Zlo

Šta je zlo i gde su koreni zla? Da li se uopšte može postaviti definicija zla koja bi zadovoljila sve principe psihologije? Možda je odgovor u Bibliji, u ''Postanju'', kada je voljom Gospoda Boga nastao čovek, a čovek svojim neznanjem i pohlepom počinio prvi greh, čime je zaslužio prekor, muku i prokletstvo. Bog, osim što je stvorio čoveka, omogućio mu je da misli i bira. Čovekov izbor kod činjenja prvog greha je koban, sa stanovišta odanosti Bogu i budućem životu. Stvoren je prvi razdor, ali i nepoverenje.

Širenjem ljudske zajednice i stvaranjem potomaka dolazi do prvih nesporazuma. Javljaju se karakterne osobine, Bogu i čoveku neželjene.

Već odrasli, Adamovi i Evini sinovi, stariji Kajin ratar i mlađi Avelj pastir, prinose Bogu darove od roda sa zemlje i stada prvoga. Izbor je bio njihov i volja njihova u vrednosti i količini darivanja. Gospod pogleda više Aveljev prinos što Kajina veoma rasrdi. Bolesna se zavist stvori kod Kajina koji zbog toga ubi Avelja, i tim činom počini prvo zlo u čovekovoj zajednici. Nesreća je bila tim veća što Kajin postade i prvi bratoubica. Kajin zaboravi skromnost, razumevanje i ljubav, i umesto da bude kao stariji srećan zbog napretka bratovljevog, on izabra zločin i pomuti budućnost čovekovu (drugi čovekov greh).

Kajinov sindrom oličen u zavisti i zlu proširi se kroz vekove i na nov čovekov rod, a čovek u svojoj nekontrolisanoj pomami počini velike nesreće braći drugih plemena i zajednica.

Zavist je velika čovekova mana. Kao potvrdu za zavist, nepoželjnu emocionalnu kategoriju nalazimo u Drugoj knjizi Mojsijevoj koja se zove ''Izlazak'', i to u 10. (desetoj) svetoj Božjoj zapovesti koja glasi: ''Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.''

Tako, čovek koji se u prirodi po misli svojoj izdvaja od drugih zemaljskih vrsta (životinjski, ptičji, te vodeni svijet), postade oličenje zla svojega.

Proizlazi da je zlo deo karaktera čovekovog duboko potisnuto u podsvest, ali ni kod jednog pojedinca nikad do kraja zatočeno. Zlo lako izlazi napolje i u velikoj razjarenosti kod napete psihe ili duševnog rastrojstva kreće uglavnom u nepovrat.

I životinja može počiiti veliko zlo, ali za razliku od čoveka nije svesna činjenja i to radi instinktivno zbog hrane, braneći teritoriju, odnosno uništavajući sličnu vrstu opasnu po njezinn rod.

Nažalost, čovek je u svom zanesenjačkom ludilu sklon učiniti i kolektivno zlo drugim ljudima, istrebiti drugi narod, ako je izostala društvena ili lična kontrola. Takvo zlo je najopasnije jer ima svoje ideologe i izvršioce, krvnike (holokaust).

Kako se zlo konrtoliše, umanjuje i sprečava? Samo ranim i zdravim uticajem porodice na dete. Dečja psiha je čista i neokaljana. Roditelji nisu ni svesni koliko činjenjem ili nečinjenjem nekih radnji utiču na psihički razvoj i stanje deteta. Osnovno je da su zdravi familijarni odnosi. Kada dete stekne samopouzdanje unutar porodice kao prve grupe, lakše će se braniti od negativnih uticaja okruženja. Svaka trauma ili izazvana fobija kod deteta menja sliku o budućem životu i akumuliraju se u dečje, kasnije tinejdžerske, podsvesne pretince gde čekaju na erupciju, poput vulkana.

Duševna erupcija tragična je za čoveka. Bilo šta da se neljudski čini to je čovekov krah, kako psihički i lični, tako i porodični i roda njegovog. Svako učinjeno zlo direktan je atak protiv humanosti.

Život čoveka je mozaičan i satkan od mnogo elemenata koji utiču nekad i na sudbonosne odluke. Uzročno: društvo polovičnim rešenjima preko svojih organa može direktno ili indirektno izazvati nesreću s počinjenim zlom kao posledicom.

Osamdesetih godina u Okružni zatvor, ustanavu gde sam radio (deo krivičnih i prekršajnih sankcija), priveden je u istragu počinilac zločina. Dolaskom u pritvor takvo lice uvek se prima sa dozom opreza i podozrenja. Nakon provedenih sedam dana u ćeliji i svakodnevnoj šetnji napolju u trajanju od pola sata, zamolio je rukovodioca službe osiguranja da ga primi na razgovor. Kako se veoma korektno odnosio prema ostalim pritvorenicima, te prema pripadnicima službe osiguranja, primljen je i saslušan.

Radilo se o vrednom porodičnom čoveku, uzornom zanatliji, a vremenom se predstavio i dobrom ocu, licu koje nikada nije povredio zakonska načela. Prvi put kada je prekršio taj kodeks počinio je zločin.

Činjenjem zla čovek zaboravlja da se ''dobre vesti daleko čuju, a loše još dalje'', i da drugi deo ove mudre izreke opominje ljude, jer zlo razara društveno, porodično i lično duhovno tkivo. Bez obzira na zarastanje rane, ožiljak uvek ostaje, posebno na familiji onoga koji je zlo počinio, a duboko kod familije žrtve.

Koje su bile uzročno posljednične veze? Odnosile su se posebno na počinioca zločina i, sada otkrivam, njegovog komšiju, koji su imali višegodišnje sudske sporove oko zemljišne međe. Bilo je desetak sudskih presuda koje je uvek dobivao počinilac dela, jer je pokojni traktorom tokom poljoprivrednih radova zaoravao oko petnaest centimetara komšijskog zemljišta. Nagon širenja i uzimanja prostora kod svih živih bića je sličan. Ukoliko nema adekvatog upozorenja, za čoveka sudskog, sklon je da i sledeće godine uzme još koji centimetar.

Nesrećnog dana, počinilac dela je došao na njivu i zamolio komšiju da utvrdi pravu katastarsku među i da se vrati u okvire svoje njive. Besan, zašto ga prekida u poljoprivrednim poslovima, komšija je skočio sa traktora, ali je u sukobu naišao na besnijeg i jačeg. Završilo se tako da je počinilac motikom dotukao oštećenog udarajući ga toliko da je u tim trenucima bio u stanju razjarenosti i paralisane svesti (afekt).

No, svako stanje, pa i pomućena svest je promenjivo. Stojeći iznad mrtvog komšije, žaleći i njega i sebe, shvatio je da je počinio težak zločin. Nije otišao kući, nego direktno u policiju, ispričao šta se dogodilo i priznao počinjeno delo. Očigledno je da je višegodišnji spor kod obojice akumulirao toliko negativnih emocija da su se mogle očekivati teške posledice.

Ovaj sukob mogao se rešiti dostojanstvenije po društvo i obe porodice da je bilo pravovremene adekvatne reakcije na donete sudske presude i njihovo provođenje. Državni organi tako bi pokazali odgovornost, a buduće krivično delo bi se sprečilo.

Nekad su seoski knezovi uspešno mirili zavađene strane, međutim knezovi su se preselili u gradove.

Zašto je počinilac rukovodioca službe bezbednosti navedene ustanove molio za razgovor? Nije navikao na zatvoren prostor. Mučila ga je klaustrofobija, strah od zatvorenog prostora. Molio je da u krugu zatvora radi bilo kakav posao jer će biti od koristi. Zamislite fizički snažnog čoveka kome je priroda podarila stasitost, a zanatski poslovi nadogradili telo. Istovremeno, muči ga fobija zatvorenog prostora. Svako od nas ima svoje slabosti koje vešto krije. Počinilac nije imao izbora. Radeći poslove u zatvoru za koje je po Zakonu o krivičnim i prekršajnim sankcijama bio adekvatno nagrađen, pokazao je i dobru stranu svog karaktera. Bio je iskren, otkrio svoje strahove i radom u duhu penologije popravljao svoj zatvorenički status. (Penelogija je nauka koja proučava kako kazna vaspitno deluje na kažnjenika. Definicija po Klaiću.).

Na daljnje izdržavanje kazne posle provedene istrage i izrečene presude u Kazneno popravni dom otišao je s dobrom karakteristikom, a došao je kao počinilac teškog zločina.

Zaključak o izloženom ni malo nije optimističan. Od postanka ljudske vrste zlo prati čoveka i nema mogućnosti da se stanje ublaži, možda samo da se dozirano kontroliše, interesa radi. Naime, interesne grupe smatraju da zlo ne smije nestati, nego će se usmeravati zavisno o potrebi zbog političkih ili ekonomskih razloga. To je najviše vidljivo kroz izazivanje lokalnih ili regionalnih ratova. Još je Hemingvej govorio da: ''Ratove stvaraju, izazivaju i započinju isključivo ekonomske suprotnosti, a vode ih svinje koje nastoje da izvuku korist iz njih.'' Pisac je odredio pravu dijagnozu, pa i zla u njoj, ali ''svinje'' nikad ne odgovaraju za počinjena zla, niti završavaju na sudu. Između sebe dodeljuju velike novčane nagrade ''bonuse'', i tako generišu zla.

I Kiplingov ''Mogli'' i Edgar Rajs Barouzov ''Tarzan'' (dve autorski nenadmašne fikcije), bili su srećni i duhom nevini sve dok nisu došli u kontakt s realinim svetom. Na skali realnosti, nažalost, visoko mesto zauzima neiskorenjeno zlo. Da li će se odnos prema zlu globalno radikalno promeniti, pokazaće budućnost, te buduća civilizacijska dostignuća? Možda, ako čovek zavoli čoveka.

Beograd, april 2025. godine

Čedo Vukmirović