Saradnja slovenskih naroda

Slovenska saradnja je pre Prvog svetskog rata bila rezultat prilika u kojima su se nalazili slovenski narodi. Bila je u tom periodu defanzivna. Trudili su se da uz pomoć Rusije spreče germanizaciju, mađarizaciju, ... . Što se tiče Poljaka, ona je bila donekle i antiruska, imala je za cilj da spreči rusificiranje. Istovremeno, kao najveći cilj, pripremala je oslobođenje slovenskih naroda. (1) Posle učešća srpskih sokola na V Češkom Sveslovenskom sletu 1907 godine češki sokoli su uputili pismo u kome su istakli : “ ... Prisustvo vaše, draga braćo. beše dokaz uzvišene bratske ljubavi i utvrđenja Saveza, koje je Češko Sokolstvo uglavilo sa Srpskim, a koje će u budućnosti ljubavlju i revnošću uvek negovati, kako bi se i u vašoj slobodnoj domovini Sokolska zastava visoko uzvila. Vašim dolaskom, draga braćo, dokazali ste : da se više ne može govoriti o slovenskoj uzajamnosti kao o priviđenju, već da je naša lepa spasonosna Sokolska ideja umela da ostvari ono što su još pre nekoliko godina prvi slovenski muževi smatrali za puki san! Vaša mila poseta podstakla nas je na dalji usrdni rad na polju slovenske uzajamnosti i obećavamo vam da ćete, kao i do sada, tako i od sada, u nama naći uslužnu svoju stariju braću, kojima vaša bratska naklonost služi na ponos i diku. ...” (2) Josip Holeček je u svom novinarskom radu nastupao uvek kao glasnik slovenske uzajamnosti. Bio je osnivač i predsednik Saveza slovenskih novinara. Kongresi Saveza bili su pre Prvog svetskog rata kao slovenski parlamenti, gde su se rešavala sva slovenska pitanja. (3) Predsednik Sveslovenskog Novinarskog Saveza Josif Holeček i glavni sekretar Jan Jejret koji su došli u Beograd na Deseti konges slovenskih novinara, jula 1911, doneli su iz Praga srebrni venac za grob Dositeja Obradovića. (4)

Učesnici kongresa su se okupili 10 jula 1911. na grobu Dositeja Obradovića, pred sabornom crkvom. U ime čeških novinara Jan Heiret govorio je o značaju i osnovi kulturnoga prosvjećivanja srpskog naroda, koju je osnovu udario Dositej, pa je položio venac na grob. Pevačko društvo „Stanković” otpevalo je : „vječnaja pamjat”. (5)

Posle Prvog svetskog rata pojavile su se nove slovenske države. Pored ranije odbrane od drugih, bili su i nove ideje o međusobnom povezivanju. Najvažnije je bilo međusobno približavanje i upoznavanje. Organizovali su kongrese, sokolske sletove, izlete, intenzivnije prevođenje dela slovenskih pisaca, izložbe, slanje studenata na slovenske univerzitete, novinarskim i književnim sporazumima, traženje dodirnih tačaka i rađenje na kulturnoj simbiozi među slovenskim narodima. Okupljanja su bila u Varšavi, Pragu, Beogradu i Sofiji. Međusobna saradnja uz dodir sa bugarskim i ukrajinskim vodećim krugovima i krugovima Lužičkih Srba davale su sveslovenske kongrese žena, pedagoške, lekarske, matematičke, botaničarske i druge skupove. Sem toga održavani su skupovi sokola, železničara, apotekara, studenata, šumara, ... . Turizam u Jugoslaviji je bio do tada nepoznat u Čehoslovačkoj i Poljskoj, a u 1930 godini bilo je oko 15.000 Čehoslovaka i 6.000 Poljaka kao turista u Jugoslaviji. Kolo Srpskih Sestara je učestvovalo na Kongresu Slovenskih Žena u Varšavi. (6) Ideja osnivanja Kongresa sveslovenskog ujedinjenja žena začeta je u Pragu 1929 godine. Delegacija Kola Srpskih Sestara učestvovala je na kongresima u Pragu i Varšavi. Kongres je zasedao tri dana u Varšavi. Kongres je bio svečano otvoren u sali Oficirskog Doma, okićenoj zastavama svih slovenskih naroda, u prisustvu dva ministra, mnogih predstavnika ministarstava, narodnih poslanika i poslanika svih slovenskih zemalja. Kolo Srpskih Sestara kao i ostala slovenska društva, dobilo je izveštaj o rezultatima trogodišnjeg rada. Delegacije su razgledale sve istorijske spomenike i kulturne tvorevine poljskog naroda. Delegacije su obišle Gdinju, pristanište na Baltičkom moru, Katovice, u Krakov u čijoj blizini u Vjeličkoj je bio majdan soli, koji je tada po važnosti zauzimao treće mesto u svetu. Dalje su posetili Zakopane, sportsko mesto ispod planine Tatre, odatle na Morsko Oko, malo jezero ispod vrhova Tatre. (7) Kolo Srpskih Sestara održavalo je veze sa Jednotom Slovenskih Žena u Pragu, koja je osnovana sa ciljem zbližavanja svih Slovena. Održavalo je veze sa udruženjima ostalih slovenskih naroda, sa kojima se Kolo srelo 1929 godine, na široj konferenciji, koju je sazvala Jednota u Pragu. Razmenjivanjem ferijalnih kolonija između Kola i Jednote u Pragu nekoliko pitomaca Kola koji su sa velikim uspehom izučavali češki jezik da bi u narodu produžili rad Kola na sveslovenskoj zajednici. Sveslovenske zabave Kola priređivane su niz godina na širokoj osnovi, uz učešće svih Slovena koji su prikazivali svoju nošnju, svoje igre i pesme. Priređivanje zabava usvojila su slovenska društva iz Praga i Varšave. Posle sveslovenskog vašara, Kolo je priredilo sveslovensko muzičko veče, koje je pripremio kompozitor Stevan Hristić kao i sveslovensko literarno veče koje je otvorio Vladimir Ćorović, profesor Univerziteta. Prilikom Sokolskog sleta u Beogradu 1930 godine Dom Kola bio je otvoren za sokolice sa strane. Kolo je naizmenice primalo sokolice iz Čehoslovačke, Poljske, srpske Lužice, kao i sokolice iz zemlje, koje je sokolska uprava slala. Dok je internat Kola bio pun sokolica dotle je sala Kola kao i sve njene prostorije bila ukrašena izložbom koju je iniciralo ministarstvo trgovine, uz najširu saradnju Kola. Izložbi su prisustvovala sva udruženja i privatna lica koja su se bavila narodnim vezom, i to :

