Slovenski balovi i plesovi

Rodoljubiva društva u Kraljevini Jugoslaviji (Kolo Srpskih Sestara, Dobrotvorne zadruge Srpkinja, Jadranska straža, Savez Sokola... ) radila su na podsticanju veza među slovenskim narodima. Za tadašnje doba najbolji način za to bio je priređivanje balova, priredbi i plesova. Društva su putem Slovenskih balova i plesova nastojala da narodna nošnja slovenskih naroda bude prihvaćena od javnosti. Sokolsko društvo I u Zagrebu je bilo centar slavenskog života u Zagrebu. Društvo je nastavilo sa svojim „Slavenskim sijelima”. U 1923. održalo je poljsko, čehoslovačko i lužičko-srpsko veče. Održalo je 12 aprila 1924. „Slavensko veče” u spomen neoslobođene braće u Istri. U dvorani su te večeri uz sokole i prijatelje sokolstva bili i gotovo svi Istrani koji su boravili u Zagrebu. Starešina društva dr. Lazar Car u svom govoru podsetio je da je tih dana bila 112 godišnjica rođenja budioca narodne svesti u Istri biskupa Jurja Dobrile. Posle njega istupio je pesnik Istre brat R. Katalinić-Jeretov. Recitovao je plač „Majke Margarete” sa zarobljenim sinom. Sledile su pesmice svom rodnom kraju i gradovima Opatiji i Volosku. Kad je naraštajac Zvonko Pfaf recitovao pesmu „Mojoj Istri”, pesnik se rukovao sa sokolićem. Sokolski orkestar svirao je istarske pesme. Pročelnik sokolskog muzičkog odelenja Milan Katić instrumentalizovao je istarske narodne pesme. Pesme je izvodio sokolski orkestar. Time je bio zaključen program slavenske večeri. Posle kraja programa mladi su igrali u dvorani uz sviranje sokolskog orkestra. Društvo je planiralo da nastavi sa svojim Slavenskim selima. (1)

Prilikom obeležavanja 100-godišnjice rođenja dr. Miroslava Tirša, osnivača Sokolstva, 1932. u Ofirskom domu, u Mostaru pod pokroviteljstvom Ružice Tomić, članice sokola i supruge generala, održano je „Sveslovensko veče narodnih nošnja”, u saradnji sa Češkom besedom i Ruskom kolonijom. U članku u „Sokolskom glasniku” isticalo se da po opštem uverenju ni jedna priredba do tada u Mostaru nije tako uspela ni bila posećena. Bilo je oko 500 posetilaca a od toga u narodnim nošnjama 136. Prostorije Oficirskog doma bile su premalene za takvu posetu. Plesana je precizno Češka beseda, Ruska mazurka, Hrvatsko salonsko kolo, Srbijanka, Crnogorski orao i kola iz svih delova Jugoslavije. Kostimi su bili čisti narodni, neki sa vezivom narodnih motiva, bilo je i jednostavnih narodnih nošnja. Svaki je nosio obeležje svog kraja, svaki nešto specijalno lepo, karakteristično za kraj u kome je rađen. Bile su zastupljene nošnje iz svih krajeva Jugoslavije : hercegovačke, crnogorske, dalmatinske, srbijanske, hrvatske, bosanske, slovenačke i vojvođanske. Ostali kostimi bili su iz drugih slovenskih država : čehoslovački, ruski i ukrajinski. Priredba je imala čisti slovenski karakter. Otvorena je sa „Hej Slaveni” te „Kraljevim kolom” Priredbu je organizovao akcioni odbor sa predsednikom generalom Miroslavom Tomićem, takođe članom sokola. (2) Mostar je proslavio Dan Ujedinjenja 1932 godine veoma svečano. Sokoli su prednjačili u proslavi. Posle podne u sokolskoj čitaonici održana je svečana sednica sokolskog društva na kojoj je pored celokupne društvene i župske uprave i svih sokolskih kategorija bio prisutan i veliki broj građana. Sednica je otvorena sviranjem himne, a posle toga je zamenik starešine društva S. Govedarica držao prigodan govor o značaju dana kao i o sokolskom zavetu. Zatim su neki naraštajci prevedeni u članstvo i sokolske dece u naraštaj, novi članovi su položili svečani zavet. Svečana sednica bila je završena sviranjem svesokolske himne. Uveče je održano Veče jugoslovenskih narodnih nošnji, u kome su učestvovale sve kategorije članstva. Izvedena je vežba na stihove Šantićeve pesme : “Večer na školju” sa recitacijom Nedeljka Napolića, koji je tu vežbu i spremao. Na večeru je održana revija jugoslovenskih narodnih nošnji iz skoro svih jugoslovenskih krajeva. Sokolska akademija za naraštaj, decu i učenike mostarskih škola održana je 4 decembra 1932 godine. Na njoj su ponovljene sve vežbe od 1 decembra i pored toga je dečji pevački zbor sokolske dece pod upravom brata Fehimovića pevao skladno himnu i još nekoliko uvežbanih pesama. (3)

