Izložba o Kolu Srpskih Sestara u Beogradu

Kolo Srpskih Sestara osnovano je 1903. pod utiskom stradanja stanovništva i bežanja izbeglica posle gušenja Ilindenskog ustanka u Makedoniji. Prilikom osnivanja privuklo je široki krug žena. Pomagalo je borce za slobodu u Makedoniji. Počelo je 1906. sa izdavanjem kalendara Vardar. Prvi put je štampan u 15.000 primeraka a 1928. izlazilo je u 60.000 primeraka. Austro-Ugarska i Turska zabranile su da Vardar ulazi na njihove teritorije. Stupili su u vezu sa narodom u Bosni i Hercegovini. Posle osnivanja Srpsko-Hrvatske Koalicije 1905. stupaju u vezu i sa njima. Kao bolničarke članice Kola učestvuju u svim ratovima Srbije od 1912 do 1918. Više hiljada žena 1912. na poziv Kola javilo se za bolničarke. Više kurseva je rađeno uporedo. Kolo je izrađivalo besplatno rublje za vojsku. Otvorili su bolnicu i negovali 1.000 ranjenika u Beogradu. Članice Kola odlazile su na ratište sa vojskom. Kolo je otvaralo čajdžinice za ranjenike na većim železničkim stanicama. U Prvom svetskom ratu Kolo je pomagalo zarobljeničke logore i hapsane. Kolo je otvorilo Invalidski Dom Kola Srpskih Sestara 1919-1921. Brinule su za ratnu siročad.Kolo je podiglo Dom Kola Srpskih Sestara u Beogradu sa internatom za siromašnu žensku decu iz unutrašnjosti. Kolo je imalo sto i jedan odbor 1928. Prva predsednica bila je Savka Subotička, dugogodišnja predsednica Ljubica Luković. Ljubica Luković i Nadežda Petrović su negujući bolesne vojnike umrle od tifusa. Predsednica je 1928. bila Mirka Grujić, a sekretar Mileva Todorović. (1). Kolo je pomagalo rad ostalih društava ustupajući im prostorije za njihove aktivnosti. U dvorani Kola Srpskih Sestara priređen je maskenbal Saveza ruskih avijatičara 11 februara 1928.(2)

Kolo Srpskih Sestara radilo je na očuvanju i pribiranju narodne ornamentike. Napori Kola Srpskih Sestara, od prvog dana njegovog postanka, bili su upravljeni da se učini sve što se može, kako bi se narodna nošnja, vez i igre što više sačuvali od propasti. Uprava Kola istakla je u svom Izveštaju : „Smatrajući da je ovaj deo naše narodne duše, izražen kroz tvorevine naše žene isto onako lep i značajan, kao i onaj iz koga su ispevane naše narodne pesme, želeli smo da on ne utrne, već da produži da živi... .” (3) Iz časopisa „Vardar” koji je izdavao K.S.S. rečeno je : „Pored čitavoga niza kulturnih zadataka što ih Kolo Srpskih Sestara već godinama sa puno uspeha izvodi, ono neumorno radi i na propagiranju i širenju narodne nošnje. To je čitava ručna industrija, kojom se osobito odlikuju pojedini krajevi našega juga.” (4)

Članice Kola su o svom trošku obišle Split, Dubrovnik, Zagreb, Ljubljanu i Kranj da skupljaju narodne nošnje za Sveslovenski bal. Da bi podstaklo interesovanje za narodnu nošnju Kolo je priređivalo sveslovenske zabave u Beogradu, a pomagalo je kostimirane zabave drugih društava van Beograda, dajući svoje kostime na upotrebu. Kolo je organizovalo kostimirane zabave svojih odbora u Jugoslaviji. (5) Pitomice Kola često su defilovale u narodnoj nošnji.„Ilustrovani list” je 1928. objavio sliku gđe Olge Nikolić u narodnoj nošnji na zabavi Kola Srpskih Sestara u Bihaću. (6)

Dešavalo se da nisu uvek mogle da pozajme narodne nošnje. Na internacionalnom kongesu žena u Dubrovniku 1936. članice Kola nastupale su u narodnoj nošnji. Skoro istovremeno u Carigradu je bio održan drugi balkanski festival narodnih igara od 28 avgusta do 9 septembra 1936. Učestvovala je grupa studenata univerziteta iz Beograda (članovi „Obilića”) i Zagreba. Nastupali su u narodnim kostimima iz raznih krajeva Jugoslavije. Kostimi su bili pozajmljeni delom od Narodnog pozorišta u Beogradu a delom iz jednog beogradskog bazara. Bogata kolekcija narodnih nošnji Kola srpskih sestara nije stavljena na raspoloženje grupi, jer su nošnje bile u Dubrovniku. Pod vođstvom Mage Magazinović nastupili su pevači kao igrači i igrali narodna kola. Pašćan-Kojanov koji je predvodio grupu iz Jugoslavije istakao je da je naša “elita” smatrala narodnu pesmu i igru “seljačkim produktom, nedostojnog gospodskih salona.” Smatrao je da bi pevačke župe mogle prirediti za seoske horove takmičenja u pevanju narodnih pesama i igranju narodnih kola. Tako se po njemu moglo spasiti od civilizacije, kulture i zaborava neiscrpno bogatstvo našeg folklora. (7)

Ljubica S. Janković upoznala je Raštačku družinu na saboru kod ženskog manastira sv. Ilije u selu Mirkovcima 1935. kada je beležila njihove igre. Raštačka družina iz Skopske Crne Gore nastupala je sa velikim uspehom u Narodnom pozorištu u Skoplju, a posle u Hamburgu, Berlinu, Beču i Beogradu. Vođa družine bila je članica uprave Kola iz Skoplja, Desa Smiljanić. Raštačka družina nastupala je na zabavama Udruženja Južnosrbijanaca, Kola Srpskih Sestara i na Sveslovenskoj večeri Kola Srpskih Sestara, na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu. Potporna zadruga beogradskih novinara priredila je za vreme Vazduhoplovne izložbe (1938) prvi narodni festival većih razmera, na kojem su učestvovali igrači, pevači i svirači iz naroda u narodnoj nošnji. Festival je bio otvoren Rusalijama iz sela Mirovče kod Đevđelije. Zatim su sledile igre iz Lupoglav-Božjakovine, iz Blinskog Kuta, iz Lazaropolja kod Galičnika. Nastupali su Srbi iz Bjelovara, Baranjci, Paori iz Banata, Ličani iz Babinog Potoka, Moreška sa Korčule (Kumpanija sa Blata na Korčuli). Publika je za 16 večeri folklora pokazala veliko interesovanje i oduševljenje. (8) U ime Kola na proslavi Prvog decembra 1938. na Svečanoj sednici župe Beograd između ostalih udruženja govorila je Ljubica D. Pešić.(9)

Kolo Srpskih Sestara priredilo je Sveslovensku zabavu 19. marta 1938. u sali Oficirskog doma u Beogradu. Igre Južne Srbije igrali su seoski igrači Raštačke grupe iz Skopske Crne Gore. Prvi igrač bio je Trajko Popović. Grupa je dobila na svetskom Festivalu igara u Hamburgu drugu nagradu. Posle Raštačke grupe bilo je Ohridsko kolo, koje je pripremila Hrisulja Ćirković. (10)

Kolo Srpskih Sestara Petrovgrad (danas Zrenjanin) prikazalo je banatske narodne igre na Sveslovenskoj zabavi Glavnog Odbora Kola u Beogradu.

Kolo Srpskih Sestara Petrovgrad osnovalo je ženski pevački hor da bi okupilo žensku omladinu, koja dotle nije mnogo učestvovala u javnom životu. U horu su pevane narodne i umetničke pesme. Jedan od važnijih zadataka hora bio je da obiđe istorijski znamenita mesta u Jugoslaviji. Članice Kola smatrale su da je to od velikog značaja za nacionalno vaspitanje omladine. Pevanjem u različitim pokrajinama dolazilo se u lični dodir sa mnogima, što je bilo jedan od vrlo važnih činilaca za stvaranje duhovne kohezije. Hor je obišao 1936. Smederevo, Negotin, Zaječar, Niš, Skoplje, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Kraljevo, Vrnjačku i Aranđelovačku banju. Na Kosovu su obišle sva mesta srpske slavne prošlosti. U mestima koja su posetili priređivali su im dočeke Odbori Kola Srpskih Sestara zajedno sa ostalim mesnim ženskim društvima. Hor je posetio Temišvar 3. maja 1938. i učestvovao u proslavi 70-godišnjice Srpskog pevačkog društva. U Temišvaru je bilo oko 1.000 Srba, većinom zanatlija i nešto trgovaca i intelektualaca. U izveštaju se ističe : „ ... svi su se iskupili da nas dočekaju; mnogi su stariji plakali videvši nas iz domovine u našim narodnim odelima i čuvši našu pesmu. Posle ovog viđenja sa njima osetili smo se duhovno jači i mi i oni.” Hor je planirao da 23. maja 1937. krene na svoju drugu turneju u Novi Sad, Sremske Karlovce, Sremsku Mitrovicu, Sarajevo, Mostar, Dubrovnik, Užice, Čačak i Kruševac. (11) List „Dubrovnik” pratio je rad srpskih pevačkih društava u Dubrovniku i u Jugoslaviji. Pevački hor „Kola srpskih sestara” iz Petrovgrada stigao je 29. maja 1937. u Dubrovnik večernjim vozom iz Sarajeva. Dubrovačka nacionalna društva priredila su gostima srdačan doček. Ženski hor „Kola srpskih sestara” iz Petrovgrada (Zrenjanin) je 30 maja 1937. održao svoj koncerat u dvorani pevačkog društva „Sloge”. U listu „Dubrovnik” su istakli da je ovaj mladi hor postavio sebi zadatak da propagiranjem pesme doprinese svoj udeo u nacionalno-kulturnom pravcu. Na programu su bile kompozicije Zajca, Mokranjca, Pokornog, Bošnjakovića, Bajića, Milojevića i dr. Horom je dirigovao Bohumil Hrabak. Publika, koja je u velikom broju posjetila koncerat, sa simpatijama je primila goste i spontano im odobravala. Hor je nastupao u banatskom narodnom odijelu, što je ostavilo lep utisak. Gostima je od strane Dubrovačkog Srpskog Pjevačkog Društva „Sloga“ predan lovor vijenac. (12)

Na beogradskom sajmu održan je 1939. Drugi festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija. Za 12 večeri prošle su grupe igrača i pevača iz svih krajeva Jugoslavije. Već prve večeri festivala privukle su publiku, koje je svakim danom bilo sve više, a poslednja 2 dana u paviljonu na sajmu nije bilo mesta. (13)

Kolo Srpskih Sestara u Novom Sadu istaklo je u svom izveštaju da je sveslovenski bal najbolja propaganda narodnih rukotvorina. U Novom Sadu su se svake godine priređivale zabave narodnih manjina za propagandu njihovog narodnog odela. Sveslovenska zabava je bila izložba narodne umetnosti i u njoj su bili ujedinjeni svi delovi otadžbine. Dekoraciju bine kao i povorku grupa, po pokrajinama aranžirao je Svetolik Pašćan, profesor muzike. (14) U svom izveštaju Kolo Srpskih Sestara – Pančevo istaklo je da svake godine priređuju svoju tradicionalnu kostimiranu zabavu, koja je po njima iz godinu u godinu bila sve lepša. Na zabavi su se mogle videti lepote narodne ženske nošnje. Kolo je imalo svojih 8 kostima : banatski, kosovski, prizrenski, sremski, smederevski, baranjski i 2 češka. (15)

