine bili su Mirka Grujić, Vera Perović, ban Zetske banovine Ivanišević i komandant mesta general Vuković. Ledi Aberdin otvorila je kongres. Zatim je govorila Leposava Petković. U ime vlade govorio je ministar Đura Janković. Uveče je ministar Janković priredio banket u hotelu Imperijalu. Ministar je odao priznanje radu ženskih organizacija u Jugoslaviji, izražavajući poštovanje za njihovu aktivnost i saradnju na poboljšanju socijalnih i kulturnih prilika u zemlji. Ban Zetske banovine Ivanišević pozdravio je strane delegatkinje. Plenarne sednice kongresa počele su 2 oktobra 1936. Kraljica Marija primila je 4. oktobra 1936. učesnice kongresa u svom dvorcu u Miločeru. Kraljica je bila u društvu svoje majke rumunske kraljice Marije. Jedan deo učesnica kongresa putovao je brodom “Kralj Aleksandar” do Kotora, a potom automobilima, dok je drugi deo išao automobilima sa zadržavanjem za ručak u Herceg Novom.

Kraljica Marija posetila je zajedno sa svojom majkom 5. oktobra 1936. izložbu ženskih rukotvorina i knjiga u Dubrovniku. U čast delegata Dubrovačka Filharmonija priredila je 5. oktobra 1936. koncerat u sali Oficirskog doma. Narodna ženska zadruga nije mogla da održi zakazani piknik u čast delegata na Lokrumu zbog lošeg vremena, pa im je priredila čaj u prostorijama Oficirskog doma 6. oktobra 1936. Gospođa Milica Banac priredila je čaj delegatima u svojoj vili u Cavtatu. Delegati su posetili i mauzolej porodice Račića u Cavtatu. Uprava JŽS priredila je oproštajno veče delegatima na kongresu, na kome su učestvovale članice domaćih društava. Za vreme večere priređen je defile devojaka u narodnim nošnjama, a zatim narodne igre i pesme. Leposava Petković izjavila je pred stranim delegatima : „ ... Ovih nekoliko dana još su jače učvrstili vezu međusobnog poverenja i prijateljstva. Svi znamo kolika je vrednost ovakvih veza i koliko one pomažu da se zbrišu u mnogim slučajevima i najmanji tragovi prošlosti koje su ponekad mutili iskrena prijateljstva. Znamo koliko ovakvi sporazumi pretstavljaju solidnu bazu za izgrađivanje bolje budućnosti.” (38)

Hrvatski separatisti radili su na tome da preuzmu u svoje ruke društva u Dubrovniku. Održana je 6. marta 1937. glavna godišnja skupština Narodne ženske zadruge. U hrvatskom listu „Narodna svijest” istaknuto je da je „hrvatski karakter Dubrovnika došao otvoreno do izražaja i u ovoj našoj važnoj ženskoj instituciji.” Ipak je list „Narodna svijest” priznao da je postojala manjina koja je bila protiv. (39) I srpski list „Dubrovnik” pisao je o događajima na skupštini. Istakao je : „Ovo je dubrovačka karitativna ustanova koju su pred 18 godina osnovale naše prave i čestite Dubrovkinje, ni ne sluteći da će njihovo mezimče udariti putem na koji ga one nijesu niti postavile niti su mogle računati, da će ta ustanova skrenuti u stranu.” U društvenim statutima je izričito naglašeno da je društvena zastava jugoslovenska. Razmatrajući rad uprave istakao je da su skinule sa svoje table ćirilicu, i istakao : „Tu je prvi korak skretanja njenog delovanja sa puta na koji su je bile postavile Dubrovkinje koje su je osnovale.” Nastavio je da N.Ž.