Ignjat i Olga Pavlas, žrtve Novosadske racije 1942 godine

Ignjat Pavlas rođen je u Donjem Miholjcu u Slavoniji, 1885. U Novom Sadu je završio Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju 1904 . Studirao je pravo u Zagrebu i Budimpešti. Dobio je titulu doktora prava. (1) Pridružio se srpskim sokolima i bio izabran 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva.

Na kraju Prvog svetskog rata Srpski narodni odbor u Novom Sadu svoju prvu javnu sednicu održao je 3. novembra 1918. u svečanoj sali Matice srpske. Delegacija Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu probila se do Beograda. Član srpske vlade Ljuba Jovanović primio je u svom stanu u Beogradu 1918. delegaciju Glavnog Odbora u Novom Sadu (Jaša Tomić, Vasa Stajić i dr Ignjat Pavlas). Istakao je delegaciji da je želja vlade Srbije da se Vojvodina priključi Srbiji nezavisno od Zagreba. Ignjat Pavlas prihvatio je želju srpske vlade, a Vasa Stajić bio protiv (2). Oslobođenje i svečani ulazak srpske vojske u Novi Sad novembra 1918. najvatrenije su dočekali srpski sokoli. Pavlas je kao potpedsednik Srpskog narodnog odbora, sa ogromnom masom sveta i 400 srpskih narodnih konjanika, na obali Dunava, dočekao i prvi pozdravio majora Bugarskog. U predsedništvo Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. izabran je dr. Ignjat Pavlas. Pošto je završeno konstituisanje Skupštine, predsedavanje je preuzeo dr. Ignjat Pavlas, koji je najavio Jašu Tomića kao predsednika SNO Novi Sad i podnosioca predloga o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji (3).
Posle Ujedinjenja povukao se iz politike i posvetio se radu u Savezu sokola. Na čelo Bačke sokolske župe dolazi 1921. i tu dužnost obavlja do 1941. a od 1930. do 1941. je član Starešinstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U Starešinstvu Saveza Sokola odgovarao je za Pravni referat i Organizacijski odsek. Istovremeno je bio i dugogodišnji član Uprave, a i nekoliko godina predsednik „Danubiusa“, novosadskog veslačkog kluba. U Novom Sadu bio je predsednik Saveza kulturnih društava (sa 52 udruženja). Sokolska župa obuhvatala je oko 80 društava i četa (cela Bačka sa malim delom Srema na obroncima Fruške gore). Župa je priredila 7 sletova. (4) Pavlas je čitav život posvetio napretku svog naroda, delujući u sokolskoj organizaciji. Kako je istaknuto u knjizi „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu” bio je oličenje poštenja, radinosti, odgovornosti za preuzete obaveze, upornosti, hrabrosti, osećanja časti i visokih organizatorskih sposobnosti. Kao starešina Bačke sokolske župe doprineo je omasovljenju sokolstva. Bio je jedan od legata akcije za podizanje sokolskog doma 1924. u Novom Sadu. Dom je bio završen 1936. (5) Sokolsko društvo u Novom Sadu održalo je početkom 1921 godine svoju godišnju glavnu skupštinu. Otvorio ju je starešina Pavlas. U svom govoru istakao je da je glavna sokolska ideja potpuno narodno i državno jedinstvo. Dr. Ignjat Pavlas je ponovo izabran za starešinu društva. (6)
Bačka sokolska župa sa sedištem u Novom Sadu obuhvatala je društva Ada, Apčoš, Bačka Palanka, BačkaTopola, Bački Petrovac, Bačko Gradište, Bačko Petrovo Selo, Bajmok, Bajša Bačka, Beška, Crvenka, Bikovo, Deronje, Čerević, Čurug, Despot sv. Ivan, Đurđevo, Gospođinci, Horgoš, Irig, Kać, Kisač, Kosančić, Velebit, Vrbas, Kolonija Žednik, Kovilj, Kucura, Kula, Kulpin, Martonoš, Mol, Mošorin, Novi Sad, Obrovac, Odžaci, Pačir, Pašićevo, Petrovaradin, Pivnice, Rumenka, Žabalj, Čib, Senta, Sirig, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Kanjiža, Stari Bečej, Stari Futog, Stari Sivac, Subotica, Titel, Tovariševo, Turija, Tavankut I, Tavankut II, Tavankut III, Sonta, Stepanovićevo i Svetozar Miletić. Sem društava u Župi su delovale seoske sokolske čete : Kosanić, Ljutovo, Mali Bajmok, Mali Beograd, Rašina, Sv. Mihajlo, Sokolac, Stepanovićevo, Sonta, Talajković I, Talajković II, Talajković III, Hajdukovo, Tomislavci, Čavolj, Čortanovci, Beška, Bukovac, Velebit, Gardinovo, Gornja Rogatica, Deronje, Dobrovoljačko selo, Karađorđevo, Kolonija Žednik, Kolonija Miloševo i Kolonija Njegoševo. (7) Bačka Sokolska Župa priredila je 28. juna 1922. slet u Subotici. Na mađarsku izjavu posle Prvog svetskog rata „Ne, ne, nikada” sa sletom sokoli su dali odgovor „Ovde smo, i ovde ostajemo !”.(8) Subotica je po broju stanovnika bila drugi grad po veličini u kraljevini SHS, za sokole je trebao da bude svetionik nacionalne svesti na severu otadžbine. Za sokole nacionalni cilj sleta bio je jačanje nacionalne svesti i manifestacija nacionalne snage i solidarnosti pred tuđinom. Na sletu su učestvovala 23 društva Bačke Sokolske Župe, Osječka Sokolska Župa, Beogradska Sokolska Župa, konjička podoficirska škola u Subotici, 34. i 7. pešadijski puk iz Belikog Bečkereka, puk iz Novog Sada i Subotice. Narodnu Odbranu predstavljao je general Voja Živanović. U Subotici sokoli su bili srdačno dočekani : „ … oni ćilimovima iskićeni prozori, one cvećem zasute sokolske kolone, one dobre starice, koje su žitom posipale Sokolove i Sokolice, onaj čestiti seljak, koji se progurao iz mase sveta napred i koji je dežurnom redaru, kad ga je gurao natrag, uzviknuo : „Pusti me, da vidim tu lepotu, pa onda me ubi”.” Na Vidovdan sokoli su posetili Palić, gde je u parku priređena zabava. Na Paliću priređena je Sokolska akademija. (9)

Na II. Sletu Bačke Sokolske Župe održanom 28. i 29. juna 1922. u Subotici učestvovala su sem sokolskih društava bačke župe i sokolska društva beogradske i osječke župe kao i vojska iz Velikog Bečkereka. Na Vidovdan bio je priređen pomen borcima koji su pali za oslobođenje od Kosova. Sokoli su učestvovali na pomenu u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi i sinagozi. Na Vidovdan krenula je povorka od gimnazije ka železničkoj stanici, odakle su vozom otišli na Palić, gde je uveče priređena sokolska akademija. Na akademiji su učestvovali beogradski, osječki, novosadski i subotički sokoli. Članavi beogradskog sokola otvorili su akademiju Erbenovom devetkom. Osječki sokoli učestvovali su sa 5 tačaka : Očenaškov ritmički dvojzbor, Mukove ritmičke vežbe podmladak i Pad Tirana. Pad Tirana bio je opremljen kostimima. Drugog dana sleta priređena je svečana povorka u Subotici. Sa sletišta je 29. juna 1922. krenula povorka, na čelu sa konjičkim odelenjem Osječkog sokolskog društva. Za njima sledio je Soko-barjaktar sa svečanom zastavom nekadašnje fruškogorske Sokolske župe, praćen dvojicom sokola sa isukanim mačevima, … Sokolice u narodnoj nošnji, … fanfara sombolskog Sokolskog društva, fanfara valpovačkog Sokolskog društva, sokoli i Narodna Odbrana u građanskom odelu. Za njima su išle kolone podmladka, članova, članica i vojske. Povorka je prošla kroz glavne gradske ulice i zadržala se pred gradskom kućom, pred kojoj je bila podignuta tribina. (10)

Pred gradskom kućom starešina Bačke Sokolske Župe, dr. Ignjat Pavlas pozdravio je grad Suboticu. Posle toliko vekova, rekao je Pavlas, našli su se junaci i sokoli opet zajedno i naša narodna pesma, koja nam je dočaravala slike iz davne prošlosti, postala je stvarnost. Sokoli su doleteli u Suboticu iz onih visina, gde vlada čisti idealizam, gde nema političkih partija, … gde je u srcima sviju upisano samo jedno načelo : „Svi smo sinovi samo jednog naroda i jedne Otadžbine, za čiju slobodu i sreću spremni smo da ginemo !”. Govor Pavlasa burno je i dugo pozdravljan od nepregledne mase sveta, koja je prekrila prostrani Karađorđev trg. Gradonačelnik dr. Andrija Pletikosić zahvalio se sokolima na priređenoj manifestaciji, koja je na sve Subotičane učinila najdublji utisak. Grad Subotica priredio je banket sokolima u svečanoj dvorani hotela „Beograd”. Na banketu je bilo 120 osoba. Sem sokola, bili su veliki župani dr. Paja Dobanovački i dr Lazar Bugarski, … predsednik udruženja rezervnih oficira major Milan Radosavljević, poslanici subotičkog okruga i mnogi drugi. (11) Pošto je na pozdrav odgovorio gradonačelnik, defilovali su sokoli sa svojim zastavama pored tribine na kojoj su bili izaslanici sokolskog saveza i pojedinih sokolskih društava. Posle podne počele su vežbe na sletištu. Prva tačka bile su proste vežbe koje su izveli sokoli i vojnici . Učestvovalo je 330 vojnika iz 3konjičkog puka, konjičke artiljerije, 7 i 34 pešadijskog puka i 240 sokola. U prostim vežbama muškog podmladka bilo je 120, a u istim vežbama za ženski podmladak 60. U prostim vežbama članica učestvovalo je 170 članica. U prostim vežbama članova bilo je 200 članova. Uz zvuke muzike nastupilo je 120 vojnika. Sa nožem na puškama izveli su kombinovane vežbe oružjem koje je izradio Todorović, načelnik bačke sokolske župe. Treća vežba izvedena je uz zvuke “Oj Sloveni”. Članice beogradskog sokolskog društva izvele su Erbenovu ritmičku devetku. Slet je završen vežbama konjičke podoficirske škole na konjima. (12) Grad Subotica priredio je banket sokolima u svečanoj dvorani hotela „Beograd”. (13)

I slet naraštaja Bačke sokolske župe održan je u Novom Sadu 27. i 28. 5. 1923. Kao izaslanik T.O. Saveza prisustvovao je Dušan Bogunović. Sokolsko-školska izložba koju je priredila građanska škola iz Novog Sada i sokolsko društvo Novi Sad otvorena je 24. maja 1923. Na sletskoj javnoj vežbi je bilo prisutno preko 7.000 gledalaca. U veče Sokolsko društvo Novi Sad priredilo je, uz učešće muzike i ženske građanske škole, muzičkog društva, članova narodnog pozorišta, veliku sokolsku zabavu sa koncertom i sokolskim vežbama. Vrt gradskog strelišta bio je pun građana i sokola. Tom prilikom izvelo je Sokolsko društvo iz Novog Sada : Fr. Švarcvald “Večer na Savi”, “Pad Tirana” i Erben “Ženska devetka”. Za vreme sleta nije se upotrebljavao alkohol, već je bio priređen Sokolski zdravljak. (14) Glavna redovna skupština sokolske župe Bačke bila je održana 17 februara 1924. u prostorijama sokolskog društva u Novom Sadu. Zbog bolesti starešine župe Ignjata Pavlasa, predsedavao je zamenik starešine inž. Kosta Petrović. Tajnik župe dr. Vladimir Belajčić izneo je uticaj političkih prilika na sokolski rad i skrenuo pažnju na separatističke pokrete, koji su u pojedinim krajevima ugrožavali sokolstvo. Bilo je 1.547 pripadnika sokola više nego u 1922. Načelnik župe Milan Teodorović je u svom izveštaju prikazao tehnički rad župe u 1923. Rad se kretao u dva pravca : u vaspitanju i jačanju podmladka i povećanju prednjačkog kadra župe. Prvom cilju poslužio je I. župski slet podmladka. Vaspitanju prednjaka služili su prednjački tečajevi sokolskih društava u Somboru, Novom Sadu i Petrovcu. U odnosu na 1922. bio je prirast od 1.222 vežbača. Izabrane su starešine župe : dr. Ignjat Pavlas, starešina; inž. Kosta Petrović i pukovnik Evgen Malinarić, zamenici starešine; Ludmila Mihaljeva, načelnica; dr. Vladimir Belajčić, I tajnik; ... . (15)

Sokolsko društvo u Somboru je 21 septembra 1924. posvetilo i razvilo svoju sokolsku zastavu. To je bila prva zastava u Bačkoj sokolskoj župi. Zastavi je kumovao prestolonaslednik Petar. U proslavi su učestvovala sokolska društva iz Vinkovaca, Novog Sada, Lubilice, Starog Bečeja, Sente, Mola, Kule, Starog Sivca, Pivnice, starešinstvo Bačke sokolske župe i izaslanstvo beogradskog sokola. Uoči dana osvećenja priređen je ophod gradom, sa bakljadom kao pozdrav kumu a u povorci je učestvovala vojna muzika subotičke konjičke divizije i oko 350 članova, članica, muškog i ženskog naraštaja subotičkog sokola. Sutradan je bio doček sokolskih društava, a u 9 časova je krenula povorka iz sokolane u crkvu na bogosluženje, predvođene od sokolske konjice (Sombor), vojne muzike, zastava, starešinstva župe, izaslanika sokolskih društava, članova u odori, članica, fanfara (Sombor), ženskog i muškog naraštaja svega oko 500. Pred crkvom na trgu bila je podignuta tribina okićena zastavama i zelenilom, gde je održano svečano osvećenje zastave uz učešće izaslanika svih mesnih državnih i vojnih vlasti, kao i svih društava. Kuma je zastupao podpukovnik Nikolić, koji je posle svršenog crkvenog obreda privezao plave trake, i uz kratki govor predao zastavu zastavniku, pa je opet krenula povorka oko grada, a po podne je bio banket u počast gostiju. Posle podne održana je javna vežba na vežbalištu Sportkluba, na kojoj su izvedene : članice sarajevske i zagrebačke vežbe, članovi Vojinovićeve i Šulceove vežbe, ženski naraštaj proste vežbe, članice Sombor vežbe sa vretenima, članovi Stari Bečej i Senta sa Devetkama i dva odelenja na spravama. Uveče je održana jedna akademija u gradskom pozorištu, a druga u hotelu „Slobodi” sa programom koji su izveli (Vinkovci) vežbe reketima, (Novi Sad) vežbe sa ukrašenim lukovima i na razboju (Subotica) slikovite i vežbe sa šablonima (Senta) Devetku (Sombor) Večer na Savi, vežbe sa diskosima i slikovite vežbe, a posle akademije bila je igranka. (16)

Glavna redovna skupština Sokolske župe Bačke bila je održana 22. februara 1925. u dvorani kasacionog suda u Novom Sadu. Skupštinu je otvorio starešina župe dr. Pavlas kratkim sokolskim pozdravom. Starešinstvo župe je izabrano aklamacijom. Starešina župe bio je dr. Pavlas, načelnik M. Teodorović, načelnica Mudrohova, tajnik Malin, predsednik prosvetnog odbora dr. Mrvoš. Posredništvom starešinstva župe skupljan je novac za podizanje sokolane u Petrovaradinu. Za dom društvo je dobilo besplatno zemljište od opštine. U članku u „Sokolskom glasniku” isticalo se : „Na čelu Bačke župe nalazi se red sposobnih, aktivnih saradnika koji sa puno razumevanja, sa puno požrtvovanja, sokolskim radom župe upravljaju. - Prema tome, a prema stvarnim rezultatima može se slobodno i sa zadovoljstvom kazati, da je Bačka – prava župa sokolskoga rada i da je koren Sokolstva u njoj dobro primljen. Ovim svojim svestranim radom, tehničkim, prosvetnim, ... stvorila je sebi Bačka župa jedno od prvih mesta celoga saveza. ... Podela rada je vrlo dobra, požrtvovanja i razumevanja sokolskih dužnosti ima, stalnost članstva je zadovoljavajuća. A kad se sve navedeno uzme u obzir dolazi se lako do zaključka da takav rad mora imati potrebnih plodova i uspeha.” (17) S. Vrdoljak je u svom članku „Proslava 20-godišnjice Sokola u Novomsadu” u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakao da je sokolska ideja našla najplodnije tlo u najbogatijem kraju otadžbine. Župa je imala 4.000 vežbača i vežbačica. Pojedinci i razne ustanove su često i bogato darivali sokolska društva. U Somboru je podignut sjajan Sokolski dom, a u Velikom Bečkereku dom je sazidan sakupljenom gotovinom od preko tri miliona dinara. U Novom Sadu davala je opština sokolskom društvu godišnju potporu od 15.000 dinara. Nasuprot tome u ostatku zemlje se sa teškim naporom dolazilo do malenih uspeha. Piscu članka nije bilo jasno kako se sokolstvo u Vojvodini brzo širilo, dok u svim ostalim krajevima nije moglo tako brzo da zahvati šire mase.

Proslava 20-godišnjice Sokola u Novom Sadu uz posvetu zastave i sletom Novosadskog okružja Bačke župe održana je 24.5.1925. Proslava je počela 23.5.1925. uveče svečanom povorkom sa lampama kroz grad i svršilo se pozdravom kumu zastave, gradskoj upravi Novog Sada. Utakmice su počele 24.5.1925. ujutro u pet sati. Na takmičenjima pobedila je Subotica. Posle 11 sati bila je povorka kroz grad. U povorci je bilo 800 sokola i sokolica, po jedno odeljenje Orjune, skauta i dobrovoljaca. Na čelu povorke je bilo 25 članova novosadske sokolske konjice. Posvetu je obavio novosadski vladika u prisustvu vojnih i civilnih dostojanstvenika. Vladika je u svom govoru uzdizao zadatak sokola u podizanju fizičkih, nacionalnih i moralnih vrednosti naroda. Zastavu je preuzeo brat Mane Vranić, zaklevši se da će je braniti do zadnje kapi krvi. Na banketu bilo je 150 uzvanika. Nazdravljalo se kralju, vojsci, kumu, sokolskim veteranima, braći Đukič, koji su poklonili zastavu društvu. Delegat zagrebačke župe istakao je predratno delovanje sokola u onim krajevima, gde su 4 župe i preko 40 društava potpala pod tuđina. Dr. Ignjat Pavlas, starosta Bačke župe, stavio je u dužnost delegatu zagrebačke župe, neka zagrebačka župa, kojoj je pripala moralna zadača, da vodi brigu oko zarobljene braće, poruči preko župe Rijeka braći u zarobljeništvu, da ih se Bačka župa seća i pozdravlja i da će svim silama nastojati oko njihovog oslobođenja i ujedinjenja. Dr. Kujundžić je izjavio da će se taj cilj sokolstva u svojim krajevima popularizovati. Javna vežba bila je na igralištu „Karađorđe” sa predajom saveznog dara Teodoroviću. Program javne vežbe bio je : 1) 46 muškog podmladka proste skupinske vežbe; 2) 84 ženskog naraštaja u prostim vežbama cvetnim lukovima; 3) 86 muškog naraštaja u prostim vežbama sa palicama; 4) 5 odelenja članstva i naraštaja na spravama; 5) 120 vojnika u prostim vežbama sa puškama; 6) 92 člana u prostim vežbama; 7) 74 člana u prostim vežbama; 8) devetka, izveo je Soko iz Bečeja; 9) vežbe sokolske konjice (20) Svečanost je bila nastavljena narodnim veseljem. Na Javnoj vežbi bilo je oko 5.000 gledalaca. Bile su prisutne i župe Beogradska, Banatska, Skopljanska i Zagrebačka. Savez je predstavljao dr. V. Kujundžić. (18)

Pavlas je bio predsednik Saveza kulturnih društava u Novom Sadu, osnovanog 1928. Savez je okupljao društva u Novom Sadu i organizovao njihove aktivnosti.(19) Njegova supruga, Olga Pavlas, između ostalog, bila je članica Ženskog Odbora Crvenog Krsta u Novom Sadu. Bila je jedna od dežurnih članica tokom rada Narodne Kuhinje Crvenog Krsta 1929 godine u Novom Sadu. (20)

Jedan od najznačajnijih sletova župe bio je VI župski slet u Subotici. Na VI župskom sletu 8 i 9 juna 1929. u Subotici bilo je 1.600 učesnika-vežbača. U prepodnevnim časovima održan je defile sokola od Gradske kuće do sletišta. Nošene su sokolske zastave ulicama grada, a prisutno građanstvo oduševljeno je pozdravilo sokole. Popodne je u prisustvu oko 10.000 gledalaca održan Sokolski slet. Ovim sletom Sokolska župa Svetozar Miletić prikazala je svoju snagu obeležavajući desetogodišnjicu nastanka. (21) Sokoli su priredili dečji sokolski slet u Novom Vrbasu 3.6.1934. Učestvovalo je 4.000 učesnika. Govorio je Đura Paunković, a prisustvovao je starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas. Priređena je sokolska izložba. (22)
Sokoli u Petrovaradinu priredili su proslavu 8 i 9 septembra 1934. Proslavili su osvećenje sokolskog doma i zastave. Sokolsko društvo podiglo je spomen-ploču. Svečanost je počela u šancu petrovaradinske tvrđave na mestu na kojem su streljani Bešćani i drugi 12 septembra 1914. Na pomenu se okupilo hiljade sokola i građana iz Novog Sada. Pomen poginulima zajednički su držali đakovački biskup dr. Antun Akšamović i karlovački episkop. Mase naroda ispunile su šanac kada je episkop Tihon započeo obred. Svečanostima je prisustvovao ministar fizičkog vaspitanja Grga Anđelinović, Đura Paunković, … . Prisustvovala je uprava župe Novi Sad na čelu sa starešinom i izaslanstvo svih društava župe. U povorci su krenuli na vojničko groblje gde su bili pokopani Čeh Giter i streljani 1915. Njegov grob osvetio je biskup Akšamović, a ostale grobove vladika Tihon. U ime sokola govorio je brat Malin, a u ime čehoslovačkog poslanstva savetnik Šola. Posle se povorka uputila pred spomenik streljanim Batajničanima. Posle opela govorio je episkop Tihon odajući priznanje sokolima, njihovom radu, nastojanjima i težnjama. Posle posvećenja doma, na banketu, biskupa Akšamovića pozdravio je starešina župe dr. Pavlas. Na zdravicu je biskup odgovorio i podvukao vrednost sokolskog rada i zasluge sokola. Na kraju je rekao : „Pozdravljam Vas lepim našim sokolskim pozdravom : Zdravo!”. Na banketu su bili podstarešina poljskog sokolstva Šćepanski i delegacija ruskog sokolstva i brat Čeh, brat streljanog sokola Gitera. Na sletištu je bila osvećena društvena zastava, koju je poklonio kralj Aleksandar. Sletište se prolamalo od oduševljenih uzvika : Živeo biskup! Živeo Štrosmajerov naslednik ! Na kraju vežbe sokoli svih kategorija napravili su špalir kroz koji je biskup prošao oduševljeno pozdravljan, i sam je, deleći blagoslov, klicao Zdravo ! (23) U Beogradu u poslanstvu Čehoslovačke 28 oktobra 1935. na dan sedamnaestogodišnjice oslobođenja, izvršena je svečana predaja odlikovanja sokolima iz Novog Sada i Petrovaradina. Odlikovanja su data povodom komemorativne svečanosti održane 1934. u Petrovaradinu, kada su bili osvećeni grobovi Srba i jednog češkoslovačkog oficira, streljanih 1914. Orden Belog Lava V stepena dodeljena je dr. Ignjatu Pavlasu, starešini župe Novi Sad, ... . Odlikovanja je predao poslanik dr. Girsa uz kraći govor. (24)

Dr. Ignjat Pavlas je bio član starešinstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i predsednik pravnog odseka Saveza. Delegacija bugarskih junaka posetila je Beograd 29 juna 1935. Na beogradskoj železničkoj stanici Atanasova su dočekali Gangl, Đura Paunović, dr Oton Gavrančić i dr Ignjat Pavlas, sekretar Saveza Sokola dr. Mihajlo Gradojević, i članovi savezne uprave. Od vlasti Atanasova su dočekali ministar za fizičko vaspitanje naroda Mirko Komnenović…. U svom govoru general Raško Atanasov istakao je : „ … Da bi bilo još snažnije izraženo osećanje ljubavi prema vama od strane Saveza bugarskih Junaka, Vrhovni Pokrovitelj Saveza, … Kralj Boris III, koji visoko ceni vaše blagorodne napore za zajednički bratski rad, …”. Kralj Boris odlikovao je Gangla, dr. Otona Gavrančića, dr. Mihajla Gradojevića, dr. Ignjata Pavlasa, dr. Milorada Dragića,… . Predaja odlikovanja i reči generala Atanasova izazvale su oduševljenje kod svih prisutnih. (25)