Sokolska župa Mostar je nastavila da održava svake godine Sveslovenske večeri narodnih nošnji. U časopisu župe Mostar „Knjiga za sokolsko selo” u članku „Veče sveslavenskih narodnih nošnja” istaknuto je da veče priređuje Sokolsko društvo Mostar 4 decembra 1937. Bio je organizovan poseban odbor. U članku se isticalo : „Ova priredba je svake godine pokazivala odlične rezultate, prikazujući razne kostime iz svih krajeva naše države, kao i ostalih slovenskih zemalja. Pored kostima prikazuju se i razni narodni običaji i narodna kola i igre. Za ovo veče vlada veliko interesovanje, kako kod publike iz samog Mostara, tako i iz ostalih okolnih mesta.” (4)

U Zagrebu je Jadranska Straža priredila Sveslovenski elitni ples koji održan u januaru 1933. i 1934. pod pokroviteljstvom Kraljice Marije a povodom njenog rođendana. (5) Kolo Srpskih Sestara Petrovgrad (danas se zove Zrenjanin) prikazalo je banatske narodne igre na Sveslovenskoj zabavi Glavnog Odbora Kola u Beogradu. (6)

U cilju propagiranja narodnih slovenskih kostima, Sokolsko društvo Beograd I održalo je 6 marta 1937. kostimiranu zabavu. Pored predstavnika Sokolske župe Beograd Momira Sinobada, prisustvovali su dr. Bahtik kao predstavnik čehoslovačkog opunomoćenog ministra, dr. Šiškanov kao predstavnik bugarskog poslanstva i drugi predstavnici nacionalnih i sokolskih društava. Pre početka zabave društveni prosvetar Dragoljub Višnjić, pozdravio je prisutne i održao govor o značaju narodnih kostima. (7)

Sokolska župa Beograd htela je da priredi sokolski bal. Zbog nepredviđenih okolnosti koje su omele priređivanje bala u januaru 1938. pripreme su odložene. Pokroviteljstvo nad balom primio se Vlada Ilić, predsednik Gradskog poglavarstva. U počasni odbor ušli su prvi predstavnici javnog, kulturnog života i to : ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Vjekoslav Miletić, armijski general Petar Kosić, komandant Beograda, dr. Milan Radosavljević, guverner Narodne banke, dr. Dragoslav Jovanović, rektor Univerziteta, Svetozar Tomić, I podpredsednik Crvenog krsta, dr. Vladimir Mitrović, predsednik Jugoslovensko bugarske lige, inž. Milan Nešić, predsednik Jugoslovensko-poljske lige, Ljubomir Hofmanović, podpredsednik Jogoslovensko-Čehoslovačke lige, Roman Drejling, starešina Ruskog sokolskog saveza, Gangl, I zamenik starešine Saveza Sokola, Đura Paunković, II zamenik starešine Saveza Sokola, dr. Oton Gavrančić, III zamenik starešine Saveza Sokola, dr. Marije Čok, predsednik Udruženja Istrana, Vladimir Simić Advokatske komore, dr. Dušan M. Popović, predsednik Saveza lekarskih komora, Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”, Milutin Stanojević, predsednik Trgovačke komore, Milan Stojanović, predsednik Zanatlijske komore, Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”, Andra Milosavljević, predsednik Centralnog novinarskog udruženja, Ilija K. Pantić, podpredsednik Industrijske komore, Nedeljko Savić, predsednik Saveza trgovačkih udruženja, Mirko Barubdžić, direktor gimnazije, Rajica Marinković, podpredsednik profesorskog udruženja, Ivan Dimnik, predsednik Centralnog učiteljskog udruženja, Mihailo Đurić, predsednik „Privrednika”, Vasa Knežević, industrijalac, Dragoslav Milišić, industrijalac, Vlada Mitić, trgovac, Aleksandar Tadić, direktor Industrijsko trgovačke banke, Ljubomir Gođevac, industrijalac, Jovan Marković, trgovac, Dušan Mojić, trgovac, Avram Filipović, trgovac, Leposava Petković, predsednica Jugoslovenskog ženskog saveza. (8) Uprava župe obavestila je sve svoje jedinice (društva i seoske čete) da će se 12 marta 1938. održati bal slovenskih naroda u Beogradu. Pošto je to bio prvi bal župe Beograd uprava je želela da na balu učestvuju sve jedinice župe. Zato je zamolila uprave svih društava i četa da tog dana ne priređuju nikakve priredbe, nego da u što većem broju dođu na bal. Svako društvo je trebalo da dobije po jednu besplatnu kartu za delegata. (9)

Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda, koji je održan u prostorijama Sokolskog društva Beograd Matica. Velika, donja i srednja sala bile su uređene za igru a ostale ostale prostorije za bife. U velikoj sali su svirale dve muzike : muzika Kraljeve Garde i muzika Sokolskog društva Beograd VII, a u donjoj treća muzika. Gosti su došli u narodnim nošnjama i sokolskim odorama. Kraljevog izaslanika pukovnika Milivoja Durbešića dočekao je starešina župe dr. Gradojević i ostali članovi starešinstva. Došli su ministar finasija Letica sa gospođom, ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Miletić sa gospođom, I podpredsednik senata Tomić, zamenici Starešine saveza Paunković i dr. Gavrančić, predsednik Gradskog poglavarstva Ilić sa gospođom, admiral Prica, armijski general Kosić, izaslanik ministra vojske i mornarice Mih. Stajić, predstavnik čehoslovačkog poslanstva dr. Bahtik, ... bugarski poslanik Popov, poljski poslanik Dembicki, načelnik ministarstva fizičkog vaspitanja naroda Aračić, članovi Počasnog odbora bala. Pokrovitelj bala Vlada Ilić poveo je Kraljevo kolo. Članovi i članice Beograd-Matice izveli su splet slovenskih igara, članovi i članice jugoslovensko poljske lige u poljskim plemićkim nošnjama izveli su nekoliko narodnih poljskih plesova, dva para članova i članica ruskog sokola iz Zemuna izveli su “Kozačok”. Naročito toplo su bili pozdravljeni članovi i članice udruženja Trst-Rijeka-Gorica koji su izveli nekoliko plesova iz svog kraja i u nošnji tamošnjeg življa. Grupa ruskih sokolica u ruskoj nošnji izveli su igru iz svog kraja. (10) Bal je izazvao živ interes u svim sokolskim jedinicama. (11) Povodom održavanja bala Slovensko društvo iz Bugarske uputilo je čestitke. Istakli su da Slovensko društvo iz Bugarske 38 godina samo radilo na ideji slovenske uzajamnosti. U časopisu „Oko sokolovo” čestitka je objavljena na bugarskom, bez prevoda. Čestitke su poslali i starešine bugarskih Junaka Dimitar Lazov, dr. Mihail Minev, Pop-Vasiljev, Stoimenov i Kiril Georgiev, svi iz Sofije. (12) Župa je planirala pripremu drugog župskog bala u 1939. pod pokroviteljstvom Vlade Ilića. U počasnom odboru bili su : Đura Čejović, ministar za fizičko vaspitanje naroda, armijski general Petar Kosić, komandant Beograda, dr. Milan Radosavljević, guverner Narodne banke, E. Gangl, I zamenik starešine Saveza Sokola, Krsta Smiljanić, senator, aleksandar Stanković, divizijski general, komandant kraljevske garde, dr. Milan Glomazić, Upravnik Državne hipotekarne banke, Svetozar Tomić, I podpredsednik Crvenog krsta, Danilo Kalafatović, divizijski đeneral, dr. Milan Glavinić, poslanik u Narodnoj skupštini, Todor Živković, poslanik u Narodnoj skupštini, inž. Borivoje Đuričić, predsednik Jugoslovensko bugarske lige, inž. Milan Nešić, predsednik Jugoslovensko-poljske lige, Ljubomir Hofmanović, podpredsednik Jogoslovensko-Čehoslovačke lige, gđica Mirka Grujić, predsednica Kola Srpskih Sestara, Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”, Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”, gđa Mila P. Lazarević, predsednica Društva Srpske majke, Milutin Stanojević, predsednik Trgovačke komore, Ilija K. Pantić, podpredsednik Industrijske komore, Nedeljko Savić, predsednik Saveza trgovačkih udruženja, Mihailo Đurić, predsednik „Privrednika”, Vasa Knežević, industrijalac, Vlada Mitić, trgovac, Dušan Marinović, šef protokola ministarstva inostranih poslova i Vlada Teokarević, industrijalac. (13) Pokroviteljstva II Sokolskog bala primio se 1939. Vlada Ilić, predsednik Gradskog poglavarstva i starešina Sokolskog društva Beograd XI. Bal je trebao da se održi u svim prostorijama Sokolskog doma Kralja Aleksandra I u Deligradskoj ulici. (14) Kolo Srpskih Sestara je 11. marta 1939. u sali Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu organizovalo Sveslovensku zabavu. Angažovali su igrače iz slovenskih zemalja i svih krajeva Jugoslavije. Iz Jugoslavije su bile 1) grupa iz Novog Vinodola kod Sušaka; 2) Raštačka grupa iz Skopske Crne Gore, sa 22 člana; 3) Bunjevačka grupa iz Subotice, sa 20 članova; i 4) grupa iz Šumadije. Kolo je na Kolarcu priredilo Sveslovensko veče 13. marta 1939. na kome su ponovile ceo program igara sa zabave i tako omogućili školskoj omladini i publici koja nije išla na zabave da vide ove igre. Te večeri su članovi Udruženja Istra, Trst, Gorica izveli svoje istarske narodne igre. Posle zabave je vođa grupe iz Novog Vinodola kod Sušaka uputio pismo Kolu. Pismo se završavalo : „Neka vide političari svih vrsta da se deoba Jugoslavije ne da učiniti i neka ona braća Hrvati koji su nas hteli da odvrate da idemo u Beograd zapamte da, dok je ovakvih žena u Jugoslaviji kao što je Kolo Srpskih Sestara Jugoslavija se dijeliti ne može”. (15)

