Sokolski horovi

Savez Sokola pored fizičkog negovao je i nacionalno vaspitanje na svojim priredbama. Sokolska društva organizovala su svoje pevačke horove, orkestre i tamburaške zborove. Obično su iz finansijskih razloga prvo organizovali fanfaru koja bi kasnije prerasla u orkestar. Orkestri i zborovi nastupali su na sokolskim priredbama. Prilikom organizovanja sletova priređivana su takmičenja sokolskih orkestara, guslara, pevačkih horova i tamburaških zborova. Za razliku od sletova organizovanih u SFRJ na sokolskim sletovima priređivana su i muzička takmičenja, pevačkih horova i tamburaša.

Želeći da vidno proslavi desetogodišnjicu svog rada Sokolski hor u Velikom Bečkereku rešio je da krene u turneju kroz istočnu i južnu Srbiju, sve do Skoplja. Krenuli su krajem juna 1929 godine. Bilo je trideset sokola pevača, pod vođstvom društvenog horovođe brata Mihajla Šipoša i starešine M. Stanojevića koji su krenuli na put. Prvi koncert održali su u Smederevu uz oduševljenje slušalaca. Hor je pozdravio brat Šambek, izrazivši želju da Sokolstvo iz Vojvodine, što češće zalazi u porušene krajeve Srbije. Posle programa hor je odmah krenuo brodom. Na palubi lađe ponovo se zaorila sokolska pesma, posle čega je odjekivao pozdrav sa obale. U Krajini Negotinci su im izašli u susret do Dunava, kolima, automobilima i autobusima. Posle održanog koncerta mnogi su ih pratili do nekoliko stanica. Veliki župan Timočke oblasti i pored usmenog obećanja da će se zauzeti, u Zaječaru nije ništa učinio. Tog dana je otišao u neko drugo mesto „na uviđaj“. Koncert je bio otkazan i hor se uputio u Niš. Zahvajuljući starešini sokolskog društva u Nišu i starešini sokolske moravske župe, hor je bio lepo dočekan i sa uspehom su održali koncert. Posle programa je pred sokolskim domom u dvorištu priređena bratska večera, gde se ostalo sa pesmom i zabavom do polaska voza. U Skoplju je bio veličanstveni doček. Na stanici je bila četa sokola, sve ostale humane i nacionalne organizacije, na čijem je čelu bilo pevačko društvo „Mokranjac“ kome je hor vraćao posetu. Članove hora je zadivio doček. Dobrotom brata dr. Radovanovića, profesora Univerziteta, provedeni su kroz grad da pogledaju sve znamenitosti. U podne im je priređen ručak od strane društva „Mokranjac“ a uveče banket na kome je pored predstavnika korporacija bio upravnik grada Skoplja i izaslanik velikog župana. Pri polasku zaverili su se da će takav rad i dalje nastaviti i da će ustrajati u ideji : pesmom oplemeniti dušu, a plemenitom dušom ojačati karakter pojedinaca i društva, sve na čast, blagostanje i sreću domovine. (1) Sokolsko društvo u Velikom Bečkereku priredilo je 5 maja 1929 godine svečanu akademiju. Program se sastojao od 12 tačaka od kojih je 5 bilo sokolskog hora i orkestra. Građanstvo se nije razišlo već je ostalo na igranci. Ujutro su krenule kategorije muškog i ženskog članstva u svečanim odorama na đurđevdanski uranak zajedno sa vojskom i muzikom. Za uspeh akademije bili su zaslužni načelnik A. Pavlović, horovođa-kapelnik M. Šipoš koji je vežbao hor i orkestar, i starešina društva M.Stanojević. (2)

Ante Tadić pisao je u Sokolskom Glasniku o svom boravku u Velikom Bečkereku i prisustvu na sokolskom koncertu u čast Profesorskog društva. Kao nekadašnjem članu Banatske sokolske župe iz Vršca u Velikom Bečkereku bilo mu je neprijatno što je župa morala 5 i 6 u posetu Srbima u Temišvaru, baš u danima profesorskog kongresa. Kad je napuštao kongres jedna gospođica mu je pružila malu štampanu pozivnicu, na kojoj je pisalo da orkestar i pevački hor sokolskog društva priređuju uveče koncert u čast kongresa Profesorskog društva. Tada se pretvorio u živu reklamu. Koga god je od profesora sreo, odmah je naveo razgovor na koncert u sokolani, napominjući sagovornicima da ne zaborave da ga posete. Pošto sokoli nisu otišli u Temišvar, orkestar i hor bili su u punom broju zastupljeni. Sokolski dom je bio pun profesora iz cele Jugoslavije. Na pozornici su bile slike Tirša i Fugnera. Sa više strana čulo se pitanje čije su ono slike. Onima u blizini objasnio je čije su, ko su bili i šta su bili. Starešina društva Miloš, ležao je u krevetu, i zato nije bilo govornika da da uvodnu reč. Osetila se praznina bez uvodne reči. Kad se zavesa digla brat Šipoš poveo je kao dirigent svoje svirače. Čim je orkestar prestao, pevao je hor. Naizmenično ih je zabavljao čas hor čas orkestar, tako da publika nije ni glad osetila, jer su došli pre večere, a opštinski banket bio je zakazan tek u deset sati. Po oceni pisca članka Ante Tadića, više stotina posetilaca oduševljeno je pljeskalo ne samo muzici i pesmi, već i Sokolstvu, koje je znalo da na lep i vidljiv način učini propagandu za sokolski rad. (3)

Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva Subotica Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija. ... Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo! “ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao je više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao “Časti Reca ...” praćen sokolskim tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče."(4) Sokolsko društvo Beograd III sa Zvezdare osnovalo je svoje horove. Na dečjoj akademiji 3 aprila 1932. prvi put je nastupio sokolski dečji hor sa pesmama u dva i tri glasa, koje je spremio prosvetar. Na Vidovdan 1933. pevala su u dva i tri glasa deca sokolići iz škole „Car Dušan”, a na dan prestolonaslednika Petra deca sokolići iz škole „Filip Višnjić” (5)

Pevački odsek sokola u Kninu vođen je nekad od brata Feodosejeva. Najviše je doprineo razvijanju smisla za lepu i skladnu pesmu u Kninu. U 1934 godini odsek je vodio neumorni i vredni brat Šime Mudrić iz Siverića. Kada je preuzeo vođstvo odseka bilo je 14 aktivnih pevača. Do 1934 godine broj se povečao na 26 pevača. Zbor se pokazao u kvantitetu i kvalitetu pevača. (6)

Prilikom organizovanja sletova Savez Sokola je priređivao takmičenja sokolskih orkestara, guslara, pevačkih horova i tamburaških zborova. Župne izbirne muzičke utakmice nisu održane 1934. Svi prijavljeni instrumentalni ansambli i guslari trebalo su da se prijave na takmičenje u Sarajevu, a pevački zborovi-mešoviti, muški i četni trebali su da se prijave na takmičenje u Zagrebu. Pevači i pevačice nastupali su na skupnom pevačkom zboru u Zagrebu u vežbačim odelima, a na svečanoj akademiji u Narodnom kazalištu u svečanom odorama. Nastup i pevanje skupnog pevačkog zbora trebalo je da se snimi za zvučni film. Celokupno vođstvo muzičkih takmičenja bilo je povereno Svetoliku Pašćanu, saveznom muzičkom izvestiocu. (7)