Pri povratku sa Sofijskog sleta, Sokolska župa Novi Sad povela je sa sobom iz Sofije dva naraštajca bugarskih Junaka, koji su uzeti kao pitomci župske naraštajske škole. Pitomci su trebali da provedu predviđeno vreme u naraštajskoj školi o trošku župe i po završenom tečaju trebalo je da se vrate u svoju zemlju. (26) Kada je Sokolska naraštajska škola na Paliću počela svoj rad, u noći 18 jula 1935. pred svitanje, na znak trube, bili su tečajci na nogama. Dat je znak za zbor i tek što su se postrojili pojavili su se u automobilu dva naraštajca Junaka iz Sofije : Živko Gladniški i Ivan Fotinov. Oni su došli u školu kao tečajci u pratnji starešine župe dr. Ignjata Pavlasa. Nakon pozdravnog govora starešina Pavlas upoznao je Junake sa sokolima. Odmah je na vidnom mestu u logoru istaknuta i bugarska zastava uz pevanje bugarske i jugoslovenske himne, a zatim je priređena zakuska. Junaci su se brzo srodili sa sokolima i nastavili sa njima rad u školi. Sokoli su se nadali da će srdačne veze stvorene za vreme tečaja u školi obuhvatiti veće razmere u nastojanju, da se dođe do opštijeg i stvarnog zbliženja dvaju bratskih naroda, i tako ostvare sokolski ideali. Tečaj je završen oproštajnim ručkom na kome je bio i starešina župe dr. Ignjat Pavlas, koji je u svom govoru izrazio svoju radost i zadovoljstvo na uspehu škole, zahvalio se predavačima na njihovom požrtvovanom radu, a tečajce pozvao da nastave svoj rad na ostvarenju uzvišenih sokolskih ideala. (27)

Pokrajinski slet severnih župa trebalo je da se održi u Subotici 28 i 29 juna 1935. Trebale su da učestvuju župe Beograd, Vel. Bečkerek, Osijek. Bjelovar, Varaždin, Mostar i Novi Sad. Slet je pomeren za 1936. U članku u časopisu „Sokolska Prosveta“ starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas istakao je za sokole „svrstaće se u Subotici kao živi granički bedem”. (28) U Subotici je 24 marta 1935. zasađena Slovenska lipa. Sokoli su zasadili prastaro slovensko znamenje na severnoj granici kao opomenu i upozorenje da će tu i ostati. Sokoli su postavili lipu kao granični stub na severnoj međi. Slovenska lipa trebala je da bude zborno mesto onoga časa, kada sokoli budu zamenili svoje crvene košulje, surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je svaki pedalj zemlje neprikosnoven. Svečanost sađenja Slovenske lipe protekla je skromno, u znaku žalosti za kraljem Aleksandrom. Predsedništvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i svo članstvo Sokolskog društva u Subotici okupilo se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle su krenuli na Eriov trg pred Gradsku kuću, gde je u malom parku bilo određeno mesto za sađenje lipe. Na tribini bili su: predstavnici bana, komandant Potiške divizijske oblasti, gradski senator Poljanović, ostali predstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice. Savez sokola predstavljao je dr. Ignjat Pavlas, član Uprave Saveza SKJ, starešina Sokolske župe Novi Sad i predsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe zastupali su: dr. Jova Popović, zamenik starešine Sokolske župe Petrovgrad; dr. Dragan Kolačević, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinović, tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao je Sokolsku župu Varaždin; Milovan Knežević, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; Branko Čipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavić, zamenik starešine Sokolske župe Osijek. Svečanost je otvorio podpredsednik Sletskog odbora ing. Kosta Petrović. Izrazio je zahvalnost sokola civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji su prisustvovali svečanosti. Nenad Rajić, starešina Sokolskog društva Subotica, pozvao delegate župa da zasade lipu. Lipu su doneli sokoli i sokolice Sokolskog društva Subotica. Lipu je primio dr. Ignjat Pavlas i sa ostalim predstavnicima severnih župa zasadio je uz zvuke vojničke molitve. Ovaj čin je posmatralo gologlavo oko 5.000 prisutnih. Dr. Pavlas je predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je primio gradski senator Josip Poljaković, obećavši, da će Slovensku lipu čuvati kao znamenje slobode i jedinstva. (29)

Pevačka župa „Isidor Bajić” je zajedno sa „Savezom kulturnih društava” priredili proslavu 20-godišnjice smrti Isidora Bajića 7 i 8 decembra 1935. Proslava je počela parastosom u Sv. Sabornoj crkvi koju je služio episkop bački dr. Irinej Ćirić 7 decembra 1935. Svečana akademija priređena je 8 decembra 1935. u prepunoj dvorani hotela „Slobode” uz učešće muzike Sokolskog društva Novi Sad i učeničkog hora državne muške realne gimnazije „Kralj Aleksandar I”. Predsednik Saveza kulturnih društava i starešina Sokolske župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas otvorio je akademiju. Svetolik Pašćan-Kojanov prikazao je život nacionalnog radnika Bajića. Hor učenika pevao je Bajićevu „Himnu 100-godišnjice novosadske gimnazije a sokolska muzika svirala je Bajićevo „Za Kosovo-Kumanovo”. (30)

Program i stavove sokola izrazio je starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije u Novom Sadu. Skupštinu je otvorio dr. Ignjat Pavlas pozdravljajući bana, izaslanika komandanta armije, ... . Podvukao je da biti dobar soko znači i biti dobar vojnik. U svom govoru istakao je : „Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi služiće naše ... Sokolstvo i mi nećemo stati sve dotle, dok ne budemo mogli reči : čitav ... narod je ... Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je ... narod”. Osvrćući se na nejednake prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen, nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobođenja i ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio : „Naši ideali biće i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi zaborave na grehe svojih otaca, ... vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.” O selu je istakao : „Odande, sa sela dolazi snaga koja pojačava grad. Idimo u naša sela, upoznajno i mi njih i oni nas, jer samo ono što se upozna može se voleti. A samo za ono što se voli može se žrtvovati.” Završavajući svoj govor Pavlas se obratio sokolima : „Želimo da vam u srcu bude otadžbina, a u mišicama vaša snaga.” (31) Pavlas je bio kum zastave sokolskog društva u Beočinu. Sokoli sa područja Novosadskog okruga došli su u Beočin uprkos kiši 24. maja 1936. da bi prisustvovali osvećenju zastave. Oko podne bio je zajednički ručak u fabričkom restoranu. Posle podne formirana je povorka koja je otišla na igralište SK „Cement”, gde je osvećena zastava. Na čelu povorke bila je novosadska fanfara. Prota Janošević razvio je zastavu i predao Milanu Kneževiću iz Novog Sada, zastupniku kuma Ignjata Pavlasa. U ime kuma zamolio je starešinu društva Đuru Borkovića, da zastava gordo leprša na čelu društva. Starosta društva Đura Berković primajući zastavu zahvalio se na kumovanju dr. Ignjatu Pavlas, i predao zastavu zastavniku i zamolio ga je da pod zastavom okuplja sve ono što zdravo misli i što će stajati u svakom momentu na braniku otadžbine. Na okružnom sletu učestvovalo je preko 1.000 sokola i sokolica. Posle je održana javna vežba u kojoj su učestvovale sve kategorije vežbača i vežbačica izvodeći vežbe za pokrajinski slet u Subotici. (32) Kao starešina sokolske župe dr. Ignjat Pavlas prisustvovao je nacionalnim proslavama kao što je otkrivanje spomenika kralju Petru I kod Horgoša, nedaleko od Subotice.

Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. Uveče je priređena svečana akademija. (33)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 1936. Nad sokolskim sletištem vile su se zastave svih slovenskih naroda. Ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Josip Rogić proglasio je stadion i park oko njega Jugoslovenskim narodnim parkom Kralja Petra II. Zatim je govorio predstavnik bugarskih Junaka profesor Minev. Predao je poklon plaketu dr. Ignjatu Pavlasu. Na plaketi je pisalo: „Novosadskoj Sokolskoj župi bratski spomen od Saveza Junaka povodom sleta u Subotici, juna 1936 g“. U svom govoru dr. Ignjat Pavlas rekao je: „Sokolska župa Novi Sad, na čijoj se teritoriji održava ovaj IV pokrajinski slet Saveza SKJ, prima s bratskom zahvalnošću ovaj dar kao zalogu bratstva i ljubavi između Saveza bugarskih Junaka i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i svih njihovih pripadnika. ... da naše nesebično i ničim pomućeno bratstvo i ljubav povedu Savez bugarskih Junaka i Savez Sokola Kr. Jugoslavije jednim zajedničkim putem, a u zagrljaju sa svima slovenskim sokolskim savezima.“ Zatim je sledilo svečano razviće i predaja zastave, koju su društva i čete župe Novi Sad poklonile svojoj župi. (34)

Starešina slovenskog i čehoslovačkog sokolstva dr. Stanislav Bukovski posetio je Jugoslaviju. Na željezničkoj stanici u Novom Sadu 28. januara 1937. dr. Bukovskog, Kepla i dr. Gradojevića dočekali su ih predstavnici župe na čelu sa dr. Ignjatom Pavlasom. Sa stanice su krenuli u sokolski dom. U velikoj dvorani doma održana je svečana zajednička sednica uprave župe i društva Novi Sad, društva Petrovaradin i Ruskog sokolskog odseka. Sednicu je otvorio dr. Ignjat Pavlas. Izneo je rad i značaj sokola u stvaranju nacionalnih država Čehoslovačke i Jugoslavije, kao i značaj uzamne saradnje među svim slovenskim narodima. Gosti su razgledali sokolski dom. Priređen je banket u restoranu doma. (35) Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu održano je 19 decembra 1937. Takmičari su stigli u Novi Sad 17 i 18 decembra 1937. Vođstvo čehoslovačke, poljske, bugarske i jugoslovenske vrste 18 decembra 1937. posetilo je opštinu i Maticu srpsku. Zatim su posetili mušku gimnaziju kralja Aleksandra. Predstavnici sokolskih saveza pod vođstvom dr Pavlasa posetili su Banovinu, gde ih je primio podban Rajić i ministar za fizičko vaspitanje naroda dr Vjekoslav Miletić. Sokolska župa priredila je zajedničku večeru u restoranu Sokolskog doma. (36)

Sokolsko društvo u Subotici proslavilo je 8. juna 1939. svečano dvadesetogodišnjicu svog osnivanja. Na proslavu su došli delegati svih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Vojvodine, i veliki broj sokola iz svih okolnih društava. Prisustvovali su divizijski general Ilija Brašić, podban Dunavske banovine Dragoljub Drinčić, predsednik subotičke opštine Lipozemčić, izaslanik Saveza Sokola dr. ing. Kosta Petrović, starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas itd. Kao gost prisustvovao je proslavi prvi načelnik subotičkog sokola od pre 20 godina, artiljerijski pukovnik Dimitrije Pavlović.

Proslava je počela 7 juna 1939. u veče svečanom sokolskom akademijom u amfiteatru Narodnog doma kralja Aleksandra. Na akademiji su sem sokola iz Subotice učestvovala i sokolska društva Horgoš, Senta, Bačka Topola, Novi Sad i Mali Bajmok. Svečanost je nastavljena 8 juna 1939. sokolskim zborom na sokolskom stadionu. Tom prilikom predati su prelazni darovi najboljem naraštajcu za 1939, Rudiću i najboljoj naraštajki, Ivanki Petrović. Nakon zbora formirana je svečana povorka koja je prošla glavnim gradskim ulicama, srdačno pozdravljena od stanovništva, a zatim je pred Narodnim domom izvršen defile i pozdrav. Masu je pozdravio starešina društva Subotica Lazar Tešić, prikazavši usvom govoru razvoj sokolstva u Subotici i uspehe koje je sokolstvo postiglo na nacionalno prosvetnom i socijalnom području. Istakao je da u Subotici postoji Sokolsko društvo Matica i Sokolsko društvo I, a osnovane su seoske čete u Malom Bajmoku, Bikovu, Tavankutu, .... . Naglasio je da će subotički sokoli ostati i nadalje na straži na severnoj granici otadžbine. Posle njega govorio je dr. Ignjat Pavlas, istakavši da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. (37)
Na glavnoj godišnjoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 19. marta 1939. Ignjat Pavlas govorio je o događajima u Srednjoj Evropi. Istakao je da su događaji duboko dirnuli Sokolstvo, i da u trenucima tragedije češkog naroda treba odlučno gledati u budućnost i još upornije vaspitavati nove naraštaje u sokolskom duhu. Savez Sokola ne poznaje strah, ono je verovalo u snagu naroda i u njegovu budućnost. (38)

Skupštinu sokolskog društva Novi Sad otvorio je starešina Jovan Totović. Skupština je održana u prisustvu 300 članica i članova. Starešina župe dr. Pavlas zahvalio je na pozdravima, izrazivši shvatanje da će sokoli zaslužiti naziv neimara nacije i države. Po njemu sokoli su znali samo za jednu ideologiju -ideologiju slovensku. (39)

U Jugoslaviji je 12 maja 1940. održana smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. (40) U Novom Sadu smotra je počela podizanjem sokolske zastave i govorom starešine župe dr. Pavlasa. Kolone sokola su išle preko varoši u Petrovaradin i Bukovac, na čelu sa sokolskom konjicom i muzikom. U Petrovaradinu im se pridružio veliki broj sokola sa starešinom Vitoševićem, a dalje sokoli iz Sremskih Karlovaca, sa starešinom dr. S. Simeonović-Čokićem. U Bukovcu ih je dočekala mesna četa, sa starešinom Rankovićem na čelu. Na obroncima Fruške Gore sokoli su izveli narodno-odbrambene vežbe. Smotru je posetio komandant prve armijske oblasti general Milorad Petrović, koji je posvetio naročitu pažnju streljačkom odeljenju. Govorili su starešine Jovan Totović, Vlada Vitošević, ... . Sokolska povorka vratila se u Novi Sad. (41)

