Sokoli su održavali svečane akademije pre Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu. Cilj sokola bio je uz telesno vežbanje jačanje nacionalne svesti i priprema za borbe koje su predstojale. Obeležavali su svečanim akademijama Vidovdan, Đurđevdan, Dan Ujedinjenja, .. . Obnovljeno sokolstvo od 1992 godine nastojalo je da obnovi priređivanje svečanih akademija.
Pošto se danas glavnina obnovljenih sokolskih društava nalazi izvan Beograda, Sokolsko društvo Beograd Matica uz sletove redovno održava godišnje plesne revije u Beogradu. XX Sokolska revija plesa i akrobatike održana je u nedelju 7 decembra 2025. u Kulturnom Centru Čukarica na Banovom brdu (Turgenjeva 5), od 11 do 14 sati. Uz saradnju Sokolskog saveza Beograda i podršku opštine Čukarica organizatori su bili Plesna Škola Sokolskog društva Beograd Matica, Sokolski Centar i glavni organizator Aleksandar – Aca Aničić. Nastupilo je oko 20 sokolskih društava iz Beograda, plesnih, gimnastičkih i baletskih klubova kao i sportista svih uzrasta. Sokolska plesna revija održana je u velikoj sali Teatar na Brdu. Reviju je otvorila Lidija Jovanović, predsednica skupštine GO Čukarica, a telefonski je čestitala sekretarka opštine Ljubina Mijajlović i član Opštinskog veća Nikola Đukanović. Istovremeno sa revijom u holu je postavljena Izložba “Dr. Arčibald Rajs i sokoli Čukarice”. Autori izložbe bili su Bojan Janežić i Milica Jovanović. Milica Jovanović i Udruženje starosedelaca Čukarice "30 decembar" učestvovalo je na priredbi sa Sokolskom izložbom izloženoj u holu. Na izložbi je između ostalih predstavljena porodična slika Ciglera koji je došao iz Brna u Beograd šezdesetih godina 19 veka i zaposlio se kao vrtlar u Botaničkoj bašti Jevremovac. Knez Mihajlo je za vreme svoje druge vladavine pozivao stručna lica iz Austrije da dođu u Srbiju i ostanu da žive. Tu praksu su nastavili kralj Milan i kralj Aleksandar.
Na izložbi je predstavljena slika sokolske parade Trgovačkom ulicom (danas se ulica zove Radnička ulica). Sokoli sa Čukarice su zajedno sa sokolima iz ostalih beogradskih sokolskih društava, prisustvovali sahrani dr. Rajsa. U članku „Sokoli počivšem Rajsu”, izašlom u „Oku Sokolovom“, u Beogradu, 6 septembra 1938, broj 7, strana 191 istaknuto je : Sokolsko društvo Beograd IV na Čukarici (Banovo Brdo) zavetovalo se u okviru Sokolske Petrove Petoletke da će buditi uspomenu na dr. Rajsa. Zato su priredili Hodočastni izlet na njegov grob 7 avgusta 1938. Izvršen je kratak pomen uz crkveni obred. Grob je bio okićen cvećem, a prisutnima je prikazan rad dr. Rajsa. Svi su u povorci otišli pred spomenik u Topčideru, gde je odata dužna pošta. Govoreno je o njegovim zaslugama i položeno cveće. Brat Alfred Favra, činovnik Narodne banke, zahvalio se sokolima na ovoj akciji. U glasniku župe Beograd,“Oku sokolovom” od 6 septembra 1940, u broju 7, na strani 117, istakli su da je Sokolsko društvo Beograd IV 6 avgusta 1940. priredilo pomen dr. Arčibaldu Rajsu. Pomenu je prisustvovalo celokupno članstvo sokolskog društva. O zaslugama Rajsa govorio je starešina društva dr. Miodrag Stevanović.
U glasniku Saveza Sokola, u “Sokolskom Glasniku” od 9 avgusta 1940, u broju 32, na strani 4, u članku „Sokolski pomen dr. Rajsu” istaknuto je da su tom pomenu prisustvovali i predstavnici opštine grada Beograda na čelu sa predsednikom opštine J. Tomićem i zamenikom starešine Saveza Sokola bratom inžinjerom M. Smiljanićem. O zaslugama Rajsa za naš narod govorio je starešina društva Beograd IV dr. Miodrag Stevanović. Zahvalio mu se Rudolf Favr. Govorio je i predsednik uprave Udruženja rezervnih oficira T. Bogdanović. Predsednik opštine okitio je grob crvenim karanfilima. Prisutni sokoli pošli su zatim u Topčiderski park, gde je pred spomenikom Rajsu, u ime sokola govorio brat Smiljanić evocirajući sećanje na pokojnika, koji je dao, da mu se srce sahrani na Kajmakčalanu, zajedno sa palim borcima, sa kojima je proveo tri godine na bojnom polju. Favr je pozvao sokole u svoj dom, gde je stanovao dr. Rajs, pokazavši im razne predmete u vezi sa pokojnikovim radom.
Izložbu i reviju posetio je starešina Saveza srpskih sokola brat Jevđa Jevđević. Milica Jovanović mu je predstavila slike sa izložbe i dopunila objašnjenja uz slike. Istakla je da nisu mogli sve materijale koje imaju da predstave na izložbi, nego da izlažu deo po deo. Najavila je da će u novom broju “Oka Sokolovog” biti objavljeni rezultati istraživanja o posleratnoj represiji nad sokolima od strane novih vlasti.
Od publike na reviji dobar deo su bili izvođači i roditelji dece koja su izvodila pojedine tačke. Kad su završili roditelji su ih odveli kući. Na reviji je prvo bio klasičan balet Kulturnog Centra “Čukarica”. Zatim Olimp sport klub, sekcija džez baleta i ritmike, plesna grupa Bidadari koja je izvodila ples sa Balija. Koreograf je bila Ivana Ašković. ... Kao 12 tačka Sokolsko društvo Beograd Matica izvelo je Gimnastički prikaz, ... Tačka 18 Sokolski centar koreografi Svetlana Šapić, Aleksandar Aničić izveo je Ča ča ča Rumba. Grupa “Ples sa Violetom” je plesni studio srednjovekovnog plesa i savremenih igara izveo je u tački 20 Renesansni ulazak. Udruženje DAH - Ansasambl Starogradska Srbija izveo je Bojerka kolo, kao tačku 25 Kraljevo kolo, tačku 29 Kolo kneza Mihaila. Sokolski centar – sekcija Beograd I Bajina Bašta kao tačku 26 izveo je Fokstrot, ... . Na kraju je kao 31 tačku Sokolski centar – sekcija Beograd I Bajina Bašta izveo Salsu. Sokoli teže da nastave predratnu tradiciju ali i da dopune svoje svečane akademije modernim igrama i igrama iz dalekih zemalja. Pa šta se kome sviđa. Uz revije plesa priređuju izložbe o sokolima na Čukarici koje treba da prisutne podsete na predratni pregalački rad Sokolskog društva Beograd IV, kao i ostalih sokola.
Da se ne zaboravi prošlost, jer bez nje nema budućnosti.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
"Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja"