Miris detinjstva

Danas sam pravila knedle. Kako sam ih kuvane spustila u prezle, tako su mi zamirisale. Na detinjstvo.
Mirisale su iz tiganja dok ih je baka okretala u prezlama. Sedela sam i gledala kroz prozor. Napolju je bilo proleće, ali još uvek hladno. Kruška iznad bunara je bila sva u cvetu. Milion belih latica se odupiralo hladnoći i prizivalo sunce.
Volela sam tu krušku. Bila je staro i veliko stablo koja je godinama unazad davala prelepe kruške. Mala zelena, a unutra zrela i tamna. Mi smo je zvali crna kruška, a bila je sve samo ne crna. Služila je kao hlad za tatin auto kada dođemo kod bake i deke. Nama deci, sklonište dok smo igrali žmurke. Ali i savršeno mesto za pravljenje šatora, jer se odmah pored nalazio bunar. Naravno, u periodu ploda, mislim da smo samo to i jeli. Doručak, ručak, večera. Kruška. Naravno neoprana.
Mačka se lenjo vukla preko dvorišta, dok je mače trčkaralo okolo i pokušavalo da se popne na nju.
Sećam se tada kako sam zamišljala šta ću da radim tu kad budem odrasla. Zaklela sam se tad da ću deci dozvoljavati da piju hladnu vodu iz bunara. Uvek sam to želela, naravno da mi nisu dozvoljavali. Hladna je kao šarka zmija, tako su mi govorili. I bila je.
Volim proleće mog detinjstva. Miriše na radost. Na druženje. Na puštanje starih guma niz brdo i trčanje za njima. Miriše na bezbrižnost. Na jurcanje po livadama punih cveća. Na glasan, iskren smeh. Na detinjstvo na selu.
Ne pijem danas tu vodu iz bunara. Ni moja deca. Ne trče po tom dvorištu. Ne jurcaju po tim livadama. Ne beru to cveće. Ne jedu crnu krušku.
Ne u stvarnosti.
Ali zato je tu mašta. Bezgranična.
Tu ratovi nisu dobrodošli. Ni tuga. Nema tu suza. Ni odlazaka.
Tako se danas moja deca igraju ispod crne kruške. Napravili su šator. Smeju se i jure po dvorištu. Ja pravim knedle pošto će nam doći drugari na celodnevno uživanje. Miriše cela kuća.
Idem deci da izvučem jednu kantu vode iz bunara. Da se napiju hladne vode. Da se osveže. A i ja sa njima.
Jer u mašti je sve moguće. Ona je čarobna. I snažna. I luckasta. I miriše na sreću.
A mirišu i knedle...

---