PODMLADAK AERO-KLUBA “Naša Krila” i Saveza Sokola u pripremi za odbranu zemlje

Sokoli su težili da što šire krugove u narodu pripreme za odbranu otadžbine. U tome su sarađivali sa vojskom. Mirko Štajner, član Sokolskog društva I Zagreb stupio je u 1924. u đačku avijatičku četu u Novom Sadu. Bio je na odsustvu za Božić u Zagrebu, a nekoliko dana kasnije prilikom jednog poletanja upalio se benzin u vazduhu, a on se mrtav sa avionom srušio na zemlju. Po zanimanju je bio bankarski činovnik. (1) Aero-klub je sarađivao sa Savezom Sokola i drugim organizacijama u međuratnom periodu. Sa svoje strane središna uprava Aero–Kluba „Naša Krila“ odlučila je 1930. : 1) Da se sve organizacije „Naših Krila“ upišu u članstvo „Sokola“; 2) Da se svim silama utiče da i svi članovi „Naših Krila“ postanu članovi „Sokola“ (2);
Sokolsko društvo je 12. juna 1932. priređivalo Javni čas u Buljkesu, srez Bačko–Palanački, na koji su pozvali i Aero–Klub. Piloti Aero–Kluba Boža Pibernik i Bata Brunsvik su sa avionom Fizir–Valter učestvovali na Javnoj vežbi (3) Po ugledu na susedne zemlje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uveo je jedriličarstvo (bezmotorno) u svoj sistem telesnog vaspitanja. Načelništvo Saveza Sokola je 3.2.1934. održalo sednicu u Ljubljani. Bili su prisutni svi članovi načelništa i dr. Pilher, načelnik župe Zagreb i Lavrač, načelnik župe Sarajevo. Na sastanku je zaključeno da se u sokolstvo uvede jedriličarstvo (bezmotorno) i to naročito u starijem naraštaju i mlađem članstvu. U tu svrhu potražili su vezu sa upravom „Naših krila”. (4)
U Beogradu je delovao Vazduhoplovni odsek Sokolskog društva “Ruski soko”. Odsek je radio od 2. juna 1935. i zvao se „Kapetan Nesterov”. Jedriličarska sekcija je 1935. imala 25 članova. (5) Sokolska štampa izveštavala je o aktivnosti Aero-klubova. U Beogradu je akademski aeroklub 17. novembra 1935. uz učešće mnoštva akademičara iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice razvio svoju zastavu, kojoj su kumovali kraljica Marija i princ Andrej. Istovremeno izvršeno je krštenje aviona „Zlatibor” i jedrilica „Zagreb”, „Ljubljana”, „Beograd”, „Skoplje” i „Subotica”. Vladu je zastupao ministar prosvete Stošović, univerzitet rektor dr. Ćorović, ... . (6)

Podmladci Aerokluba delovali su u školama. U Državnoj Prvoj Ženskoj realnoj gimnaziji u Beogradu delovao je podmladak Aerokluba. Vođa podmladka bila je gospođica Bajić. Podmladak je bio osnovan u maju 1938. Oko desetak učenica je posećivalo modelarski tečaj, a dve su ga završile. Natalija Radović i Vera Simonović, učeniice VI razreda, izložile su svoje modele na vazduhoplovnoj izložbi na Beogradskom sajmištu. U 1939. iste učenice su posečivale viši tečaj. Članice u juna 1938. posetile aerodrom u Zemunu. Tom priliko je bilo 10 vazdušnih krštenja. Milica Jovanović, učenica VIII razreda pored krštenja još jednom je letela u lovačkom avionu i izdržala je nekoliko akrobacija. Studirala je mašinsku tehniku, trebala je da produži aeronautiku. U podladku je 1939. bilo 100 članica, a tri učenice su opet svršile modelarski tečaj. To su bile Radmila Jovanović, učenica VII razreda, Draginja Kostić i Dragica Rajković, učenice IV razreda. Kurs je trajao tri meseca po dva časa nedeljno a svaki čas po sat i po. Polagale su ispit pred naročitom komisijom, a zbog uspeha nagrađene su knjigama. Njihovi modeli su izdržali letenje više od 30 sekundi i zato su dobile naročite značke kao odlikovanje. Marta 1939. podmladak je priredio usmene novine sa filmom. Danica Prodanović, VI razred i Nada Radek V razred držale su predavanje Žena u vazduhoplovstvu i Jugosloveni u avijaciji. Bilo je recitacija a jedna grupa maturanata pevala je primorske pesme. Učenice gospođe Magazinović izvele su dve narodne igre na opšte zadovoljstvo svih prisutnih. Uprava Podmladka bila je sastavljena od učenica VII razreda sa Natalijom Radović kao predsednicom.(7)

Savez Sokola je sarađivao je i u gimnastičkim vežbama sa Ratnim vazduhoplovstvom. Na VI sletu Sokolske župe Beograd 21. 6. 1937, održanom na igralištu Sport kluba „Jugoslavija“, učestvovalo je 260 vojnika Vazduhoplovnog puka. (8)

Za Savez Sokola bilo je važna obuka u jedriličarstvu. Kovački kalfa Manojlo pokušao je u Beogradu, krajem novembra 1841 godine, da sa visokog krova Đumurkane na obali Save, poleti sa spravom koju je sam napravio. Preleteo je preko glava posmatrača ali se srušio u snežni nanos. Sneg i mali padobran spasli su mu život. Grupa mladića je čitajući novine i časopise iz sveta, pravila modele koji su leteli. Među njima braća Deroko i Strahinja – Bane Nušić. Aleksandar Deroko je konstruisao, a grupa izgradila jedrilicu, kojom je Bane Nušić pokušao da leti 1909 godine u Košutnjaku, na padini kod Hajdučke česme. Srpski aero-klub je osnovan 22 oktobra 1921 godine. U sportskom klubu fabrike aviona Ikarus osnovana je sekcija za vazdušno jedrenje 1930 godine. Klub je imao jedrilicu tipa Ceglin koju je sagradio Dimitrije Landsberg 1929 godine. Živko Jozanov je osnovao Akademsku sekciju aerokluba u proleće 1931 godine i time ostvario ranije pokušaje M. Arsenijevića i D. Landsberga. Uprava Aerokluba poslala je Živka Jozanova, Aleksandra Stanojevića i Borivoja Ivkovića na školovanje u Nemačku. Po povratku oni su osnovali školu za bezmotorno letenje u Pinosavi. Osnivane su i druge jedriličarske grupe u Beogradu, Kragujevcu i Užicu. Prvo jedriličarsko takmičenje u zemlji bilo je 1934 godine. (9)

Po ugledu na susedne zemlje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uveo je jedriličarstvo (bezmotorno) u svoj sistem telesnog vaspitanja. Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938. 5 sokola-tečajaca. Tečajci su položili ispite “A” i “B” a preostalo im je da polože ispit “C” da bi mogli pohađati pilotski tečaj. Župa je pripremala organizovanje jedriličarskog tečaja za članove svoje župe. Pokrenula je akciju za nabavku sopstvenih jedrilica. Nabavila je 100 brošura „Plavi sport” i uputila svim društvima na čitanje. Župa Sarajevo je među svojim jedinicama raspisala konkurs za najbolji rad o vazdušnom jedriličarstvu, na osnovu studije „Plavi sport”. Nagrade su bile 1. besplatno jednomesečno letovanje u sokolskoj koloniji; 2 i 3 besplatan prijem na kurs za vazdušno jedrenje. U članku u „Sokolskom glasniku“ ističe se nada da će, ako bog da do stupanja na presto kralja Petra II 1941, biti veliki broj sokola-pilota sposobnih za odbranu zemlje. (10) Načelništvo Saveza SKJ. osnovalo je pri svom stručnom odboru sekciju za jedriličarstvo. Na čelu sekcije bio je Selimir Radovanović. Župe su osnivale jedriličarske odseke. Sokolska župa Beograd uvela je 1939. jedriličarski odsek (11). Prikom održavanja skupštine Aerokluba „Naša krila“ u Beogradu 1939. uputio je knez Pavle skupštini poslanicu: ,, ... ja činim apel na cijelu zemlju, naročito na omladinu, da svoje plemenite idealističke i viteške vrijednosti stavi vazduhoplovstvu Jugoslavije na raspoloženje. Kraljevskom Aeroklubu, čiji je glavni cilj podizanje vazduhoplovnog podmlatka i obrazovanje civilnih vazduhoplovaca, želim pun uspjeh u njegovoj akciji, jer od toga uspjeha zavisi vrlo mnogo snaga i vrijednost jugoslovenskog vazduhoplovstva. –– Pavle“.(12)

Sokolska društva su osnivala svoje jedriličarske sekcije (Beograd-Matica, Beograd I, Beograd III). Sokolski tečaj za padobranstvo Župe Beograd od 26. juna do 26. avgusta 1940. okupio je 250 naraštajaca. Tečaj je pripremio Stručni odbor župe, a vodio zamenik načelnika župe Milan Roksandić. Predavanja su održavana u vežbaonici Saveza Sokola na Terazijama, uveče svakog dana, od 19 do 21 čas, a praktična obuka je vršena na padobranskom tornju na Starom Sajmištu (Novi Beograd). Uvežbavalo se skakanje sa padobranom (13). Za Aeroklub je kompanija Škoda podigla 1938. padobranski toranj visok 74 metra. Padobranski toranj bio je najviši u svetu u to vreme. Platforme za skakanje nalazile su se na visinama od 40 i 60 metara (14).

U Beogradu je održano zasedanje plenuma Savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza Sokola 9 juna 1940. Posle sednice Savezne uprave, pošli su svi učesnici sednice na beogradski aerodrom, gde su im, zahvaljujući Aero-klubu, prikazane vežbe spuštanja padobranaca iz aviona. Na aerodromu je bila prisutna i jedna grupa iz četničke organizacije, pa su svi pratili spuštanje naših padobranaca. Nakon toga su pošli do padobranske kule, na sajmištu, gde su im pokazane vežbe u spuštanju padobranom. Tom prilikom se spuštalo i više članova Savezne uprave, sa saveznim načelnikom Ivanom Kovačem na čelu. Posle su pošli u prostorije Aero-kluba u Beogradu gde su bili dočekani od predsednika ing. T. Sondermajera i ostalih članova uprave Aero-kluba. Sondermajer je u svom govoru istakao važnost avijacije za odbranu zemlje i pozvao da porade na tome da se što veći broj sokola prijavi u avijaciju. Kapetan Dolanjski, stari sokolski radnik, održao je predavanje o padobrancima, a poručnik Vuković predavanje o odbrani od padobranaca. Dr. Belajčić je zahvalio predsedništvu Aero-kluba i predavačima, na ukazanoj pažnji, i obećao da će sokoli razviti što življu propagandu u svojim redovima za jačanje avijacije. (15) U članku „Sokolstvo za čuvanje našeg neba“ štampanom u „Sokolskom glasniku“ od 12 aprila 1940. navodi se: „Savez Sokola K. J. je uputio okružnicu svima sokolskim župama, društvima i četama, u kojoj ih, u vezi sa proglasom Kraljevskog Aero–kluba „Naša krila“, poziva da se sva omladina odazove na ovaj apel za najplemenitiju službu svom Kralju i otadžbini. Neka uprave upute omladinu, koja želi da se svrsta među čuvare našeg neba, kako da izvrši prijavu za školu. „Očekujemo da će naše jedinice shvatiti važnost ovog apela i sve preduzeti da se sokolstvo dostojno oduži i ovoj dužnosti!“ (16).

 

Načelništvo Saveza SKJ raspisalo je okružnicom, br. IX, od 23 aprila 1940. jedriličarski tečaj za župske pročelnike jedriličarstva. (17)
Prikazivanjem filmova o vazduhoplovstvu u sokolskim domovima, sokoli su se trudili da zainteresuju omladinu za jedriličarske škole Aerokluba. Aero klub “Naša Krila” ustupao je svoje filmove o vazduhoplovstvu sokolskim društvima. Sokolska društva u Beogradu dobijala su filmove u palati Aero-kluba u Uzun Mirkovoj ulici. U sokolskom društvu Beograd III održano je predavanje sa filmom o jedriličarstvu u kome je prisustvovalo oko 120 slušalaca (18). Zajedno sa Upravom Aero-kluba sokolsko društvo Beograd III je održalo poselo na kome su predavali Veleslijan i Jovan Pivoš iz Aero-kluba i Selimir Radovanović iz načelništva SSKJ. Prikazani su filmovi o jedrilicama i vazduhoplovstvu. (19)

Svi prijavljeni članovi sokola upućivani su preko leta u jedriličarske škole Aero-kluba. U organizaciji Aero-kluba trebalo je da se otvori jedriličarska škola kod sela Ostružnice, u blizini Beograda. Škola je trebala traje oko mesec dana. Iz Sokolske župe Beograd trebalo je da bude primljeno 20-30 kandidata, članova i muškog naraštaja. Svaki učesnik trebao je da uplati oko 400 dinara. Prijave je trebalo slati na Središnji Upravni Odbor „Naša krila” u Uzun Mirkovoj broj 4. (20) Sokoli su u saradnji sa ostalim nacionalnim društvima težili da se što više njihovih članova dobije vojnu obuku. Zahvaljujući Aero-klubu 30 mladića, od kojih 22 člana sokola, učilo je u pilotskoj školi u Novom Sadu od 15 maja 1940. Komandir škole bio je kapetan Marko Nikolačić. Na kursu je bilo pilota iz svih krajeva zemlje. Profesije su im bile različite ali su svi bili “jedna duša – jedna guša”. Borivoje Čotrić pisao je u „Sokolskom glasniku“ o sokolima u pilotskoj školi. Može se reći da je to bila sokolska eskadrila. (21)

