Srpski Soko Petrinja

Srpska Sokolska župa Krajiška osnovana je pre Prvog svetskog rata i obuhvatala je društva : Zagreb, Belovar, Glina, Dvor, Petrinja, Okučani, Pakrac, Gospić, Nova Gradiška, Kostajnica, Korenica i Vrginmost. (1) Srpski i Hrvatski soko u Petrinji održali su u Hrvatsko domu zajedničku sednicu 1920. Skupštini je prisustvovao u ime Starešinstva Sokolskog Saveza podstarešina dr. L. Car, a u ime zagrebačke župe starešina Sokolskog društva u Sisku R. Ježić. Po želji oba društva predsedavao je skupštini dr. L. Car. Pozdravio je prisutnu braću i govorio o Sokolstvu i njegovim dužnostima i odnosima prema Ujedinjenoj Otadžbini. Apelovao je na Sokolsku svest i otvorio skupštinu. Pošto je starešina Hrvatskog sokola dr. M. Juranović bio bolestan, dodelio je reč starešini sokolskog društva V. Mikašinoviću, da izvesti o rezultatima rada upravnih odbora obih društava u vezi fuzije. V. Mikašinović istakao je da u predmetu fuzije postignut potpuni sporazum upravnih odbora. Izveštaj o sporazumu je odobren aklamacijom. U odbor su birani : Starešna dr. Martin Juranović, podstarešina Vaso M. Mikašinović, vođa Josip Šulek, odbornici : Josip Gregurinčić, Milivoj Grgić, Milan Kodrić ml, Mijo Sever, Vilko Janeković, Josip Butorac, Franjo Himbele, dr. Rudolf Herceg, Karel Holub, Franjo Longhino, Vladimir Stahuljak, Stevo Vuksanović, dr. Nikola Solarić, dr. Josip Nemec, Jovo Vukotić, zamenici dr. Simeon Krunić, Rade Borčić, Valent Štingl, Mijo Belčić, Anton Štajcer, revizija : Aleksander Kocijan, Albert Kleščić, Mile Babić. Sokolski sud : Pleše Mihovio, Milan Škrgatić, Nikola Babić, dr. Simo Krunić, Stojan Jasić. Kulturnoprosvetna sekcija : Vladimir Stahuljak, Jovo Vorkapić, Vilim Muha, Josip Kožarić, Lovro Matagić, Ivan Ritig, dr. Rudolf Herceg, Franjo Kojdl, Antonije Srnić, dr. Nikola Solarić. Brat dr. L. Car ustupio je mesto podstarešini V. Mikašinoviću. Rezultat skupštine pozdravila su mlađa braća pesmom „Iz bratskog zagrljaja”. (2) Fuzija srpskog i hrvatskog sokola je sprovedena 20. 8. 1920 godine. Velika važnost društva bila je što je u svojoj sredini imao učenike učiteljske škole u Petrinji, koji su rasejani na sve strane mogli da propagiraju sokolske ideje. Društvo je priredilo više javnih nastupa u svom mestu i učestvovalo je u vanjskim nastupima. Na glavnoj skupštini od 27.2.1921 godine izabran je upravni odbor : Starešina dr. Rudolf Herceg, podstarešina Josip Šulek, načelnik Josip Gregurević, predsednik kulturno-prosvetnog odjela dr. Karlo Lengin. Odbornici su bili : Nikola Babić, Mijo Belčić, Milivoj Grgić, Karel Holub, Vilim Janeković, Ante Jarić, dr. Martin Juranović, Karlo Jugović, Antun Kelt, dr. Simo Krunić. Fran Stilinović, Jovo Vukotić. Zamenici : Rade Borčić, Mijo Sever, Josip Letiner, Valent Sfingl, Bonifacije Strnak. Revizori : Mile Babić, L. Šajinović i Nikola Turković. (3) Društvo u Petrinji je 19 juna 1921 godine priredilo javnu vežbu, koju je omelo nevreme. Ipak je vežba smatrana uspelom. (4)

Sokolsko društvo u Petrinji ustanovljeno je 1920. Starešina je bio dr. Josip Nemec, načelnik dr. Ljudevit Auer i tajnik Paško Mladinov. Bilo je 52 člana, 18 članica, 14 vežbača, 18 vežbačica, 23 muškog naraštaja, 19 ženskog naraštaja, 20 muške dece, 18 ženske dece i 14 članova u sokolskom odelu. (5)

Sokolsko društvo u Petrinji priredilo je treće sokolsko veče početkom oktobra 1923. Prostrana dvorana bila je dupke puna prijatelja sokolstva. Starešina dr. Josip Nemec otvorio je veče, zatim je nastupio odeo sestara sa župskim prostim vežbama, muški podmladak i odeo članova na visokim ručama. (6)

Sokolsko društvo u Petrinji priredilo je 1 decembra 1923. sijelo kao spomen na dan državnog ujedinjenja. Starešina dr. Josip Nemec otvorio je veče istakavši vezu između državne i sokolske misli. U alegorijskoj slici bilo je prikazano ujedinjenje i oslobođenje. Bila je to živa slika sa narodnim i sokolskim odorama. Profesor Vorkapić predavao je o narodnoj pesmi. Iz sokolskih redova pokrenuta je akcija da se sagradi Sokolski dom. (7) Sokolsko društvo u Petrinji održalo je skupštinu 27.januara 1924. Izabran je odbor : Starešina dr. Josip Nemec, podstarešina dr. Nikola Solarić, načelnik Ljudevit Auer, pročelnik prosvetnog odelenja Jovo Vorkapić.(8) Sokolsko društvo u Petrinji priredilo je 3 februara 1924. peto sokolsko veče u počast Štrosmajeru. Starešina dr. Josip Nemec otvorio je veče istakavši rad i ideje vladike. Jedno odeljenje ženske dece i članica kao i jedno odeljenje članova na ruči izvelo vežbe. Sokolskoj večeri prisustvovali su sokoli iz Gline. (9) U Petrinji bio je 15 juna 1924. održan slet krajiškog okružja zagrebačke župe. Sletom je trebalo pokazati da li je moguće primeniti sokolski sastav i rad na selo. Na sletu su bila sokolska društva iz okružja : Sisak, Glina i Petrinja kao i seoske sokolske čete krajiškog okružja, zatim zagrebački Soko I, i jedna pešadijska četa 35. pešadijskog puka iz Zagreba. Grad je bio u počast sleta svečano iskićen, a domaće sokolsko društvo dočekalo je svoju braću i goste srdačno. Na popodnevnoj javnoj vežbi nastupila su prva seoska deca. Uzorni odio zagrebačkog Sokola I izveo je devetku. (10) Sokolsko društvo u Petrinji priredilo je šesto sokolsko veče 4.oktobra 1924. u hotelu „Jugoslavija”. Vojna muzika iz Banjaluke došla je u Petrinju na slavu 25. artiljerijskog puka, pa je svirala i na sokolskoj večeri. Od gimnastičkih tačaka izveo je muški podmladak proste vežbe, koje su završile sa skupinom. Ženski naraštaj izvodio je ritmičke vežbe u krugu, a članice proste vežbe. Posle završene večeri uz sviranje vojne muzike razvila se zabava. Večeri je prisustvovao i veći broj braće sokolova iz Siska. (11) U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” javljali su da su za izgradnju Sokolskog doma u Petrinji dovršeni svi nacrti, da će se u najkraće vreme pristupiti sastavljanju raznih ugovora, nabavci materijala a onda preći na gradnju. Naglasili su da je dom u Petrinji trebao biti prvi jugoslovenski sokolski dom u zagrebačkoj župi. (12)

Soko u Petrinji proslavio je Prvi decembar priredbom sokolske večeri. Večera je bila otvorena sviranjem državne himne, koju su svi stojeći saslušali. Starosta društva dr. Josip Nemec govorio je o danu ujedinjenja. Izvedene su žive slike „ujedinjenje” na kojoj su predstavljene sve narodne nošnje. Proslava je završena predavanjem brata Milana Preloga. Odziv građana bio je odličan. (13)

Sokolsko društvo u Petrinji održalo je skupštinu 2 marta 1925. Uprava je izvestila o društvenom radu. Bila je izabrana nova uprava : Starešina dr. Josip Nemec, zamenik Jovan Trišić, načelnik dr. Auer, načelnica Milka Janjanin. (14)

Petrinjsko društvo priredilo je akademiju 8 septembra 1925. i time proslavilo hiljadugidišnjicu hrvatskog kraljevstva. Dr. Nemec je održao predavanje u kome je istakao jake momente zajedničke istorije. Predavanje i proslava bili su dobro posećeni. (15)