Beogradsko Žensko Društvo, Ženske Udruge iz Zagreba, Petrinje i Cavtata, Ćilimarska Zadruga iz Pirota, Tkaonica Beza i Veziva i Tkaonica Ćilima iz Sarajeva, gospođe Darinka i Ljubica Malešević iz Kistanja, Mogan iz Zagreba, Matavulj iz Šibenika, Šajinović iz Moslavine i Novosel iz Zagreba. Izložbu je stručno uredio Berger, direktor zagrebačkog Etnografskog muzeja, određen od ministarstva trgovine. Izložbu su posetili kralj i kraljica. (8)
Posle Prvog svetskog rata udruženja kao što je bilo Kolo Srpskih Sestara i Savez Sokola pojačali su svoj rad na upoznavanju i povezivanju slovenskih naroda. Težili su razvoju turizma i letovanja na Jadranu. Udruženja koja su podsticala saradnju slovenskih naroda, znala su da će trebati dosta vremena da njihovi napori daju rezultate koje su očekivali. Međutim ubrzo je izbio Drugi svetski rat, a posle rata došla je komunistička vlast koja je zabranila rodoljubiva udruženja. Udruženjima su bili oduzeti njihovi Domovi i ostala imovina. Društvenoj eliti koja je podržavala rad rodoljubivih udruženja oduzeta je imovina. Nisu bili pogođeni samo bogatiji slojevi, nego je i dobrovoljcima koji su od Kraljevine Jugoslavije pre rata dobili zemlju u Pančevačkom ritu, ta zemlja bila oduzeta posleratnim stvaranjem Poljoprivrednog Kombinata Beograd (PKB). Kako je tada istaknuto bio je cilj da se obezbedi hrana za stanovništvo Beograda. Posle uvođenja višestranačja 1990 godine društva su obnovila rad. Delegacije Sokola i ostalih društava učestvovale su na Sveslovenskom kongresu u Pragu 1998. Sokolski savez Srbije učestvuje na sletovima u Pragu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Branko Lazarević, „Sveslovenska misao”, „Vardar XX kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu “, Beograd, Štamparsko izdavačko preduzeće „Vreme” A.D. 1932, str. 41;
2. „BRATSTVO Čeških i Srpskih Sokolova”, Vojislav V. Rašić sredio je „Spomenica na II Češko Sokolsko veče”, Beograd, 1908, str. 4,5,6;
3. „Josip Holeček.”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 marta 1929, br. 6, str. 4;
4. „Srpske zemlje.”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 13 jula 1911, br. 328, str.2;
5. „Deseti kongres slovenskih novinara”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 13 jula 1911, br. 328, str. 1;
6. Branko Lazarević, „Sveslovenska misao”, „Vardar XX kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu “, Beograd, Štamparsko izdavačko preduzeće „Vreme” A.D. 1932, str. 42, 43;
7. T, „Kolo Srpskih Sestara na kongresu”, „Kongres sveslovenskog ujedinjenja žena u Varšavi”, „Vardar XX kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu “, Beograd, Štamparsko izdavačko preduzeće „Vreme” A.D. 1932, str. 84, 86;
8. Uprava, „Rad Glavnog Odbora Kola Srpskih Sestara od 1 maja 1930 do 1 maja 1931 god.”, „Izveštaj Kola Srpskih Sestara u Beogradu i njegovih Odbora u zemlji za 1930-1931 god.”, „Vardar XX kalendar Kola Srpskih Sestara za prestupnu 1932 godinu“, Beograd, Štamparsko izdavačko preduzeće „Vreme” A.D. 1932, str. 7, 8, 9;