Ž. nije bila na strani nacionalnih društava prilikom koncerta u katedrali 1935, da nisu potpisali proglas nacionalnih društava izdanu prilikom vandalskog čina na reljefu (spomeniku) u vratima od Pila, da su istupili iz Saveza Jugoslovenskih žena. Uprava je učlanila nove članice sa kojima je htela da manifestuje hrvatstvo iako u statutu postoji paraf koji jasno kaže da svaki novi član mora biti javno u lokalima napisan na tabli i tu ostati određeno vreme, pa ako nema prigovora tek onda ga primiti za člana. Prilikom skupštine formirale su se skupine pred zgradom Narodne ženske zadruge. List je smatrao da su neki članovi uprave proračunato odredili premalene društvene prostorije, da tako onemoguće prisustvo članstvu koje se nije slagalo sa radom uprave. (40) U listu „Dubrovnik” jedna bivša članica opisala je način preuzimanja vlasti u ženskoj zadruzi. Napisala je da je odjednom izbrisano iz članstva 147 dubrovačkih gospođa. Istakla je da će iz društva da istupi ,,neznatna manjina” od oko 200 članica. Njen komentar bio je : „Nama je svima žao da je do ovoga moralo doći, jer se sjećamo kako je ova naša Zadruga skladno i divno napredovala za lijepi niz godina, dok su napokon uspjeli da od nje naprave ono što su napravili, i time onemogućili da se u njoj nađe mjesta ikojoj dubrovačkoj gospođi.” (41) Prilikom proslave Vidovdana 1937. Zadruga nije izvestila zastavu. (42) List „Narodna svijest” istakao je da posle izvršene selekcije članica broj članica koji je varirao između 320 i 300 porastao na 420 i više.(43)

Narodna ženska zadruga priredila je božićnu priredbu 1937. za najsiromašniju decu Dubrovnika. Deca iz Zabavišta Narodne ženske zadruge Gruž i Dubrovnik deklamovala su i pevala. Razdeljeno je 60 pari cipela, 80 odela, 10 pari čizama, 6 kaputa, te rublja, slatkiša, igračaka ... tako da je 160 dece primilo darove. Nemoćni su primili potpore u novcu, a bolesnici Morske kuće slatkiše. (44)

List „Dubrovnik” pisao je o pripremi Izložbe Ženske zanatske škole, sekcije Narodne ženske zadruge. Izložba ručnih radova trebala je da se održi 25, 26 i 27 juna 1939. u prostorijama škole. (45) Ženska zanatska škola spremala je učenice praktično i teorijski za samostalni rad u krojenju i šivanju odela i rublja u zanatu ili u domaćinstvu. (46)

Po podacima iz knjige „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, na području dubrovačke opštine posle uspostave Banovine Hrvatske obustavila je delatnost Srpska narodna ženska zadruga. (47) Nasuprot tome nova uprava obeležila je 19 juna 1939. 20 godina rada Zadruge. Predsednica Zlata Sesa govorila je o istoriji zadruge. Sem nje govorile su Vukić-Masrkovinčić, Evelina Banac Bizaro i Stefe Šapro-Dabrović. (48)

List „Dubrovnik” pisao je o nastojanjima hrvatskih separatista da preuzmu upravu nacionalnih društava na isti način kao kod Narodne ženske zadruge u Dubrovniku. U listu „Dubrovnik” istaknuto je da je masovnim upisivanjem u članstvo Jadranske straže u Tivtu „protivnika osnovnih principa same ove institucije” dovedena nova uprava. Od tog vremena u cijelom radu tivatske Jadranske straže vladao je frankovački duh. Uprava je odbijala upis nekoliko stotina službenika ratne mornarice iz Tivta, kad su ovi to tražili. Na godišnjoj skupštini „Jadranske straže” 9. februara 1941. u Tivtu učestvovala je četvrtina članova, pristalica frankovačke uprave, predvođenih od ljudi koji su skinuli državni grb sa zgrade tivatske općine. Sa skupštine su izostali oni koji su protestovali protiv rada te grupe ljudi, ili da se ne izlože uvredama i pogrdama bukača. U svom govoru potpredsjednik društva Ilko Perušina istakao je da se tivatska Jadranska straža sada nalazi u „hrvatskim rukama”, i da je iz ovih ruku „neće oteti nikakva sila”. (49)