Sokolsko društvo u Petrinji održalo je 1926. godišnju skupštinu. Ponovo je izabran za starešinu dr. Juraj Nemec, a za načelnika Pero Čurčić. Društvo je u počast biskupa Štrosmajera priredilo slavensko sokolsko veče. Starešina dr. Nemec je prikazao značaj i rad biskupa. Diletantska sekcija je izvela dva igrokaza. Zbog toplijih dana, a društvo nije imalo svoje dvorane, započeto je sa vežbama svih kategorija. Društvo se marljivo pripremalo za slet u Pragu. (16)

Petrinjski soko je 1926. zajedno sa jugoslovenskim kulturnim društvima priredio proslavu Vidovdana u dvorani svratišta „Jugoslavija”. Sijelo je otvorio starešina društva dr. Nemec govorom o značenju Vidovdana. Posle je pročelnik prosvetnog odelenja govorio o narodnoj pesmi. Zatim su se ređale deklamacije, i izveden je igrokaz. (17) U Sokolskom kalendaru 1928. istaknuto je da je starešina bio dr. Josip Nemec, predavač Jovo Vorkapić. Članova je bilo paušalno 80, zbog nedostatka prostorija nisu radili 2 godine. (18) Na poziv gradskog načelnika 2. marta 1930. došli su na sastanak prijatelji sokolske ideje zbog osnivanja sokolskog društva. Velika sala opštinske većnice nije mogla da primi mnogobrojnu publiku. Sastanak je otvorio načelnik Stazić i dao reč dr. Nemecu. U svom govoru Nemec je izneo istoriju sokolskog rada u gradu Petrinji, naglasivši naročitu odanost petrinjskog građanstva sokolskoj ideji kroz dve i po decenije, kao i njegovo uspešno delovanje u hrvatskom i srpskom Sokolu, a kasnije Jugoslovenskom Sokolu. Oslanjajući se na tu izgrađenu tradiciju dr. Nemec je izlagao potrebu osnivanja sokolskog društva, koje je imalo cilj, da ljubav i slogu, koja je negovana u ranijim sokolskim društvima, probudi i utvrdi. Govor je pozdravljen živim odobravanjem. Zatim se prešlo na izbor starešine. Jednoglasno je izabran za starešinu zaslužni soko brat Nemec. Pristupilo se izboru odbora, revizionog odbora i suda časti. Aklamacijom su u odbor izabrani :

Fran Longino, dr. Tomislav Kružić, Petar Mužleka, Antun Štingl, Mato Filak, Vladimir Vrabec, Nikola Gorčić, Srnak Facov, Čedo Kopčalić, dr. Dragan Cekuš, Josip Stražić, Josip Modrušan, dr. Simo Krunić, dr. Gustav Boltek, Drago Gregurinčić, Nikola Tomić, Bogdan Zepa, Mijo Vajdić, Vilko Bobinac, Dušan Jašić i dr. Pavao Bolfek. Iduće nedelje, na predlog starešine društva, svečano je proslavljena osamdesetogodišnjica brata Sokola Tome Masarika sa najvećim oduševljenjem građana Petrinje. (19)

U Sokolskom kalendaru 1931. istaknuto je da je društvo osnovano 1930. Starešina je bio dr. Josip Nemec, načelnik Anton Štingl, načelnica Milica Korečićeva, tajnik Matija Filjak, predavač Petar Muždeka. Bilo je 183 člana, 5 članica, 4 muška prednjaka, 36 vežbača, 5 vežbačica, 58 muškog naraštaja, 28 ženskog naraštaja, 24 muške dece, 52 ženske dece. Radili su privatno, bilo je 2 saradnika, 4 prednjaka i muzika. (20)

Za takmičenju u Sarajevu bilo je predviđeno : Izvestilac Saveznog prosvetnog odbora za muziku održao bi 27 juna 1934. zbor na pozornici Narodnog pozorišta. Na zboru su trebali da prisustvuju svi predsednici muzičkih odseka i svi kapelnici; Muzike i fanfare takmičile su se u Narodnom pozorištu. Utakmica je počinjala redom : Virovitica, Vinkovci, Stolac, Orašac, Biograd na moru, Split, Đenović, Novi Vinodolski, Dubrovnik, Daruvar, Slatinski Radenci, Veliki Bečkerek, Mala Nedelja, Soko Banja, Središće ob Dravi, Senjski rudnik, Senta, Petrinja, Prilep i Sarajevo. Takmičari su izvodili : Sokolski pozdav, Zadanu kompoziciju i Slobodno izabranu kompoziciju. Tamburaški zborovi bačkog i sisačkog sistema takmičili su se u dvorani Srpskog pevačkog društva „Sloga”. Na utakmici su išli redom Kasindo, Kotor varoš, Svodna, Čučerje, Turan, Kamensko, Otok, Ivanec, Srpske Moravice, Jarkovac, Kula, Maslovare, Ada, Tešica, Veliki Bečkerek, Srbobran i Banjaluka. Guslari su se takmičili u dvorani Srpskog pevačkog društva „Sloga” i to redom : Kasindo (2 guslara), Donje selo (1 guslar), Selo Topola (2 guslara) i Suvido (4 guslara). Pobednici su učestvovali na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu. (21)