Milan Rajačić, pilot, iz Sokolskog društva Ogulin pozvao je u svom dopisu „Sokolskom glasniku” sokole da se prijave za pilote u vojsci. Istakao je : „Mnogo je naše braće koji s ponosom nose na grudima pilotsku značku, i kojima se ponosimo na svakom koraku, ali taj broj je još uvek mali i neznatan, prema onom broju mladića, odnosno naše braće Sokola, koji bi želeli da znaju da lete, ... Sokoli! Kao piloti, budite primer hrabrosti i požrtvovanja na ovom polju rada, jer ćete samo tako pomoći svome narodu i Otadžbini, ... i u što većem broju, upisujte se u pilotske škole, jer na Vašim mišicama, .... leži veliki teret i velika odgovornost prema Otadžbini. Sokoli – piloti! Vi ste svi naš ponos i dika. Budite uzor samopregora i hrabrosti, zastupajte i u ovom radu našu moćnu sokolsku organizaciju, i po kvalitetu i po broju. Zdravo!” (22) U „Sokolskom glasniku“ 1940. štampan je poziv koji su potpisali, između ostalih, ministar vojske i mornarice general Nedić, ministar prosvete Boža Maksimović, Jevrem Tomić, predstavnici beogradskih dnevnika i predsednik Aero-kluba „Naša Krila” Sondermajer na sve imućne krugove “a posebno na novčane ustanove, industrijska i trgovačka preduzeća da pomognu prilozima „Akademski Aero-klub” beogradskog univerziteta i svu zrakoplovnu omladinu Jugoslavije”. U pozivu se isticalo da je država učinila svoje u “stanovitoj meri, te da će i u buduće pomagati ovaj patriotski rad omladine, ali to nije ni približno dovoljno. Zato se potpisnici obraćaju na spomenute krugove, da svojim prilozima pomognu omladinu, koja radi na napretku Avijacije!” (23) Sokolsko društvo Požarevac bilo je među prvima sokolskim jedinicama koje su u okvirima Uputstava Saveza počela sa vaspitanjem članova za vazduhoplovstvo. Osnovali su jedriličarsku sekciju koja je imala preko 50 članova, i odmah je počela za izgradnjom “klizača”. Počelo je sa gradnjom prve jedrilice, u radionici, koja je bila smeštena u suterenu sokolskog doma. Nastavnik letenja bio je motorni pilot Dragoljub Glišović, a vođa grupe V. Jakovljević. (24)

Sokolsko društvo Zemun-Matica je zajedno sa Prvom vatrogasnom jedriličarskom grupom „Kondor” u Zemunu proslavilo Praznik Ujedinjenja 1940. Program proslave sastojao se iz sokolske akademije u Narodnom domu, svečane sokolske sednice održane u sali Narodnog doma kralja Aleksandra I i osvećenja triju vazdušnih jedrilica, na dečjem igralištu, ispred Narodnog doma. Jedrilicama su kumovali ministar fizičkog vaspitanja naroda Dušan Pantić, predsednik gradskog poglavarstva grada Beograda Jevrem Tomić i komandant vazduhoplovstva brigadni general Borivoj Mirković. Prilikom osvećenja kumovi su održali govore. (25) U Nišu je izvršeno svečano krštenje 8 novih jedrilica. Predsednik vlade Cvetković govorio je o značaju vazduhoplovstva, pozivajući omladinu da se ostavi svih drugih prohteva i zabava, da ne podleže raznim destruktivnim idejama, nego da se sprema da požrtvovano služi otadžbini. (26) U Beogradu je osnovana „Vazduhoplovna omladina Kraljevine Jugoslavije”. Trebala je da okupi rodoljubivu omladinu svih redova. Njeni naročiti odbori trebali su da pribave omladini jedrilice i drugi vazduhoplovni materijal. (27) Akademski aero klub delovao je na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Prve probe održao je na Zvezdari. Vežbali su u Pinosavi ispod Avale. Na Zlatiboru su pronašli idealne terene za letenje. Sagradili su 1938. hangar za jedriličare. Logor je bio spreman da primi 86 učenika. Slavko Obada konstruisao je jedrilicu „Musa Kesedžija”. Domaći tip bio je „Vrabac”. Imali su oko 8 školskih tipova, 4 prelazna tipa i 5 visokosposobnih jedrilica. Povodom situacije u Evropi student Tehnike Adrijan Kisovec izjavio je : „Uveren sam da će svi članovi kluba, ako zatreba, poslužiti našoj otadžbini u avijaciji. Da bi sve to postigli potrebno nam je razumevanje u najširim slojevima našeg građanstva. Ovo razumevanje treba da se ogleda kako u prijavama za naš kurs na Zlatiboru tako u moralnoj pomoći i u materijalnom pogledu”. (28) Savez Sokola raspisao je Drugi jedriličarski tečaj. Tečaj se održavao od 15.VIII 1940. do 15 IX 1940 na Zlatiboru, za početnike i u Vršcu za braću jedrličare, sa B diplomom pilota jedriličara. Na tečaj se primao po jedan brat iz svake župe. Troškove škole (stan, hrana i ostalo) snosio je Savez Sokola, dok je putne troškove snosili pojedinci ili župa. Uslovi su bili da kandidati nisu mlađi od 19 godina, ni stariji od 25 godina; Da su članovi Sokola najmanje tri poslednje godine; Da su telesno i duševno zdravi, što su trebali da dokažu na lekarskom pregledu na početku tečaja i ako su maloletni, da imaju roditeljsko uverenje. Prvenstvo su imala ona braća, koja su imala izgleda da će biti ili pročelnici za jedriličarstvo u župi, ili pomoćnici pročelnika. (29) Na jedriličarski tečaj Saveza Sokola prijavio se brat N. Kosanović, učitelj i načelnik Sokolskog društva Vočin iz župe Osijek. (30)

Napore za povećanje broja pilota iz redova Saveza Sokola presekao je Aprilski rat 1941. U Aprilskom ratu 1941. i kasnije piloti, članovi sokola borili su se protiv neprijatelja. Piloti Miha Klavora, Sava Poljanec i Mato Dukovac bili su pre Aprilskog rata članovi zemunskog sokolskog društva. Pilot Miha Klavora poginuo je u borbi sa nemačkim lovcima iznad Beograda. Sava Poljanec oborio je dva meseršmita, a kasnije je ratovao kao partizan u Sloveniji. Posle rata živeo je u Beogradu. Vežbač Mato Dukovac kao pilot NDH prebegao je Sovjetima i sa njima ušao u Beograd 1944. (31). Pilot Evgenije Radanov, član sokola, završio je Vazduhoplovnu izviđačku školu u Novom Sadu (izviđač navigator). Vazduhoplovnu pilotsku školu u Pančevu upisao je 1. septembra 1939. U Aprilskom ratu bio je ađutant i pilot u 64. vazduhoplovnoj grupi na pomoćnom aerodromu Obilić kod Prištine. Uspeo je da izbegne zarobljavanje i za vreme okupacije živeo je u svom rodnom gradu Pančevu. Posle oslobođenja Pančeva postavljen je od strane svojih bivših drugova iz Sokola, tada partizana, za komandanta pančevačkog aerodroma. (32) Okupatorske vlasti su posle Aprilskog rata 1941 godine zabranile rodoljubive organizacije Savez Sokola i Aeroklub. Posle Drugog svetskog rata stvoren je Vazduhoplovni savez Jugoslavije. (33) Posle rata počela je masovna gradnja jedrilica. Prvo klizač „Vrabac“, a zatim školska jedrilica „Čavka“ i prelazni jednosed Jastreb“. Godine 1952 u Jugoslaviji je letelo oko 600 jedrilica. (34)