Naprednije žene u Dubrovniku osnovale su juna 1919. Narodnu žensku zadrugu. Kao jugoslovenska organizacija dobijala je pomoć od države i od iseljenika. Kolo Srpskih Sestara bilo je Zadruzi uzor u radu. U međuratnom periodu Narodna ženska zadruga u Dubrovniku, radila je na zbrinjavanju dece otvarajući zabavište, dispanzer, 2 obdaništa i Žensku zanatsku školu. Delila je lekove, hranu, pomagala siromašnim đacima i staricama, Po ugledu na Zadrugu osnovane su Zadruge u Šibeniku 1919, Cavtatu i Hvaru. (50) Pomagala je siromašne devojke kroz „Sekciju za njegovanje narodnog veziva i podizanje domaće industrije” u Dubrovniku, Cavtatu i Stonu. Bila je deo Saveza Jugoslovenskih žena. Zadruga je sa ostalim dubrovačkim društvima (Sokoli, Crveni Krst....) učestvovala u zajedničkim akcijama. Svoj vrhunac doživela je dok je na njenom čelu bila Jelena Ohmučević pl. Bizaro. Zadruga je održavala vezu sa društvima u Beogradu, a posebno sa Kolom Srpskih Sestara. Jugoslovenski ženski savez je organizovao X kongres Međunarodnog ženskog saveza u Dubrovniku 1936. Pripreme za kongres vršio je Jugoslovenski ženski savez preko ženskih društava iz Dubrovnika. Narodna ženska zadruga i Društvo Kneginje Zorke u Dubrovniku su sem svojih redovnih aktivnosti 1936. radile na pripremi kongresa Međunarodnog Ženskog Saveza. Za jugoslovenske ženske organizacije kongres u Dubrovniku je bio značajan zato što su se prvu put najistaknutije predstavnice ženskih društava iz celog sveta okupile u Jugoslaviji. To je za njih bilo veliko priznanje.

Hrvatski separatisti preuzeli su 1937. vlast u Zadruzi i istupili iz Saveza Jugoslovenskih žena. Srpski list „Dubrovnik” pisao je da su hrvatski separatisti dobili većinu protivno statutima. Pisao je o preuzimanju uprave Jadranske straže u Tivtu od strane hrvatskih separatista sličnim metodama kao kod Narodne ženske zadruge u Dubrovniku. Iz Zadruge su istupile članice koje nisu prihvatile nametnuti hrvatski karakter Narodne zadruge. Na području dubrovačke opštine posle osnivanja Banovine Hrvatske obustavila je delatnost Srpska narodna ženska zadruga.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. M. „Jedna zaslužna Dubrovkinja”, „Ilustrovani list“, br. 24, 16 VI–23 VI 1921, Beograd, str. 5; „Narodna ženska zadruga”, „Narodna svijest”,br. 51, Dubrovnik, 15 decembra 1925, str. 2;
2. ov. „Kod Srpske djece na Lapadu”, „Rad”, Dubrovnik, 10. aprila 1920, br. 21, str. 2, 3; „Uprava Narodne Ženske Zadruge”, „Rad”, Dubrovnik, 22. maja 1920, br. 27, str. 3;
3. „Jubilej Narodne Ženske Zadruge”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 21 lipnja 1939, br. 25, str. 3;
4. „Predavanja”, „Predavanje o Narodnom umijeću”, „Rad”, Dubrovnik, 3 januara 1920, br. 7, str.3; „Tečaj za narodne vezove”, „Rad”, Dubrovnik, 7 februara 1920, br. 12, str. 2; „Predavanje”, „Narodna Ženska Zadruga”, „Rad”, Dubrovnik, 13. marta 1920, br. 17, str. 4;
5. „Dva predavanja un. prof. Dra Milana Rešetara”, „Rad”, Dubrovnik, 8. maja 1920, br. 25, str. 3; „Izložbu narodnih vezova”, „Rad”, Dubrovnik, 22. maja 1920, br. 27, str. 3;„Proslava Vidovdana”, „Rad”, Dubrovnik, 3. jula 1920, br. 33, str. 3;
6. „Stidite se, prekomorski susjedi !”, „Rad”, Dubrovnik, 24.januara 1920, br. 10, str. 1; „Zarobljenici iz Italije”, „Rad”, Dubrovnik, 31. januara 1920, br. 11, str.3;
7. „Narodnoj Ženskoj Zadruzi”, „Narodna Ženska Zadruga”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 1. februara 1921, br. 5, str.3; Gradske vijesti, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 22 februara 1921, br. 8, str. 3; Gradske vijesti, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 7 juna 1921, br. 23, str. 3; „Otvor oporavilišta na Lokrumu i starateljstva”, „Zdravstvene ustanove”, „Narodna Svijest”, br. 25, Dubrovnik, 21. juna 1921, str. 3;
