pecat varosi 2018 dobitnici
Prestižna nagrada Brankovog kola, ''Pečat varoši sremskokarlovačke'', za najbolje pesničke knjige na srpskom jeziku u 2018. godini, ravnopravno je pripala, za knjige izabranih pesama: Bošku Suvajdžiću i Ivanu Laloviću, i za nove samostalne zbirke poezije: Jasni Milenović i Saši Nišaviću.

Na završnoj sednici odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu: Nenad Grujičić, Jelena Aleksić i Krstivoje Ilić. U užem izboru za nagradu našle su se i nove knjige pesama Milosava Tešića, Ranka Čolakovića, Tanje Stupar Trifunović, Dragana Jovanovića Danilova, Nataše Bundalo Mikić, Dragomira Ćulafića, Damira Maleševa i Jane Aleksić.

Boško Suvajdžić (1965, Draginje) sastavio je knjigu svojih izabranih i novih pesama, „Napravi vazduh“ (Kulturni centar Novog Sada, 2018), koja donosi uzornu retrospektivu njegovog dosadašnjeg pesničkog puta. Suvajdžićeva poetika zasnovana je na amalgamu jezičke eneregije učenog pesnika (poeta doctus) i pesnika proroka (poeta vates). U rasponu erudicije hranjene kultom biblioteke i prekognitivnih silnica na talasima zazivanog nadahnuća, otvaraju se živi tematsko-motivski krugovi opšteg karaktera i ličnih fantazmagorija. I likovi nastali u literaturi pre nove ere, i dela i imena novije epohe (kojima Suvajdžić posvećuje pesme i vodi sa njima svojevrsni dijalog), dodiruju se sa konkretnim emocijama i prizorima iz života, sa stvarnosnog praga, u sećanjima na majku i oca, na primer. Izbor pesama pokazuje raskošnu lepezu majstorstva na planu slobodnog i vezanog stiha, gde u ovom drugom vrhune soneti raznovrsnog metra i jedan sonetni venac. Ovaj izbor poezije pripada, nesumnjivo, redu posve osobenih pesničkih kolekcija na savremenoj srpskoj književnoj sceni.

Ivan Lalović (1975, Beograd) sačinio je, takođe, sopstveni izbor poezije, „Slovenska figura“ (Gramatik, Beograd, 2018), iz dvanaest dosadašnjih knjiga, uz prisustvo jedne nove pesme. Ovaj pesnik pripada liniji srpske lirike koja u vezivnim godovima svoje vertikale nosi manje ili više prikriveno boemsko raspoloženje sveta. No, naspram pesnika sa „glavom na panju“, Lalović uključuje izvesni racio u vaspostavljanju „ukletog pevanja“, to jest ne dopušta da njegov stih preleti u patetično mataforisanje i time uništi serioznu galantnost stilsko-jezičkog izraza. Ovaj izbor pesama predstavlja autora od istinskog pesničkog habitusa, koji ne improvizuje svoju ofrejsku sudbinu, već od prve knjige pokazuje urođeni talenat za lirske i duhovne zahvate zavidnog dometa. Fina humorna i ironijska supstanca pevanja daje ovoj knjizi, sa svim njenim valerima, previranjima i unutrašnjim raznolikostima, snažnu poziciju koja s visoka posmatra opevani svet.

Jasna Milenović (1963, Novi Sad) objavila je neobičnu knjigu pesama, „Ples Lepenskog vira“ (Savez Srba u Rumuniji, Temišvar, 2018). To su soneti sa fusnotama koje pojašnjavaju poziciju pesnikinje pri odluci da opeva Lepenski vir. Ona pesničkim jezikom dešifruje kamene belutke sa tajanstvenim znacima nepoznatog pisma i zagonetnih poruka. Suočavajući se sa prizorima iz detinjstva, pesnikinja otkriva tragove predaka koji su pre tri veka sa Kosova i Metohije pristigli u mesto Belobreška u današnjoj Rumuniji. Dakako, Milenovićeva se tu ne zadržava već ulazi u vremensku kapsulu Lepenskog Vira, staru deset hiljada godina. Pred nama je pedeset soneta sa rečju „ples“ u naslovima, koja simboliše odnos zemlje i neba: Ples sa Dunavom, Ples sa suncem, Ples sa mamutom, Ples sa jelenom, Ples sa zdelom, Ples sa čamcem, Ples sa precima... U svojoj originalnoj izvedbi, ova knjiga je osveženje i iznenađenje na savremenoj pesničkoj pozornici.

Saša Nišavić (1959, Bijelo Polje), nakon deset godina objavio je svoju novu zbirku pesama „Zaboravljeni dečak“ (Prometej – Tiski cvet, Novi Sad, 2018). Ova knjiga predstavlja živu i konzistentnu lirsku tvorevinu sa jakim poetičkim ključem. Nevelika tematsko-motivska razuđenost gradi kompaktnost celine, čemu, s druge strane, doprinosi i pesnički postupak zasnovan na ujednačenoj dimenziji stilsko-jezičkog izraza i prisustva zavičajne leksike. Pod neskrivenim uticajem Novice Tadića, ovaj pesnik uspeva da izgradi sopstvenu poetiku koju zasniva na sažimanju jezičkih rešenja i otkrićima vezanim za detinjstvo i veru, zaumni i aktuelni svet. Pojedine pesme iz ove knjige izazivaju zadivljujuća čitalačka prenuća, iznenadne i samosvojne slike snažne imaginacije i doživljaja. Pesnik ne želi da, iz knjige u knjigu, menja svoju formulu pevanja koja ga čini ostvarenim i poštenim u predstavljanju kapaciteta osvojene poetike. „Zaboravljeni dečak“ Saše Nišavić je knjiga poezije koja i te kako zaslužuje javnu pažnju.
* * *

Nagrada ''Pečat varoši sremskokarlovačke'' novim laureatima svečano će biti uručena 15. marta, na dan Radičevićevog rođenja po julijanskom kalendaru, a na ''Prolećnim Brankovim danima 2019'' u najstarijoj srpskoj gimnaziji, u Sremskim Karlovcima, u kojoj se Aleksije Radičević školovao od 1835 – 1841. godine.

Nagradu „Pečat varoši sremskokarlovačke“ 1967. godine osnovao je studentski list „Indeks“ u Novom Sadu. Te godine proglašeno je osam laureata: Rajko Petrov Nogo, Branko Bošnjak, Radomir Mićunović, Petko Vojnić Purčar, Karolj Jung, Milorad Milenković Šum, Zvonimir Husić i Tito Bilopavlović.

Među dosadašnjim dobitnicima ove poluvekovne nagrade nalaze se: Matija Bećković, Miodrag Pavlović, Dara Sekulić, Krstivoje Ilić, Dragan Kolundžija, Ranko Jovović, Raša Popov, Manojle Gavrilović, Ranko Preradović, Stevan Tontić, Ranko Risojević, Vujica Rešin Tucić, Dragomir Brajković, Milan Nenadić, Darinka Jevrić, Miloš Kordić, Novica Tadić, Nenad Grujičić, Đorđo Sladoje, Nebojša Devetak, Goran Simić, Boro Kapetanović, Ileana Ursu, Miloš Komadina, Slobodan Kostić, Andrej Jelić Mariokov, Miljurko Vukadinović, Predrag Bjelošević, Slobodan Tišma, Anđelko Anušić, Branko Brđanin Bajović, Ivan Negrišorac, Vladimir Jagličić, Jelena Aleksić, Veroljub Vukašinović, Dragana Kragulj, Dragoslav Dedović, Miroslav Aleksić, Laslo Blašković, Vojislav Karanović, Emsura Hamzić, Gordana Đilas, Mirko Vuković, Dragica Stojanović i drugi.
Šta Vi mislite o ovome? Podijelite ili komentarišite tekst! Pratite nas na Facebook-u i Twitteru!


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove portala Banija Online. Ukoliko prenosite ovaj tekst na drugi sajt, a Banija Online je naznačena kao izvor / autor teksta, molimo da i to prenesete po mogućnosti sa linkom ka izvornom tekstu.
reklamirajte se cbc