Gavra

Ilustracija | PixabayGavra je bio finansijski direktor u čuvenom beogradskom hotelu „Metropol“. Njegovi Zaharići su poreklom negde iz Bosne, mislim da su iz okoline Doboja, ali, bilo ih je i u Hrvatskoj, u Baranji, gde je imao nekoliko daljih sestara. Imao je komforan trosoban stan na lepoj lokaciji, na Slaviji. Zarađivao je dobro, pogotovo za ono vreme.

Kasno se oženio sa Zoricom, čiji su preci bili sa Banije, iz sela Papići. Ona je radila kao šef u „Gradskoj kafani“ i Gavra joj je bio treći muž. Dece nisu imali. Pre Gavre je bila udata za nekog Medenicu, Crnogorca i stanovala je u ulici Carice Milice. Gavra dobar kao hleb, ma, mogla ga je samo poželeti takvog. U svemu joj je udovoljavao, svašta joj kupovao, a ona maza. Ako se nekad malo poseče, on se ustrči oko nje, poliva joj „ranu“ jodom previja joj zavojem. Nije ona bila lukava, jednostavno, mazna. Gavra je voleo da ponekad popije čašicu dve dobre rakije koju je nabavljao u selima oko Topole, što je nju ljutilo i stalno mu je nešto gunđala zbog toga. No, ovog puta Gavra bije na to obraćao pažnju.

Proveli su tako zajedno godine i svikli jedno na drugo. I ona je lepo zarađivala. Kupili su neki plac u okolini čuvene Topole i tamo odlazili svakog vikenda Gavrinom već starom „Bubom“. Naravno, dolazili im tamo i gosti, naročito s Gavrine strane, pogotovo za dane „Vašara u Topoli“. Zorica je imala malo svoje rodbine. Ustvari, imala je samo jednu polusestru u Belom Manastiru i brata od ujaka, Đuru u selu Aleksandrovo kod Zrenjanina. Ona je nije obilazila, jer je bila na nju ljubomorna što je imala više sreće od nje i što je uspela u životu. A i Đura joj je bio samo par puta.

Sve je bilo podnošljivo dok se Jugoslavija nije raspala, a i kasnije za vreme onih zlih vremena posle „Oluje“. Tada su se neke Gavrine dalje sestre iz Baranje setile njega i pokušale da u njegovoj vikendici kraj Topole nađu sebi utočište. Bile su od njega mnogo mlađe i skitale po selu. Rušile mu ugled koji je imao kod svih meštana. Od njih je i saznao šta sve rade. To ga je strašno ljutilo. Eto šta sve može dočekati čovek koji je hteo da pomogne u nevolji. I to od svoje rodbine. A Zorica nije prestajala da mu stalno zvoca zbog njih. Ne znam šta je na kraju bilo sa njima.

Pošto dece nisu imali, obilazio ih je u stanu neki Gavrin mlađi kolega iz hotela u kom su radili. Uplaćivao im je komunalije, struju, sređivao tehnički pregled Gavrine „Bube“, vozio je po potrebi do majstora. Imao čovek neki predosećaj da sve to može jednom biti njegovo. Nekako su oboje umrli jedno za drugim. Najpre Zorica, a potom i Gavra. Verovatno mu je Gavra testamentom ostavio tako divan i skup stan. A možda i vikendicu. Ko zna da li su one Gavrine sestre još bile u njoj. Verovatno su se dobro „Očešali i on i te Gavrine rođake.

Vojislav Ananić