Sokolsko društvo Beograd I održalo je 4. marta 1939. svoju tradicionalnu slovensku kostimiranu zabavu. U pozivu na zabavu u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Danas, kada se sveslovenska ideja suzbija u celoj Evropi, neophodna je potreba da se Sokoli još jače njom zapajaju, kao njeni prvoborci. Dođite, sestre i braćo, u što većem broju na ovu zabavu !”. (16) Posle pozdravnog govora starešine društva, koji je izneo značaj priredbe, izveden je kratki program uz učešće Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva iz Zemuna. Prosvetar društva profesor T. Ilić govorio je o značaju sokolstva kod slovenskih naroda. Ženski naraštaj izveo je nekoliko motiva narodnih igara, a članovi i članice prikazali su “Moravsku besedu”. Zabava je održana pod pokroviteljstvom Engelberta Gangla. Na zabavi su bili i domaći kostimi i kostimi drugih slovenskih naroda. (17)

Sokolsko društvo Borovo priređivalo je tradicionalne Sveslovenske balove. U sokolskom domu 4 marta 1939. Sokolsko društvo Borovo priredilo je Sveslovenski bal. Bal je otvoren povorkom narodnih nošnji na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem i njegovom suprugom. Posetioci su se divili narodnim nošnjama. Pevačko društvo “Radiša” pevalo je na balu pesme. Nastupili su članovi sokolskog društva iz Bačkog Petrovca u slovačkim narodnim nošnjama i prikazali publici “Čehoslovačku besedu”, zašto su pobrali buru aplauza. Naraštajke iz Borova izvele su Moravsku narodnu igru, a članovi društva “Istra-Trst-Gorica” iz Beograda prikazali su istarske narodne plesove. Zatim je izveden ukrajinski ples, a članovi i članice društva u Borovu u slikovitim narodnim nošnjama izvodili su narodna kola. Najlepša tačka programa po mišljenju izveštača u „Sokolskom glasniku“ Srđana Šapića bilo izvođenje ruskog narodnog plesa, od strane člana sokola Pianova iz Brčkog i njegove trupe, sa najmlađom članicom pevačkog društva “Radiše” Olgom Boguš. Nagradu za najlepšu narodnu nošnju dobila je gospođa Kondić, supruga vođe prodajnog odelenja Kondića, koja je imala bosansku nošnju. Drugu nagradu dobila je sokolica Mirjana Pražić, sa slavonskom nošnjom. Treću nagradu dobila je slovačka narodna nošnja. Bal je trajao do zore. (18) Iako su slovenski narodi bili u teškom položaju K.S.S. je priredio Sveslovensku zabavu 9 marta 1940. u Oficirskom domu u Beogradu. Kralj Petar