Piskaranje dušom: Sastav majci

Ovih dana sa polica radnji nas napadaju pokloni. Spremni kao zapete puške za 8.mart. Moja prva asocijacija za osmi mart nije poklon već sastav. Obavezno smo ga pisali u prva četiri razreda osnovne škole. Naslov :"Moja majka". Uglavnom je počinjao sa opisima očiju. Preko boje kose, do nežnih ruku. Srca ko kuća. Iz razreda u razred su se opisi dopunjavali. Rečenice bile duže. Slika jasnija. Ljubav veća.
U srednjoj školi tema dobije filozofske konotacije. Stariji ste. Zreliji. I očekuješ da te ljudi tako i doživljavaju. Da te gledaju kao odraslu osobu. I gledaju. Ali majka ostaje majka. I dalje viče da ne sediš na ladnom betonu. Ne hodaš bos. Ne daj Bože, izađeš van sa mokrom kosom. Tako "velikima" nam pravi toplo mleko. Štipka obraz. Dobacuje "pamet u glavu" pri svakom otvaranju vrata za odlazak napolje. I ponešto da pojedeš. Onako usput.
Poseduje čarobno dugme za san. Kada si kući, posle 21h spava snom pravednika. Zahrče ponekad. Kada izađemo napolje, celu noć je budna. Stisne to dugme 100%. Zaspi iste sekunde kako si ti stavio ključ u bravu. I naravno, pravi se da hrče .
A onda ti još malo odrasteš i shvatiš da ona ima ne samo dugme za san. Poseduje celu listu čarobnih moći u malom prstu.
Kad nešto zaboli, zoveš majku. Ona zna lek.
Kada si tužan, njen zagrljaj ispira tugu.
U prolazu ti ćušne zadnje pare što ima, da kupiš nešto lepo sebi. Jer tebi treba.
Kada se posvađaš sa boljom polovinom tačno zna koje reči da upotrebi da bi došao do rešenja. Ono "imaš ti uvek gde" dobaci onako usput.
Treba da se okrene orman:" Pomeri se ti, meni je lakše". Valjda ima jače kosti.
Po pozivu kreće iste sekunde. Ma ne, nije uopšte ništa imala da radi. Pauzu na svoj život, zbog tebe, stavlja od kad te rodila. To dugme je najčešće korišćeno.
Zove te više puta dnevno, samo da ti čuje glas. Ako je to samo jednom, onda te zove i pita :"Imaš li ti majku?"
Da imam majku svoju koja me i danas gura bez obzira na moju oho-ho kilažu.
Da imam majku svoju koja mi daje snagu za sve, koja mi je ojačala leđa.
Koja mi je zvezda vodilja u vaspitanju moje dece.
Koja kada mi kaže :"J**em ti mater", znam da sam na pravom putu i guram još jače.
Da imam majku svoju koja je od mene napravila ovo što sam ja danas.
Koja je velika do neba. Ima srce kao kuća. Reči kao najbolji lek.
Da imam majku svoju uvek i zauvek.

---