U narodnom kazalištu održana su 3. avgusta 1934. takmičenja sokolskih pevačkih horova, kao nastavak prvih muzičkih takmičenja na II pokrajinskom sletu u Sarajevu 1934. Takmičenja su izvedena pod predsedništvom muzičkog referenta prosvetnog odbora Saveza Sokola Svetolika Pašćana. U članku se isticalo : „Ova pevačka takmičenja, kao i ranije u Sarajevu muzička, pokazala su težnju našeg Sokolstva da se ono svojim svestranim radom i vaspitanjem svojih pripadnika što bolje i jače afirmiše i na kulturnom polju, da bi jačajući telo ujedno oplemenjivalo i bogatilo i duh svojih pripadnika, stvarajući tako iz njih celog čoveka, zdravog i lepog telom, dušom i duhom – Sokola.” (8) U Zagrebu su se sastali 2 avgusta 1934. župski i društveni muzički pročelnici, kapelnici i zborovođe sa željom da muzika dobije u Sokolstvu onu ulogu i ono vidno mesto, koje joj kao umetnosti pripada. Doneli su rezoluciju uputivši je Savezu SKJ. (9) U Zagrebu bila je utakmica sokolskih pevačkih zborova u Narodnom kazalištu 3 avgusta 1934. Takmičare su ocenjivali : Fran Lotka, rektor muzičke akademije u Zagrebu, Ivo Muhvić, podpukovnik u penziji i viši vojni kapelnik, Milan Katić, kompozitor, Anton Urban, muzički izvestilac Tehničkog odbora Sokolske župe Zagreb, ing. Srećko Han, muzički pročelnik Sokolskog društva Zagreb II i Svetolik Pašćan-Kojanov. Takmičilo se 12 pevačkih zborova. U prvoj kategoriji mešovitih zborova pobedilo je društvo Zagreb II.

Drugo mesto osvojilo je Sokolsko društvo Kranj. U trećoj kategoriji mešovitih zborova prvo je bilo društvo Jajce, iz župe Banjaluke, drugo društvo Križovljani-Čestica, župa Varaždin, treće mesto Stari Sivac, župa Novi Sad, četvrto Vratišinec, župa Varaždin i peto Senkovec, župa Varaždin. Muški zborovi takmičili su se samo u drugoj i trećoj kategoriji. U drugoj kategoriji pobedilo je društvo Stenjevac, župa Zagreb, zatim Vinkovci župa Osijek. U zborovima treće kategorije pobednici su bili : društvo Botoš, župa Veliki Bečkerek i društvo Jarkovac župa Veliki Bečkerek. (10)
U Narodnom kazalištu na Trgu kralja Aleksandra održana je 3 avgusta 1934. uveče svečana muzička akademija na kojoj su nastupili sokolski pobednički horovi u pevačkim takmičenjima, kao i pobednički tamburaški zborovi i muzike sa muzičkih takmičenja održanih na sletu u Sarajevu 1934. Na akademiji je nastupio pevački zbor sastavljen od svih takmičara pevača kao i od nekoliko društava koja se nisu takmičila. Akademiji su prisustvovali ministar dr. Grga Anđelinović, ban dr. Ivo Perović, armijski general Lj. Marić i divizijski general Bodi, episkop zagrebački Dositelj, gradonačelnik Ivo Krbek sa senatorom D. Šarićem, predstavnici kulturnih društava..... . Akademiju je otvorio dr. Oton Gavrančić pozdravnim govorom. Posle govora nastupio je mešoviti sokolski hor od 300 pevača i pevačica, koji su pod upravom Svetolika Pašćana otpevali „Sokolski pozdrav”, zatim himnu „Bože pravde” i „Hej Sloveni”. Pašćan je objavio rezultate pevačkih takmičenja. Sledili su Tamburaški zbor Sokolskog društva Subotica, pobednik I kategorije i nosilac I nagrade; muzika Sokolskog društva Dubrovnik, II kategorija, III nagrada; muški zbor Sokolskog društva Stenjevac, II kategorija, I nagrada; zbor Sokolskog društva Zagreb II, I kategorija I nagrada; muzika Sokolskog društva Sarajevo I kategorija, I nagrada; Posle odmora nastupio je mešoviti zbor Sokolskog društva Jajce, III kategorija, I nagrada; muzika Sokolskog društva Zagreb II, II kategorija, II nagrada; tamburaški zbor naraštajaca sokolske čete Radoboj, društva Krapina; mešoviti zbor sokolske čete Križevljani-Čestice, III kategorija, II nagrada; fanfara Sokolskog društva Vinkovci, I kategorija, II nagrada; Nastupio je skupni muški sokolski zbor, koji je pod upravom Sv. Pašćana pevao Hajdrihovu budnicu „More Adrijansko”. Svečana akademija je završena svečanim pozdravom „Sokolskom snagom svom” od Sv. Pašćana. (11) U članku „I sokolski muzički festival” iz časopisa „Sokolska Prosveta” isticalo se : „Prekrasna je bila slika pevačica u narodnoj nošnji iz sviju krajeva Jugoslavije. ... Sokolske muzičke utakmice po svom uspehu i po broju takmičara dokaz su da je muzika zainteresovala veliki deo našeg Sokolstva. Trebalo je videti sa kakovim oduševljenjem i ljubavlju nastupaju takmičari na podij i sa kakovim se oduševljenjem pevalo i sviralo.

