Sokolski okrug Boke Kotorske na glavnoj skupštini održanoj u Đenoviću 5 februara 1928 godine doneo je rezoluciju : „Sokolska društva Boke Kotorske klanjaju se svetlim senama streljanih heroja.
Svi oni naši i čehoslovački mornari-junaci, koji su na 1.februara 1918. godine imali odvažnosti i srca, da prodrmaju silnom carevinom i da joj prkose nekoliko dana, a da time zadadu jedan od prvih smrtonosnih udaraca austrijskoj floti, zaslužili su, da se pomen očuva, kao svetao primer, kako treba živeti, raditi i umirati za ideale i slobodu.
Sokolstvo iz čijih redova bejaše nekoliko pobunjenika, učestvovaće na predstojećoj proslavi najsvečanije i poradiće sa svoje strane, da se današnje pokolenje dostojno oduži živoj i mrtvoj braći i drugovima, smatrajući sve njih, bez razlike, za pravu braću, za pravu braću Sokole, koji su najsvećanije položili svoj sokolski ispit 1918.godine.” (1)
Na Vidovdan 1928. Sokolsko društvo u Herceg Novom istupilo je u povorci pred spomenik streljanih Bokelja. Na čelu je išla sokolska muzika, a za njom sve kategorije sokola, i masa naroda iz cele Boke. Pored vojske, mornarice i sokola, slegla se sva rodbina streljanih i mnoštvo građana. Posle činodejstva govorio je starosta župe Njegoš Gavro Milošević. Istakao je značaj svih ovih vidovdanskih grobova, naglasio da su oni svetiljke u teškim vremenima. Posle je vojna i sokolska muzika svirala Bože Pravde i povorka se na čelu sa starostom Sekulovićem vratila u grad. U članku u listu “Sokolski Glasnik” istakli su da bi svečanosti poprimile veći zamah i bile veličanstvenije obeležavajući desetogodišnjicu Jugoslavije, da se nisu desili nemili događaji u Narodnoj skupštini. (2)
Ratna mornarica proslavila je svečano svoju slavu 1928 godine u Novom Sadu i u Boki Kotorskoj. U Herceg Novom je 30 oktobra 1928 godine bilo doček gostiju. Na železničkoj stanici bili su sokoli sa muzikom, mornarička muzika, predstavnici vlasti i komandant III Oblasne Komande kontraadmiral Ć.M. Koh, sa oficirima. Vozom su ujutro stizali predstavnici udruženja, među kojima su najdraži gosti bili predstavnici udruženja bivših ratnih mornara Čehoslovaka predsednik Tomaš Nitka, inž. Ladislav Kretčmer, inž. Todt i dr. Josef Sladeček, odbornici. Oni su na svom putu kroz Jugoslaviji bili dočekani i pozdravljeni po svim stanicama od predstavnika ogranaka Jadranske Straže, gde su postojali ogranci, a osobito u Splitu, gde su u ime Izvršnog odbora izašli pred njih Frano Ivanišević i Rikard Katalinić Jeretov. U Boku su došli u pratnji izaslanika čehoslovačkog poslanstva u Beogradu dr. Koreca. Istog jutra su stigli u Herceg Novi predstavnici Sokola i Kola Srpskih Sestara iz Beograda, zatim predstavnici Invalidskog udruženja, beogradskog Oblasnog Odbora Jadranske Straže, Srpske Majke i Poljsko-Jugoslovenskog kluba. Iz Zagreba su stigle gđa Zlata Kovačević i gđa Peleš, iz Subotice je stigao dr. Lovro Škaljer, nekadašnji advokat iz Pule, Boko-Kotorski episkop Kiril Mitrović, general Nenadović kao predstavnik komandanta treće armije iz Sarajeva i general Milojević, komandant ratne luke Boke Kotorske. Izvršni Odbor Jadranske Straže je zastupao dr. Božo Vukotić, predsednik Mjesnog Odbora Jadranske Straže u Kotoru, advokat, bivši predsednika Apelacionog Suda i bivši narodni poslanik. Pošto su gosti smešteni po stanovima, u 10 sati krenuli su minonoscem „Sokol“ u Kumbor, gde je izvršen crkveni obred sečenja kolača, posle koga je admiral Koh govorio o značenju Slave Mornarice i o danima kada se mornarica stvarala. Na kraju svog govora pročitao je pesmu Rikarda Katalinić Jeretova. Završio je svoj govor rečima : „Sad imamo našu zastavu koja slobodno i ponosno leprša nad svima morima dalekog svijeta, a do nas mornara Kraljevske Mornarice je da se uvijek i neokaljano ona vije. Kadgod ugledamo ovu zastavu sjetimo se svih onih besmrtnih junaka, koji su prolili svoju krv i dali svoje živote da naš narod dođe do svoje slobode na suvom i na moru, ...