Sokolska župa Novi Sad i sokolska društva Novi Sad i Petrovaradin priredila su 12.oktobra 1940. u Sokolskom domu u Novom Sadu oproštajni banket generalu Miloradu Petroviću, koji je postavljen za komandanta Beograda. Banketu su prisustvovali ban Kijurina, predsednik opštine dr. Petrović i sva uprava župe i društava Novi Sad i Petrovaradin. Starešina župe dr. Ignjat Pavlas pozdravio je generala Petrovića. Zahvalio mu se na njegovom ličnom učešću na svim sokolskim priredbama i poželeo mu uspeha na visokom položaju. General Petrović zahvalio se sokolima na pažnji koja mu je uvek ukazivana, istakavši da je sve ono što je činio za sokole, činio zbog toga, što je bio uveren da sokolstvo u celoj državi, a naročito u ovim krajevima, vrši jednu korisnu i blagotvornu misiju. (42)

Sokoli su 27. marta 1941. prvi izašli na ulice Novog Sada. U toku prepodneva 27. marta 1941. održana je sednica predstavnika svih patriotskih društava u Sokolskom domu u Novom Sadu. Sednicu je otvorio starešina župe Ignjat Pavlas. Za vreme sednice okupila se masa građana pred sokolskim domom. Pavlas je između ostalog u svom govoru naglasio: „Da bismo dali izraz našim osećanjima rešili smo da pred zgradom formiramo povorku i da povorka prođe gradom“. Na čelu povorke oko 15.000 ljudi bili su dr. Ignjat Pavlas, dr. Aleksandar Moč – predsednik Matice srpske ... Vrhunac ove manifestacije odigrao se pred palatom Banovine, gde je sa balkona govorio dr. Ignjat Pavlas. Protesti su nastavljeni do večeri kada je održana velika bakljada.

Za vreme racije januara 1942. iz Sokolskog doma odveden je sa svojim brojnim sokolima na obalu Dunava i streljan dr. Ignjat Pavlas sa svojom suprugom. (43)

Posle obnove sokolskih društava 1992. sokoli su nastojali da ožive sećanje na svog staradalog starešinu. Sokolsko društvo Beograd III Zvezdara organizovalo je odlazak na Frušku Goru 23. juna 2007. U grupi su bili sokoli iz sokolskih društava Zvezdara i Matica Beograd, kao predsednica Saveza Soko Srbije Gordana Rajnović i njena zamenica prof. Dr. Gabrijela Kragujević. Cilj putovanja bio je Pavlasov čot, po visi drugi vrh planine (531 m). Ime su dali planinari Novog Sada i Vojvodine zbog zasluga dr. Ignjata Pavlasa za osnivanje i razvoj planinarstva Vojvodine. Pavlas je bio jedan od najviđenijih građana Novog Sada sa svojom suprugom sokolicom ubijen je i u Dunav pod led bačen januara 1942. Pošto nije imao groba, planinari su na bezimenom vrhu podigli spomen piramidu i kod vlasti regulisali da se taj vrh i zvanično nazove „Pavlasov čot“. Taj vrh neprekidno više puta godišnje (i po snegu) obilazili planinari. Na početku svečanosti sokoli su podno piramide zapalili sveće. Zatim je profesor univerziteta dr. Milan Breberina, predsednik Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine i inicijator postavljanja ovog znamenja, govorio o zaslugama Ignjata Pavlasa. Istakao je da je Pavlas bio jedan od glavnih aktera za prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, inicijator i organizator podizanja dva planinarska doma na Fruškoj Gori i jednog na Rudniku u Šumadiji. (44)

Svake godine u Novom Sadu su obeležavali sećanje na žrtve racije u južnoj Bačkoj. Sećanjem na dr. Ignjata Pavlasa, na izložbi u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, 22. januara 2019. počeli su dani „Ledene tišine” i obeležavanje 77. godišnjice Racije iz Drugog svetskog rata. (45) U Arhivu Vojvodine u Novom Sadu je otvorena izložba „Oni i sada drže čas”. Izložba sa podnaslovom „Nastavnici i škole u vihoru Pogroma 1942” prikazala je arhivske dokumente o stradalim prosvetnim radnicima i školama koje su bile sabirni centri. Izložba će trajati do 12 februara 2026 godine. (46) Nastavnici su uglavnom bili u redovima Saveza Sokola i doprinosili su širenju i radu sokola.