U Starešinstvu Sokolskog društva u Petrinji 1934. bili su Starešina dr. Josip Nemec, zamenik Frane Longino, tajnik Ivan Sosić, zamenik Vladimir Nemec, predsednik prosvetnog odbora Đuro Kraljek, načelnik Antun Štingl, I zamenik Vilko Bobinac, II zamenik Rudolf Srnak, načelnica Bosiljka Gazibara, I zamenica Dragica Čalić, II zamenica Slava Vujanić. Članovi uprave bili su : Nikola Babić, dr. Gustav Boltek, dr. Dragan Cekuš, Stjepan Gregurinčić, Stjepan Križanić, Mihajlo Lukanac, Josip Matagić, Bonifacije Srnak, Nikola Tomić i Matija Vlatković. Zamenici su bili : Josip Čarić, Dušan Jasić, Marko Longino, Vladimir Nemec, Ivan Nemec, Bogdan Šepa, dr. Bogdan Vorkapić i Ljubomir Zec. Revizori su bili : Ivan Kostinčer, Ferdo Fridrih i Nikola Turković. Zamenici su bili : Dragutin Ber i Matija Filjak. U Sudu Časti bili su: Dr. Pavao Boflek, dr. Svetozar Jovanović, dr. Simeon Krunić, Pero Pavičić i Josip Vrbanić. Zamenici su bili : Dr. Zdenko Horvat i Ivan Lesić. (22) Film „Oj letni sivi sokole “ prikazan je 1938. u Petrinji. (23)

Uz sokolsko društvo delovali su Dobrotvorna zadruga Srpkinja Petrinja i Ženska udruga Petrinja. (24) Sokolsko društvo Petrinja delovalo je do Aprilskog rata 1941. U NDH društvo je bilo zabranjeno a sokoli su bili progonjeni od strane ustaša.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :
1. Statistika, uredio Dr. Milan Metikoš, „Srpski Sokolski Kalendar za godinu 1914”, štampa srpske štamparije u Zagrebu;
2. „Fuzija Hrvatskog Sokola I i Sokolskog društva u Petrinji”, „Sokolski Glasnik”,Zagreb, 1920, br. 10, str. 445;
3. „Sokolska župa Zagrebačka”, „Sokolski Glasnik”,Zagreb, 1921, br. 7, str. 234;
4. Drvnošek, „Sokolska župa Zagrebačka”, „Sokolski Glasnik”,Zagreb, 1921, br. 11, str. 399;
5. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1924”, u Ljubljani 1923, str. 161;
6. „Sokolsko veče u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 48;
7. „Proslava 1.decembra u Petrinji”, „Sokolski dom u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar 1924, br. 1, str. 16;
8. „Skupština sokolskog društva u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, februar-mart 1924, br. 2-3, str. 17;
9. „Peto Sokolsko veče u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, februar-mart 1924, br. 2-3, str. 17;
10. „Slet krajiškog okružja zagrebačke župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1924, God. III, br. 7, str. 186;
11. „Šesto Sokolsko veče u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Novembar 1924, br. 11, str. 304;
12. „Gradnja Sokolskog Doma u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1924, br. 12, str. 329;
13. „Sokolstvo i državno ujedinjenje”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 16;
14. „Skupština sokolskog društva u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str. 88;
15. „Proslava 1000-godišnjice hrv. Kraljevstva u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Novembar-Decembar 1925, br. 11 i 12, str. 236;
16. „Sokolsko društvo u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 92, 93;
17. „Proslava Vidovdana u Petrinji”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str.172;
18. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1928”, u Ljubljani 1927, str.141;
19. „Osnivanje Sokolskog društva u Petrinji,” „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21. marta 1930, br. 5, str. 3;
20. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1931”, u Ljubljani 1930, str. 157;
21. „Muzičke utakmice u Sarajevu”, „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, juni 1934, br. 6, str. 257, 258;
22. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. CLV;
23. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;
24. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str.7, 8, 20;