Umetnički uspeh sviju sokolskih muzičkih ansambla i pevačkih zborova zasluga je sviju članova takmičara koji su sa mnogo razumevanja, ljubavi i požrtvovnosti časno obavili zadani posao, i dali svima ostalima potstreka za rad u budućnosti na polju sokolske muzike.” (12) Na predlog Saveznog prosvetnog odbora glavna skupšina Saveza Sokola prihvatila je da se za zvaničnu sokolsku himnu uzme „Hej Sloveni”. Predlog je obrazložen time da je pesma sa tim rečima najviše prikladna, što se nezvanično pevala i do tada na sokolskim priredbama, što je najpoznatija kao sokolska pesma i što se pevala kod svih slovenskih naroda. (13)

U svom članku u „Sokolskoj Prosveti” istakao je Ivo Muhvić „Teško je zamisliti sokolsku javnu vežbu bez glazbe, jer je ona tu ne samo za pratnju vežbi, već i za to, da diže rodoljubivi duh u slušačima”. (14) Sokolska društva organizovala su svoje orkestre, horove i tamburaške zborove. Obično su iz finansijskih razloga prvo organizovali fanfaru koja bi kasnije prerasla u orkestar. U Savezu Sokola izgrađen je četvorogodišnji plan za podizanje muzičke umetnosti u sokolstvu. Bilo je u SSKJ 180 muzika i fanfara, 231 pevačkih zborova i 131 tamburaških zborova. (15) U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije juna 1936. Na Vidovdan 28. juna 1936. zajedno sa sletom, održana su takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. Savezna muzička takmičenja održana su u Gradskom pozorištu, u dvorani „Graničara”, pod vođstvom referenta za muziku Saveznog Prosvetnog odbora Saveza SKJ Svetolika Pašćana-Kojanova. (16) Sokolsko društvo Beograd III proslavilo je 18 decembra 1938. na svečan način desetogodišnjicu rada. Društvo je održalo svečanu sednicu na kojoj su pored članova prisustvovali izaslanici župe, drugih sokolskih društava i drugih organizacija. Starešina društva Dobra Bogdanović izneo je u svom govoru ukratko rad društva i pozdravio izaslanike i goste. Sveštenik Dušan Jovanović održao je pomen umrlim članovima i članicama i u ime svoje crkve čestitao jubilej. U ime župe đeneral Andra Petrović, zamenik starešine, čestitao je na uspešnom radu. U ime društva Istra-Trst-Gorica govorio je inž. Ante Lorendin. Svečanost je zavšena sa “Hej Sloveni”. U veče priređena je akademija na kojoj su nastupile sve kategorije. Društveni hor i muzika učestvovali su na svim društvenim priredbama. Pozorište sa lutkama priređivalo je poučne predstave za decu. Pozorišna sekcija spremala je pozorišne komade iz narodnog života. (17) Povodom proslave 550 godišnjice Kosovske bitke 1939. Sokolsko društvo Beograd III sa Zvezdare je zajedno sa rediteljem Petrom Matićem odlučilo da prikaže dramski spev „Smrt Majke Jugovića“ od Ive Vojnovića na svom letnjem vežbalištu. Predstava je trebala da bude izvedena uoči Vidovdana, ali zbog kiše odložena je za 1 jul. Na predstavi je bilo oko 2.000 gledalaca. Gledaoci su bili iz svih slojeva i svih krajeva Beograda i kao i iz