Sokolsko društvo Trebinje

Od svog osnivanja pre Prvog svetskog rata srpski sokoli u Trebinju bili su povezani sa srpskim društvima u Dubrovniku. Sokoli, dušanovci (članovi, muški i ženski podmladak) i srpska građanska muzika krenuli su zajedno vozom 19 avgusta 1911. u Trebinje na II Hercegovački Srpski Sokolski Slet. Slet je trajao dva dana. (1) Po sećanju Ane Rajačić Matković na čelu duge svečane povorke bili su Dubrovčani.(2) Priređene su junačke narodne igre i utakmice. Sletu su prisustvovali kao gosti Hrvatski soko iz Trebinja, muslimanski soko iz Trebinja i Hrvatski soko iz Dubrovnika. Srpska Dubrovačka Muzika učestvovala je u svim tačkama programa sleta. Na Sletu je dušanovački muški podmladak izvodio vežbe palicom, pod upravom A. Kurtovića. Ženski podmladak izveo je vežbu kopljem i vežbu vretenima. Članovi Dušana Silnog izveli su vežbu Piramide na lestvicama. (3) Srpski sokoli su sa sleta u Zagrebu krenuli na slet u Trebinje koji je održan na Preobraženje i na kome sem hercegovačkih sokola učestvuju i ostala sokolska društva iz Bosne i Hercegovine pod vođstvom župskog načelnika Stevana Žakule. Slet u Trebinju organizovao je nadzornik mostarskog okruga Čedo Milić i izveo na slet pored sokola i veliki broj „Pobratima“ iz Hercegovine. (4)

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918 godine trebinjski sokoli su bili deo Sokolske župe Mostar. Sokolsko društvo u Trebinju priredilo je 19 oktobra 1929 godine jubilarnu akademiju u spomen desetogodišnjice ujedinjenja bivšeg Srpskog, Hrvatskog i Muslimanskog sokola i dvadesetogodišnjice njihovog osnivanja. Program akademije bio je obilan. U članku je istaknuto predavanje načelnika društva brata Majksnera, koji je iscrpno izneo istoriju celokupnog jugoslovenskog Sokolstva, a posebno lokalnih društava, koja se prva ujediniše 19 oktobra 1919 godine. Svaka kategorija članstva precizno izvela po jednu tačku programa, a diletantska sekcija igrala je šaljivi komad “Guska” od Jovana Protića. Rad Sokolskog društva Trebinje pokazivao je iz dana u dan sve veći napredak u svim pravcima. (5) Sokolsko društvo Trebinje radilo je na osnivanju seoskih sokolskih četa i unapređenju poljoprivrede. Društvo je priredilo 30.9. i 1.10. 1933. prvu poljoprivrednu izložbu svojih seoskih sokolskih četa. Izložba je bila u prostranoj dvorani sokolane, koja je bila u gimnaziji. Bilo je 700 izloženih predmeta, a prostorije su bile ukrašene ženskim ručnim radovima. Izložbu je otvorio Ćamil Hujdur, referent za čete, u prisustvu vlasti, korporacija i građana. Govorio je o značaju izložbe. Prisustvovali su članovi sokola : narodni poslanik Pero Ivanišević, sreski načelnik Miodrag Milanović i načelnik opštine Đorđo Tupanjanin. Na izložbi su bili prikazani svi poljoprivredni proizvodi kraja od kojih su se neki tek počeli gajiti inicijativom Sokolske župe Mostar kao : soja, konoplja, sudanska trava, ... . Zapažena je bila vrsta ječma nazvana „golać” koja nije imala opne kao obični ječam. Bio je otporniji prema naglim klimatskim promenama. Izložbu je posetio i starešina župe Čedo Milić, interesujući se za tu vrstu ječma, koju je župa nameravala da raširi u narod preko seoskih četa. Inž. agr. i član sokola Petar Aleksić, referent Banske uprave na Cetinju posetio je izložbu. Izložbu je posetilo preko 1.000 osoba, a poslužila je kao sredstvo za očiglednu nastavu nastavnicima gimnazije i osnovnih škola. Nastavnici su na izložbi održali učenicima predavanja iz poznavanja prirode. Na izložbi je nagrađeno nekoliko izlagača nagradama u poljoprivrednim spravama. U članku u listu „Sokolski Glasnik” istaknuto je da su kako sokoli tako i oni koji nisu bili stekli „uverenje da se smišljenim, neumornim i istrajnim radom može dosta učiniti na poboljšanju njihovog ekonomskog stanja, te je time ova izložba postigla svoj cilj.” Tromesečna sednica četa društva Trebinje održana održana je 1.10.1933. Kao delegat župe prisustvovao je Čedo Milić. Posle izveštaja referenta za čete u svom govoru istakao je potrebu intenzivnog rada na kulturno-ekonomskom podizanju sela. Posle sednice svrstali su se članovi četa i sa svim društvenim kategorijama u svečanim odorama, sa muzikom na čelu, krenuli od sokolane kroz grad. Na Vilsonovom trgu uz učešće izaslanika bana, predstavnika vlasti, oficira i mnogobrojnih građana, izvršena je svečano predaja venca, kraljevog dara četi Hum. Starešina matičnog društva Hinko Majksner istakao je značaj kraljevog dara koji je ceneći rodoljubivi i kulturno-nacionalni rad četa podario društvu. Zamolio je starešinu župe da preda venac četi. Čedo Milić održao je govor u kome je izložio program i značaj sokolskog rada na selu, naglasivši, „da će taj rad preporoditi sav naš narod”. (6) Starešina društva 1934 godine bio je Pero Bubalo, I zamenik starešine Božidar Savković, II zamenik starešine bio je Uroš Čović, načelnik Hinko Mjaksner, zamenik načelnika Vaso Govedarica, prosvetar Simeun Nikčević, tajnik Alija Pašić, blagajnik Huso Salahović, zamenik tajnika Mustafa Vidjen, statističar Jovan Albijanić, referent za čete Ćamil Hujdur, poverenik za štednju Aleksa Vukasović, pročenik trezvenosti Stanko Stanković, pročelnik socijalnog odseka Marin Žanetić, pročelnik pevačke sekcije Julio Boić, poverenik za poljoprivredu Jevrem Jovović, poverenik N.O.O Tomo Petković, nastavnik vojne pripreme František Ćuk, gospodar Nilenko Bobić, predsednik odbora za izgradnju doma Simo Petrović. Odbornici i njihovi zamenici bili su : Stjepan Vinković, Spaso Anđelić, Stevo Dučić, Vlado Popović, Vladimir Metikoš, Uglješa Dobrović, Dušan Savić, Miho Ćuković, Milan Škundrić i Ilija Čabrinović. Revizori i njihovi zamenici bili su : Luka Pravica, Mate Babić, Mile Tomašević i Simo Vuletić. U Sudu Časti bili su : Stjepan Selak, Dragutin Hanel, Vladimir N. Ticić, Osman Hamzić i Filip Čučković. Zamenici članova Suda Časti bili su : Stojan Dragović, Jovan Miljanović i Risto Ivanković. (7)

Saradnja rodoljubivih društava u Dubrovniku sa sokolima u Trebinju nastavila se u međuratnom periodu. Na svečanostima prilikom otkrivanja Njegoševog spomenika u Trebinju 1934. učestvovalo je Srpsko Pjevačko Društvo „Sloga” iz Dubrovnika. Izaslanstvo Oblasnog odbora Jadranske straže Dubrovnik položilo je venac na spomenik. Prilikom otkrivanja spomenika „Sloga” je pevala kompoziciju „Zavjet Srbi ispuniše”, koju je komponovao njezin horovođa Pehar. (8) Na otkrivanje spomenika ,,Herojima za slobodu“ u Trebinju krenulo je 1938. oko 500 ljudi iz Dubrovnika. Sva nacionalna društva sa svojim zastavama, pa Opština i kompletna Dubrovačka Građanska Muzika. Dubrovačka Građanska Muzika je 10. septembra 1938. obišla ulice Trebinja svirajući na uranak. Jovan Dučić je svom mjestu poklonio spomenik kao znak zahvalnosti trebinjcima koji su prošli kroz austrijske zatvore za vreme Prvog svetskog rata, i njih 77 što poubijano što povješano. Svečanost su uveličali i privukli pažnju Dubrovačka Građanska Muzika i dubrovački „lumbardijeri” sa svojim „trombunima” koji su „pucali kako mali topovi”. Sutradan ujutro muzika je otišla za Nikšić, gdje je uveličavala svečanost 60-godišnjice Oslobođenja Nikšića i otvaranja nove železničke pruge Bileće – Nikšić. (9) Sokolsko društvo Trebinje nije sve do 1939. imalo svoj dom, iako je bilo osnovano 1909. Opština varoši Trebinja je društvu poklonila zemljište sa početom građevinom, koje je vredelo oko 100.000 dinara. Društvo je nastavilo gradnju uz male izmene. U domu je trebala biti smeštena velika biblioteka i galerija slika pesnika Jovana Dučića. (10)

