Rad Kola Srpskih Sestara Stara Pazova

Rad upravnog odbora Kola Srpskih Sestara u Staroj Pazovi, bio je podešavan u glavnom prema mesnim prilikama i pravilima Kola Srpskih Sestara u nacionalno-kulturnom, prosvetnom i humanom smislu. U nacionalno-kulturnom radu Kola glavna težnja bilo je očuvanje sremske narodne nošnje. Posle prijema članica u Ministarstvu prosvete kod Dragom. Đorđevića, koji je zainteresovan za pokret, nastojao kod ministra prosvete, pa je izašao raspis školama da učitelji šire u narodu i među omadinom po selima narodnu nošnju, doba ekonomske krize, kako bi se narod uputio štednji. Posle odobrenja od nadležne strane, članice Kola su se zauzele oko izrade narodnih kostima u stilu obnovljene sremske nošnje, te su učestvovale na sveslovenskom balu u Beogradu i Novom Sadu, gde je sremska nošnja nagrađena drugom nagradom, pa je time mnogo učinjeno za akciju Kola. Kolo je bilo u prepisci sa zaintresovanim učiteljicama iz Dalja, Suseka, Krčedina, Iloka, Sušaka, Vojke i Banovaca, sa pododborom društva “Kneginja Zorka” iz Platičeva, dajući obaveštenja o jednoobraznoj izradi sremske nošnje, a slalo je i narodne šare. Kolo je zainteresovalo i roditelje ženske omladine, pa su izrađivane narodne nošnje u školama i na domu. Kolo je težilo podizanju Doma koji je trebao da služi svim potrebama mesta. U Domu su trebale da budu smeštene domaćička i zanatska škola, dečje obdanište i zabavište. Sve te ustanove su bile potrebne za veliko sresko mesto u kome su postojale samo osnovne škole. Izgradile su Dom na zemlji koju je opština poklonila. Proračun za Dom bio je 200.000 dinara. Uviđajući da je bilo nemoguće izvesti zgradu takvh razmera, zbog nedostatka novca, Odbor Kola je u saglasnosti sa inžinjerom M. Popovim skratio plan, te je posle licitacije, izrada Doma ponuđena najjeftinijem ponuđaču. Za ceo posao i materijal utrošeno je bilo 100.562,30 dinara. Nadzor nad gradnjom Doma, kao i nad nabavkom materijala, isplate, ... vodila je građevinska sekcija Kola, koju su pored članica sačinjavali i članovi drutva. Sav materijal : 200 kola cigle, svu građu sa železničke stanice i 36 kola peska iz Belegiša prevezli su seljaci iz mesta. Ministarstvo socijalne politike i Narodnog Zdravlja dalo je za gradnju Doma prilog 3.000 dinara, koliko je bilo predviđeno u budžetu. Lokalno Udruženje Zanatlija dalo je prilog 5.000 dinara, te je time postalo veliki dobrotvor društva.

Kolo je priredilo dve zabave sa lutrijom, za koji su članice izradile ručne radove sa narodnim motivima, i svaka priložola po jedan dar. Održano je “poselo” na koje su pozvane članice iz Beograda, pa je gđa generala Hristića održala predavanje “O zaslugama srpske žene”. Svoju slavu Malu Gospojinu Kolo je proslavilo skromno, posle liturgije i pomena umrlim članovima i članicama rezanjem kolača, a kumovala je Olga Save Petrovića, posednika iz mesta. Članice su prisustvovale svakoj kulturno-nacionalnoj priredbi u mestu, i to uvek u narodnoj nošnji. Uviđajući potrebu što veće saradnje na prosvećivanju, Kolo je priređivalo, zajedno sa Sokolskim društvom, pevačkim društvom “Gusle” i Ženskim Ratarskim Horom, “poučna sela za narod”. Posela su priređivana nedeljom preko Uskršnjeg posta, bila su besplatna za narod, sa biranim programom. Sem predavanja, koja su izlagale i članice odbornice i članovi sokola, ceo program je izvodila ratarska omladina, koju su spremale članice Kola. Posela su bila uspešna i posećena, što je bio dokaz, da su priređivači umeli podesiti programe, narodu razumljive i potrebne. Kolo je poslalo svoj skromni prilog za spomenik Savki Subotić, prvoj predsednici Zadruge Srpkinja, u Novi Sad. Na Oceve je podelilo siromašnm porodicama i Privrednikovim pitomcima. Dočekalo je čehoslovački sokolski naraštaj u prolazu za slet u Beogradu i priredilo im malu zakusku. Pružilo je skromnu pomoć za istarske izbeglice. Pododboru “Srpske Majke” u Skoplju poslalo je jednu sremsku torbu za dobrotvornu prodaju. Dobrotvornoj Zadrugi Srpkinja poslalo je prilog za Dom ostarelih gospođa. Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini Horgoš sakupilo je od članica 220 dinara priloga za gradnju crkve. Kolo se pobrinulo da petoro dece koje im je uputio Odbor za smeštanje dece porodica stradalih od zemljotresa bude primljeno u srpske porodice, a odbor Kola je vodio nadzor nad decom. Održale su 35 redovnih odborskih sednica. Redovnih članica bilo je 88, pomažućih 7, utemeljača 12, dobrotvora 12. Bilo je 117 članova. (1) Sa sokolima i sa Zdravstvenom stanicom sarađivalo je Kolo Srpskih Sestara Stara Pazova. Učestvovalo je na svim sokolskim proslavama. Zajedno sa Sokolskim društvom Stara Pazova Kolo Srpskih Sestara proslavilo je 17 decembra 1928. rođendan kralja Aleksandra. (2)