Kolo Srpskih Sestara Vinkovci sarađivalo je sa Sokolskim društvom i Mesnim Odborom Crvenog Krsta. Članice Kola prisustvovale su prilikom proslave Dana ujedinjenja bogosluženju u svim hramovima, kao i na svečanoj sednici i akademiji Sokolskog društva. Održali su 11 februara 1939. kostimiranu zabavu u Oficirskom domu. Bile u predstavljene narodne nošnje iz svih krajeva Jugoslavije i jedna Čehinja. Igra je počela kraljevim kolom. U svom izveštaju istakle su da samo zajedničkim radom i udruženim snagama mogu da se odupru navali zavojevača. (16) Za sveslovensku zajednicu K.S.S. u Sarajevu propagiralo je narodnu nošnju i narodne igre. Svake godine K.S.S. je uz pomoć svih slovenskih društava u Sarajevu : Sokoli, Kola ruskih sestara, Češke besede, Jugoslovensko-poljske lige i svih saveznih društava priređivalo sveslovenske zabave. Kolo je priredilo Veliku sveslovensku zabavu sa narodnim nošnjama u Sarajevu. K.S.S. u Banja Luci priredilo je sveslovenski bal. Bilo je preko 200 dama i gospode u narodnoj nošnji. Sveslovenskom balu u Beogradu prisustvovalo je preko 40 članica Kola iz Banja Luke. Sve su imale nošnju iz Vrbaske banovine. Odbor Kola je u svakoj prilici propagirao je narodni vez, a u u svakoj prigodnoj svečanosti članice su se oblačile u narodne nošnje. Kod proslave „Dana narodne kulture” u saradnji sa „Zmijanjem” članice Kola bile su u narodnoj nošnji i kao jednu tačku programa izveli su narodno kolo. Članice Kola iz Gline priredile su „Sveslovensko veče” na kome su izvedene sveslovenske narodne igre. (17) Kolo Srpskih Sestara – Prizren je slalo svoje kostime drugim društvima za sveslovensku zabavu. Samo društvo je održalo svoju kostimiranu zabavu. Članica je bilo 77.(18)

Kolo Srpskih Sestara je 11. marta 1939. u Beogradu u sali Kolarčevog narodnog univerziteta organizovalo Sveslovensku zabavu. Angažovali su igrače iz slovenskih zemalja i svih krajeva Jugoslavije. Iz Jugoslavije su bile 1) grupa iz Novog Vinodola kod Sušaka; 2) Raštačka grupa iz Skopske Crne Gore, sa 22 člana; 3) Bunjevačka grupa iz Subotice, sa 20 članova; i 4) grupa iz Šumadije. Kolo je na Kolarcu priredilo Sveslovensko veče 13. marta 1939. na kome su ponovile ceo program igara sa zabave i tako omogućili školskoj omladini i publici koja nije išla na zabave da vide ove igre. Te večeri su članovi Udruženja Istra, Trst, Gorica izveli svoje istarske narodne igre. Posle zabave je vođa grupe iz Novog Vinodola kod Sušaka uputio pismo Kolu. Pismo se završavalo : „Neka vide političari svih vrsta da se deoba Jugoslavije ne da učiniti i neka ona braća Hrvati koji su nas hteli da odvrate da idemo u Beograd zapamte da, dok je ovakvih žena u Jugoslaviji kao što je Kolo Srpskih Sestara Jugoslavija se dijeliti ne može”. (19) Kolo Srpskih Sestara Skoplje osnovalo je svoju sekciju za propagandu narodnih igara i pesama, putem priredbi, gde su se isključivo pojavljivali narodni igrači, pevači i svirači. Kolo Srpskih Sestara je bilo prvo društvo u Skoplju koje se zainteresovalo za tu vrstu narodne umetnosti. Kolo je 1939. priredilo veče sveslovenskih narodnih igara. To je bila prva priredba te vrste u Skoplju. Kolo je priredilo veče narodnih igara i pesama sa igračima iz sela Lazaropolja kod Galičnika. Ista grupa igrača pokazala je svoje igre i pesme u Beogradu, Vršcu, Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu. Ljubica i Danica Janković su se zauzele, da priredbe u Beogradu budu izvedene na dostojnoj visini kao i sa svojim stručnim savetima. Ljubica Janković je održala predavanje o Lazaropoljskim igrama na Kolarčevom univerzitetu. U svom izveštaju Kolo Srpskih Sestara Skoplje zahvalilo se Kolu Srpskih Sestara u Beogradu, Sokolskom društvu u Sarajevu, Udruženju Južnosrbijanaca u Beogradu, ... i svima koji su ih moralno i materijalno pomogli da turneja bude uspešna. Kolo je priredilo svoj Veliki sveslovenski bal. Grupa narodnih igrača iz sela Raštaka odigrala je nekoliko igara na veliko zadovoljstvo publike. Prvu nagradu za kostim dobila je igračka grupa iz sela Raštaka. (20) K.S.S. Vršac priredilo je Sveslovensku zabavu na kojoj su učestvovali igrači iz sela Lazaropolja. Svojim igranjem i pevanjem oduševili su publiku. Lazaropoljci su učestvovali kao gosti K.S.S. Vršac i priređen im je ručak u Đačkoj trpezi. (21)

Rodoljubiva društva Savez Sokola, Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, Kola Srpskih Sestara, Jadranske straže, Južnoslovenskog pevačkog saveza ... svaka za sebe ili zajednički na svoj način radila su na podsticanju i održavanju narodnog stvaralaštva na selu. Rodoljubiva društva su putem Slovenskih balova i plesova nastojala da narodna nošnja i igre budu prihvaćeni u javnosti. Nasuprot njima društvena elita Jugoslavije je bila protiv narodnih igara. Kao primer zalaganja ostalih rodoljubivih društava može se navesti da je Starešinstvo Jugoslovenskog sokolskog saveza pozvalo članove sokolskih društava koji nisu imali sokolske odore da učestvuju na ljubljanskom sletu 1922. u narodnim nošnjama. (22) Sokoli su nastavili da na sletovima defiluju u narodnim nošnjama pored svojih članova u sokolskim odorama.

Kolo je čuvalo svaki primerak narodnog veziva i nošnje sa velikom pažnjom. Iako su slovenski narodi bili u teškom položaju K.S.S. je priredio Sveslovensku zabavu 9 marta 1940. u Oficirskom domu u Beogradu. Kralj Petar uputio je kao prilog 10.000 dinara za Sveslovensku zabavu. Zabavu su posetili knez Pavle i kneginja Olga. Kneginja Olga je bila u bunjevačkoj nošnji. Na zabavi su bili odbori K.S.S. iz : Kavadara, Bitolja, Okučana, Negotina, Ohrida, Svrljiga, Pirota, Vranja, Bosanske Kostajnice, Stare Pazove, Radovišta, Štipa, Niša, Gline, Prilepa, Sušaka, Strumice, Skoplja, Đevđelije, Kruševca, Kumanova, Banja-Luke, Sarajeva, Petrovca na Mlavi, Zenice, Valjeva, Tuzle, Zaječara, Novog Sada, Zavidovića, Bosanskog Novog, Niša, Mostara, Sremske Mitrovice, Vinkovaca, K.S. Horgoša, Maglaja, K.S.J. Ljubljana, Žaleca, Maribora, Mežice, Kamnika, Kranja, Celja, Dobrotvorna zadruga Srpkinja Petrinja, Splita, Pakraca, Ženska zadruga Šibenik, Ženska udruga Petrinja, Dobrotvorna zadruga Srpkinja Zagreb, Dečiji dom Kralja Aleksandra Zagreb, Udruženje Univerzitetski obrazovanih žena Zagreb, Savez jugoslovenskih žena Zagreb i Društvo Knjeginje Ljubice Zagreb. Sa posetom iz Beograda na zabavi je bilo približno oko 1.000 osoba. Na defileu bile su grupe : ruska, poljska, češka, bugarska, redom sve pokrajine i nošnje Jugoslavije. Posle defilea bile su narodne igre : ruske, poljske, češke, bugarske i šumadinske i iz okoline Ohrida. Bugarske igre izvodila je grupa „Sredec” koja je pripadala opštini Sofija i koja je pozvana na preporuku beogradske opštine. Grupu od 16 osoba doveo je dr. Krušev, časnik sofijske opštine. Posle zabave K.S.S. je priredilo Slovensko veče 12 marta 1940. na Narodnom Univerzitetu. Vladimir Savić predavao je „O slovenskoj uzajamnosti kroz slovensku umetnost”. Publika je pozdravila sve izvođače slovenskih igara i završnu sliku i pesmu Slovenstvu guslara Petra Perunovića, opkoljenog omladinom u nošnjama