Sokolsko društvo Trebinje priredilo je 2 jula 1939 godine izlet u Dubrovnik. Izletnike je dočekao starešina dubrovačkih sokola Niko Šutić, koji im je pokazao znamenitosti slovenske Atine. Posetili su Gruž i Lapad, a onda su svratili u Dom Češke dece, gde su srdačno primljeni. U članku u „Sokolskom Glasniku“ istaknuto je da su deca pevala nekoliko slovenskih pesama, za koje su bili nagrađeni srdačnim manifestacijama, koje su sve dirnule do suza, jer se tu još bolnije osećala tragedija češkog naroda. Pri povratku je brat Drobnjaković održao predavanje o značaju izleta, a brat Stanković o moru i koristima od njega. (11) Sokolsko društvo Trebinje priredilo je 1939. izlet članstva u Cavtat, gde su izletnici razgledali istorijske znamenitosti. Posle su posetili manastir Savinu kod Herceg Novog. Pred manastirom poklonili su se spomeniku streljanih Bokelja u Prvom svetskom ratu. Stanković je održao prigodni govor, a naraštajac V. Jokanović recitovao je pesmu „Kako umire Dalmatinac” od Vojislava Ilića Mlađeg. (12)
Sokolsko društvo Trebinje proslavilo je 1939 godine Prvi decembar. U članku Stanka O.Stankovića u „Sokolskom Glasniku” istaknuto je da je to bio najveći praznik u jugoslovenskoj istoriji. Posle blagodarenja održana je svečana sednica u Oficirskom domu. Sednicu je otvorio starešina društva Vlado Popović, istakavši važnost istorijskog dana. Sokolić Kadir Pašić recitovao je pesmu „U sokolskom domu”. Poslanicu Saveza Sokola pročitao je brat Hamid Fazlinović, a zatim su položili zavet novi članovi. Nove snage odvažno su pristupale zastavi, da joj se zakunu na vernost. Brat Drobnjaković recitovao je pesmu „Našim neprijateljima”. Svečana zabava održana je 3 decembra 1939 godine. Na zabavi je pukovnik Bajo Stanišić održao predavanje o značaju Prvog decembra. Ostali program bio je sastavljen od ritmičkih vežbi i recitacija. Bile su aklamirane simbolične vežbe „Veče na školju” i „Jugoslaviji” koju su izvodili muški naraštaj i članovi. U članku u „Sokolskom Glasniku” Stanko O. Stanković istakao je da su obe vežbe sadržavale u sebi umetnički izražaj duboke vere u budućnost, Jugoslaviju i Slaviju. U pozorišnom komadu „Hej, Sloveni” prikazano je prisutnima kako je teško biti porobljen i plen drugih naroda. (13)

Sokolsko društvo Trebinje je na svom Narodnom univerzitetu organizovalo predavanja do juna 1940 godine, koje su trebale da se nastave posle velikih letnjih vrućina u oktobru. Prvo predavanje o temi : Opšti i posebni značaj Sokolstva i njegov razvoj održao je 26 oktobra 1939 godine poznati sokolski radnik, član uprave društva general Ljubo R. Novaković. Pred punom salom slušalaca, raznih profesija i doba starosti, izneo postanak razvoj i značaj Sokolstva kod svih slovenskih naroda, a naročito u Jugoslaviji. Predavač je veličao i slikovito prikazivao šta je sve i koliko Sokolstvo pretrpelo i pridonelo na oltar Otadžbine za oslobođenje i ujedinjenje. Sokolski pokret nazvao je pretečom svih onih zdravih narodnih strujanja i stremljenja ka Jugoslovenstvu, Slovenstvu, slobodi, pravdi