Sokolsko društvo u Staroj Pazovi organizovalo je 8. marta 1930. proslavu osamdesetogodišnjice čehoslovačkog predsednika Masarika u velikoj sali hotela Petrović. Sala je bila ukrašena čehoslovačkim i jugoslovenskim zastavama a slike kralja Aleksandra i Masarika bile su okićene zelenilom. Svečanost je otvorena čehoslovačkom i jugoslovenskom himnom, koje je pevalo pevačko društvo „Gusle”. Predavanje na akademiji održao je dr. Vladimir Vereš, a zatim su održani govori u duhu slavenske uzajamnosti, bratstva i ljubavi prisutnih delegata svih mesnih ustanova, pravoslavne crkvene opštine, Kola Srpskih Sestara, Čitaonice Srba zanatlija, Srpske Ratarske čitaonice, Srpske Zemljoradničke Zadruge, srpskog pevačkog društva „Gusle”, Crvenog Krsta, Dobrovoljačkog Udruženja i čitaoničkog kluba. Od prisutnih predstavnika društava na proslavi su govorili : Nikola Petrović u ime Narodne Odbrane, Srpske pravoslavne opštine i pevačkog društva „Gusle”; Bogdanka Klajić u ime Kola Srpskih Sestara; dr. Branko Kijurina u ime Udruženja dobrovoljaca; Miloje Aranicki u ime Čitaoničkog kluba; Georgije Mihajlović u ime Crvenog Krsta; Stanko Babin u ime Srpske zemljoradničke zadruge i Čitaonice i Branko Petković u ime Zanatlijske omladine. Svečanost je završena sveslovenskom himnom „Hej Sloveni”, dok je igranka i veselje nastavljeno do kasno u noć. (3) Sokolsko društvo posvetilo je 5. oktobra 1930. kamen-temeljac Sokolskog doma Kralja Petra. Ujutro su došla sokolska društva iz beogradske i novosadske župe. Formirana je povorka na čelu sa konjicom i predstavnicima, muzikom i uz pucanje prangija krenula je sa stanice u mesto. Posvetu kamena-temeljca obavili su pravoslavni, evangelistički i rimokatolički sveštenici, nakon čega je pročitana povelja i položena u temelje doma. Posveta je obavljena uz prisustvo ogromnog broja naroda. Nakon posvete priređen je zajednički ručak, na kome je bilo preko 100 uzvanika. Predstavnica Kola Srpskih Sestara, Bogdanka Klajić nazdravila je i čestitala uspehu sokolstva u mestu. U ime Slovačko-sremskog seniorata evangelističke crkve nazdravio je Samko Babik, ističući bratsku uzajamnost i slovensku solidarnost. Knjižničar sokolskog društva Živojin Mihajlović pozdravio je sve ostale goste, kao i graditelje doma Momira Korunovića i Predraga Zrnića. Posle podne održana je javna vežba. U veče održana je svečana akademija, a posle bilo je veselje do kasno u noć. (4)

Kada je Higijenski zavod iz Novog Sada 1928. zatražio od opštine Stara Pazova zemljište za zdravstvenu stanicu, Sokolsko društvo je ustupilo zemljište za gradnju zdravstvene stanice. Na konferenciji održanoj 24. maja 1929. između predstavnika Higijenskog zavoda Ministarstva Narodnog Zdravlja u Novom Sadu sa delegatima sokolskog društva i Kola Srpskih Sestara postignut je sporazum da sokolsko društvo ustupi zemljište za gradnju doma, a da se uz Sokolanu sazida zdravstvena stanica povezana hodnikom sa sokolskim domom. (5) U prostorijama sokolane društvo Stara Pazova održalo je svečanu akademiju 5. marta 1932. u čast Miroslava Tirša. Tom prlikom proslavljena je i 70godišnjica osnivanja Praškog sokola, prvog sokolskog društva. Program akademije bio je : 1. Jugoslovenska i čehoslovačka himna. 2.Starešina dr. Br. Čipćić otvorio je svečanu sednicu upravnog odbora društva. 3. Društveni prosvetar predavao je o Miroslavu Tiršu. Posle predavanja pozdravili su svečanost delegati mesnih kulturno prosvetnih društava : opštinski načelnik Stanko Babin, za opštinsko poglavarstvo. Zora Ječinac za Kolo Srpskih Sestara. Za Udruženje dobrovoljaca Mita Ječinac. Za Udruženje rezervnih oficira Nik. Sv. Beljanski, rezervni major. Za Slovačku narodnu čitaonicu Dobronjovsku. Za Udruženje čehoslovačkih žena Šipicku-Šagu. 4. Marka Mašova deklamovala je pesmu o Tiršu na slovačkom jeziku. 5. Ženska deca izvela su vežbu Dimnjičara. 6. Naraštajka Subotin deklamovala je pesmu „Sokolstvo”. 7. „Hej Sloveni” a zatim igranka. (6)

Kolo je osnovano 22.4.1904. kao Dobrotvorna Zadruga Srpkinja, a od 31.3.1923. delovalo je kao Kolo Srpskih Sestara. Arhitekta Državnog higijenskog zavoda Radonić besplatno je izradio planove za podizanje sprata na domu Kola i vršio nadzor nad gradnjom. Održavanjem privatnog zabavišta Kola udaren je temelj državnom zabavištu. Zaslugom Kola održana je u Staroj Pazovi Državna mešovita građanska škola. Stara Pazova proslavila je 7. novembra 1938. 20 godina od ulaska srpske vojske. Članica Kola učiteljica Olga Ivanović je zajedno sa ostalim delegatima iz mesta na Oplencu zapalila voštanicu na grobu kralja Aleksandra. Radile su na propagiranju srpsko-sremske narodne nošnje.U domu Kola održan je do 15 aprila 1939. tečaj umetničkog tkanja. Tečaj je vodila nastavnica Marija Hubert iz Beograda. Tečaj su pohađale delom članice Kola a delom ostale građanke mesta (njih 23). Učile su pirotsko tkanje, zumak, kelim, goblen i persisko tkanje. (7)

Zajedno sa Državnim higijenskim zavodom u Novom Sadu otvorile su 1940. tečaj domaćičke škole sa internatom u svom domu. Higijenski zavod poslao je 2 svoje nastavnice. O tečaju je vodila brigu Zdravstvena stanica a higijenu je predavao njen šef dr Vladimir Vereš, dugogodišnji saradnik Kola. Tečaj je pohađalo 17 devojaka iz mesta. Jugoslovenski Ženski savez u Beogradu uputio im je poziv da se prijave za razne radove u slučaju rata, kako bi zamenile muškarce. Članice Kola (njih 20) su svršile niži samarićanski tečaj koji su održavali lekari u okviru društva Crvenog krsta. Uputile su sa ostalim meštanima delegata na Oplenac da upali voštanicu na grobu kralja Ujedinitelja na dan ulaska srpske vojske u Staru Pazovu 7.11.1939. Na Materice pozvale su sve Privrednikove pitomce šegrte u mestu u njihov dom. Zdravstvenoj stanici su pomagale u održavanju Đačke Trpeze. Posetile su čajanku Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Inđiji i Sveslovensku zabavu Glavnog odbora u Beogradu sa 12 članica u narodnoj nošnji. (8)

U Staroj Pazovi osnovana je 1904. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja delovala je od 1923. kao Kolo Srpskih Sestara. Sa njima su sarađivali Udruženje dobrovoljaca, Narodna Odbrana i pevačko društvo “Gusle”. Sokoli i Kolo radili su u svojim domovima. Društva su bila središte patriotskog, kulturnog i prosvetnog rada u Staroj Pazovi i okolini. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja delovala je od 1923. kao Kolo Srpskih Sestara. Sa njima su sarađivali Udruženje dobrovoljaca, Narodna Odbrana i pevačko društvo “Gusle”. Sokoli i Kolo radili su u svojim domovima.

Društva su bila središte patriotskog, kulturnog i prosvetnog rada u Staroj Pazovi i okolini.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Predsednica V. Šimićeva, sekretar, Angelina Martinovićeva, „Kolo Srpskih Sestara – Stara Pazova”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931 god.”, „Vardar XX kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu “, Beograd, Štamparsko izdavačko preduzeće „Vreme” A.D. 1932, str. 99, 100, 101;
2. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 36;
3. „Sokolsko društvo St. Pazova”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 11. aprila 1930, br 7, str. 6; „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 39, 40;
4. „Sokolsko društvo St. Pazova”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21. oktobar 1930, br. 26, str.4,5;
5. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; M.G.S. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937,br. 7, str. 135;
6. Dr. V, „Sokolsko društvo St. Pazova”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 5;
7. „Kolo Srpskih Sestara – Stara Pazova”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/1939 poslovnu godinu”, Beograd, 1939, str.89-91, „Vardar XXVIII kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu”;
8. „Kolo Srpskih Sestara – Stara Pazova”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str.86, 87, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;