8. „Dubrovački dispanzer”, „Rad”, Dubrovnik, 10 septembar 1921, br. 94, str.2; „Za siromašnu djecu i udovice”, „Rad”, Dubrovnik, 1. oktobra 1921, br. 97, str. 3; „Starateljstvo za plućne bolesti”, „Rad”, Dubrovnik, 15. oktobra 1921, br. 99, str. 2;
9. „Odaslanstvo Dubrovnika na sprovodu Kralja”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 30. augusta 1921, br.35, str. 3; „Izložba narodnih vezova Narodne Ženske Zadruge” , „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 20. septembra 1921, br.38, str.3;„Izložba narodnih vezova Narodne Ženske Zadruge”, „Rad”, Dubrovnik, 10. septembra 1921, br. 94, str. 3;
10. ov, „Prestavnice „Narodnog Ženskog Saveza” u Dubrovniku, „Rad”, Dubrovnik, 29 oktobar 1921, br. 101, str. 2;
11. „Ženske organizacije”, „Jubilarni zbornik života i rada Srba, Hrvata i Slovenaca 1.XII. 1918-1928”, II deo, izdanje matice živih i mrtvih SHS, Beograd, 1929, str. 707, 708;
12. „Izveštaj rada Uprave Glavnog Odbora Kola Srpskih Sestara za 1923-24 godinu”, „Vardar”, Kalendar za prostu 1926, Beograd, 1925, str. 159, 173; „Izveštaji Kola Srpskih Sestara za 1924-1925. godinu”, „Vardar”, kalendar za prostu 1927, Beograd, 1926, str. 6; „Izveštaj Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara čitan na godišnjoj skupštini u Beogradu 15. maja 1927”, „Vardar kalendar za prestupnu godinu 1928”, Beograd, 1927, str. 6, 10, 12;
13. „Izveštaji o radu Uprave Glavnog Odbora Kola Srpskih Sestara, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39. poslovnu godinu”, Vardar, kalendar za 1940, Beograd 1939, str. 2;
14. „Pozdravi i priznanja Crvenom Krstu od predstavnikadobrotvornih i kulturnih društava”, „Svečani sastanak”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Državna štamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, Avgust 1928, Sveska II, str. 179;
15. „Miguel Mihanović”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, br. 39, 3 oktobra 1922, str. 2; „Narodna Ženska Zadruga”, „Jugosloven”, Dubrovnik, 3. marta 1923, br. 42,str. 3;
16. „Dubrovnik svojoj kraljici”, „Narodna Svijest”, br. 19, Dubrovnik, 24 aprila 1923, str. 1;
17. „Zdravstvena propaganda”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 26 maja 1925, br. 21, str. 7;„Kratak pregled rada Oblasnih Odbora Društva Crvenog krsta u godini 1926”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, maj-juni 1927, sv.5-6, Beograd, str.150;
18. „Raspored korporacija pri dočeku”, „Narodna svijest”, Dubrovnik, 26. septembra 1925, br. 39, str. 3; ,,Darovi Nj. V. Kralja”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 1 oktobra 1925, br. 40, str. 2; „Njih. Vel. Kralj i Kraljica u Dubrovniku”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 1. oktobra 1925, br. 40, str.2;
19. Marija Gjadrov, „Nad grobom Jelene Bizzarro-Ohmučević”, „Dubrovački list”, Dubrovnik, 25. aprila 1927, br. 10, str. 1; „Jelena Ohmučević- Bizzarro”, „Vardar Kalendar KSS za prestupnu 1928 godinu ”, Beograd, 1927, str. 144, 145;
20. „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih odbora u zemlji za 1929-1930 godinu”, „Vardar kalendar za prostu 1931. godinu”, Beograd 1931, str. 116, 117;
21. Ivo Perić, „Iz prethistorije dubrovačkih ljetnih igara”, „Dubrovnik-časopis za kulturu”, Dubrovnik, br. 5-6/1989, str. 242;
22. „Proslava Gospe od snijega i blagoslov sokolskog barjaka u Cavtatu”, „Dubrovačka tribuna”, Dubrovnik, 26 septembra 1934, br. 263;
23. „Duhovni koncerat”, „Dubrava”, Dubrovnik, 15 ožujka 1935, br. 25, str. 1;