okoline. Predstavu je pomoglo Gradsko poglavarstvo i uprava Narodnog pozorišta. U predstavi su igrali glumci iz Udruženja i gosti iz Narodnog pozorišta. U komadu je učestvovalo oko 300 lica (glumci, horovi dečiji, ženski i vojni orkestar). Akademiju je otvorio starešina društva Dobra Bogdanović. Dr. Niko Kalođera održao je predavanje o Kosovskoj bitci i značaju Kosova. Zatim je muzika svirala uvertiru. U prvom činu se pojavljuje Dvor Jugovića, majka, devet snaja Jugovića i unučad. Drugi čin počeo je ženskim horom uz pratnju orkestra. Ljuba Damjanova dočekala je Damjana, a majka kad je čula za pogibiju Jug-Bogdana i mladih Jugovića, vraća Damjana na Kosovo da i on položi svoj život za otadžbinu. U trećem činu, Kosovo polje, puno žita. Na polju žena žanje sa unučićem. Turci gone roblje. Guslar peva. Pojavljuje se Kosovka devojka sa kondirima. Dolazi povorka. Hor peva Svjati Bože. Narod dolazi sa svih strana. Nosi cveće i pobožno kleći uz povorku. Donose glavu Jug-Bogdana i ruku Damjanovu i predaju majci, koja mrtva pada na zemlju. Tragedija je time završena. Jedan od uglednih posetilaca izjavio je posle završetka predstave : „Bio sam na mnogim mestima; imao sam prilike mnogošta da vidim, ali ovo što sam večeras video, nisam do danas video“. Dugo se o predstavi razgovaralo u Beogradu i unutrašnjosti. Oni koji nisu došli na predstavu, dolazili su kasnije da vide prostor i kulise. U sokolskom društvu smatrali su da je predstava uspela kao retko koja. (18)

O značaju pesmi za sokolsko vaspitanje najbolje je govorilo uputstvo Saveza Sokola u „Sokolskom glasniku“ 1941. Savez Sokola skrenuo je pažnju društvima i četama da u vežbaonici neguju domaću pesmu i koračnice, narodne i junačke pesme. Svaki čas u vežbaonici, kod svake kategorije trebao se završiti pesmom. Savez Sokola spremao se da izda na razglednicama sokolske pesme-koračnice. Sokoli su trebali da pevaju „Oj letni sivi sokole”, „Hajte braćo” i „Pojmo pesmu” ... . (19) Sarađivali su sa pevačkim društvima i Južnoslovenskim pevačkim savezom. Prilikom turneja pevačka društva nastupala su u sokolskim domovima. Pašćan–Kojanov radio je u Artističkom vođstvu Južnoslovenskog pevačkog saveza. (20)
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pored fizičkog negovao je i nacionalno vaspitanje putem muzike. Sokolska društva su organizovala svoju orkestre i tamburaške zborove. Tamburaški zborovi su redovno svirali na sokolskim priredbama. Sokoli su se trudili da njihovi tamburaši nastupaju i na radio stanicama. Referent za muziku Prosvetnog odbora Saveza SKJ bio je Svetolik Pašćan-Kojanov. Prilikom organizovanja sletova priređivana su takmičenja sokolskih orkestara, guslara, horova i tamburaških zborova. Za razliku od sletova organizovanih u SFRJ. na sokolskim sletovima priređivana su i muzička takmičenja. Horovi sokolskih društava učestvovali su u pozorišnim predstavama koje su priređivali sokoli. Bili su deo predstava.

Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen. Posle Drugog svetskog rata zabranjen je rad Saveza Sokola i zamenjen Savezom za telesno vaspitanje “Partizan Jugoslavije”. Komunisti su hteli da izbrišu muzičko nasleđe Kraljevine Jugoslavije i da uspostave svoje nasleđe kao zamenu za tradiciju. U njihovom konceptu za sokole i njihove pesme nije bilo mesta. Život se nastavio dalje. Guslari su nastavili da pevaju a Pašćan-Kojanov je nastavio da se bavi muzikom. Sokolica Olga Skovran bila je umetnički rukovodilac ansambla „Kolo”. Sokolska himna „Hej Sloveni” postala je himna SFRJ. Posle zabrane sokola narod je nastavio da peva pesmu „Zovi samo zovi” (Zovi samo zovi svi će sokoli za te život dati). Tako je ipak nastavljena sokolska tradicija i ako sokoli zvanično nisu postojali sve do 1992. kada su obnovili društva i nastavili svoj rad. U Beogradu je 2015. izdata knjiga „Sokolske pesme”. Prikupili su ih Petar D. Pavlović i Kristina M. Pantelić Babić. Pored opštesokolskih pesama izdate su i prigodne pesme iz Sokolske župe Mostar. Pesme o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju, Petrovoj petogodišnjici, starešini župe Mostar Čedi Miliću. Jedna od tih pesama je “U spomen bratu Nikoli Simatoviću” od Jove Ć. Kurtovića.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. M. St., „Sokolski hor“, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 jula 1929, br. 14, str. 6;
2. „Akademija sokolskog društva u Vel. Bečkereku.“, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 juna 1929, br. 11, str. 6;
3. Ante Tadić, „Jedno prijatno veče u veliko-bečkerečkoj sokolani“, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 decembra 1929, br. 23, str. 14;
4. „Prvo sokolsko radio-veče”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7;
5. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 45, 47;
6. Đ,R, „Rad prosvetnog odbora“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 16 novembra 1934, br. 47, str. 5;
7. „Župske izbirne muzičke utakmice”, „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, maj 1934, br. 5, str. 216, 217;
8. „Takmičenja pevačkih sokolskih zborova u Narodnom kazalištu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 14 avgust 1934, br. 33-34, str. 4;
9. „Rezolucija sokolskih muzičkih pročelnika, kapelnika i zborovođa”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 14 avgust 1934, br. 33-34, str. 4;
10. „I sokolski muzički festival”,„Sokolska Prosveta”, Novi Sad, sepembar 1934, br. 7, str. 292;
11. „Svečana akademija pobedničkih sokolskih zborova i glazbi u Narodnom kazalištu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 14 avgust 1934, br. 33-34, str. 4,5;
12. „I sokolski muzički festival”,„Sokolska Prosveta”, Novi Sad, sepembar 1934, br. 7, str. 292;
13. „Hej Sloveni”-sokolska himna”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 2;
14. Ivo Muhvić, (Zagreb), „Sokolsko pozorište i sokolska muzika”, „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, sepembar 1935, br. 7, str. 367;
15. „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 96;
16. „Sokolska muzička takmičenja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str.5;
17. I.T, „Proslava desetogodišnjice Sokolskog društva Beograd III“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 februara 1939, br. 2, str. 26, 27;
18. „Vidovdan u Sokolu Beograd III“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 97;
19. „Svaki čas u vežbaonici završavajte pesmom”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 2;
20. „Izveštaj o radu južnoslovenskog pevačkog saveza za pevačku godinu 1939 – 1940”, Beograd 1940, str. 15, 22;