Sudbina me na put sprema ,a mene u Krajini više nema
ostala su napuštena sela ,
od svega sam umoran
u praznom novčaniku
ostale mi samo uspomene
očima suznih u bezdan gledam
noćas me ubiše zlobom
ostao je samo pepeo i dim ,
zidovi nam godine broje
tuđe su sada kuće i polja
nestala je Krajina moja
vapaj će srce kriti
šta će sa nama dalje biti ,
kolona gamiže za nama
od tuge narod nam svisnu
napuštišmo ognjište sveto
naredi nam tada neko ,
kuda da idemo nismo znali
za Krajinom smo tugovali
od smrti sada bježim
na život svoj režim ,
tamo gdje tuga nema kraja
ostala su naša vrata raja
ubili su nam topla jutra ,
šta li nas čeka sutra
istog trena sam dignut
i bačen na dno
olovno mi postalo nebo
samo sam tebe Krajino trebo
Da li će iko i znati
šta je sa nama bilo
i zašto nam srce pati
što ne može kući da se vrati .
"Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja"