Ratni hirurg koji je spasao stotine života na Baniji obolio od korona virusa

NIŠ - Otac urgentne medicine čuveni srpski hirurg, lekar niškog Kliničkog centra, koji je spasio nebrojano mnogo života tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka dr Miodrag Lazić oboleo je od korona virusa. Prema saznanjima "Večernjih Novosti", on je dva dana na kiseoniku.

Opisujući svoju borbu za pacijente nedavno je za taj list rekao "ne izlazi se iz sale sve dok srce radi, jer se čuda dešavaju". Heroju u belom sada poruke podrške putem društvenih mreža redovno upućuju mnogobrojni građani, bivši pacijenti, kolege, prijatelji, ali i članovi Udruženja VIII odreda - Ilidža Specijalne brigade policije Republike Srpske, ljudi koji su stvarali i branili Srpsku, ljudi kojima dr Lazić spasavao živote, poručuju da su uvereni da će dr Lazić i ovaj put pobediti.

- Naš doktor Miodrag Lazić je, ostvarujući svoju plemenitu i humanu misiju, oboleo i nalazi se u teškom zdravstvenom stanju. Drži se prijatelju, uvereni smo da će snaga tvoga duha i čelične volje uspeti da pobedi u ovoj borbi, kao što je i u svim predhodnim koje je život bacio pred tebe. Doktor heroj za koga se pričalo da svojim rukama mrtve može da oživi, a mi smo jednostavno znali ako dospemo u tvoje ruke da smo sigurno pobedili. Molimo se za tebe i za tvoj brzi i potpuni oporavak - poručili su iz Udruženja.


Dr Miodrag Lazić rođen je u Zemunu 31.5.1955. godine, gde je i završio osnovnu školu. Otac, oficir, biva premešten u Niš. U tom gradu Lazić završava gimnaziju, a zatim i studije medicine. Kao student, aktivno se bavi sportom, odbojkom i fudbalom. Specijalizaciju iz hirurgije završava na VMA u Beogradu, u svojoj tridesetoj godini, i postaje jedan od najmlađih hirurga. Potom, godinu dana radi u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda prelazi na Hiruršku kliniku Kliničkog centra, gde i danas radi.

Ratni hirug dobrovoljac

Početkom raspada Jugoslavije 4. juna 1991. odlazi u Republiku Srpsku Krajinu gdje je proveo 13 mjeseci. Kao hirurg dobrovoljac je godinu dana radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, Glini i Kostajnici (Banija). U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg. Bolnica se nalazina na liniji fronta i stalno je bombardovana od strane hrvatskih snaga. Operacije je osim u bolnicama vršio i na samim linijama fonta, pod šatorima, po zgradama škola i drugim objektima. Nosio je maskirnu uniformu Srpske vojske Krajine i učestvovao u proboju Koridora života do 10. jula kada se vraća u Niš.

Svoj boravak na Baniji juna 1992. opisuje ovako:

"Sećam se mlade žene, majke petogodišnjeg dečaka. Zvala se Radojka Bulat-Svrzikapa, dvadeset pet godina, pesnikinja i borac. Nikad se nije razdvajala od sveske sa pesmama, a u desnoj ruci ruski dobošar. Na braniku Srpstva, na Kupi, negde između Gline i Petrinje. Pala je kao borac, presečena ustaškim rafalom preko grudi. Bio sam na sahrani, negde visoko na vrhu Kordunaške planine, pod nebom. Nas nekoliko - otac joj, majka i sin, dečačić ćutljiv i ozbiljan. Kiša je lila kao da Bog plače za dušom. Plakali smo svi, izuzev sina. Možda je i on. Ne znam zašto mislim da nije, jer kiša je lila niz dečje obraze. Nebo je plakalo i za nas. Sahrana srpskih boraca poginulih iznad Dvora na Suvoj međi. Grob, opet, nepristupačan, na vrhu planine. Više ljudi, i opet silna kiša i grmljavina."