Sokolsko društvo u Benkovcu

Sokolsko društvo Benkovac osnovano je 6.6.1924. sa 90 članova i članica. Posle dva meseca priređen je u Benkovcu Sokolski slet uz sudelovanje sokolskih društava Šibenik, Drniš, Kistanje i Novigrad. Društvo je učestvovalo na sletovima u Biogradu, Prekom, Splitu, Šibeniku, Novigradu, Šušaku, Drnišu i Beogradu. (1) Soko u Benkovcu održao je svoju skupštinu 18 januara 1925. Izabrana je uprava na čelu sa starešinom Antunom Begovićem.(2)
Polovinom aprila 1925. održan je u Benkovcu sastanak delegata svih sokolskih društava iz Primorja i Zagorja, Severne Dalmacije. Na sastanku je osnovan zadarski okrug sa sedištem u Benkovcu. U okviru okruga bila su društva : Benkovac, Kistanje, Novigrad, Nin, Stankovci, Biograd, Filip-Jakov, Smiljčić, Zemunik i Smokvići. (3) U „Sokolskom kalendaru 1928” istaknuto je da je starešina bio Antun Stuparić, tajnik Petar Milošević, predavač Niko Petričić. Bilo je 81 član, 20 članica, 17 vežbača, 10 vežbačica, 10 muškog naraštaja, 10 ženskog naraštaja, 18 muške dece, 22 ženske dece, 13 članova u odori, Radili su u privatnim prostorijama, bez vežbaonice, imali su javne vežbe, 1 saradnika i 6 prednjaka.(4)

U „Sokolskom kalendaru 1929” istaknuto je da je starešina bio Antun Stuparić, načelnik Petar Červar, tajnik Petar Milošević, predavač Tanasija Kalanj. Bilo je 94 člana, 18 članica,15 vežbača, 8 muškog naraštaja,12 ženskog naraštaja, 18 muške dece, 14 ženske dece i 13 članova u odori. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, javne vežbe, 3 saradnika, 14 prednjaka, i knjižnica. (5) Sva društva Sokolske župe Zadar-Šibenik priredila su proslavu osamdesetogodišnjice predsednika Čehoslovačke Masarika, jednog od najizrazitijih predstavnika sokolskih težnji i nastojanja. Ime Tome Masarika bilo je poznato u krajevima župe još iz doba pre Prvog svetskog rata, kada dolazio i obilazio pojedina sela šibenske okoline. Društva Siverić i Šibenik priredila su proslavu 8 marta 1930. a većina društva : Benkovac, Betina, Drniš, Kistanje, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko održala su proslavu 9 marta 1930. (6) Sokoli u Benkovcu su 9 marta 1930 godine proslavili osamdesetogodišnjicu predsednika Čehoslovačke Masarika. Pre podne počelo je svrstavanje sokolskih redova i ostalog članstva i građanstva u povorku, na čelu sa čehoslovačkom zastavom a drugi sa jugoslovenskom zastavom. Zastave su bile okićene zimzelenom, a povorka je sa svojim nastupom i svečanim izgledom uz sviranje muzike svratila pažnju sakupljena sveta na dan proslave velikog Slovena i sokolskog radnika brata T. Masarika. Kad je povorka završila ophod mestom, starešina Obrad Knežević otvorio je akademiju govorom u kome je istakao velike i nenadmašive zasluge predsednika Masarika za narode Jugoslavije i Čehoslovačke. Istakao je da nam je on pomogao da izađemo iz teških lanaca stoletnog robovanja, pa je radeći tako doživeo pun uspeh, oživotvorenjem stoletnog sna, danom stečene slobode i samostalnosti. Odajući u ime prisutnih sokola i sakupljenih građana i seljaka čast i hvalu velikom sinu bratske nacije, prisutni su uz poklike “Živio” dizali a sokolska muzika svirala čehoslovačku i jugoslovensku himnu, koje su svi sakupljeni učesnici stojeći slušali. Starešina je dao reč bratu M. Gulinu, koji je u kratkim crtama prikazao životopis i rad T. Masarika, koji je bio od velikog uticaja na savremenike. Klicao je Masariku i napretku Čehoslovačke republike – u sali je odjeknuo oduševljeni “Živeo” i “Zdravo”, dok je mešoviti hor pevao “Jugoslaviji”, posle čega je muzika svirala “U boj, u boj!” Starosta brat Knežević završio je akademiju zahvalivši se na velikom odazivu i pozvao da predsedniku dru. T. Masariku kliknu trokratni sokolski “Zdravo” što je publika jednoglasno uz pljesak klicala. Posle naređenja “pozdrav na desno!” prema slici kralja Aleksandra i dr. Tome Masarika sva publika je ustala i pevala sveslovensku himnu “Hej Sloveni”, posle čega su se razišli uz sviranje muzike sokolske koračnice.(7)

U „Sokolskom kalendaru 1931” istaknuto je da je starešina bio Petar Milošević, načelnik Petar Červar, načelnica Milka Vujičeva, tajnik Petar Kam, prosvetar Tanasija Kalanj. Bilo je 73 člana, 13 članica, 16 vežbača, 11 vežbačica, 16 muškog naraštaja, 10 ženskog naraštaja, 20 muške dece, 10 ženske dece, 11 članova u odori. Radili su u privatnim prostorijama, imali su 1 saradnika, 6 prednjaka, knjižnicu i muziku. (8)

Društvo je 1931. brojalo 162 člana i članice, ne računajući naraštaj i podmladak. Pored muzike društvo je imalo ruče, kozu, stalak za skakanje, kugle, loptu, štapove i zastavice. Krajem 1930. društvo je počelo da osniva seoske čete. Sokolsko društvo Benkovac osnovalo je 1930. 3 seoske sokolske čete : u Pristegu, Vukšiću i Polači. Mada su sela udaljena 15 do 20 kilometara od Benkovca išli su prednjaci benkovačkog društva ka njima redovno, vežbali ih i uređivali na veliko zadovoljstvo meštana. (9) Sokolska društva Benkovac i Novigrad na moru održali su zajedničku javnu vežbu 21. juna 1925. Tog dana Novigrad je sa pesmom i razvijenim državnim zastavama pozdravio dolazak Benkovačkog sokola. Javna vežba je održana pred opštinskim domom. Učestvovale su sve kategorije benkovačkog sokola i muški i ženski članovi i muški i ženski podmladak novigradskog sokola.

Gledaoci su bili iz Novigrada i došljaci iz raznih mesta okoline. Posle završene vežbe sokolska povorka prošla je kroz grad, srdačno pozdravljena od stanovništva. Uveče benkovčani krenuli su svojim kućama srdačno pozdravljeni od novigrađana. (10)

Na inicijativu Sokolske župe Šibenik.-Zadar Sokolsko društvo u Šibeniku priredilo je izlet u Preko 1 avgusta 1925. Na izletu su učestvovali i sokolska društva iz Betine, Murtera, Biograda na moru i Benkovca kao i izaslanici drugih okolnih društava. Iz Šibenika krenulo je preko 500 izletnika sa sokolskom fanfarom i šibenskom muzikom. Slavlje je počelo govorima, povorkom na koju je bacano cveće. Sa izleta poslat je telegramom pozdrav kralju Aleksandru. Pri rastanku posle narodnog veselja okupilo se na hiljade naroda, da pozdravi sokole. Pucalo se iz mužara, svirala muzika, palili se vatrometi, a poklici oduševljenja orili se. (11)

Sokolsko društvo u Benkovcu proslavilo je Dan Ujedinjenja 1.12. 1930. i sokolski dan. U proslavi su učestvovale čete iz Polače, Bukovića, Jagodnje i Pristega. U oči samog dana proslave bila je bakljada, prangije su pucale, dok je kroz grad ponosno stupala sokolska četa Bukovića predvođena upravom društva i muzikom. Povorka se zaustavila pred zgradom sreskog načelstva, gde je dokolima i narodu govorio sreski načelnik Ugrinović.

Sutradan je organizovana budilica. Svi sokoli su išli da dočekaju sokolsku četu Buković. Sokole seljake pozdravio je starosta društva Milošević i načelnik društva Petar Červar. Svi skupa su otišli na drugu stranu grada, gde su dočekali sokolske čete iz Polače, Jagodnje i Pristega. Sokoli su sa četama otišli u sokolanu gde je bila priređena zakuska u počast seoskih sokolskih četa. Priređen je skup pred opštinom. Čete i sve kategorije društva bile su postrojene oko podijuma. U svom govoru starosta društva Petar Milošević istakao je „Ovom zgodom braćo i sestre, koji ste potomci i klica naših djedova ove kršne Bukovice i ravnih kotara, graničari i sokoli naše divne Jugoslavije, preporučam da ustrajete u započetom dijelu, da jačate Vaše mišice i tijelo, u kojem mora da vječno boravi zdrav duh. Neka raste među vama sloga, bratstvo i jednakost ... .” Zatim je govorio dr. Jovo Miović opštinski načelnik, koji je govorio o istoriji, kad je na taj dan udaren kamen temeljac Jugoslaviji. Obrazložio je važnost 6. januara i 3. oktobra. Potom je sreski načelnik Ugrinović čestitao upravi sokola u Benkovcu, zato što je za kratko vreme uspela osnovati 4 seoske čete. Posle toga je usledila predaja zastava seoskim sokolskim četama. Predaju zastava izvršio je starosta društva Petar Milošević. Starešine četa predale su zastave barjaktarima, koji su se zakleli na verno čuvanje. Zatim su bila blagodarenja u crkvama. Sokoli su položili vence na grobove umrle braće i sestara. Posle toga svrstala se duga povorka, koja je marširala mestom. Posle podne bila je akademija u čast seoskih sokolskih četa. Govorio je brat Dupor i u svom govoru istakao „jer je ovaj vek Slavena, koji se klanjaju svetim kostima svojih heroja, a vi se klanjate kostima Smiljanića, koji danas u vama žive.” Muzika je svirala nekoliko pesama, a onda su počele vežbe kategorija. Vežbe su izvedene uz pratnju muzike i pod komandom Petra Červara. Zatim je bio svečani ispraćaj četa, koje su se svrtale u dugu povorku. Dopratili su ih članovi sokola sa muzikom i upravom društva do kraja mosta. U večer bila je priređena zabava u sokolani. Zabavu je otvorio veterinar Mirko Bulić. Bila je prikazana drama u dva čina „Srpska duša” u kojoj su igrali Milka Vujić, Tanasije Kalanj i nekoliko članova sokolske diletantske cekcije. Zatim je priredba nastavljena plesom. Starešine četa bile su u Bukoviću Špiro Volarović i Milan Jekić, u Pristegu Jaša Kuman i Boža Anić, u Jagodnjoj Mirko Ćosa i Zečavić, a u Polači Tadija Peraić i Dušan Bobanović. (12) Sokolsko društvo u Benkovcu od septembra 1930. do 1931. osnovalo je 9 seoskih sokolskih četa i broj članova povisilo od 86 na 730. U 1931. osnovane su čete u selima Škabrnje, Galovac, Murvica, Smoković i Zemunik. U Škabrnje dočekao je delegate sokola učitelj Tešulov. Upisalo se 46 članova. U Murvici dočekao je delegate sokola trgovac Arambašić. Benkovački starosta Milošević opovrgao je sve primedbe koje su neprijatelji sokola širili. Upisalo se 103 člana. U Galovcu dočekao ih je učitelj Ivan Ostika. Upisalo se 46 članova. U Smokoviću dočekao je delegate sokola učitelj Lakić. Govorio je starosta Milošević. Upisano je 53 člana. U Zemuniku dočekale su ih izvještene zastave i preko 200 osoba. U punoj sali govorio je učitelj Mazija. Upisalo se 109 članova. Društvo je do 1931. organizovalo 11 seoskih sokolskih četa Osnovane su čete u selima Bukoviću, Pristegu, Jagodnji, Polači, Škabrnji, Galovcu, Zemuniku, Smokoviću, Murvici, Kuli Atlagić i Privlaci sa ukupno 900 članova. (13) Glavna godišnja skupština župe Zadar-Šibenik održana je 15.2.1931. Na skupštini društva su zastupali : Benkovac Milošević Petar i Červar Petar; Drniš starešina Adžija Nikola; Knin Šimunović Miro i Pokrajac Đuro; Kistanje Janković Nikola. Društvo Benkovac imalo je 86 članova. (14)

Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. U časopisu „Soko na Jadranu” registrovano je od 1939. do 1940. 90 slučajeva otpuštanja iz službe i premeštanja iz dotadašnjeg mesta službovanja u drugo, a sve sa ciljem da se naškodi sokolima, naročito na selu, ako se radilo o premeštanju učitelja. Bila je raspuštena Sokolska župa Šibenik-Zadar, zatvorene prostorije svih društava i popisana imovina. (15) Osnovan je zadarski okrug sa sedištem u Benkovcu Sokolske župe Šibenik-Zadar. Društvo je u međuratnom periodu radilo na osnivanju seoskih sokolskih četa.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Sokolsko društvo Benkovac”, „Sokol na Jadranu“, Split, oktobar 1930, br. 10, str. 121; „Historijat Sokolskog društva u Benkovcu”, „Sokol na Jadranu“, Split, juni-juli 1931, br.6-7, str. 179;
2. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3 str. 56;
3. „Iz šibenske župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 122;
4. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1928”, u Ljubljani, 1927, str. 135;
5. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani, 1928, str. 121;
6. „Sokolsko društvo Benkovac”, V.L-r, „Masarikova proslava u Župi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19 aprila 1930, br. 8, str. 7;
7. „Sokolsko društvo Benkovac”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19 aprila 1930, br. 8, str.7;
8. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1931”, u Ljubljani, 1930, str. 148;
9. „Sokolsko društvo Benkovac”, „Sokol na Jadranu“, Split, oktobar 1930, br. 10, str. 121; „Historijat Sokolskog društva u Benkovcu”, „Sokol na Jadranu“, Split, juni-juli 1931, br.6-7, str. 179;
10. „Sokolska društva Benkovac i Novigrad”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August-Septembar 1925, br. 8 i 9, str. 183;
11. „Sokolsko slavlje u Preku (Dalmacija), „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August-Septembar 1925, br. 8 i 9, str. 185;
12. „Sokolsko društvo u Benkovcu”, „Sokol na Jadranu“, Split, januar 1931, br. 1, str. 20, 21;
13. „Buđenje Sjeverne Dalmacije”, „Sokol na Jadranu“, Split, april 1931, br. 4, str. 90; „Historijat Sokolskog društva u Benkovcu”, „Sokol na Jadranu“, Split, juni-juli 1931, br.6-7, str. 179;
14. „Glavna godišnja skupština župe Zadar-Šibenik 15.II.”, „Sokol na Jadranu“, Split, mart 1931, br. 3, str. 61,62;
15. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 72;