uputio je kao prilog 10.000 dinara za Sveslovensku zabavu. Zabavu su posetili knez Pavle i kneginja Olga. Kneginja Olga je bila u bunjevačkoj nošnji. Na zabavi su bili odbori K.S.S. iz : Kavadara, Bitolja, Okučana, Negotina, Ohrida, Svrljiga, Pirota, Vranja, Bosanske Kostajnice, Stare Pazove, Radovišta, Štipa, Niša, Gline, Prilepa, Sušaka, Strumice, Skoplja, Đevđelije, Kruševca, Kumanova, Banja-Luke, Sarajeva, Petrovca na Mlavi, Zenice, Valjeva, Tuzle, Zaječara, Novog Sada, Zavidovića, Bosanskog Novog, Niša, Mostara, Sremske Mitrovice, Vinkovaca, K.S. Horgoša, Maglaja, K.S.J. Ljubljana, Žaleca, Maribora, Mežice, Kamnika, Kranja, Celja, Dobrotvorna zadruga Srpkinja Petrinja, Splita, Pakraca, Ženska zadruga Šibenik, Ženska udruga Petrinja, Dobrotvorna zadruga Srpkinja Zagreb, Dečiji dom Kralja Aleksandra Zagreb, Udruženje Univerzitetski obrazovanih žena Zagreb, Savez jugoslovenskih žena Zagreb i Društvo Knjeginje Ljubice Zagreb. Sa posetom iz Beograda na zabavi je bilo približno oko 1.000 osoba. Na defileu bile su grupe : ruska, poljska, češka, bugarska, redom sve pokrajine i nošnje Jugoslavije. Posle defilea bile su narodne igre : ruske, poljske, češke, bugarske i šumadinske i iz okoline Ohrida. Bugarske igre izvodila je grupa „Sredec” koja je pripadala opštini Sofija i koja je pozvana na preporuku beogradske opštine. Grupu od 16 osoba doveo je dr. Krušev, časnik sofijske opštine. Posle zabave K.S.S. je priredilo Slovensko veče 12 marta 1940. na Narodnom Univerzitetu. Vladimir Savić predavao je „O slovenskoj uzajamnosti kroz slovensku umetnost”. Publika je pozdravila sve izvođače slovenskih igara i završnu sliku i pesmu Slovenstvu guslara Petra Perunovića, opkoljenog omladinom u nošnjama slovenskih naroda. K.S.S. je priredilo dve Srpske večere na Kolarčevom Univerzitetu sa srpskim programom. Na prvoj večeri govorio je dr Stranjaković, docent Univerziteta, „O srpskom patriotizmu”, a na drugoj večeri dr. Vlad. Ćorović, profesor Univerziteta, predavanjem „Srpska žena u borbi za slobodu”. Članice K.S.S. Vinkovci posetile su 9 marta 1940. Sveslovenski bal K.S.S. u Beogradu. U svom izveštaju istakle su da su tu videli svu lepotu i bogatstvo narodne nošnje iz raznih krajeva Jugoslavije. U defileu pridružile su se sremskoj grupi. Jedna od njihovih članica bila je u serklu pred kneginjom Olgom i odgovarala na pitanja.(19)