slovenskih naroda. K.S.S. je priredilo dve Srpske večere na Kolarčevom Univerzitetu sa srpskim programom. Na prvoj večeri govorio je dr Stranjaković, docent Univerziteta, „O srpskom patriotizmu”, a na drugoj večeri dr. Vlad. Ćorović, profesor Univerziteta, predavanjem „Srpska žena u borbi za slobodu”. Članice K.S.S. Vinkovci posetile su 9 marta 1940. Sveslovenski bal K.S.S. u Beogradu. U svom izveštaju istakle su da su tu videli svu lepotu i bogatstvo narodne nošnje iz raznih krajeva Jugoslavije. U defileu pridružile su se sremskoj grupi. Jedna od njihovih članica bila je u serklu pred kneginjom Olgom i odgovarala na pitanja.(23) Kolo Srpskih Sestara rešilo je sa svim svojim odborima i Društvom Prijatelji Vrnjačke banje da podigne spomenik kralju Aleksandru u Vrnjačkoj banji, da bi se odužili za sva dobra i pažnju koju je kralj ukazivao Kolu Srpskih Sestara. Svečano otkrivanje spomenika bilo je 25 septembra u parku u Vrnjačkoj banji. Okupio se narod iz cele okoline, bilo je više od 20.000 lica. Kod spomenika bili su delegati svih društava iz Vrnjaca i okoline, kao i delegati mnogih odbora K.S.S., zatim četnička društva sa svojim zastavama i odorama, iz Kragujevca, Kraljeva, Požarevca, Velesa, Smedereva, Sjenice, Boljevca i Kruševca; Sokolska društva iz Vrnjaca i okoline; Pevačka društva iz Trstenika i Vrnjaca, đaci osnovnih škola i jedan vod vojnika i muzika kraljeve garde.(24) Kolo Srpskih Sestara postojalo je u Velesu od 1913. Rad je bio prekidan u nekoliko mahova i obnavljan. Prekid je bio od 1935 do 1939. kad je obnovljeno. Održana je nova skupština i izvršen ponovo upis članica. Kolo je za desetak dana upisalo72 članice. Bile su mahom siromašne žene, radnice, žene malih zanatlija i trgovaca i nekoliko državnih činovnica. U Velesu je organizovan bolnički tečaj u saradnji sa mesnim odborom Crvenog Krsta. Ideju kao i žene i devojke koje su pohađale tečaj dalo je Kolo Srpskih Sestara, a tehničku organizaciju, predavače i drugo dao je Crveni Krst. To je bio prvi tečaj u Velesu takve vrste. Prilikom obeležavanja dvadesete godišnjice smrti vojvode Babunskog položeni su venci KSS iz Velesa kao i Glavnog odbora Kola iz Beograda. U sokolskoj smotri Kolo je sa svim svojim članicama učestvovalo. Takođe u priredbama Dana majke, Dana Crvenog Krsta, ... Kolo je učestvovalo sa svim svojim članicama. U Upravi Kola su bili : Predsednica Kola bila je Branka M. Milosavljević, učiteljica; podpredsednica Radmila Ivković, sekretar Marijonka Kovačić, studentkinja; i blagajnica Marijonka Đ. Ćuruvija, domaćica. Članice uprave bile su : Pola Katanić, nastavnica Ženske zanatske škole; Mileva B. Nušić, učiteljica; Naza Orandžijević, Danica B. Stojimirović, činovnica Okružnog suda; Viktorija Popović, činovnica i Despina Depinović. (25)

