Saradnja Srpskih sokola i Pobratima u Bosni i Hercegovini

Uoči Prvog svetskog rata „Prosveta”, srpske zemljoradničke zadruge, sokoli i pobratimi u Bosni i Hercegovini umanjivali su štetan uticaj mehana uverivši široke slojeve stanovništva o potrebi pismenosti. (1) Risto Jeremić osnovao je početkom 1893. u Foči Srpsko sokolsko-pobratimsko društvo sa zadatkom da podiže fizički i moralno svoje članove i da vodi borbu protiv alkoholizma. Udruženje je osnovalo trezvenosnu sekciju. Austro-Ugarska vlast je sokolsko društvo zabranila i naredila da se gimnastičke sprave unište.

Društvo je nastavilo rad kao trezvenjačko pod nazivom „Pobratimstvo, Družina pravoslavnih Srba u Foči“ i nastavilo je da neguje sokolske ideje. (2) Sokoli su smatrali da se nikakav krupniji preokret nije mogao ostvariti bez učešća sela i seljaka, jer su oni bili jezgro srpskog naroda. (3)

Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. i društvo je osnovalo sokolsku sekciju. (4) Pododbor je osnovao trgovački pomoćnik Mihailo Perović, rodom iz Rudog, uz pomoć trgovca Dušana Savića. Perović je bio član Pobratimstva u Sarajevu i počeo je u Razboju propagirati trezvenost. Rad je nailazio na velike teškoće, jer je ideja pobratimstva bila u tim krajevima nova, a još više jer su ti krajevi bili odani piću i svim porocima koji su bili u vezi sa pićem. Zahvaljujući Peroviću i njegovom fanatizmu kao i izdašnoj pomoći Savića, mladih agilnih trgovaca u tom selu, pokret se počeo naglo širiti. Krajem 1909 godine osnovao je Perović prvi pododbor Pobratimstva, koji je bio i prvi pododbor društva u tadašnjoj Bosni i Hercegovini. Društvo u Razboju je ojačalo i priredilo zabavu, na kojoj je učestvovalo i desetina članova Pobratimstva iz Sarajeva, na čelu sa Lazarom Bilbijom, blagajnikom Prosvete. Pokret nije išao dalje od progande protiv alkohola i vaspitanju svojih članova kao trezvenjaka. U isto vreme je bio osnovan Srpski soko u Bosanskoj Gradišci, od strane đaka i nekoliko omladinaca. Aneksiona kriza 1908 godine podstakla je nacionalni pokret. Veze sa Srbijom koje su i ranije postojale, proširile su se i učvrstile. Tražio se način kako da se nacionalni rad prenese u široke narodne mase. Išlo se na to da celokupni rad bude pod okriljem Narodne odbrane i da direktive dolaze iz Beograda. Morale su se prvo upoznati prilike na selu i odabrati ljude i karaktere, voljnih rada i spremnih na žrtve. Pobratimstvo je sa svojom idejom trezvenosti, gde je svaki član morao potpisati zavet i dati časnu reč da neće da pije, bilo prihvatljivo. Za stvaranje i organizovanje Narodne odbrane imalo je Pobratimstvo da posluži kao jedno od sredstava za cilj. Starešinstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na ideju da se sokolska misao presadi u narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Vlado Malić bio je poslan od sokolskog društva da u Sarajevu kod Glavnog odbora Pobratimstva i Sokolske župe izloži svoje ideje i dobije načelni pristanak za zajednički rad Sokola i Pobratimstva. Društvu u Gradišci date su u tom pogledu odrešene ruke. Delegirani su u ime Sokolske župe dr. Vojislav Besarović, Jovo Popović, inž. Mika Blagojević a od strane Glavnog odbora Pobratimstva Miloš Ćuran, Jovo Pešut, Kosta Jeftić i Vlado Malić da pravila Pobratimstva saobraze izmenjenom načinu rada. Jedna od glavnih tačaka bila je da su Pobratimi pored trezvenosti, bili dužni da rade na higijenskom i fizičkom podizanju svojih članova i to gimnastičkim vežbama. Udaren je temelj osnivanju Sokola-Pobratima u selima. Odmah je osnovan Pododbor Pobratima u Gradišci i većina članova Srpskog sokola zavetovala se da neće piti i stupila je u redove pobratima, da bi time stekli moralno pravo da ideju trezvenosti propagiraju u narodu. Austrijske vlasti su tolerisale ideju tretzvenosti. U redove pobratima počeli su se upisivati svi odreda. Oni koji su bili slabe volje otpali su posle nekoliko prvih meseci. Oni koji su časno ispunjavali zavet i zadanu reč, stavljeni su na probu i već samim tim odvajali su se od drugih i dokazivali da se sa njimam kao časnim ljudima moglo računati. Slabići i prevrtljivci, koji su prekršili zadanu reč, odbacivani su i javno žigosani u selu, na zboru i preko novina koje su seljacima deljene na čitanje. Da bi se ideja pobratimstva popularisala, istaknuto je da su pobratimi sokolska vojska na selu. Desetina omladinaca, sokola iz Gradiške, išlo je mesecima po selima i vežbali seosku omladinu. Kad nije bilo moguće ići na selo, pozivani su seoski omladinci u grad, u sokolanu, da im se vežbe pokažu, kako bi ih oni opet preneli na selo. Ovo je bio težak posao i za seljake koji su dolazili iz udaljenosti od 20-30 km i za one koji su ih učili. Nije ostalo samo pri vežbanju, trebalo je pripremiti i vaspitati njihov duh. Posle vežbe sedalo se pod kakvo drvo ili u čiju kućicu i vodili razgovori. Grdila se Austrija i isticali nepravde i zulumi koje je činila, a hvalila i uzdizala slobodna Srbija. Aneksiona kriza, nerešeno agrarno pitanje i progoni kojih je uvek bilo, pružali su za to materijal. Novine i to „Srpsko kolo“ iz Zagreba, „trezvenost“ iz Beograda, kalendari Narodne odbrane i knjige i brošure Živojina Dačića, deljene su u stotinama primeraka pobratimima na selu. Kočićev „Jazavac pred sudom“ bio je seljacima najomiljenija knjiga. Stariji ljudi, gledajući omladinu kako vežba u stroju kao vojska, oduševljavali su se i upisivali u Pobratimstvo, uvereni da ima nešto što se iza ovoga krije. (5)