“. Posle govora sledio je veliki defile mornarice pred admiralom, oficirima i gostima, pri čemu je mornarica pozdravljena dugotrajnim, srdačnim uzvicima „Živila“. Zatim je sledila zakuska u hangaru Pomorske Vazduhoplovne Komande. Posle podne bilo je svečano otkriće spomen ploče koju je udruženje mornara ratnika podiglo svojim drugovima, streljanim od Austrije zbog pobune. Govorio je Ivan Tkalčević, predsednik udruženja Mornara Ratnika, a za njim delegati svih nacionalnih i humanih udruženja. Tkalčević je spomen ploču dao na čuvanje Sokolskom društvu Đenović. Sutradan, 1 novembra, krenuli su svi gosti u Kotor, da posete grobove naših i čehoslovačkih streljanih mornara. Obala u Kotoru bila je puna naroda, koji se zajedno sa gostima odvezao na groblje u Škaljarima. Govorili su gđa Jovanka Šiljak iz Sarajeva, delegati nacionalnih društava iz Otadžbine, Antun Sesan, učesnik bokeljske pobune, i dr. Lovro Škaljer, učesnik predaje austro-ugarske flote Narodnom vijeću u Puli. Sesan je istakao da su se naši mornari u austro-ugarskoj floti bunili iz rodoljubivih i nacionalnih, a ne klasnih razloga, posluživši se pri tom svedočanstvom komunističkog pisca Bruna Fraja i austro-ugarskog admirala Hanse. Time je proslava u Boki Kotorskoj bila završena. Krsnu slavu su još proslavili Pomorska Vojna Akademija u Dubrovniku, Brodarska Podoficirska Škola u Šibeniku i sve druge ustanove mornarice na obalama Jugoslavije. (3) Jovanka Šiljak iz Sarajeva bila je socijalna i nacionalna radnica, koja je zastupala Dobrotvornu Zadrugu Srpkinja. (4) Rikard Katalinić-Jeretov je o Desetogodišnjici razvića naše zastave na Jadranu (31.X.1918 – 31.X.1928) spevao pesmu :
Okovani momci pod tuđim barjakom
Svoju metu svi su i svoj poziv znali.
Brodili su k s u n c u okruženi mrakom
I za svoju miso svi su muški pali!
Na lađama bojnim zastava se digla
Što je bila znakom naših novih dana ...
U svaku je luku vijest sreće stigla,
Klicala je svuda zemlja raskovana.
Pjevao je Jadran pjesmu naše slave,
Šumilo je more, budilo je žale,
Kliktale su nad njim sve vedrine plave
S mora glase u svijet o slobodi slale.
Danas nismo roblje i ne damo više,
Da nam sunce gasne, da nas mrak zaguši,
Čuvajmo taj barjak, što ga razviše
Oni, što su pali sa vjerom u duši ! (5)
Sokolska društva Boke Kotorske učestvovala su zajedno sa vojskom i mornaricom u obeležavanju spomena streljanim Bokeljima i mornarima 1928. godine. Među njima su bili i češki mornari. Za njih oni su bili svetao primer, kako treba živeti, raditi i umirati za otadžbinu.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :
1. „Iz sokolske župe – Mostar”, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 15 marta 1928, br. 6, str. 38;
2. „Iz sokolske župe -Cetinje”, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 1 septembra 1928, br. 17, str. 106;
3. „Jubilarna Krsna Slava Mornarice“, „Jadranska Straža“, Decembar 1928, br. 12, str. 383;
4. „Skupština Sokolske župe Sarajevo“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
5. (Split) Rikard Katalinić-Jeretov. „Jadranska Straža“, Decembar 1928, br. 12, str. 383;
"Zavičajno udruženje Banijaca, potomaka i prijatelja"