K.S.S. je isticalo u svom časopisu kalendaru „Vardar” da su odbori Kola sakupljali zbirke narodnih nošnji i ženskih ručnih radova. Glavni Odbor u Beogradu imao je muzej koji su posećivali i stranci. Muzejom su upravljale članice Kola gospođa Ruža G. Jovanović i gospođica Vera Mijatović. (26) Sokoli su priređivali sveslovenske balove. Sokolska ŽupaBeogradplanirala je pripremu drugog župskog bala u 1939. pod pokroviteljstvom Vlade Ilića. U počasnom odboru bile su gđica Mirka Grujić, predsednica Kola Srpskih Sestara, Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”, Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”, gđa Mila P. Lazarević, predsednica Društva Srpske majke, ... . (27)

Kolo Srpskih Sestara bilo je osnovano 1903. pod utiskom stradanja stanovništva i sklanjanja izbeglica posle gušenja Ilindenskog ustanka u Makedoniji. Prilikom osnivanja privlačilo je široki krug žena. Pomagalo je borce za slobodu u Makedoniji. Kolo Srpskih Sestara radilo je na očuvanju tradicije. Napori Kola, od prvog dana njegovog postanka, bili su upravljeni da se učini sve što se može, kako bi se narodna nošnja, vez i igre što više sačuvali od propasti. Članice Kola su o svom trošku obišle Split, Dubrovnik, Zagreb, Ljubljanu i Kranj da skupljaju narodne nošnje. Da bi podstaklo interesovanje za narodnu nošnju Kolo je priređivalo Sveslovenske zabave u Beogradu, a pomagalo je kostimirane zabave drugih društava u i van Beograda, dajući svoje kostime na upotrebu. Rad Kola odvijao se kroz rad mesnih društava u mestima u kojima su postojali. Kolo je organizovalo sveslovenske zabave svojih odbora u Jugoslaviji. Članice Kola smatrale su da je sve ono što su radile od velikog značaja za nacionalno vaspitanje omladine. Pevanjem u različitim pokrajinama dolazilo se u lični dodir sa mnogima, što je za Kolo bilo jedan od vrlo važnih činilaca za stvaranje duhovne kohezije unutar naroda Jugoslavije. Kolo je organizovalo turneje Raštačke grupe iz Skopske Crne Gore, igrača iz sela Lazaropolje kod Galičnika kao i Bunjevačke grupe iz Subotice. U radu su im pomagali između ostalih Ljubica S. Janković i Svetolik Pašćan, članovi sokola. Na Primorju su bili priređivani balovi Jadranske straže u Dubrovniku, na kojima su učestvovale članice u narodnoj nošnji. Za vreme Drugog svetskog rata rad Kola bio je zabranjen od strane okupatora. Posle rata bili su ponovo zabranjeni, a nastavila su rad društva Kola u inostranstvu, ili kako se to tada zvalo u slobodnom svetu.