Rad na selu je za sokole bio težak. Sokolski pregaoci su morali da se dovijaju da svakoj svojoj reči daju ubedljivo opravdanje pred vlastima. U očima službenih faktora sokolska društva u gradovima su bila podložna jakoj kontroli. Vlast je bila sumnjičava prema aktivnosti srpskih sokola na selu. Pored propagande trezvenosti, među pobratimima su bile zavedene sokolske slobodne vežbe ( i one sa sletova u Ravanici). Pred balkanski rat u Hercegovini je bilo nekoliko četa pobratima i to : u Fatnici (Bileća), Trijebnju, Opličićima, Klepcima, Dabar Polju (Stolac), Bijelom Polju, Malom Polju, Pijescima (Mostar), Dužima (Trebinje), Srđevićima, Lipniku, Vrbi, Samoboru, Dobreljima, Mekoj Grudi, Koritima (Gacko), Fojnici, Surićima i Bojištu (Nevesinje). Čete su priređivale godišnje nastupe i utakmice. Prva svečanost pobratimskih četa održana je 1912 godine u Dobreljima pod upravom Sokolskog društva Gacko. Iste godine organizovan je javni čas u Fatničkom polju (Bileća) sa utakmicama u viteškim igrama. Na proslavi Prosvetine desetogodišnjice 1912 godine u Sarajevu nastupilo je 128 vežbača u slobodnim vežbama. Susret pobratima iz Bosanske Krajine na čelu sa bratom Malićem sa pobratimima iz Hercegovine koje je vodio Čedo Milić, bio je sav u znaku svetlih perspektiva za budućnost. Istupanje seljaka na gradskim priredbama, kontakt sa gradom u kome je ideja nacionalizma bila sva u zamahu, pojačavala je svest gorštaka i dubrovaca da se narod nalazi pred teškim i sudbonosnim zadacima. Hercegovački pregaoci su na veleizdajničkom procesu u Banja Luci bili optuživani da su se kod crkve u Opličićima svi pobratimi zakleli na vernost revolucionarnoj narodnoj ideji dižući tri prsta ka nebu. U svakom organizovanom pobratimu austrougarska vladavina imala je zakletog neprijatelja. Četa pobratima nastupala je u Mostaru 3 juna 1914 godine zajedno sa sokolskim društvom. Pobratimi su za vreme Prvog svetskog rata nastojali da prebegnu i bili su među uskocima u Crnoj Gori, dobrovoljcima na Solunskom frontu. Oni koji nisu uspeli da prebegnu bili vešani i streljani od strane austro-ugarske vlasti. Posle rata sokoli su u Hercegovini nastojali da obnove pobratimske čete na selu. Zbog sukoba sa strankama nije bilo velikog uspeha. Za vreme I Sokolskog sleta Župe Mostar 1921 godine bile su tri čete sa 22 vežbača u slobodnom vežbanju. Na inicijativu sokolskih pregalaca a u vezi sa proslavom pedesetogodišnjice Hercegovačkog ustanka krenulo se sa osnivanjem sokolskih četa na selu. (6) Saradnjom Srpskih sokola sa Pobratimima jačala je nacionalnu svest na selu. Pred vlastima Pobratimi su bili trezvenjačko udruženje. Doprineli su odabiru poverenika Narodne odbrane, jer onaj koji je kršio zavete da neće da pije nije bio dobar ni za poverenika Narodne odbrane. Pobratimi su pripremali seosko stanovništvo za borbu za oslobođenje i ujedinjenje.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Milan Karanović, Sarajevo, „Prosvećivanje naroda ”, Uredio Vojislav Gaćinović, „Kalendar-Almanah Prosveta 1925. izdalo društvo Prosveta, Štamparija „Obod” Sarajevo, str. 194;
2. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110, 111; „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str. 20;
3. „Od pobratima do sokolskih četa“, „Spomenica II Pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1909-1914-1934“, str.108;
4. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112; Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3;
5. Vlado Malić, „Pobratimski pokret u Bosanskoj Krajini od 1900-1914 g.“, „Spomenica II Pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1909-1914-1934“, str. 61, 62, 63;
6. „Od pobratima do sokolskih četa“, „Spomenica II Pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1909-1914-1934“, str. 110. 111, 112, 113;