24. „Jubilej Narodne Ženske Zadruge”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 21 lipnja 1939, br. 25, str. 3;
25. „Otkriće spomen ploče Jeleni Bizaro”, „Dubrava”, Dubrovnik, 1 travnja 1935, br. 26, str. 3;
26. „Marija Gjadrov”, „Dubrava”, Dubrovnik, 1 travnja 1935, br. 26, str. 3; „Godišnja skupština Jugoslavenske matice”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 20 aprila 1926, br. 16, str. 4;
27. „Rezultat općinskih izbora”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 19 maja 1926, br. 20, str.1; „Uvredljivi falsifikat”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 aprila 1937, br. 9, str.4;
28. „Dubrovačka preparandija”, „Dubrava”, Dubrovnik, na Badnji dan 1935, br. 43, God. III, str.5;
29. „Iz Narodne Ženske Zadruge”, „Narodna svijest”, Dubrovnik, 20 Siječnja 1937, br. 3, str. 3;
30. „Podmladak Jadranske straže“, Split, mart 1937, br. 7, str.111;
31. Paulina Albala, „Značaj kongresa Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 29. februar 1936, br. 2, str. 9;
32. „Rad Izvršnog odbora J.Ž.S.”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 29. februar 1936, br. 2, str. 11;
33. „Saopštenje Izvršnog odbora J.Ž.S.”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30. mart 1936, br. 3, str. 19; „Međunarodni kongres žena u Dubrovniku”, „Dubrava”, Dubrovnik, na Uskrsenje, br. 50, str. 5;
34. „Napomene”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, avgust 1936, br. 7, str. 56;
35. „Saopštenja Izvršnog odbora”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 jun 1936, br. 6, str. 44;
36. Slavka Gerasimović, „Izveštaj o kongresu Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, Oktobar-Novembar 1936, br. 9, str. 70, 71, 72;
37. Slavka Gerasimović, „Izveštaj o kongresu Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, br. 9, str. 71, 72, 73, 74, 75, 76;
38. Slavka Gerasimović, „Izveštaj o kongresu Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, br. 9, str. 71, 72, 73, 74, 75, 76;
39. „Skupština Narod. Ženske Zadruge”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 10 ožujak 1937, br.10, str.2;
40. „Narodna ženska zadruga”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 marta 1937, br. 7, str. 3;
41. Bivša članica, „Oko Narodne Ženske Zadruge”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 aprila 1937, br. 9, str. 3;
42. „Vidov dan”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 Juli 1937, br. 23, str. 3;
43. „Jubilej Narodne Ženske Zadruge”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 21 lipnja 1939, br. 25, str. 3;
44. „Božična priredba Narod. Ženske Zadruge”, „Narodna svijest”, Dubrovnik, 30. Prosinca 1937, br. 55, str. 4;
45. „Izložba”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24 juna 1939, br. 25, str. 3;
46. „Ženska zanatska škola”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 26 avgusta 1939, br. 34, str.4;
47. Dušan Plenča, „Odnos građanskih političkih struktura Dubrovnika prema borbi za nacionalno oslobođenje i socijalni preobražaj (1941-1945)”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1050;
48. „Jubilej Narodne Ženske Zadruge”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 21 lipnja 1939, br. 25, str. 3;
49. J, „Vrabac u lastavičinom gnjezdu.”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22 februara 1941, br. 8, str. 3-4;
50. „Ženske organizacije”, „Jubilarni zbornik života i rada Srba, Hrvata i Slovenaca 1.XII. 1918-1928”, II deo, izdanje matice živih i mrtvih SHS, Beograd, 1929, str. 706;