U međuratnom periodu Aero-klub „Naša Krila” sarađivao je sa Savezom Sokola u omasovljavanju vazduhoplovnog kadra. U okviru te saradnje avioni Aero-kluba učestvovali su na sokolskim priredbama. U školama je radio podmladak Aerokluba. Po ugledu na susedne zemlje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uveo je 1934. jedrilice u svoj sistem telesnog vaspitanja. Načelništvo Saveza SKJ. osnovalo je pri svom stručnom odboru sekciju za jedriličarstvo. Napori sokola bili su usmereni da se što više omladine u sokolskim redovima prijavi u jedriličarske škole Aero-kluba. Nadali su se da će do 1941. kada je kralj Petar II trebao da stupi na presto, biti veliki broj sokola-pilota sposobnih za odbranu zemlje. Time su odgovorili na pozive vlasti koje su nastojale da što više omladine završi letačke škole.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Brat Mirko Štajner”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar-februar 1925, br. 1. i 2, str. 23;
2. „Za jedinstvo nacionalnih snaga“, „Naša Krila“, Beograd mart 1930, br. 70, God. VII, str. 1184;
3. „Sokolski javni čas u Buljkesu“, „Naša Krila“, Beograd 16. VI. 1932, br. 98, rubrika „Iz pokreta Aero–Kluba“, str. 3;
4. „Iz načelništva”, „Soko list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 februara 1934, br. 2, str. 60;
5. Vladimir Lepojević, „Aerodrom pored astronomske opsevatorije”, „Zbornik radova konferencije “Razvoj astronomije kod Srba IV”, Beograd, 22-26. april 2006, Publ. Astr. Druš. “Ruđer Bošković”, 2007, br. 7, 9-18, str. 17;
6. „Razne kulturne vesti”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 novembra 1935, br. 44, str. 3;
7. „Izveštaj podmlatka aerokluba”, u „Izveštaj za školsku 1938-1939 godinu”, Državna Prva ženska realna gimnazija u Beogradu, Beograd 1939, str. 58, 59;
8. Oko sokolovo, Beograd,1. April 1938, br. 4, str. 91;
9. Dr. Svetozar Kušić, „Kako je rođeno jedriličarstvo“, „Sportsko vazduhoplovstvo“, Beograd, februar 2008, br. 1, str. 24;
10. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu Sokolstvo na odbrani zemlje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;
11. „Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940“, „Oko sokolovo“, Beograd, br. 4, str. 15;
12. „Vazduhoplovstvo i omladina“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 1 aprila 1939, br. 13, str. 4;
13. „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, Beograd, 6 septembar 1940. br. 7;
14. Dušan Babac, „Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu“, Beograd, 2006, str. 25;
15. „Na sednici plenuma uprave Saveza sokola K.J. doneti važni zaključci za sokolski rad”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 3, 4;
16. „Sokolstvo za čuvanje našeg neba !“, „Sokolski glasnik”, Beograd, 12. april 1940, br. 15, str. 6;
17. „Prijave za jedriličarski tečaj”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 31 maj 1940, br. 22, str. 5;
18. „Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940“, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4, God. IV, str. 24;
19. Bor. Vračarić, „Iz prosvetnog odbora”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februara 1940, br. 2, str. 37, 39;
20. „Jedriličarska škola“, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 118;
21. Borivoje V. Čotrić, „Sokoli u pilotskoj školi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 5;
22. Rajačić Milan, „Sokolstvo i pilotaža”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 25 oktobar 1940, br. 43, str. 2;
23. „Za našu avijatičku omladinu!”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 3;
24. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 27 septembar 1940, br. 39, str. 4;
25. I. Sedlaček, „Osvećenje triju vazdušnih jedrilica u Zemunu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 6 decembar 1940, br. 49, str. 4;
26. „Politički pregled”, „Borovo”, Borovo, 8 novembra 1940, br. 80, str. 2;
27. „Vazduhoplovna omladina Kraljevine Jugoslavije”, „Borovo”, Borovo, 16 novembra 1940, br. 82, str. 2;
28. Šim-du, „Jedriličarstvo – viteštvo dvadesetog veka”,„Nedeljne ilustracije”, Beograd, 4 avgust 1940 god, br. 31, str. 17, 18;
29. „Raspis II. jedriličarskog tečaja”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 26 juli 1940, br. 30, str. 6;
30. Kl, „Iz Miholjačko-slatinskog okružja“, „Bratstvo“, Osijek, 15 juna 1940, br. 6, str. 84;
31. Branko Najhold, „Hronika zemunskog sporta“,Beograd, 1989, str. 41;
32. Evgenij Radanov, „Uspomene jednog letača“,Beograd 1995, str. 19, 44;
33. „Kako je rođen Vazduhoplovni savez Srbije“, „Sportsko vazduhoplovstvo“, Beograd, februar 2008, br. 1, str. 5;
34. Dr. Svetozar Kušić, „Kako je rođeno jedriličarstvo“, „Sportsko vazduhoplovstvo“, Beograd, februar 2008, br. 1, str. 24;