Dr. Ignjat Pavlas je rođen u Slavoniji. Kao Srbin katolik, pridružio se srpskim sokolima i bio izabran 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva. Na kraju Prvog svetskog rata bio je član Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu. Bio je u delegaciji koja se probila do Beograda. Pavlas je kao potpedsednik Srpskog narodnog odbora, sa ogromnom masom sveta i 400 srpskih narodnih konjanika, na obali Dunava, dočekao i prvi pozdravio majora Bugarskog i srpsku vojsku. U predsedništvo Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. izabran je dr. Ignjat Pavlas. Pošto je završeno konstituisanje Skupštine, predsedavanje je preuzeo dr. Ignjat Pavlas, koji je najavio Jašu Tomića kao predsednika SNO Novi Sad i podnosioca predloga o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. Posle Ujedinjenja povukao se iz politike i posvetio se radu u Savezu sokola. Njegova supruga, Olga Pavlas, bila je između ostalog, članica Ženskog Odbora Crvenog Krsta u Novom Sadu. U međuratnom periodu dr. Ignjat Pavlas bio je starešina Sokolske župe sa sedištem u Novom Sadu i predsednik Saveza kulturnih društava u Novom Sadu. Bio je član starešinstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i predsednik pravnog odseka Saveza. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije a posebno Bačka sokolska župa trudili su se da svojom aktivnošću deluju kao bedem prema aspiracijama Mađara prema Bačkoj. Sletovi su često održavani na severnoj granici u Somboru i Subotici. Dr. Ignjat Pavlas je kao starešina župe doprineo omasovljenju sokolstva na teritoriji Sokolske Župe Novi Sad. Na čelu župe nalazio se red sposobnih, aktivnih saradnika koji su sa puno razumevanja, sa puno požrtvovanja, sokolskim radom župe upravljali. Pojedinci i ustanove su često i bogato darivali sokolska društva. U svojim javnim nastupima isticao je da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. U trenucima tragedije češkog naroda 1939. isticao je da uprkos svemu treba odlučno gledati u budućnost i još upornije vaspitavati nove naraštaje u sokolskom duhu. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. Sokoli su 27. marta 1941. prvi izašli na ulice Novog Sada. U toku prepodneva 27. marta 1941. održana je sednica predstavnika svih patriotskih društava u Sokolskom domu u Novom Sadu. Sednicu je otvorio starešina župe Pavlas. Vrhunac ove manifestacije odigrao se pred palatom Banovine, gde je sa balkona govorio dr. Ignjat Pavlas. Protesti su nastavljeni do večeri kada je održana velika bakljada. Kako je živeo tako je i umro, kao jedna od žrtava racije januara 1942. u Novom Sadu. Posle obnove sokolskih društava 1992. sokoli nastoje da zajedno sa ostalim udruženjima ožive sećanje na svog stradalog starešinu kao važnoj ličnosti u istoriji srpskog naroda. Na udaru Racije bili obrazovani i viđeniji ljudi u društvu . Težnja članka o Ignjatu i Olgi Pavlas je da ne govori samo o kao žrtvama, nego i o njihovom životu i pokaže šta smo kao društvo izgubili njihovim ubistvom.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 33, 34;
2. Vasa Stajić, „Moje učešće u Jugoslovenskom Ujedinjenju“, Spomenica oslobođenja Vojvodine 1918, Novi Sad 1929, str.159;
3. Dr. Drago Njegovan, „Povodom 90. godišnjice prisajedinjenja vojvođanskih oblasti kraljevini Srbiji 1918.“, „Dobrovoljački glasnik“, Beograd jun 2008, br.31, str.46-47;
4. „Nastanak i početak rada sokolskog društva Novi Sad“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.18; prof. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas – dugogodišnji sokolski starešina“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2000.– februar 2001, br.15-16, str.24;
5. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 34;
6. „Sokolsko društvo u Novom Sadu”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1921, br. 8, str. 264, 265;
7. Pavle Vračarić, prof. Pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2013, br.47-48, str.22, 23;
8. „Slet Bačke Sokolske Župe”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 7, str. 209;
9. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, str. 260-266;
10. „Slet u Subotici”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, str. 169;
11. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, str. 260-266; Starešinstvo Bačke Sokolske Župe, „II. Slet Bačke Sokolske Župe 28. i 29. juna u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br.7, str. 222;
12. „Slet u Subotici”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, str. 169;
13. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, str. 260-266;
14. „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 15 oktobra 1923, IX-X, str. 314, 315;
15. „Bačka sokolska župa Novi Sad”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1924, br. 5, str. 131;
16. „Sokolsko društvo u Somboru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, novembar 1924, br. 11, str. 308;
17. M. Vjć, „Glavna redovna skupština sokolske župe Bačke”, „Sokolski Glasnik”, V Ljubljani, dne 15. marca 1925, br. 5, str. 38, 39, 40;
18. S. Vrdoljak, „Proslava 20-godišnjice Sokola u Novomsadu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 120;
19. Tihomir Kostović, „Savez kulturnih društava Novog Sada u periodu Dunavske banovine”, „Godišnjak istorijskog arhiva grada Novog Sada”, Petrovaradin 2014, Godina VIII, br. 8, str. 172;
20. Duš. Ružić, „Narodna kuhinja Crvenog Krsta u Novom Sadu 1929 god.”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, avgust 1929, br. 8, godina IX, str. 232;
21. Dušan Cvetković, “Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007;
22. „O uspelom dečjem sokolskom sletu u N. Vrbasu”, „Sokolski vesnik”, Kula, septembar 1934 godine, br. 1;
23. Franjo Malin, „Značajni sokolski dani u Petrovaradinu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 septembra 1934, br. 38, str. 1,2,3; „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. XI, XXVII;
24. „Češkoslovačka odlikovanja jugoslov. Sokolskih radnika”, Ljubljana, 1 novembra 1935, br. 41, str. 1;
25. „Dolazak pretstavnika Saveza bugarskih Junaka u Beograd”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5. jula 1935, br. 28, str. 1, 2, 3;
26. „Bugarski naraštajci kao pitomci našega Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 23 avgusta 1935, br. 31, str. 1;
27. „Vaspitna škola Sokolske župe Novi Sad na Paliću”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 4;
28. Dr. Ignjat Pavlas, „Granično Sokolstvo iz sela i gradova našega Severa sletiće u Suboticu 28 i 29 Juna 1935 god.”, „Sokolska Prosveta“, Beograd, 2 februara 1935, br. 2, str. 9, 64, 65;
29. M.B.N, „ Svečanost sađenja Slovenske lipe u Subotici ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 3, 4;
30. „Proslava Isidora Bajića u Novom Sadu”, „Vesnik Južnoslovenskog pevačkog saveza”, Beograd, januar/februar 1936 god, br. 1/2, str. 14;
31. „Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 aprila 1936, br. 15, str. 2;
32. D.D.D, „U nedelju 24 maja Sokolsko društvo u Beočinu osvetilo je svoju zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 juna 1936, br. 23, str. 3;
33. „Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 19 juna 1936, br. 25, str. 4;
34. „Prva sletska svečanost — javna vežba na stadionu“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 6;
35. „S puta br. dr. Bukovskog po našoj zemlji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 februar 1937, br. 3, str. 3, 4, 5;
36. S. Č, „Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 3;
37. „Sokolsko slavlje u Subotici”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 2;
38. „Godišnja skupština župe Novi Sad”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 4;
39. „Godišnje skupštine sokolskih jedinica“, Sokolski glasnik”, Beograd, 14 februar 1941, br. 7, str. 6
40. I. Sedlaček, „Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;
41. „Uspeh smotre u ostaloj zemlji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 2;
42. „Sokolstvo Novog Sada priredilo je oproštajni banket generalu Petroviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 4;
43. „Nastanak i početak rada sokolskog društva Novi Sad“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.18; prof. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas – dugogodišnji sokolski starešina“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2000. – februar 2001, br.15-16, str. 24;
44. Pavle Vračarić, „Sokoli na Pavlasovom čotu”, “, „Oko sokolovo“, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 13, 14;
45. S.K, „Dani „Ledene tišine” u Novom Sadu”, Politika, Beograd, 22.januar 2019, str. 7;
46. Snežana Kovačević, „O masovnim pogubljenjima u Čurugu i zidovi pričaju”, „Politika”, Beograd, 23. januar 2026, str. 9