Ostaci muzeja nošnji K.S.S. predati su Etnografskom muzeju u Beogradu. Kolo je devedesetih godina 20. veka obnovilo svoj rad i nastojalo da pomogne iznad svega ugroženom srpskom narodu koji je bio izložen ratnim nedaćama na teritoriji Republike Srpske. Predsednica obnovljenog Kola Mila Viktorović je u saradnji sa ostalim obnovljenim udruženjima radila na povratku imovine Kola. Od toga nije bilo ništa jer sadašnje vlasti odbijaju da vrate domove i ostalu oduzetu imovinu.

U Etnografskom muzeju u Beogradu otvorena je 23 decembra 2025 godine Izložba "U potrazi za izgubljenom arhivom Kola Srpskih Sestara". Između ostalog izloženi su tekstovi Dobrile Glavinić Knez Milojković, članice Kola iz fonda Istorijskog arhiva Beograda. Izdati su reprinti pojedinih brojeva “Vardara”. Kinoteka je prikazala filmske materijale koji su vezani za rad Kola, ... . Izložba u Etnografskom muzeju još traje. Ovih dana a povodom praznika ulaz je slobodan.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Ženske organizacije”, „Jubilarni zbornik života i rada Srba, Hrvata i Slovenaca 1.XII. 1918-1928”, II deo, izdanje matice živih i mrtvih SHS, Beograd, 1929, str. 704, 705;
2. „Maskenbal Saveza ruskih avijatičara”, „Ilustrovani list”, Beograd, 26.2.1928, br. 8, str. 4;
3. „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu”, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939 godinu”, Beograd, str. 5;
4. „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 157;
5. „Izveštaj Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara čitan na godišnjoj skupštini u Beogradu 15. maja 1927”, „Vardar kalendar za prestupnu godinu 1928”, Beograd, 1927, str. 5, 10, 13;
6. „Ilustrovani list”, Beograd, 26.2.1928, br. 8, str. 29;
7. Pašćan-Kojanov, „II balkanski festival narodnih igara”, „Vesnik Južnoslovenskog pevačkog saveza”, Beograd, septembar 1936, br. 9, str. 72;
8. Ljubica S. Janković, „Beogradski festival narodnih igara i pesama”, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939 godinu”, Beograd, str. 65-69;
9. „Jubilarna proslava Prvog decembra 1938 godine”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 januar 1939, br. 1, str. 10,
10. „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu”, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939 godinu”, Beograd, str.7, 8;
11. „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu za 1936-37 poslovnu godinu”, „Vardar XXVI Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1938 godinu”, Beograd, str. 63, 64;
12. „Dubrovačke vijesti”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 29 maj 1937, br.17, str. 5;„Koncerat Ženskog hora „Kola srpskih sestara” iz Petrovgrada”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 5 Juna 1937, br. 18, str. 4;
13. „Festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 juna 1939, br. 22, str. 4;
14. „Kolo Srpskih Sestara - Novi Sad”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 56;
15. Sekretar Ankica Jakovljević, „Kolo Srpskih Sestara - Pančevo”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str.59;
16. Pretsednica Mira Srčan, Sekretar Mileva Janjanin, „Jedinstvo i zajednički rad”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 21, 22;
17. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, XXVIII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu“, Beograd, 1939, str. 11, 28,76;
18. Sekretar Vera Guščin, predsednica Sultana Pečenović, „Kolo Srpskih Sestara – Prizren”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, XXVIII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu“, Beograd, 1939, str. 69;
19. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, XXVIII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu“, Beograd, 1939, str. 7, 116;
20. Predsednica Kosara Jovanović, sekretar Bosa K. Popović, „Kolo Srpskih Sestara – Skoplje”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 82, 83;
21. „Kolo Srpskih Sestara – Vršac”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 26, 27;
22. „Jugoslavensko Sokolstvo”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1922, br. 6, str. 127;
23. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str.7, 8, 20;
24. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 3;
25. „Kolo Srpskih Sestara – Veles”, „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 19;
26. „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 158;
27. „Izveštaj o radu Sokolske župe Beograd u 1938 godini”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 12, 13, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;