i demokratiji. Više puta u toku predavanja naglasio je da su sokoli trn u oku spoljašnjim i unutrašnjim neprijateljima, koji su u sokolstvu videli one dobrovoljne pionire, koji su o svom ruhu i kruhu radili na narodnoj njivi i duhovnom ujedinjenju, što su mračnjaci sa naročitom planom i zadatkom ometali. Sokoli su radili i svoj program izvodili i pod mnogo težim prilikama, nego što su bile tada, pa se nisu prepali niti odstupili od svojih ciljeva. Ostala predavanja trebala su da budu iz Sokolstva i raznih oblasti nauke, istorije, književnosti, umetnosti i odbrane. Predavanja su bila veoma dobro posećena. U članku je istaknuto da je služba narodu najuzvišenija služba na svetu. (14) Sokolsko društvo u Trebinju održalo je 29 decembra 1939. vanrednu sednicu plenuma Uprave, na kojoj se brat Ljubo Novaković, general i član uprave društva oprostio sa članovima. General je bio premešten u Sarajevo. Starešina društva Vlado Popović, pozdravio je generala u svom govoru. Između ostalog rekao je „Pred godinu dana naše sokolsko lice ozarila je velika radost, jer je naš sokolski kadar pojačao novom i izrađenom sokolskom snagom, u licu brata Ljuba Novakovića, nade, koje smo vezivali za njega, ni jednog časa nisu zatajile niti prevarile..... Mnoge uspjehe i izvršene zadatke vezujemo za njegovo ime i njegov autoritet. ...”. Brat Novaković se biranim rečima zahvalio na svestranoj pažnji koja mu je uvek ukazivana. Njegova saradnja, naročito u vremenu, kada se pristupilo izgradnji doma, bila je vrlo potrebna. Zbog svojih jugoslovenskih i slovenskih ideja je još kao oficir crnogorske vojske, bio stavljen pod sud. Kao internirac u Mađarskoj, živo je radio među tamošnjim zarobljenicima, na brisanju granica između Crne Gore i Srbije. Posle ujedinjenja posvetio se vojsci i sokolstvu. U svakom mestu, gde je bio, aktivno je sarađivao i svuda ostavio svetao trag za sobom. Sokolska ideja stalno mu je lebdela pred očima. Brata Novakovića, trebinjski sokoli su zadržali u najlepšoj uspomeni, što je trebala da mu bude najveća nagrada za njegov požrtvovani i nesebični rad. Članak je bio ilustrovan slikom generala Novakovića. (15) Sokolsko društvo Trebinje održalo je godišnju skupštinu 25 februara 1940 godine. Izabrana je nova uprava, na čelu sa starešinom Vladom Popovićem. Na njegov predlog skupština je jednoglasno zaključila, da sokolski dom, koji su dovršavali u 1940 godini dobije ime uvaženog pesnika i rodoljuba, Jovana Dučića, ambasadora u Bukureštu i počasnog starešine trebinjskog sokolskog društva. O svojoj odluci društvo je izvestilo brata Jovana Dučića. On je odgovorio iz Bukurešta : „Najlepše blagodarim milim zemljacima za počast, koju ste mi saopštili Vašim telegramom, nadajući se da ću samo svojim ukupnim naporima rodoljuba nekad postići uvjerenje da zaslužujem toliku bratsku ljubav“. U članku u „Sokolskom Glasniku“ istaknuto je : „Napominjemo, da će dom biti jedna vrlo lepa građevina. U njemu će biti, pored ostaloga, smeštena i biblioteka, koja će predstavljati neprocenjivu vrednost, kako za društvo, tako i za mesto, kome veliki umetnik poklanja neograničenu pažnju i ljubav, u stalnoj želji i neprekidnom nastojanju, da ga podigne na zavidnu visinu.“ Na kraju na skupštini govoreno je o aktuelnim problemima, kao i o akciji da se stvarno pomogne i podigne selo. (16)

Srpski soko u Trebinju osnovan je 1909 godine. Uz Srpski soko u Trebinju su delovali Hrvatski i muslimanski soko. Srpski sokoli u Trebinju bili su povezani sa srpskim društvima u Dubrovniku pre Prvog svetskog rata. Na II Hercegovačkom Srpskom Sokolski Sletu učestvovala su dubrovačka društva. Saradnja je nastavljena i u međuratnom periodu. Posle oslobođenja i ujedinjenja došlo je do ujedinjenja Srpskog, Hrvatskog i Muslimanskog sokola 19 oktobra 1919 godine. Trebinjski sokoli su kao deo Sokolske župe Mostar radili na osnivanju seoskih sokolskih četa i unapređenju poljoprivrede. Sokolsko društvo Trebinje priredilo je 30.9. i 1.10. 1933. prvu poljoprivrednu izložbu svojih seoskih sokolskih četa. Društvo Trebinje nije sve do 1939. imalo svoj dom. Opština varoši Trebinja društvu je poklonila zemljište sa početom građevinom. Društvo je nastavilo gradnju uz male izmene. Dom je nazvalo po književniku Jovanu Dučiću. Prilikom proslave Prvog decembra 1939 godine o značaju tog datuma govorio je pukovnik Bajo Stanišić. Društvo je na svom Narodnom univerzitetu organizovalo predavanja. Prvo predavanje održao je general Ljubo Novaković. Društvo je priređivalo izlete. Posle Aprilskog rata 1941 godine Sokolsko društvo Trebinje bilo je zabranjeno, a članstvo izloženo progonu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Srpski Soko”, 25 Oktobar 1911, Sremski Karlovci, br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34; „Srpski sokolovi u Cavtatu”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24. avgusta 1911, br. 34, str. 3;
2. Nikola Tolja, „Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude”, Dubrovnik, 2011, str.458;
3. „Srpski Soko”, 25 Oktobar 1911, Sremski Karlovci, br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34; „Srpski sokolovi u Cavtatu”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24. avgusta 1911, br. 34, str. 3;
4. Jovo Popović, Sarajevo, „Historijat srpskih sokolskih društava u Bosni i Hercegovini od 1900 – 1914“, „Spomenica II Pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1909-1914-1934“, str. 30-35;
5. „Akademija sokolskog društva u Trebinju”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 novembra 1929, br. 21, str. 5;
6. Č.H, „Sokolske priredbe u Trebinju”, „Tromesečna sednica četa i predaja kraljevog venca četi pobednici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 13 oktobra 1933, br. 41, str. 5;
7. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik” Godina I, Beograd 1933-34, str. LXIII;
8. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935“, str. 11-12; Rade Vukomanović, „Dubrovnik”, „Almanah Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku”, Zagreb 1971, str. 99;
9. Izletnik, ,,Slavlje u Trebinju“, ,,Dubrovčani na proslavi u Trebinju“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 17 septembra 1938, br. 37, str. 2, 4;
10. Stanko O.Stanković, „Trebinje zida dom!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 23 juna 1939, br. 25, str. 5;
11. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 jula 1939, br. 27, str. 5;
12. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 jula 1939, br. 30, str. 3;
13. St. O. Stanković, „Sokolsko društvo Trebinje”, „Praznik Ujedinjenja u ostalim sokolskim jedinicama”, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 15 decembar 1939, br. 50, str. 3;
14. St. O. Stanković, Trebinje, „Prosvetni rad Sokola u Trebinju“, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 2;
15. „Odlazak generala Ljuba Novakovića iz Trebinja”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 4;
16. St. Ot. St, „Godišnje skupštine naših jedinica“, „Sokolski glasnik”, Beograd, 8 mart 1940, br. 10, str. 6;