Uprkos početku Drugog svetskog rata 1939. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je 16. marta 1940. Sveslovensko veče. Na programu bile su: 1. Jugoslovenske narodne igre i pesme koje su izvodile članovi i članice Sokolskog društva Beograd–Matica; 2. „Beseda“, češka igra koju je izvela Čehoslovačka omladina iz Beograda; 3. Poljske narodne pesme koje je pevao kvartet poljskih izbeglica; 4. „Balun“ istarska igra koju su izveli članovi i članice Društva Istra, Trst i Gorica; 5. „U boj“ — „Sokolstvu“ B. Vomačka pevao hor Čehoslovačkog udruženja; 6. „Jugoslovenima“ J. Skala, recitacija na Lužičko–srpskom jeziku; 7. „Krakovljak“, poljska igra koju su izveli članovi Poljsko–jugoslovenske lige; 8. Češke narodne pesme V. Vedral pevao je hor Čehoslovačkog udruženja; 9. „Gopak“, malorusku igru izveli su članovi i članice Ruskog sokolskog društva; 10. Recitacija člana Društva Istra, Trst i Gorica; 11. „Naše srpstvo“ Kranc — lužičko–srpska pesma koju je svirao orkestar; 12. Istarske narodne pesme pevao je duet Društva Istra, Trst i Gorica; 13. „Oj Sloveni“ pevao je hor Čehoslovačkog udruženja. (20)

Sokolsko društvo Borovo nastavilo je da organizuje svake godine sveslovenske balove. Uspeh plesa u Borovu početkom februara 1941. premašio je sva očekivanja. Bilo je preko 400 učesnika, članova i članica sokola, u narodnim nošnjama iz svih krajeva Jugoslavije i ostalih slovenskih zemalja. Po članku u „Sokolskom glasniku“ izazvali su nezapamćen aplauz, kada su defilovali na početku plesa dvoranom “Batinog doma”, na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem. Obe sale su bile ispunjene do poslednjeg mesta uglednim gostima iz Borova i drugih krajeva. Prisustvovao je dr. D. Janković, apelacioni sudija i podpredsednik Jugoslovensko-bugarske lige u Beogradu. Ples je otvorio Toma Maksimović “Kraljevim kolom”. Uz domaće sokole, nastupali su sokoli iz Ljubljane, Bačkog Petrovca, Novog Sada, ruski sokoli, ... . Veliki uspeh doživela je folklorna grupa Narodnog pozorišta iz Beograda, pod vođstvom Žukovskog. On je nastupio sa prvakinjom baleta, Vasiljevom, u “Igri u dvoje”. Grupa je izvela “Drmeš”, “Južnosrbijanku” i “Teškata kolo”. Opšte priznanje dobili su sokoli iz Slovenije izvođenjem “Iz Slovenačkih sela” i “Regiment po cesti gre”. Uspeh su postigli i sokoli iz Bačkog Petrovca, i domaći sokoli. Te godine zbog opštih prilika nisu mogli učestvovati igrači i igračice iz Bugarske. Kod biranja tri najlepše narodne nošnje nagrađena je Safija Jazvin iz Brčka za bosansku nošnju, Vikica Kedmanec, za posavsku narodnu nošnju, i Ida Marvin, za narodnu nošnju iz Gorenjskog. Program je završen pevanjem “Oj Sloveni”, a zabava je nastavljena u bratskom raspoloženju i manifestovanju za slovensko bratstvo. Za uspeh priredbe bio je zaslužan priređivački odbor Sokolskog društva, na čelu sa Tomom Maksimovićem.(21)

Sokolsko društvo u Makarskoj održalo je svoj tradicionalni ples 22 februara 1941. Uspeh plesa je bio izvanredan iako je istog dana bio i ples mjesne organizacije HSS. Sve što je bilo jugoslovenski opredeljeno uz pevanje patriotskih pesama i u bratskom veselju zadržalo se u sokolani sve do zore. (22)

U „Sokolskom glasniku“ objavljeno je da će Sokolsko društvo Beograd I održati 8 marta 1941. u svojoj vežbaonici, u ulici Kneza Pavla 24, tradicionalnu Slovensku kostimiranu zabavu. Pored uobičajenih tačaka programa najavljene su narodne pesme, igre i narodna kola. U programu su bile i tačke Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva iz Zemuna. Na zabavu se dolazilo sa u slovenskom narodnom kostimu, sokolskoj odori, tamnom odelu ili večernjoj haljini. Ulaznice su bile 20 dinara, a za kostime i odore 15 dinara. (23)

Sokolsko društvo Nova Gradiška je zajedno sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja priredilo 1 marta 1941. Sveslovensko narodno veče. Priredba je otvorena kratkim govorom starešine dr Gajskog, a zatim je publika pevala “Oj Sloveni”. U „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Prostrane dvorane novoga Sokolskog doma bile su prepune razdraganog sveta, u žarkim bojama naših narodnih nošnji. Takvo bogatstvo narodnih kostima nije se skoro videlo u Novoj Gradiški. Većinom su bile posavske nošnje, ali su zapažene i zagorske, slovenačke, hercegovačke, crnogorske, srbijanske i bosanske nošnje. ... Naročito su zapažene članice i članovi naših seoskih sokolskih četa u originalnim prekrasnim nošnjama, pa se i ovom prilikom mora istaknuti svest i požrtvovnost seoskih Sokola koji su došli iz udaljenih sela.” Prihod od priredbe premašio je svotu od 13.000 dinara, pa iako se uprava sokolskog društva sporazumela sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja da se prihod deli popola, ipak je uprava Zadruge ustupila sokolima od prihoda 10.000 dinara. U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Nesebičnije i plemenitije geste nije ovo društvo doživelo još ni od jednog društva Nove Gradiške.” (24)

Za 20 godina Kraljevine Jugoslavije nacionalna društva organizovala su svoje slovenske balove i plesove i većim i u manjim sredinama trudeći se da ideja slovenstva prodre u što šire slojeve naroda. Trudili su se da povežu stanovništvo koje je vekovima bilo razdvojeno. Istovremeno putem Slovenskih balova i plesova nastojali su da narodna nošnja slovenskih naroda bude prihvaćena od javnosti. Sokolska župa Beograd priredila je 12 marta 1938. Bal slovenskih naroda, koji je održan u prostorijama Sokolskog društva Beograd Matica. U Počasnom odboru bila je elita predratnog građanskog društva u Beogradu. Rad Sokolske župe Beograd na jačanju slovenske uzajamniosti pozdravilo je Slovensko društvo iz Bugarske. Na početku Drugog svetskog rata, kada je sveslovenska ideja suzbijana u Evropi i u Jugoslaviji društva su uprkos svemu organizovala slovenske zabave. U Banovini Hrvatskoj pojedina sokolska društva organizovala su svoje plesove koji su bili posećeni uprkos istovremenim plesovima HSS. Uspesi njihovih priredbi pokazali su im da imaju podršku naroda u lokalnim sredinama za svoj rad. Balovi i priredbe priređivane su i pred sam početak Aprilskog rata 1941.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Istarsko veče u Sokolu I. u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1924, br. 7, str. 187;
2. „Sokolsko društvo Mostar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 marta 1932, br. 12, str. 6;
3. „Proslava 1 decembra u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 6;
4. Tripo., „Veče sveslavenskih narodnih nošnja”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, oktobar 1937, br. 10, str. 211;
5. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935“, str. 27;
6. „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu za 1936-37 poslovnu godinu”, „Vardar XXVI Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1938 godinu”, Beograd, str. 63, 64;
7. „Sokolsko-slovenska kostimirana zabava”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5, str. 100;
8. „Sokolski župski bal”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
9. „Male vesti iz Uprave župe”, „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 mart 1938, br. 3;
10. „Župski bal Slovenskih naroda”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68;
11. „Sokolski župski bal”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
12. „Čestitka Slovenskog društva iz Bugarske za Bal slovenskih naroda Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68;
13. „Izveštaj o radu Sokolske župe Beograd u 1938 godini”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 12, 13, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
14. „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 februara 1939, br. 2;
15. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, XXVIII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu“, Beograd, 1939, str. 7, 116;
16. „Svi na slovensku zabavu društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 mart 1939, br. 9, str. 5; „Slovenska zabava društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 februar 1939, br. 8, str. 3;
17. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 mart 1939, br. 10, str. 4;
18. Srđan Šapić, „Sokolski sveslovenski bal u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 5;
19. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str.7, 8, 20;
20. „Vesti Sokolskog društva Beograd–Matica“, „Oko sokolovo“, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 102;
21. Rad. Lazević, „Lepa manifestacija slovenskog bratstva u Borovu””, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;
22. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 4;
23. I.S. „Sokolska kostimirana zabava”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 2;
24. „Slovensko veče Sokolskog društva Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 7;